Који услови морају да буду испуњени да би магацини са бојама, лаковима и пластиком били безбедни

У среду је у пожару у Малом Мокром Лугу изгорео простор са бојама и лаковима. Какви су прописи уколико се неко бави производњом и складиштењем таквих материјала?

Милорад Килибарда, декан Саобраћајног факултета и стручњак за логистику, рекао је за РТС да складиштење опасних материја мора да буде такво да минимизира ризик по угроженост здравља, живота људи и животне средине.

Према његовим речима, свака материја и свака роба имају своје физичко-хемијске карактеристике, агрегатна стања, појавне облике и по нашим правилима има девет класа опасних материја.

Приликом складиштења, транспорта, претовара паковања, неопходно је водити рачуна о захтевима и условима који су прописани за такве врсте материја, рекао је професор Килибарда.

Да би се нешто од таквих материјала складиштило, истиче, простор мора да се испуни више услова.

"Прво је локација – где може да се нађе такво складиште, затим ситуациони план објекта, конструкција објекта, технички услови које треба да задовољи, да добије сагласност за техничку и пројектну документацију, дозволу за рад, као и поступке и процедуре које ће се примењивати у таквим објектима", објаснио је професор.

Прописани технички услови

Закон јасно прописује које техничке услове треба да задовољи објекат за складиштење опасних материја.

“Поред оних стандардних конструкцијских карактеристика, ту је пожарни сектор, експлозивни делови, затим обележавање транспортних путева, осветљење, температурни режими у оквиру објеката, влажност ваздуха, постављање различите опреме за превентивно деловање и низ других прописа које је потребно испунити и применити и у току пројектовања, али и у току експлоатације”, рекао је Килибарда.

За добијање дозволе, каже, потребна је сагласност три министарства – Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства унутрашњих послова за пожарни сектор и Министарства за заштиту животне средине.

“Значи, они треба да добију сагласности и постоји надзор на пријављеним објектима. Проблем су они непријављени", рекао је професор.

Опасни "приручни" објекти

Навео је да у Србији нема довољно простора за складиштење опасних материја и да се оне често чувају у неадекватним објектима који не испуњавају услове.

То су, како каже, неки приручни објекти, чак се такве материје чувају и у кућама.

Постоји, нажалост, и ситуација где су људи развили једну врсту бизниса, где се издају куће, издају се станови које ће неко сутра користити као магацински простор.

"То је врло опасно и ми смо често имали примере да се у фактички нерегистрованим, непријављеним објектима и просторима чувају те материје и то је дефинитивно против свих тих законских и прописаних регулатива", рекао је професор.

Веома је опасно, каже, и оне које издају такве просторе, као и за окружење.

"То је често насељено подручје, да се чувају такве робе, а тај недостатак простора и не инвестирања у адекватне објекте, прави проблеме. Мислим да људи нису често ни свесни док се не догоди нешто", рекао је Килибарда.

Све мора бити прописно и видно обележено

Истиче да роба мора да се групише према својим особинама, да има јасна растојања и заштитне зоне, да има обележене ватрогасне пролазе и остале приступне путеве, осветљење и опрему која је видно обележена.

"Овде је још битно, те материје и робе морају имати одређене посуде или бурад, контејнере, друге амбалажне, материјале које их штите и оно што је врло важно да буде све прописно обележено, амбалажа и зоне складиштења, али и транспортни и пожарни путеви, као и сви остали", закључио је професор Килибарда.