Пола тоне ђубрета годишње по човеку – отпад у Србији тежак као 300 Ајфелових торњева

Као појединци стварамо ђубре без свести о правим размерама продукције нашег отпада.

Уколико бисмо извели експеримент у којем не бисмо празнили канте код куће (како их најчешће пунимо), а у циљу провере колико би ђубре заузело простора, не бисмо дуго издржали, због несносног смрада и других пратећих околности.

Свест о присутности и величини тог ђубрета приморала би нас да схватимо колико смо отпада заправо направили, па бисмо се  можда трудили и да га мање стварамо, што би била неочекивана уштеда у новчанику.

Можда бисмо почели и да разврставамо отпад, што не би било тако тешко, али је потребна дисциплина, односно пар минута више за разврставање отпада које издвоје грађани неке развијеније државе ЕУ.

Колико смо отпада створили укупно

Током 2023. године у Србији смо створили готово три милиона тона комуналног отпада, показују извештаји Агенције за заштиту животне средине.

Готово је незамисливо визуализовати размере када би се сво то ђубре нашло на једном месту. На пример, то је тежина 300 Ајфелових торњева.

И све је ово само од појединаца, али колико је отпада Србија створила укупно – Агенција за заштиту животне средине појашњава да је то готово четири пута више: 11 милиона тона.

Рециклирали смо само 15,5 одсто, док је остатак остављен на депонијама. Да се рециклира 48 одсто отпада као у Европској унији, потенцијална економска добит би се бројала  десетинама милиона евра.

Нешто се мења

Измене и допуне Закона о управљању отпадом се увелико припремају, а следеће недеље се очекује нацрт када ће моћи да се види које промене предлаже радна група.

Према извештајима са састанака, могуће су измене повезане са инспекцијским надзором и висином казни. Такође, говорило се о увођењу нових категорија – "отпада од хране" и "текстилног отпада". Утврђује се и појам "трговац отпадом". Међу више тема нашло се и питање могућности коришћења отпада као горива или уопште енергије.

Многе од тема иду у прилог модела кружне (циркуларне) економије, која би потенцијално довела до смањене потребе за стварањем ђубрета.

Циркуларна економија је концепт који подразумева елиминацију отпада поновном употребом материјала и дужу употребу производа.

Заговорници кружног модела економије

Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије, каже да је предстојећа измена закона прилика да се оформи унутрашње тржиште за отпад.

"Без тржишта, ниједан правни оквир, па ни раније донета Мапа пута циркуларне економије, неће функционисати", упозорава Митровић.

Марија Дедић, уредница портала Центар за промоцију циркуларне економије, очекује да се изменом закона укине ПДВ на донације хране.

"Тренутно се компанијама у Србији више исплати да баце храну него да је поклоне", јасна је Дедић и додаје да то није само еколошко већ и етичко питање.

Правни оквири и пракса

Само један одсто домаће економије је циркуларан, а 98 одсто отпада са депонија би могло да се рециклира, објашњава Синиша Митровић.

Главни заговарач кружног модела економије у ПКС предлаже да се забрани даља изградња депонија. То није план ресорног Министарства које, са друге стране, намерава изградњу још барем 14 регионалних санитарних депонија.

Србија има више од 2.500 дивљих сметлишта и више од стотину несанитарних депонија које загађују животну средину.

Митровић каже да компаније неће престати да депонују ђубре док год имају могућност да плате ту услугу.

Залаже се за увођење депонијске таксе, која би била водећи алат у промени са линеарне економије (ресурси-производња-одлагање) ка кружној (производња-коришћење-сепарација-рециклажа).

"Такса од 10 до 30 евра би држави донела до 27 милијарди динара годишње", каже Митровић. Наглашава да би то утицало на компаније да промене праксу. Додаје да оне које су одрживе треба да буду награђене финансијским субвенцијама за тај модел пословања.

Пренамена искоришћеног грађевинског материјала

Марија Дедић каже да је добро што су поједина предузећа увидела потенцијал циркуларне економије, али да без системских решења и ангажмана великих компанија нема суштинске промене.

Изричита је да је циркуларна економија једини начин да се смањи количина отпада и број депонија.

"Девет одсто пластике се рециклира, док се само један проценат текстила рециклира у нову одећу. Да не говоримо о грађевинском, електронском и отпаду од хране", каже Дедић.

Митровић, са друге стране, наглашава да грађевински отпад и материјали који су испунили једну намену могу, на пример, да замене песак и шљунак, чија је прекомерна експлоатација довела до губитка 18 одсто корита река у Србији.

"При рехабилитацији путева може се искористити до 46 одсто грађевинског отпада – попут бетона и цигле", понавља Митровић.Тај материјал, објашњава, може да се искористи у изградњи путева и помоћних објеката. Истиче и да постоји три милиона тона грађевинског пепела који такође може да се употреби у производњи, на пример, асфалта.

Привредна комора Србије је у Мапи пута циркуларне економије навела процену да ће за Европу до 2030. године потенцијална економска добит од преласка на циркуларну економију бити 1,8 милијарди евра.

Уредница портала о циркуларној економији, ипак, није сигурна у којој мери би компанијама био профитабилан прелазак на кружни модел.

"У првим фазама вероватно не би, јер оне морају да уложе и потпуно промене начин пословања", сматра Дедић.

Наглашава да профитабилност компанија захтева даљу дебату, али да је за сада најважније смањити потрошњу јер је неодржива.

Дедић сматра да је потребно инсистирати на одговорности произвођача, преко одлуке компанија да на тржиште пласирају одрживе производе који ће се дуже користити, све до промена навика потрошача.

Ипак, можда се ништа не промени

За промену навика грађана или компанија потребне су правне мере и подстицајно окружење, које би онда показало домете циркуларне економије и рециклаже.

Чини се да није довољно обећавати нешто неухватљиво, каква је идеја чистијег ваздуха или увођење релевантне казне за непоштовање закона које праве највећи загађивачи.

Уколико би се број депонија смањио или финансијски подстицаји за добру, односно лошу  праксу били очигледнији, то би било и видљивије и осетније.

Неизвесно је шта ће донети нова измена закона (пета по реду), а потом да ли ће промене бити релевантне као и да ли ће доследне примене уопште и бити.