У Палати уметности Мадлена, у току је изложба "Мистерија тела". Ова пажљиво осмишљена поставка нуди нам поглед на српску ликовну уметност XX и XXI века, кроз тему акта. Од класике до концепта, од реализма до симболизма, биће представљени радови најзначајнијих уметника нашег времена – од Љубе Поповића и Оље Ивањицки, до Милоша Шобајића и Љубице – Цуце Сокић.

"Доба предатора" – назив је изложбе у Галерији Савеза удружења ликовних уметника Војводине. На десетак слика, играјући се симболиком с почетка прошлог века, уметник из Сенте Тибор Лазар истражује принципе некадашње популарне уметности у данашњој.

У Речи критике, Весна Тријић ће говорити о новом роману Милисава Савића, чији је наслов Праскозорје, Господе!.

Однедавно, царске гробнице кинеске династије Сиси на листи су Светске баштине УНЕСКА. Сада та земља има 60 локалитета на тој листи. Комитет УНЕСКА је похвалио напоре и достигнућа кинеске владе на заштити и управљању културним благом.

Уредник Владимир Петровић

Реализатор Марко Шотра

Монтажер Зорица Јовић

Ко су Пивљани који се никуда не журе, а ко живи у катунима на Зеленгори? Шта су бијеле ноћи? Какав је поглед на дурмиторско Седло, а како је разгледати Зеленгору из седла?

Аутор: Ђорђе Славковић

Нема преживелих у паду руског авиона Антонов у Амурској области. Пронађена олупина, тужилаштво покренуло истрагу.

Почели пријемни испити за факултете. На свим универзитетима у Србији мање кандидата од предвиђених места.

Ватерполисти Србије без медаље на Светском првенству у Сингапуру. Кошаркашка репрезентација на окупу.

За наредна два дана издато упозорење на екстремне температуре до 42 степени, у суботу и степен више.

Крупне звери пружају веома важне екосистемске услуге. Захваљујући фото-замкама сазнајемо да ли их има у Парку природе Стара планина.

Кажу да нас контакт са природом враћа у равнотежу. Ако притом ослободимо и своју машту, настају заиста лепе ствари. Разговарали смо са уметницом која од глине прави употребне и декоративне предмете.

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

Платан на Врачару, 5. епизода

Прави боем Београда је платан у дворишту старог локала на Врачару. Веровали или не али ово дрво је ратни ветеран и живи доказ преживљавања на овим просторима. У новој епизоди серије "Под крошњама Србије" сазнаћете зашто ово стабло треба да добије одликовање? Како се води рачуна о дрвету које је старије од сто година и због чега је цео крај који окружује зеленог дива толико посебан?

Водитељ Нина Гавриловић

Уредник Наташа Нешковић

У манастиру Стањевићи 1780. године била је отворена богословска школа коју је похађао и Свети Петар Цетињски.

Савремена обнова манастира отпочела је 1994. године благословом владике Амфилохија и именовањем  јеромонаха Димитрија Благојевића. Он је десет година водио обнову манастира, све до преране смрти, 2004. године. Његов рад наставио је јеромонах Јефрем Дабановић, садашњи игуман. Богатство манастира је и билиотека са око 20 000 књига које је владика Амфилохије завештао манстиру као и спомен-собу с бројним предметима које је владика користио за живота.

Забележили смо и пештерну цркву посвећеној ефеским младићима, у којој се литургије служе лети а у њој су честа и крштења. Боравили смо и на Цетњу о прослави Петровдана где се верујући народ окупља долазећи из целог света како би литургијски обележио и прославио овај велики празник.

После сваке недељне литургије у Манастиру Стањевићи верујући уз разговор остају на Агапе трпези љубави. Многи верујући пут ка свом духовном узрастању проналазе и кроз духовне разговоре с игуманом манастира оцем Јефремом с који смо причали и о томе која су то најчешћа питања и проблеми савременог човека о којима разговара с верујућима који посећују ово светињу.

Братство манастира Стањевић сваког 6. маја одржава и богослужење у такође обновљеној Цркви Светог Ђорђа на оближном брду Ђурђевац где су и остатаци истоимене тврђаве коју је подигао војвода Ђурђе Ђурашковић Црнојевић.

О лепоти, снази и историји овога места поред оца Јефрема, игумана манастира, разговарали смо и с монахом др Павлом Кондићем управником Архива Митроплије црногорско-приморске, монахом Симеоном али и верујућима који су чести посетиоци манастира.

Аутор: Вера Јанковић Раичевић
Директор фотографије: Димитрије Хаџи Николић

Уредник: Витка Вујовић

Водитељ и сарадник на сценарију: антрополог Миодраг Симовић

Редитељ: Сунчица Јерговић

Сниматељ: Хаџи Драган Мијаиловић

Уредник: Бојан Главонић

Редитељ: Милан Јовановић

Међународну Компанију “Окра" представиће нам Мартин Кнаут, један од Окриних партнера, који ће нас повести у кратки обилазак града Утрехта и паркова код источне пруге и канала.

Карстен Родинг, технички директор грађевинске задруге  Шарлотенбургер објасниће нам како градити стамбене јединице у урбаној средини по принципу одрживе градње, а да при томе не узимате много од природе.

уредник серијала Драгана Живојновић

сниматељ Иван Димитријевић

сниматељ тона Марко Буђен

музички уредник Силвија Милошевић

монтажа Марија Аранђеловић

Уредник серијала: Јелена Радовић Јовановић

Редитељ: Сунчица Јерговић

Монтажер: Јаков Кроња

Мишко Плави и Кики Лесендрић

Мишко Плави говори о искуству живота у Јапану и томе како су његови наступи прихваћени, а Кики је рекао да је у овој емисији направљен најлепши кадар у његовој каријери, а то је тенутак изласка кроз тунел Београдске арене када се чује хук пуне хале.

Аутор: Тања Петернек Алексић

Мишко Плави говори о искуству живота у Јапану и томе како су његови наступи прихваћени, а Кики је рекао да је у овој емисији направљен најлепши кадар у његовој каријери, а то је тенутак изласка кроз тунел Београдске арене када се чује хук пуне хале.

Аутор: Тања Петернек Алексић

Краљев библиотекар, педаг, уверен у моћ науке

Добра је рођен 1854. године у Чачку, гимназију је учио у Београду и Новом Саду, а у Минхену, Лајпцигу и Јени студирао природне науке. Био је привржен династији Карађорђевића и због својих уверења неколико пута робијао, а сасвим случајно, на почетку Првог светског рата, пронашао загубљено Мирослављево јеванђеље.

Мирослављево јеванђеље

Али, Добрина биографија обилује и другим, важним детаљима: он је био педагог изузетних домета, креатор образовних метода, чврсто уверен у моћ науке и позитивистичку филизофију, део оног сјајног нараштаја школованог у Цириху, Минхену и Јени, а у политичком усмерењу доследан и жесток у одбрани својих ставова.

Доброслав Ружић, унук Добре Ружића

И да ништа више и друго није урадио, Добра би био у поворци заслужних за културу српског народа, као онај, који је у та тешка и смутна времена, пронашао и препознао најстарији српски ћирилички рукопис.

Јелена Божовић, ауторка емисије

Уредник серијала: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

Европејци али заљубљени у српску културу, домовину и традицију

Али, Добрина биографија обилује и другим, важним детаљима: он је био педагог изузетних домета, креатор образовних метода, чврсто уверен у моћ науке и позитивистичку филизофију, део оног сјајног нараштаја школованог у Цириху, Минхену и Јени, а у политичком усмерењу доследан и жесток у одбрани својих ставова.

И да ништа више и друго није урадио, Добра би био у поворци заслужних за културу српског народа, као онај, који је у та тешка и смутна времена, пронашао и препознао најстарији српски ћирилички рукопис.

Уредник серијала: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

Кометатор преноса Горан Степић

Рајко Максимовић, композитор и професор на Факултету музичке уметности (Београд, 27. јул 1935 — Београд, 16. август 2024)С

Рајко Максимовић

Студије композиције завршио је на Музичкој академији у Београду 1961. године где је и магистрирао 1965. На Принстон универзитету у Њу Џерзију усавршавао се годину дана у области електронске музике. Радио је као професор композиције и оркестрације на Музичкој академији у Београду, и као гостујући професор на Факултету драмских уметности и на Академији уметности у Новом Саду. Из његовог богатог опуса издвајају се монументална хорска и вокално-инструментална дела "Буна против дахија", "Kад су живи завидели мртвима", "Тестамент владике црногорског Петра Петровића Његоша" и "Пасија Светога кнеза Лазара", као и лирскa "Можда спава" и "Три хаику". Добитник је Христићеве, Мокрањчеве и Октобарске награде, као и Вукове наградe за животно дело. Написао је и објавио мемоарско-ауотобиографску трилогију "Тако је то било", и у сарадњи са Милошем Јевтићем "Говор музике".

Рајко Максимовић

Оно доба, Рајко Максимовић – Серијал "Оно доба" осмислила је почетком осамдесетих година прошлог века, музичка уредница Радио Телевизије Београд Снежана Николајевић (1977-2005) са циљем да гледаоцима приближи живот, одрастање и музичке утицаје којима су наши знаменити композитори били изложени на путу ка свом професионалном бављењу музиком. У осам емисија о себи су говорили: Предраг Милошевић, Станојло Рајичић, Михаило Вукдраговић, Василије Мокрањац, Енрико Јосиф, Зоран Христић, Рајко Максимовић и Душан Трбојевић. Од Рајка Максимовића сазнајемо да је клавир почео да свира тајно, зашто му је Бах био омиљени композитор, када је заволео савремену уметничку музику и џез и како је од помисли да би могао да студира композицију стекао статус једног од наших најцењенијих композитора.

- Уредник Снежана Николајевић, редитељ Александар Мандић
- Премијерно емитовано 05.09.1980, Школска редакција

У наставку гледамо одломак из емисије "Траг тона", Музика и архитектура из 1998. у којој наш композитор говори о томе како архитектонски објекти могу бити подстицај за стварање музичких дела, и обратно. На самом крају, слушамо Максимовићеву Музику постојања у извођењу СО РТС-а и диригента Станка Јовановића у Великој сали Коларчеве задужбине, 2006. године.

Уредници Милена Јекић Шотра и Ивана Нићифоровић

У првом делу емисије ће нам социолог Јелена Радовић рећи нешто више о томе како друштвене мреже утичу на међуљудске односе и на самопоуздање њихових корисника, док ће нам клинички психолог Милисава Багаш објаснити како да правилно користимо друштвене мреже, без последица на ментално здравље.

Маја Бојић

У другом делу емисије ће нам едукаторка из области дигиталног маркетинга Анастасиа Николаидоу Митић указати на то да маркетиншке стратегије, такође, утичу на психу код људи. Никола Учур, стручњак за неуромаркетинг, говориће о томе како да не заборавимо на то да при употреби друштвених мрежа морамо користити разум и рацио.

Александра Никодијевић, уредница портала "Хоћу у позориште", рећи ће нам нешто више о томе како њихов портал успоставља комуникацију између младих и позоришта, као и о позитивном утицају културе, уопште, на ментално здравље.

За музички део емисије су задужени Јулијана Винцан, Јана Чубриловић и Ален Марковић. Извешће песме Flowers, Birds of a Feather i Džanum.

Одговорни уредник редакције општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељка емисије: Маја Бојић

Редитељ: Дарко Камарит