РТС :: ТВ https://www.rts.rs/tv/rss.html Сазнајте више о емисијима, TV програму и погледајте шта се тренутно приказује на каналима Jавног сервиса Републике Србије sr https://www.rts.rs/img/logo.png РТС :: ТВ https://www.rts.rs/tv/rss.html Божићне слике: Христос се роди https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854499/bozicne-slike-hristos-se-rodi.html Најрадоснији хришћански празник, Божић, карактеришу, поред осталог, и многобројни лепи обичаји. Међутим, они живе у пуној лепоти само када њима дочаравамо симболику празника и откривамо поруку коју они собом носе. А те поруке су љубав међу ближњима и међу људима уопште, разумевање, добра воља, лепе мисли и добра дела и наравно - праштање. На темељима ових универзалних вредности сникљена је емисија која ће у идиличној атмосвери једног салаша представити слављење Божића и Бадње вечери.

Гледаоци ће имати прилику да виде најкарактеристилније сцене које већ вековима обележавају слављење овог најрадоснијег хришћанског празника. Задатак емисије није био да само направи етно запис, већ да покаже како се наши лепи божићни обичаји могу прилагодити савременом начину живота, а да истовремено сачувају своју симолику.

У том задатку екипи су помогли глумци-натуршчици, односно породица Самарџија, која је и власник салаша где је емисија снимљена.

Свечарској атмосвери допринели су и стихови Ј. Ј. Змаја, Николаја Велимировића и Добрице Ерића, које је говорила глумица Маја Ладолеж, као и духовне и обичајне божићне песме у интерпретацији Ане Ристивојевић.

Сценариста и уредник Милица Бајић Ђого

Режија Лела Јанић

Сниматељ Милан Станић

 

]]> Wed, 24 Dec 2025 11:08:07 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854499/bozicne-slike-hristos-se-rodi.html Еко перспективе: Божић радост празновања https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854487/eko-perspektive-bozic-radost-praznovanja.html Божић је најрадоснији хришћански празник који се слави три дана. То је време када се породица окупља и празник проводи у хармонији, радости и весељу. Током тих празничних дана припрема се богата трпеза, а први гост у кући је положајник, обично неко за кога домаћин верује да му доноси срећу. Данас се Божић, као и раније, прославља у многим домовима, али су се обичаји, под утицајем модерног времена, изменили.

О традицији празновања Бадњег дана и Божића, обичајима који су некада важили у српској култури, у емисији Божић - радост празновања.

Уредник емисије Наташа Тодоровић

]]> Wed, 24 Dec 2025 11:00:43 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854487/eko-perspektive-bozic-radost-praznovanja.html Српски источници: Бадњаци у предрађу https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854384/srpski-istocnici-badnjaci-u-predradju.html Некадашње село Борча, данас је једно од највећих београдских насеља. После Другог светског рата, а нарочито током деведесетих година прошлог века, у Борчу пристиже становништво из свих крајева некадашње Југославије. Малобројни староседеоци упорно чувају своје божићне обичаје. Деца коринђаши прва прелазе границе старе Борче. Захваљујући њима, осамдесетих година прошлог века и нови становници овог београдског предграђа усвајају обичаје староседелаца.

Божић у предграђу, на десетак километара од центра велеграда и свих важних националних институција, годинама није привлачио пажњу истраживача и медија.
Из двадесеток века претекао је тек овај видео запис, дело независних синеаста Драгана В. Игњатовића и Игора Тохоља.
Закон о забрани држања домаћих животиња, који је у припреми, у будућности ће сасвим сигурно изменити начин прослављања Божића у Борчи.

Овај документарни запис остаће сведочанство о времену када је питорескна традиција мањине, спонтано привукла новопридошлу већину...

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:18:24 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854384/srpski-istocnici-badnjaci-u-predradju.html Образовни фрагменти: Музика https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854380/obrazovni-fragmenti-muzika.html Стари Грци су издвојиили 6 врста уметности, филм је додат као седма, а ми ћемо се ове недеље у оквиру Образовних фрагмената бавити оном за коју често кажу да је достојна првог места на том списку. Наиме, Момчило Настасијевић је веровао да се смисао боље преноси музиком него речима јер је мелодија ближа духовном. И заиста понекад све оно у нама, неопипљиво, што чини тај дух, најбоље могу да дотакну ноте.

Зато ове недеље говоримо о музици – универзалном језику који повезује, инспирише и мења нас. Истражујемо како музика утиче на наш мозак, која је њена улога на филму, зашто неке песме певушимо цео дан, и у каквом је положају рокенрол.

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељ: Маја Бојић

Редитељ: Дарко Камарит

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:15:12 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854380/obrazovni-fragmenti-muzika.html Живот (не)пише романе https://www.rts.rs/tv/rts2/5854413/zivot-nepise-romane.html Роман је "људски живот у облику књиге" мислио је Новалис, песник романтичар. Ми ћемо данас често чути да "живот пише романе", такође знамо да је роман на врху топ листе најчитанијих књига и да се овом комплексном и дужом прозном формом све чешће баве и песници. Речју, роман је популаран једнако и међу писцима и међу читаоцима. Његова генеза је дуга, од античког грчког романа, преко средњег века, новог века до данас теоретичари покушавају да опишу специфичност овог жанра. Посебност нарације, структуре, односа времена и простора, приписују му велики потенцијал за представљање "тоталитета" света и стварности.

Ново издање Часа анатомије бави се управо феноменом популарности романа. Зашто се чита више него поезије, приповетка или новела и есеј? Зашто песници и есејисти све чешће пишу романе и зашто је управо роман простор експериментисања формом. Шта има роман што остали литерарни облици и жанрови немају и да ли живимо у времену када ће сви писати романе?

О феномену популарности романа у емисији ће разговарати прозни писац Дарко Тушевљаковић и песник и романописац Бојан Васић

Ауторка прилога: Јована Јанковић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић

 

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:30:29 +0100 РТС 2 https://www.rts.rs/tv/rts2/5854413/zivot-nepise-romane.html РТС ЛАБ: Златни пресек 2025 - 4 https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854479/rts-lab-zlatni-presek-2025---4.html Божић је време окупљања, размишљања и погледа уназад. У посебном издању наше научне емисије доносимо избор најзначајнијих научних прилога из протекле године, сагледаних кроз призму знања, открића и питања која су обележила савремену науку. Од нових сазнања о универзуму и природи, преко технолошких достигнућа, до истраживања која мењају наше разумевање света – ова емисија подсећа на годину иза нас и отвара простор за размишљање о оној која долази. Наука као заједнички језик разума и радозналости, у духу Божића.

Емисију су водили Виктор Маневић и Иванка Јоксимовић.

Уредник емисије је Јована Џамбић.

 

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:55:36 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854479/rts-lab-zlatni-presek-2025---4.html Празновање Милесе и Милутина https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854367/praznovanje-milese-i-milutina.html "Празновање Милесе и Милутина" снимљено је у селима Ражана и Мионица, у косјерићкој општини. Домаћин Милутин Јовановић, каже, да се у косјерићком крају обичаји незнатно разликују и да је начин празновања свака породица наследила од својих предака.

Тако Милутин храст у шуми, пре него што га посече, посипа житом, зоби, дарује му благо које је сам произвео да би и бадњак њега даровао здрављем, срећом и плодовима земље. Од посеченог храста скида се парче коре да би кајмак био дебео попут ње. Посечени бадњак он назива весељаком. Положајник или полазник је увек неко из његове породице.

У порти цркве Пресвете Богородице, у косјерићком селу Ражана, сваке године за Бадње вече мештани, али и они који су се већ одавно одселили у град, прослављају рођење Христово.

Литију прате трубачи, окрепљује се чајем, ракијом, бомбонама за децу. У порти се пали бадњак и све се завршава ватрометом.

Иза тога празновање се наставља у домаћинствима, у кругу породице. Код Милутина и Милесе Јовановић, из суседног села Мионица, осим чланова породице долазе и неки "нови рођаци" са којима се прослава наставља и током Божића.

Сценарио и режија: Александра Божовић

Сниматељ: Сима Димитрић

Монтажер: Ксенија Савићевић

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:12:23 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854367/praznovanje-milese-i-milutina.html На бадњи дан, ТВ филм https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854357/na-badnji-dan-tv-film.html На Бадњи дан је филм редитеља Слободана Ж. Јовановића у продукцији Радио Телевизије Србије из 2005 Бадњи дан је дан када се породица окупља око трпезе. Али адвокат Светозар Вујић, осим свог служитеља и пријатеља Јована, нема никога. Више није млад и схвата да му пролази време. У тренутку доколице кроз прозор на улици спази две жене и једно дете како стоје на хладноћи. Одлучи да их позове код себе да се огреју уз трпезу док је празник. Они прихватају позив и вече проводе заједнички у опуштеном разговору где сазнајемо да су избачени на улицу јер нису имали да плате станарину. Умор узима данак и удовица са децом одлази на спавање. Међутим ћерка не може да спава, а ни адвокат. Одлучују да играју карте и кроз разговор ћерка схвата да је адвокат Вујић тај који је крив што су оне о Бадњем дану завршиле на улици. Ствар се компликује када се у расправу умеша полицајац. Међутим срце одлучује и љубав између адвоката и девојке се родила. I што би адвокат на крају рекао „Божић Бата ми је донео једну милу женицу“.

Главна улога окорелог нежење, адвоката Вујића поверена је Слободану Боди Нинковићу, док његовог слугу игра Властимир Ђуза Стојиљковић. Остале улоге тумаче Јадранка Нанић, Марина Воденичар и Борис Комненић.

Редитељ: Слободан Ж. Јовановић
Сценариста и уредник: Мирјана Лазић

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:09:21 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854357/na-badnji-dan-tv-film.html Волим класику https://www.rts.rs/tv/rts2/5854446/volim-klasiku.html На крају јубиларне године, у којој је обележавао 90 година од оснивања, Народни оркестар Радио телевизије Србије, под уметничким руководством Владе Пановића наступа у емисији Волим класику. Гости су Ненад Камиџорац одговорни уредник Редакције народне музике Музичке продукције РТС, солисти Јасмина Трумбеташ Петровић и Саша Божидаревић, а у прилозима представљамо младе оргуљаше и солисту на хармоници и композитора Јована Павловића који живи и ради у Норвешкој.

Саставни део сваке емисије су предлози за хит и хит емисије који гледаоци бирају својим гласовима.

Уредник емисије: Силвана Грујић

Водитељи: Силвана Грујић и Александар Пековић

Редитељ: Петар Станојловић

 

 

 

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:43:34 +0100 РТС 2 https://www.rts.rs/tv/rts2/5854446/volim-klasiku.html Уочи божића, ТВ филм https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854354/uoci-bozica-tv-film.html Уочи Божића“ је телевизијски филм снимљен 2015. године. Редитељ је Миливоје Мишко Милојевић, сценарио је написала Мирјана Лазић по мотивима прича Бранислава Нушића „Госпођа Милхброт“ и „Општинско дете“. Филм је снимљен у продукцији Радио Телевизије Србије. Радња филма одвија се у Београду у време између два светска рата. Филм садржи сатиричне и духовите нушићевске елементе у које је уплетена прича са хуманим обртом и срећним крајем у којој једно сироче проналази породицу, а у кућу средовечног пара без деце, управо на Бадњи дан, неочекивано, стигне највећа радост, прилика да буду родитељи.

Улоге тумаче: Анита Манчић, Драган Мићановић, Горица Поповић, Никола Вујовић, Јована Гавриловић, Светислав Гонцић, Бранка Селић и други.

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:07:08 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854354/uoci-bozica-tv-film.html Стеван Сремац: Божићна печеница https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854471/stevan-sremac-bozicna-pecenica.html Ова топла и духовита прича пружиће публици прилику да ужива у хумору Стевана Сремца и његовом смислу за детаљ и карактере, као и изузетно комичним углом гледања на свакидашњицу нашег малог, обичног човека у Србији крајем 19. века, где се иза привидне озбиљности малограђанског живота открива неозбиљна, банална, смешна страна живота уопште. Слављење Божића је прилика да се, не само подсетимо на наше обичаје и традицију, сопствене мане и врлине, већ и претеривања, и да им се слатко насмејемо. Сналажљиви чиновничић поштанског надлештва Јова Максић није тек тако и не баш сасвим случајно позвао на божићни ручак као ’’полаженика’’ свог млађег колегу Пају Постиљоновића – има он ту своју рачуницу. Лепи обичаји ће се овде преплитати са смешним ситуацијама, згодна домаћица Каја са младим полажеником, а прорадиће и домаћинова унапред смишљена игра како да искористи ситуацију за још једну новчану позајмицу. Писац ће нам оставити отворено питање: ко је овде заправо истинска божићна печеница: прасе или млади полаженик Паја. Играју: Светислав Гонцић, Бранка Пујић, Драгиша Милојковић, Борис Пинговић, Миле Станковић и други. Писац сценарија ( по причи Стевана Сремца) : Јелица Зупанц Редитељ: Слободан Радовић

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:51:11 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854471/stevan-sremac-bozicna-pecenica.html Здрава прича РТС ординација: Шта је здрава љубав? https://www.rts.rs/tv/rts1/5854470/zdrava-prica-rts-ordinacijasta-je-zdrava-ljubav.html Нова Здрава прича доноси љубав и приче парова који су прошли многе изазове како би остали заједно, љубавне приче које су на почетку, али и оне које трају дуже од пола века... Први гости Здраве приче биће Џули и Лазар, који су пребродили препреке удаљености, језика, бирократије и успели да се венчају у Србији. Џули је из Уганде, а Лазар из околине Крушевца. Обоје су глуви и говоре знаковним језиком који није исти али без обзира на све то, одлично се разумеју. Сада планирају проширење породице и децу, уживају у браку и својој љубави.

Настасја и Немања ће се присетити најтежих и најлепших дана свог брака, борбе са њеним карциномом и како су заједнички прошли изазове... Сада су добро и уживају са своје двоје деце.

Дугогодишња матичарка Гордана Зорић и психолог Јелена Станивуковић ће објаснити шта је здрава љубав, на које ситуације и "црвене заставице" треба реаговати и како разликовати љубав и заљубљеност.

У "Здраву причу", путем видеолинка укључиће се и Зоран и Светлана који су у браку дуже од 50 година. Сада живе у Нишу после дугогодишњег радног стажа у Аустрији. Откриће шта је за њих тајна стабилног брака свих ових година, али и како њиховој љубави доприносе Зоранови шампионски бркови, дуги скоро 2 и по метра...

За крај, своју здраву причу - откриће нам и млади пар, Марија и Дејан. Упознали су се на послу, Она је машиновођа, Дејан је кондуктер, а њихова љубав почела је - у возу. Верени су и живе заједно, а отикриће какви су им планови за будућност.

Аутор и водитељ емисије: Марија Поповић.

 

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:51:12 +0100 РТС 1 https://www.rts.rs/tv/rts1/5854470/zdrava-prica-rts-ordinacijasta-je-zdrava-ljubav.html Тајне новогодишњих празника: Да ли је бадњак јелка https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854419/tajne-novogodisnjih-praznika-da-li-je-badnjak-jelka.html У сред Кошутњачке шуме, тумарајући између храстова, наша два јунака, Божић Бата и Деда Мраз, постављају питање - зашто баш бадњак и јелка имају тако важну улогу у овим празницима? Зашто се бадњак не зове храстњак? Откуда тако велика улога храста у нашој митологији. Како се правилно сече бадњак и доноси до куће? Како се уноси у кућу и шта се све ради са њим и око њега када се постави на огњиште? Откриће да осим јелке и бадњака, за исти или сличан ритуал, други народи користе маслину, врбу, баобаб, палму, липу, бор, секвоју, јабуку, брезу, крушку, букву, трешњу итд.

Деда Мраз: Војислав Брајовић
Божић Бата: Миодраг Жужић
Сниматељ: Ђура Ивановић
Редитељ: Владимир Момчиловић
Писац текста и уредник: Миодраг Зупанц

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:34:27 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854419/tajne-novogodisnjih-praznika-da-li-je-badnjak-jelka.html Метла без дршке, 3. еп. https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854543/metla-bez-drske-3-ep.html Серија за децу и младе Метла без дршке прати живот и догодовштине породице Лепшановић – деце Златка и Софије и родитеља Мирославе и Огњена. Ту су и деца Душко и Бранкица, комшиница Душица (Милена Дравић), која децу стално нуди шненоклама. Дечаци Златко и Душко стално су у потрази за авантурама које најчешће налазе у продавници кућних љубимаца Весело мајмунче, којом господари Жаки. Серија прати и доживљаје девојке Драгане и младића Владимира, чијим дијалогом почиње свака епизода и који су у улози водитеља, али и учесника серије. Међу актерима је и неколико животиња: пси Алекс, Цезар/ Моца, Вилма и Витолд, корњаче Хермес и Жаклина, хрчак Дуња, папагај Мића, бели мишеви и други становници Веселог мајмунчета. Свака епизода има госте који помажу деци да схвате неке животне истине.

Глумци: Гала Виденовић, Слободан Бештић, Неда Арнерић, Милан Гутовић, Милена Дравић, Петар Краљ, Рахела Ферари, Бранка Петрић, Весна Тривалић, Дубравко Јовановић, Владимир марковић, Ева Мезеи, Марко Панић и Немања Павловић.

Редитељ: Владимир Алексић

Уредница: Мила Станојевић Бајфорд

]]> Wed, 24 Dec 2025 11:20:00 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854543/metla-bez-drske-3-ep.html Некада давно: Прогоњене девојке https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854455/nekada-davno-progonjene-devojke.html У епизоди серије тумачимо „Пепељугу“. Зашто су сирочићи специфични јунаци бајки? Зашто се Вукова верзија „Пепељуге” разликује од Пероове? Зашто нема балова, а зашто се Пепељугина мајка претвори у краву? Како је мајчинство и веза са дететом приказана преко везе са кравом у нашој верзији Пепељуге, коју је Вук забележио према ономе што је чуо у детињству у Тршићу? Кроз ова питања у последњој епизоди серије “Некада давно – Српске народне бајке” - “Прогоњене девојке” воде нас академски стручњаци: проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Дејан Ајдачић, теоретичар књижевности, др Тијана Тропин и проф. др Јасмина Ахметагић.

Нове анимиране илустрације бајке које читамо у овој епизоди приређује талентована млада Јана Поповић, искусни Алекса Гајић и даље нас прати уводним илустрацијама и анимацијама, затим, имамо задовољство да тумачење “Пепељуге” илуструјемо још једном дивном сликом Тијане Марјановић, а слике петлова нашег сликара наивца Павела Хајкоа нам дају визију ведрине и победе Пепељуге над злом и мраком. Ту је као и у свакој епизоди сликарка и психолошкиња, Ања Кононенко, која ствара од зрнаца песка нове симболичке нестварне песковите облике.

Сценариста, редитељ и уредник серије је Валентина Делић.Извршни продуцент Биљана Иванић, продуцент Биљана Даутовић, монтажер Ксенија Савићевић, директор фотографије Раде Бубало, вођа расвете Дејан Митић, сценографкиња Мира Андрејевић, костимографкиња Александра Александрић, тонски сниматељи: Мирослав Радишић и Зоран Карајловић, обрада тона Александар Зоричић.

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:41:39 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854455/nekada-davno-progonjene-devojke.html По друм одим за друм питам - Наш Мокрањац: 1. еп. https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854408/po-drum-odim-za-drum-pitam---nas-mokranjac-1-ep.html Званично, у српским плановима и програмима основних школа предвиђен је известан број часова посвећених Стевану Стојановићу Мокрањцу. На њима је Српчад у прилици да сазна штуре биографске податке и чује неке од песама из Руковети (част изузецима посвећенијих наставника!). Нешто боље пролазе ученици музичких школа, бар по питању спознаје значаја композиторовог дела. Кроз касније сазревање и образовање, у зависности од афинитета, допуњују тај Мокрањчев кроки новим чињеницама - опредељују се за теме које им се више свиђају, оду на понеки хорски концерт, сваког септембра су обавештени да се одржала још једна манифестација "Мокрањчевих дана" у родном Неготину, или открију сву лепоту Опела и Литургије. Којом, махом, и буду испраћени на вечни починак.

Реторичко је питање: "Да ли је то довољно?"

Ауторска екипа четвороделне посвете овом, за века од његове смрти најзначајнијег српског композитора, приступила је Мокрањчевом лику и делу крајње емотивно, селективно, па и необјективно. Ово признање, уз олакшавајућу околност жеље да се композиторов живот и рад што успешније приближе данашњем нараштају, оправдава форму и садржај епизода. Наиме, као лајтмотив је коришћена (из неколико извора потврђена) његова омиљена народна песма "По друм 'одим, за друм питам" (не улазећи у истраживања зашто је није искористио у својим делима). Лик дечака Стеве нас хронолошки води кроз битне моменте личног и професионалног развоја, а паралелно са том причом нас наратор "смешта" у време (шта се дешавало, и како је изгледала Србија и свет тих година). Субјективни приступ се огледа у чињеници да се песме из Руковети нису пласирале ни по реду, ни (искључиво) у хорском извођењу, ни целовито, већ по сопственом осећају за потребе грађења сценарија. У том смислу, мање је био важан податак из које је руковети која, премда смо били потпуно свесни значаја Мокрањчевог "сплетања" сваке. Никако нисмо могли да заобиђемо ни бисере српског духовног појања, за које еминентни музиколози тврде да је можда чак и значајнија као оставштина - "Херувимску песму" и "Тебе појем". Сваки аранжман (а заступљени су у широкој лепези - од аутентичног, архаичног и сировог архивског снимка, преко у народу задржане вокалне верзије, класичног a capella хора, до "Колибрића" и "Биг бенда") носи своју лепоту. А констатације гледелаца и слушалаца да се од неке од тема још сатима нису могли "отрести" - сама по себи потврђује колико је велик композитор Стеван Стојановић Мокрањац.

Наш Стева.

Аутори сценарија су уредник Ана Павловић и редитељ Ружица Лукић, продуцент Светлана Бандић, директор фотографије Милан Станић, монтажер Владимир Радовановић, а дизајнер звука Александар Зоричић.

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:25:09 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854408/po-drum-odim-za-drum-pitam---nas-mokranjac-1-ep.html Некада давно: Надметање са надмоћнијима https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854530/nekada-davno-nadmetanje-sa-nadmocnijima.html У новој епизоди серије тумачимо бајке: „Ђаво и његов шегрт“ и „Дјевојка цара надмудрила“. Ми смо сами и мали, а пред нама је неко надмоћан и углавном опасан. Шта нам кажу бајке? Како да се носимо са надмоћнијима? Кроз ово питање у овој епизоди серије “Некада давно – Српске народне бајке” - “Надметање са надмоћнијима” воде нас академски стручњаци: проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Љубинко Раденковић, теоретичар књижевности, др Тијана Тропин и проф. др Бошко Сувајџић.

Нове, фасцинантне анимиране илустрације две бајке које читамо приређује талентована Тијана Марјановић, а искусни Алекса Гајић и даље нас прати уводним илустрацијама и анимацијама кроз серију. Део сцена су доиграване и снимане на Дрини, на Калемегдану, и у Тршићу. Сликарка и психолошкиња Ања Кононенко ствара од зрнаца песка нове симболичке нестварне песковите облике.

Сценариста, редитељ и уредник серије је Валентина Делић. Извршни продуцент Биљана Иванић, продуцент Биљана Даутовић, монтажер Ксенија Савићевић, директор фотографије Раде Бубало, вођа расвете Дејан Митић, сценографкиња Мира Андрејевић, костимографкиња Александра Александрић, тонски сниматељи: Мирослав Радишић и Зоран Карајловић, обрада тона Александар Зоричић.

]]> Wed, 24 Dec 2025 11:17:43 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854530/nekada-davno-nadmetanje-sa-nadmocnijima.html Даворин Јенко, творац химни и будница https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854441/davorin-jenko-tvorac-himni-i-budnica.html У филму „Даворин Јенко - творац химни и будница", аутори су развили две тезе, на први поглед контрадикторне. Једном се афирмише истинитост наслова, који је директна асоцијација на композиторово име. Али се, истовремено, музички аргументовано приказује широк дијапазон музичких жанрова којима се успешно бавио - од поменутих градских вокално-инструменталних форми преко тада изузетно популарних игроказа (којих је био и утемељивач) све до озбиљних, симфоничних третмана инструменталних увертира.

Уредница: Ана Павловић
Редитељ: Драгомир Зупанц

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:39:05 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854441/davorin-jenko-tvorac-himni-i-budnica.html Легенда о грлици, ТВ филм https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854394/legenda-o-grlici-tv-film.html ,,Легенда о грлици” је биографски филм, са елементима различитих жанрова - мјузикла, комедије, вестерна, мелодраме - посвећен стваралаштву једног од најзначајнијих српских уметника - композитору Стевану Христићу. Прича је заснована на новинским чланцима који су пратили бурне говорничке ,,двобоје” овог композитора са његовим немилосрдним критичарем Станиславом Винавером. У тим комичним сукобима композитор пролази кроз стваралачке дилеме. Његове идеје се на лицу места екранизују у музику, а личности његовог животног дела, балета ,,Охридска легенда“, помажу му у томе. Композитор постаје учесник заплета тог балета и уз помоћ својих далеких и блиских предака, али и супарника Винавера, покушава да пронађе Биљану (јунакињу ,,Охридске легенде”) и ослободи је из турског ропства.

Филм о Стевану Христићу, композитору, али и оснивачу Београдске филхармоније, директору Београдске опере, првом председнику Савеза композитора Југославије и редовном члану САНУ, снимљен је у продукцији Школске редакције Образовно-научног програма.

]]> Wed, 24 Dec 2025 10:22:46 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854394/legenda-o-grlici-tv-film.html По друм одим за друм питам - Наш Мокрањац, 2. еп. https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854510/po-drum-odim-za-drum-pitam---nas-mokranjac-2-ep.html Званично, у српским плановима и програмима основних школа предвиђен је известан број часова посвећених Стевану Стојановићу Мокрањцу. На њима је Српчад у прилици да сазна штуре биографске податке и чује неке од песама из Руковети (част изузецима посвећенијих наставника!). Нешто боље пролазе ученици музичких школа, бар по питању спознаје значаја композиторовог дела. Кроз касније сазревање и образовање, у зависности од афинитета, допуњују тај Мокрањчев кроки новим чињеницама - опредељују се за теме које им се више свиђају, оду на понеки хорски концерт, сваког септембра су обавештени да се одржала још једна манифестација "Мокрањчевих дана" у родном Неготину, или открију сву лепоту Опела и Литургије. Којом, махом, и буду испраћени на вечни починак.

Реторичко је питање: "Да ли је то довољно?"

Ауторска екипа четвороделне посвете овом, за века од његове смрти најзначајнијег српског композитора, приступила је Мокрањчевом лику и делу крајње емотивно, селективно, па и необјективно. Ово признање, уз олакшавајућу околност жеље да се композиторов живот и рад што успешније приближе данашњем нараштају, оправдава форму и садржај епизода. Наиме, као лајтмотив је коришћена (из неколико извора потврђена) његова омиљена народна песма "По друм 'одим, за друм питам" (не улазећи у истраживања зашто је није искористио у својим делима). Лик дечака Стеве нас хронолошки води кроз битне моменте личног и професионалног развоја, а паралелно са том причом нас наратор "смешта" у време (шта се дешавало, и како је изгледала Србија и свет тих година). Субјективни приступ се огледа у чињеници да се песме из Руковети нису пласирале ни по реду, ни (искључиво) у хорском извођењу, ни целовито, већ по сопственом осећају за потребе грађења сценарија. У том смислу, мање је био важан податак из које је руковети која, премда смо били потпуно свесни значаја Мокрањчевог "сплетања" сваке. Никако нисмо могли да заобиђемо ни бисере српског духовног појања, за које еминентни музиколози тврде да је можда чак и значајнија као оставштина - "Херувимску песму" и "Тебе појем". Сваки аранжман (а заступљени су у широкој лепези - од аутентичног, архаичног и сировог архивског снимка, преко у народу задржане вокалне верзије, класичног a capella хора, до "Колибрића" и "Биг бенда") носи своју лепоту. А констатације гледелаца и слушалаца да се од неке од тема још сатима нису могли "отрести" - сама по себи потврђује колико је велик композитор Стеван Стојановић Мокрањац.

Наш Стева.

Аутори сценарија су уредник Ана Павловић и редитељ Ружица Лукић, продуцент Светлана Бандић, директор фотографије Милан Станић, монтажер Владимир Радовановић, а дизајнер звука Александар Зоричић.

]]> Wed, 24 Dec 2025 11:12:11 +0100 РТС Наука https://www.rts.rs/tv/rts-nauka/5854510/po-drum-odim-za-drum-pitam---nas-mokranjac-2-ep.html