Јандрић: Пет милиона миграната на турско-грчкој граници, улазак Хрватске у Шенген изазов за Србију

Ове године у прихватним центрима у Србији регистровано је 95.000 миграната, што је за готово 30.000 више него претходне. Међу њима највише је оних који долазе из Авганистана, Сирије и Пакистана. Пут даље ка Европи неретко настављају уз помоћ група кријумчара, а једна од таквих група јуче је разбијена на југу Србије. Начелник Управе граничне полиције Миле Јандрић упозорава да се на граници Турске и Грчке тренутно налази пет милиона миграната и да ће се прилив Балканском рутом наставити и наредних година. Улазак Хрватске у Шенген од 1. јануара је велики безбедносни изазов за Србију, истиче Јандрић.

Хапшења девет особа на територији Врања, Прешева, Сурдулице због кријумчарења људи једна је у низу акција у последњих месец и по дана. Начелник Управе граничне полиције Миле Јандрић каже да је само у овој години поднесено око 140 кривичних пријава против 200 осумњичених за кривично дело кријумчарење.

Када су у питању организоване криминалне групе, реч је о нашим држављанима. Појединачне пријаве се односе највише на наше држављане, али постоје и лица из земаља из окружења – Румуније, Пољске, па чак и из Немачке, рекао је Јандрић.

Акција сузбијања илегалних миграција је, каже, трајног карактера.

"Мигранти се из тих дивљих кампова, импровизованих, враћају у прихватилишта која су у организацији Комесаријата за избеглице. Око три и по хиљаде њих је враћено, а против одређених лица која су вршила кривична дела предузете су све законске мере и радње", рекао је начелник Јандрић.

После сукоба миграната у Хоргошу у новембру све више се говори о процени колико још људи покушава да прође кроз Србију Балканском рутом.

"Наравно да постоји пораст на Балканској рути. Имамо проблем зато што су то држављани углавном Авганистана, Сирије, Пакистана. У тим земљама се ништа значајно није променило...", рекао је Јандрић.

Прилив миграната неће престати

Напомиње да је њихов циљ да се домогну Европе, пре свега Немачке и Француске, а да је Србија геостратешки позиционирана тако да мигрантске руте никако не могу да је заобиђу.

"С обзиром на то да су наше процене да се у Турској, према граници са Грчком, тренутно налази пет милиона таквих миграната, сигурно ово неће стати ни данас, ни сутра, да нас овај тренд очекује у наредном периоду, да не кажем годинама", рекао је Јандрић.

Напомиње да се на мигрантском питању ради заједно са Мађарском и Аустријом.

"Знате и сами да је република Мађарска подигла ограду и ставила баријере. Имаћемо са Хрватском такође безбедносни изазов. Они улазе у Шенген зону од 1. јануара. Уколико уђу, а све претпоставке јесу да ће ући, то је спољна граница Шенген зоне. Они ће сигурно утврдити своје границе и Шенген ће се бранити максимално колико буде могао", рекао је Јандрић.

Очекује се, каже, све већи притисак.

"Рута ће се можда негде мењати, али ништа што би значајније променило неки битан безбедносни фактор", рекао је Јандрић.

Напомиње да је Фронтекс већ на подручју Србије.

"Нама је највећи притисак са Републиком Бугарском, односно Северном Македонијом. Е, ту се налазе полицајци и из Аустрије, Мађарске, Пољске. Уз коректну сарадњу остварује се бољи циљ – да се тај број ирегуларних миграција и вршење кривичних дела доведе на разумну меру", рекао је начелник.

Ризикују живот да би ушли у Србију

Наглашава да мигранти у нашу земљу улазе на разне начине, некад чак ризикујући живот.

"У питању су планински предели, шума, иду пешке између два гранична прелаза. Земљана граница је непрегледна, користе разне апликације, водиче", рекао је Јандрић.

У томе им, додаје, "здушно помажу људи који злоупотребљавају туђу несрећу зарад личне користи" и организују им превоз.

"Ако је у питању река – чамцима, возом, ако је у питању прелаз – са лажним документима, у товарном простору кад возач прави паузу на стајалиштима или бензинским пумпама отварају пломбу, уђу у товарни део камиона, затворе, па ми отварамо", објашњава Јандрић.