Таковска 10 о сету правосудних закона – независне судије и тужиоци или систем унутар система

Пре годину дана одржан је референдум о измени Устава у делу о правосуђу. Грађани су гласали за независно правосуђе, независне судије и самосталне тужиоце. По проглашењу резултата почео је да тече рок од 12 месеци да се изгласане измене највишег правног акта разраде кроз сет закона – о судијама, тужиоцима, Високом савету судства, Високом савету тужилаштва и Закону о уређењу судова.

У претходних неколико месеци сагласност да прописи буду усвојени и примењени дала је и Венецијанска комисија.

Судија Врховног касационог суда, чланица Радне групе за израду закона Драгана Бољевић сматра да су ти предлози закона бољи него предложена решења из 2018. године.

"Када је Устав измењен, дат је бољи правни оквир за уређење правосуђа. Предлози су добри, али могу бити бољи. Ипак, много лакше се мењају закони него Устав. Правни оквир је добар, али увек постоји могућност да се ствари мењају. Од неких решења зазирем, питање је како ће их примењивати колеге у саветима тужилаца и судија", наводи Бољевићева.

Чланица Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) и некадашња председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро сматра да ће ти закони имати "етикету", будући да се референдум о промени Устава у делу правосуђа спроводио пред изборе.

Сматра да се дуго радило на томе да професија судије или тужиоца не буде атрактивна, уверена да ће се то тешко мењати.

"Како ће грађани стећи поверење у правосуђе ако ће у судовима радити волонтери две, три или десет година? Није реформа то што се закон мења, него како се примењује. Неће се добити ништа ново што се тиче брзине стизања до правде", додаје Петровић Шкеро.

Наглашава да је требало предложити поновно увођење другостепеног Управног суда, јер је пракса показала да без њега систем не функционише, истиче некадашња председница Врховног суда.

Председница Председништва Удружења тужилаца Србије Лидија Комлен Николић каже да ће тужилаштво добити хијерархијску структуру сличну војној. Када тужилачки савет добије овлашћења, важно је да се правилно и примене. Грађани су изгубили поверење у провосуђе јер промене трају 15 година. Могло је боље, али једно je папир, а примена је одлучујућа, додаје Комлен Николићева.

О грађанској контроли избора истакнутих правника

Председница Комитета правника за људска права (Јуком) Катарина Голубовић сматра да је приликом избора истакнутних правника било потребно обезбедити грађанску контролу договором опозиције и власти да се у том процесу обезбеди хетерогеност.

Каже да је Јуком свим посланичким групама послао амандмане да се обезбеди политичка неутралност. "За истакнутог правника се тражи да има десет година искуства, стручност, достојност, а питање је да ли је Скупштина Србије има кредибилитет да о томе олучује. За два сата и 15 минута, колико је заседао, Одбор за правосуђе тешко је могао да пронађе ваљана решења, гласа се по политичкој линији", наглашава Голубовићева.

Понавља да су циљ грађанске контроле и да би опозиција требало да има гарантоване представнике у тужилачким и судским саветима како би се обезбедила хетерогеност.

Бољевићева сматра да је суштина да кад се власт и опозиција сложе, да опозиција има бар гаранцију за једног кандидата за истакнуте правнике и да то није партијски посао.

Проблем лакоће промене закона

Вида Петровић Шкеро сматра да је приликом избора истакнутих правника важно да се гласа по сопственој савести, а не, како је било раније, да судије гледају како је гласао министар.

Наглашава да је присталица чвршћег Устава, јер се код нас дошло до тога да се закони мењају због појединца са ретроактивном применом. "Требало је чвршће устројити Устав, како закони не би тако лако могли да се мењају."

Катарина Голубовић каже да правосудни савети треба да буду веза са грађанима, да буду место где се људи жале када нису задовољни радом судија и тужилаца.

Према њеним речима, правосуђе врло мало ради на свом кредибилитету, а јавност све више интересује како се води борба против корупције. Подразумева се да тужилаштва имају свог портпарола. И Венецијанска комисија инсистира на правној култури, каже Голубовићева.

Да се осете ефекти промена, Бољевићева процењује да бити потребно пет до десет година.

Грађани имају право да знају како функционише рад судских и тужилашких савета, а не да то буду затворене групе, закључује чланица радне групе за израду закона.