Михајло Пупин имао је јасан став према Османском царству – против њега а за рачун аустријског цара борио се и Идвор у време одрастања Пупина. Али Пупин је имао и јасан став према Аустрији, коју је једном приликом назвао гладном хијеном.

Стеван Костић

У зрелим годинама, у Америци, Пупин ће гледати распад оба царства, након чега ће његови земљаци из Баната постати део нове државе – Краљевине СХС. Томе је много допринео од Срба највољенији амерички председник Вудро Вилсон због подршке праву народа на самоопредељење.

Како је Михајло Пупин видео Србију Краља Петра, шта у у Њујорк тајмсу писао поводом Сарајевског атентата, како је изгледао његов хуманитарни рад у Америци у време Великог рата, са ким је у Америци долазио у сукоб и због чега, какав је био његов став о политичком устројству нове државе, колика је била његова улога на Париској мировној конференцији, као и значај за Југославију између два рата.

Аутор: Стеван Костић

Представљамо књигу историчарке Катарине Митровић "Владарке из праискона: Најстарије српске кнегиње, жупанице и краљице". Ауторка у овом делу доноси приче о судбинама седамнаест жена које су оставиле значајан траг у нашој историји.

У Културном дневнику биће речи и о изложби "Огледање" сликарке Марије Кнежевић која је отворена у Продајној галерији Београд. У фокусу изложбе налази се интроспекција, као и слојевито промишљање женског тела и идентитета. Кроз препознатљив израз, уметница истражује лично и универзално искуство.

Водимо вас у Лисабон где је после реновирања које је трајало годину и по дана поново отворен Музеј Гулбенкијан. Музеју у главном граду Португалије враћени су оригинални дизајн и атмосфера из шездесетих година. На основу архивских планова, фотографија из половине прошлог века и оригиналних материјала укључујући свилу, дрво, бронзу и стакло, музеј поново одише првобитном естетиком.

Уредник Јелена Виденовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Монтажа Марија Арсенијевић

Митрополит Порфирије

Први писани помен о празновању славе, потиче из 1018. године, те ову годину узимамо и као јубилеј од званичног обележавања крсне славе. Наиме, те године грчки хроничар Јован Скилица први је забележио славу дајући јој обележје породичног празника. Свети Сава, први српски архиепископ, извршио је у почетком 13. века нову организацију црквеног живота, а тај реформаторски рад обухватио је и празновање кућне славе.

У празновању крсне славе испреплетени су религиозни и друштвени елементи и они су дубоко укорењени у овај јединствени српски обичај који је први на шој листи нематеријалне културне баштине. О пореклу крсне славе, њеним религиозним и друштвеним елементима, о њеном опстаку и вредностима гледаоци ће сазнати од еминентних стручњака које смо снимили у више аутентичних амбијената.

Небојша Дугалић

У емисији учествују митрополит загребачко-љубљански Г. Порфирије, проф. др Љубинко Раденковић из балканолошког института САНУ, др Весна Марјановић, стручњаци Етнографског музеја у Београду, глумац Небојша Дугалић и други.

Уредник и аутор емисије је Милица Бајић Ђого, сниматељи Димитрије Хаџи Николић, Милан Станић и Васко Васовић, монтажер је Милан Радичевић, а режију потписују Лела Јанић и Милица Бајић Ђого.

Немир је његова покретачка снага, трагање за неизговореним речима и новим изразима, живот са сталним преиспитивањем и сумњом, а све са намером да остане свој - непредвидив, оригиналан, јединствен.

Рођен је 1947. године у Италији, професионалне почетке везује за "класу" својих колега, међу којима су и нама познати глумци Роберто Бенини и Памела Вилорези, са којима је у Прату основао "Teatro studio del Teatro Metastasio". 

Каже да га је у младости нервирао западни културни империјализам и да је Исток за њега као интелектуалца и редитеља био право откриће. Почео је у румунском и мађарском позоришту, да би, након студија славистике и режије, на позов управника Велимира Лукића дошао у Београд да ради представу у Народном позоришту. Имао је 26 година и био имресиониран непознатом земљом и људима. Вратио се да ту започне велику позоришну каријеру.

70-их година прошлог века живео је и своје београдске дане, када учествује на БИТЕФ-у, тадашњем средишту позоришне авангарде. Ради Пиранделове "Дивове планине" са Миром Ступицом у главној улози и са њима гостује у Паризу. Европског је одјека и његова режија Чеховљевог "Галеба" са младим Микијем Манојловићем у главној улози.

Мађели је почео да режира пре своје 20. године и досад је потписао више од 200 представа у Италији, Хрватској, Србији, по целој Европи, највише у Немачкој, Француској, Аустрији, Мађарској, Белгији, Шпанији, као и у земљама Јужне Америке, али и у Израелу и Палестини.

Увек истиче да је Београд био одскочна даска за његову европску и светску каријеру.  Каже да на Западу није био редитељ рођен у Тоскани, већ уметник који је са собом донео естетику и радикални однос према позоришту, које је научио у Београду.

У Народном позоришту остале су за памћење његове режије представа "Мандрагола", "Рибарске свађе", "Галеб" и "Принц од Хомбурга". У Југословенском драмском, у Атељеу 212 "Дивови планине", "Код лепог изгледа", "Приче из бечке шуме", "Метастабилни Граал".

Живео је и стварао широм света. У позоришту је, игноришући све поделе знао да уједини зараћене, а као уметник осећао је одговорност и обавезу да указује на проблеме у друштву.

Паоло Мађели, неуморни редитељ-путник, после паузе од 35 година вратио се недавно у Атеље 212 да режира драму "Отац"...

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Драгослав Бојковић

монтажер Јаков Пејов

режија Милица Митровић

У Ници, светском туристичком летовалишту и престоном граду Азурне обале, одржана је дводневна Видовданска академија. Наше школе, фолклори и парохија СПЦ у Ници у госте су позвали уметнике и представнике СПЦ из Србије, и остварили два дана за памћење. Како ће наредна емисија бити посвећена Србима Азурне обале, у овој смо забележили догађаје и емоције које су гости из Србије понели након сусрета са нашим исељеницима.

О значају Видовдана и очувања традиције говоре ректор Карловачке богословије протојереј Јован Милановић и етномузиколошкиња Вера Столић.

Српско војничко гробље Тије крај Париза један је од најзначајнијих сведока француско – српског братства по оружју, искованог на кланицама Источног фронта у И Светском рату. Видовданској комеморацији присуствовали су дипломатски кор, француски посланици и српска дијаспора. Тије је и место новог живота, где се сусрећу традиција, њени сладбеници два народа, и где се договарају догађаји париских Србаз а наредни период.

За « Повратну карту » говоре амбасадорка Републике Србије у Француској Ана Хрустановић, чувар ватре Тријумфалне капије у Паризу Филип Реније, француски војни ветерани и председници удружења српске дијаспоре који су учествовали у организацији овог догађаја.

Данас већ планетарни догађај, париски Празник музике је првог дана лета обележио пола века постојања. По први пут, уз помоћ вештачке интелигенције и специјалних ефеката, доносимо причу о 50 година догађаја који је променио значај музичке уметности.

Дани Србије и српске културе у Паризу, најдужа манифестација ове врсте у европском расејању, ове године је посвећена Петру Гојковићу, њеном оснивачу и реализатору. Човек који је у претходном периоду урадио највише за културу српских исељеника у Француској ове године обележава 50 година уметничког рада и четврт века како је у париски Празник музике уклесао и српске тонове.

концерт у препуној дворани Културног центра Србије у Паризу одушевио је публику из најудаљенијих крајева света. Посебно откриће из САД, гитарист Тихо Прокопић, и једна од најзначајнијих српских музичких уметница Мадам Пиано - која је гошћа емисије.

Париски део приче снимили су нови сарадници продукције Медиапонт, новинарка Стана Грубор Црновршанин и сниматељ Марко Црновршанин.

Аутор и водитељ Владан Јочић

Михајло Пупин имао је јасан став према Османском царству – против њега а за рачун аустријског цара борио се и Идвор у време одрастања Пупина. Али Пупин је имао и јасан став према Аустрији, коју је једном приликом назвао гладном хијеном.

У зрелим годинама, у Америци, Пупин ће гледати распад оба царства, након чега ће његови земљаци из Баната постати део нове државе – Краљевине СХС. Томе је много допринео од Срба највољенији амерички председник Вудро Вилсон због подршке праву народа на самоопредељење.

Како је Михајло Пупин видео Србију Краља Петра, шта у у Њујорк тајмсу писао поводом Сарајевског атентата, како је изгледао његов хуманитарни рад у Америци у време Великог рата, са ким је у Америци долазио у сукоб и због чега, какав је био његов став о политичком устројству нове државе, колика је била његова улога на Париској мировној конференцији, као и значај за Југославију између два рата.

Аутор: Стеван Костић

Уредница емисије Ања Рогљић, произведено 2014. године

Иако је неуронаука постигла велики напредак у објашњавању функционисања нашег нервног система и субјективних искустава, постојање душе и даље остаје мистерија.

Владана Рашић Драгојевић

У мини серијалу који је припремила Научна редакција у трајању од 3 епизоде, покушавамо да одгонетнемо: Да ли душа уопсте постоји, Душа у књижевности и Душа и вештачка интелигенција.

Уредник и сценариста: Владана Рашић Драгојевић

Редитељ: Сунчица Јерговић

Сниматељи: Александар Беатовић, Милан Станић, Александар Стипић

Монтажер серије: Драгиша Ђокић

Звонимир Стојановић - Бели из Готовуше о лековитости биља за људе али и за бизнис.

Душан Вељковић, профессор и малинар - о свим лепотама и успесима шар малине.

Миленко Николчевић у осмој деценији кроз паметну боровницу креира тржиште за унуке.

Слађан Љубисављевић из села Крушар код Ћуприје - од поврћа и воћа ставарају укусе које деле са другима.

Уредник: Драгана Попов

Новинари: Љиљана М. Петровић, Душан Величковић, Миле Новаковић

"...На иницијативу Радио-телевизије Београд и уз подршку Извршног већа Народне републике Србије, покренута је 1959. године врло опсежна акција изградње објеката за УКТ и ТВ станице у НР Србији, ангажовањем срезова као извора финансирања. Једна стална екипа Техничког и Комерцијално-финансијског сектора обезбедила је да се ова јединствена акција успешно заврши, тако да су у току 1960. и 1961. године, дефинитивно изграђени објекти (зграда, стуб, далековод, а негде и приступни пут) на Црном врху, Јастрепцу, Голешу, Мајевици, Овчару и Тупижници, чиме су створени услови за бржи развој мреже УКТ и ТВ предајника и веза у најважнијим деловима Републике." (Из Годишњака РТБ за 1961. годину)

Током Нато агресије, 1999. Емисиона станица Овчар бомбардована је 14. и 22. априла, 7. и 11. маја. Комплетно је уништен емисиони пункт: објекат, антенски стуб 100m, антенски системи, емисиона опрема и енергетика.

О томе како се градило, почетком шездесетих, те радило и напредовало током наредних 40 година, а како радило за време и после бомбардовања, у којој су сада (2008. године) фази изградње све наше емисионе РТВ станице, сведоче пионири и ветерани Емисионе технике и веза РТБ, односно РТС, те садашњи радници ЕТВ Србије.

– Учесници: тадашњи шеф Емисионе станице Славољуб Рашић, некадашњи шефови Светомир Врачевић, Бранислав Дујаковић; техничари Будимир Томановић, Милорад Стефановић Брка, Милован Михајловић Цале; домаћица Мира Пантелић; домар Ђура Ковачевић; Архимандрит Варнава, игуман Манастира Свете Тројице; монахиње Манастира Сретење и други.

– Сниматељ Федор Мунижаба, асистент сниматеља Саша Тодоровић, сниматељ звука Радош Милосављевић, расветљивач Зоран Ђорђевић, сниматељ Дописништва из Чачка Никифор Вуковић, уредници истраживачи Милена Јекић, Весна Игњатовић; монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић

–  Снимано 31. јула, 1. и 2. августа 2008, премијерно емитовано у "Трезору" 02.08.2011; Редакција за историографију

Уредници: Милена Ј. Шотра, Маријана Цветковић

Нисмо задовољни понашањем наше деце и омладине, због тога их често критикујемо и кажњавамо, а заправо би требало да се запитамо где ми грешимо у њиховом васпитавању. Агресија код деце је великим делом реакција на агресивно понашање којем су они изложени или које је присутно у њиховом окружењу. Већину негативних понашања они су од неког видели. Време је да прихватимо сопствену одговорност и да се суочимо с тим да слика коју шаљемо деци није баш сјајна.

У овом серијалу деца глуме одрасле који се налазе у обичним, свакодневним приликама: код лекара, у превозу, на улици, у кући... Жеља је да овом серијом покажемо Како нас деца виде. Сагледавањем разних ситуација кроз дечије очи, можда коначно потражимо кривца за разна незадовољства у нама самима, и потрудимо се да одређене ствари променимо. Ако не због нас самих, онда због наредних генерација...

Текст је настао дугогодишњим сакупљањем дечијих коментара о окружењу у коме одрастају. У серији се појављује више од тридесеторо деце која глуме одрасле, а свака епизода траје двадесетак минута и састоји од две ситуације. Због комичних елемената који красе епизоде, верујемо да ће овај серијал бити радо гледан и да ће гледаоце, и децу и одрасле, натерати да преиспитају сопствено понашање.

Главне улоге: Мија Алексић, Рената Улмански, Добрила Матић, Мирјана Кољубајева и деца: Ивона Симић и Ненад Ненадовић

У овој серији препуној лепих и мудрих ствари, сценаристе и редитеља Александра Антића, велике улоге остварили су доајени нашег глумишта међу којима се посебно издваја Зоран Радмиловић и Милена Дравић.

Текстове за сонгове писао је Добрица Ерић а компоновала их браћа Вранешевић у извођењу Лабораторије звука.

Зашто се серија зове "Мајмунољупци"? Наравно зато што је једно од најважнијих открића Чарлса Дарвина да је човек постао од мајмуна.

У серији научник изјављује: "Од мајмуна настао је човек ово тврдим као да сам гледо. И зато ћу да останем довек најверније мајмуново чедо."

Дарвин: Бранислав Заремски

Асистент мортимер: Младен Андрејевић

Домаћица Кети: Паулина Манов

Аутор сценарија и сонгова: Владимир Манојловић

Редитељ и сарадник на сценарију: Драган Веселиновић

Композитор: Драган Илић

Директор фотографије: Миомир Рајчевић

Сценограф: Аљоча Спајић

Костимограф: Невена Миловановић

Уредник серије: Љиљана Стојковић

Аћим је другачија лутка од оне предходне, Мића је Светислав Гонцић уместо Миће Татића, али текст је исти, идентичан као и у првом серијалу, само подређен деци данашњег доба - деци која владају модерним технологијама, која знају да скидају цртаће са интернета, која препознају неке друге тенденције.

И данашњи Мића и Аћим су се снашли и у режији, Даријана Михајловћа показали да умеју да преживе сва времена и све епохе.