Дворци Војводине

Када у Војводини кажете Дунђерски, то је и данас за највећи део
житеља покрајине, познато презиме једне од најбогатијих породица, али
и синоним за љубав према земљи, посвећеност раду, поштовање
традиционалних вредности које носи породица, трајање, верност свом
пореклу и имену, одговорност према друштвеној заједници... И заиста је и
било тако. Скоро два и по века пет генерација породице Дунђјерских
урезало је траг и поруку да се и од малог може досегнути моћ богатих и
утицајних.

Породично предање казује да су средином 18. века из херцеговачког
села Вишњица преци Дунђерских стигли у Аустроугарску . Тражли су
своје место за живот од Суботице па чак до Кракова у Пољској.

Тамо су се бавили тесарским занатом и тако стекли презиме Дунђерски.

Почетком деветнеаестог века у ондашњем Сентомасу, данашњем Србобрану крештен је Гедеон Дунђерски, син Аврамов. Гедеон, касније прозван Деда Геца учиниће ову породицу богатом.

Његов средњи син Лазар, који је у једном периоду поседовао чак пет
двораца, утемељио је моћ Дунђерских , увео их у памћење и вечност.

Како се одвијао процес преображаја херцеговачких избеглица у једну од
најбогатијих породица Аустроугарске империје...

У епизоди Гецини Дунђерски 1 о томе говоре др Весна Димитријевић, историчар, Љубиша Николин, пиблицист, потомци Дунђерских...Иван Дундјерски, Душко Дунђерски, Никола Танурџић...

 Сниматељи: Душан Живковић и Дарко Бурсаћ

Монатжер Ксенија Савићевић

Аутор и уредник Божидар Ђуран