На списку се налазе:

Голмани: Дејан Милосављев (Кјелце), Владимир Цупара (Балинген), Лука Кривокапић (Партизан).

Лева крила: Вања Илић (Екс ан Прован), Марко Срдановић (Војводина). Десна крила: Дарко Ђукић (Охрид), Вукашин Воркапић (Вардар).

Пивоти: Драган Пешмалбек (Веспрем), Мијајло Марсенић (Фиксе Берлин), Лука Роган (Лајпциг).

Леви бекови: Урош Борзаш (Алкалоид), Милош Кос (Партизан), Марко Тасић (Динамо Панчево).

Средњи бекови: Лазар Кукић (Сегед), Стефан Додић (Веспрем), Огњен Ценић (Нексе).

Десни бекови: Урош Којадиновић (Тулуз), Урош Митровић (Вардар).

Гости су све до завршних секунди чували вођство. После поготка Салине за 33:31, Паповић је минут и четири секунде пре краја приближио Партизан на гол разлике. Порто до краја није успео да постигне погодак, а Анђелковић је у последњем нападу домаћих поставио коначних 33:33.

Партизан је у уводном делу утакмице углавном имао минималну предност. После гола Кулеша за 7:6, Порто је одговорио серијом 4:0 и повео са 10:7.

Црно-бели су до одласка на одмор успели да смање разлику на два гола, па је прво полувреме завршено резултатом 16:14 за португалски тим.

Почетак наставка припао је гостима, који су постигли четири узастопна гола за 20:14. Предност Порта потом је у два наврата достигла седам погодака, последњи пут у 43. минуту, када је било 25:18.

Повратак црно-белих и драма у последњим минутима

Партизан је од тог тренутка почео да смањује заостатак. Пришао је на 23:26, а потом головима Кулеша и Мићића у 55. минуту стигао до 28:29.

Уследила је завршница у којој је Порто враћао два гола предности, а домаћин узвраћао и остајао у игри. Црноглавац је погодио за 30:31, Лумброзо за 31:32, а Паповић за 32:33, пре него што је Анђелковић донео изједначење у самом финишу.

Порто је предводио Педро Оливеира са шест голова, док су Васко Коста и Рикардо Брандао постигли по пет. Себастијан Абрахамсон уписао је 11 одбрана, а Диого Рема Маркеш једну.

У наредном колу Партизан ће играти против Фуксе Берлина, а Порто се састаје са Веспремом и то ће бити последњи меч црно-белих у Лиги шампиона ове сезоне. Црно-бели ће наставити са наступима у Лиги Европе.

Партизан је последњепласиран у групи А са једним бодом, док је Веспрем први са 10, а Фуксе Берлин је други са 6, док је Порто трећи са три бода.

На списку се налазе:

Голмани: Дејан Милосављев, Владимир Цупара, Милан Бомаштар, Лука Кривокапић, Коста Диздар, Андреј Трнавац.
Лева крила: Вања Илић, Марко Срдановић, Младен Шотић, Филип Миловановић.
Десна крила: Дарко Ђукић, Вукашин Воркапић, Матеја Додић, Милија Паповић. Пивоти: Драган Пешмалбек, Мијајло Марсенић, Иван Мићић, Лука Роган, Илија Богдановић.
Леви бекови: Урош Борзаш, Милош Кос, Вукашин Антонијевић, Никола Зечевић, Симо Шијан, Марко Тасић, Филип Блечић.
Средњи бекови: Лазар Кукић, Стефан Додић, Огњен Ценић, Ђорђе Драшко.
Десни бекови: Урош Којадиновић, Јовица Николић, Вељко Станојевић, Вељко Павловић, Урош Митровић.

Црно-бели су добро парирали у уводном делу сусрета, а после почетног вођства Веспрема, Партизан је да се врати у меч. Тобијас Вагнер био је посебно расположен у нападу црно-белих, док је Никола Црноглавац био сигуран са линије седам метара.

У 17. минуту Партизан је стигао до изједначења (8:8), али није успео да преокрене ток утакмице. Веспрем је поново преузео контролу, користио грешке гостију и до средине првог полувремена први пут стекао пет голова предности (14:9).

Црно-бели су у наставку првог дела успевали да одговоре на налете домаћина и смање заостатак, па је утакмица остала отворена пред одлазак на одмор (18:15).

Почетак другог полувремена донео је нове проблеме Партизану. Веспрем је постепено увећавао разлику, а у 39. минуту имао је седам голова предности. Екипа из Београда покушавала је да се врати у меч преко Вагнера, Јоава Лумброса и Сима Шијана, али домаћин није дозвољавао озбиљније приближавање.

У завршници је Партизан остао и без Петра Иванића, који је у 48. минуту добио директан црвени картон након што су судије прегледале снимак. Црно-бели су у том периоду морали да се носе и са бројчаном инфериорношћу, али су ипак успевали да пронађу пут до гола.

Веспрем је у последњих десет минута одржавао сигурну предност. Партизан није искористио ни седмерац у завршници, а мађарски тим је мирно привео сусрет крају и уписао победу.

Најефикаснији у екипи Веспрема били су Драган Пешмалбек са осам голова, Недим Ремили са седам и Иван Мартиновић са шест, док су Ахмед Хешам, Али Зеин и Уго Деска постигли по три поготка. Стефан Додић је такође уписао три гола.

Голман Микаел Апелгрен забележио је 18 одбрана из 44 шута, уз успешност од 40,9 одсто, док је Емил Нилсен уписао једну одбрану из једног шута.

За црно-беле је то четврти пораз у исто толико утакмица у Лиги шампиона, док ће наредну прилику да поправе учинак имати против Порта у Београду. Веспрем ће на мегдан Фуксе Берлину.

У првом полувремену дански репрезентативац постигао је седам погодака, док је у наставку још 10 пута затресао мрежу португалског тима.

Тиме је изједначио рекорд Лиге шампиона који је 2009. године поставио Хесус Мартинез, постигавши 17 голова за Ваљадолид против ПАОК-а.

Гидсел је после три утакмице у актуелној сезони Лиге шампиона стигао до 36 погодака, што је просечно 12 по мечу.

Фуксе је до сада уписао два тријумфа и један пораз од Веспрема у Лиги шампиона.

По три пута у листу стрелаца уписали су се Никола Црноглавац, Јоав Лумбросо и Милија Паповић.

Код гостију, најбољи је био Иван Мартиновић са шест погодака, док су Недим Ремили, Уго Деска и Мате Ганц-Пето су додали по пет.

На голу Веспрема бриљирао је Емил Нилсен, који је вечерас имао 24 одбране.

У другом мечу трећег кола групе А Лиге шампиона, екипа Фиксеа ће сутра од 18.45 часова у Берлину дочекати Порто.

Рукометаши Веспрема су први на табели групе А са шест бодова, а потом следе Фиксе и Порто са по два.

Партизан је последњи без бодова. Партизан ће у наредном, четвртом колу Лиге шампиона 14. октобра гостовати Веспрему, док ће Порто дан касније дочекати Фиксе.

На списку се налазе:

Голмани: Гордана Петковић, Марија Симић, Анастасија Недељковић, Моли Кубина;

Лева крила: Александра Стаменић, Наташа Ћетковић, Јелена Стојановић;

Десна крила: Тијана Симић, Зорица Ранковић, Дуња Радевић;

Пивотмени: Катарина Бојичић, Катарина Манчић, Сања Стаменковић, Јелена Кнежевић;

Бекови: Јована Скробић, Александра Васић, Александра Вукајловић, Нора Фајфрић, Тамара Мандић, Теодора Мајкић, Тамара Душић, Милица Оташевић, Леана Милосављевић и Лара Станић.

Екипа Веспрема је недавно освојила Светско првенство за клубове, пошто је у финалу савладала Барселону резултатом 42:33.

"Након што сам гледао финале Светског првенства клубова између Барселоне и Веспрема, тешко је рећи шта тачно можемо да очекујемо у дуелу са мађарском екипом. Невероватно је да играју на тако високом нивоу, а тек је почетак сезоне. Ми морамо још много да радимо на детаљима који ће нам помоћи да изгледамо боље на терену. Против светског шампиона постоји само један рецепт, а то је да одиграмо савршено", рекао је Гонзалес, пренео је званични сајт клуб.

Тренер Партизана навео је да очекује добру атмосферу на трибинама.

"Потребно је да у утакмице улазимо са више самопоуздања и да смањимо број грешака. Надамо се да ће атмосфера бити сјајна и да ће нам наши навијачи пружити подршку која нам је потребна да се боримо за што бољи резултат", додао је тренер Партизана.

Лумбросо: Не постоји већи изазов од Веспрема

Рукометаш Партизана Јоав Лумбросо, који је најбољи стрелац црно-белих у Лиги шампиона, сматра да је меч са мађарским великаном прилика да његов тим покаже право лице.

"Очекујем да наставимо да напредујемо као екипа. Очигледно је да на првој утакмици код куће нисмо показали право лице и сваког дана напорно радимо како бисмо били бољи. Не постоји већи изазов од Веспрема, тако да ће ово бити сјајан тест за нас и прилика да видимо где смо у овом тренутку. Они су невероватна екипа, управо су освојили Светско клупско првенство и представљају највиши ниво са којим можете да се суочите. Али управо томе тежимо", навео је Лумбросо.

Лумбросо је сагласио са тренером и рекао да ће подршка навијача бити значајна.

"Припремили смо план игре и мораћемо да га се придржавамо како бисмо одиграли добру утакмицу. Подршка наших навијача на првој утакмици била је невероватна. Били су уз нас и у Порту и у Бањалуци. Дају нам огромну енергију и додатни мотив. Борићемо се за клуб и за њих, како бисмо остварили што бољи резултат", истакао је рукометаш Партизана.

Дамјановић: Имамо и ми шта да покажемо

Средњи бек Аљоша Дамјановић сматра да Партизан може да парира сваком противнику у групи ако смањи број техничких грешака.

"Очекивања су највиша могућа. Веспрем је најквалитетнија екипа у нашој групи, не зна се ко је већа звезда у њиховом тиму, али мислим да и ми имамо шта да покажемо. Покушаћемо да навијаче обрадујемо позитивном игром и борбеношћу на терену. Имали смо два горка искуства, најпре кући против Берлина, потом и против Порта у гостима. Морамо да поправимо наше трчање назад и да смањимо почетничке техничке грешке које нам се дешавају. Мислим да можемо да играмо са свима у групи, али је предуслов за то да смањимо број грешака", навео је Дамјановић.

Веспрем је први на табели са четири бода, док је Партизан последњи без бодова.

Најефикасније у екипи Звезде биле су Тијана Симић и Најна Клајн са по шест постигнутих голова. У домаћем саставу истакла се Ксенија Макејева, такође са шест погодака.

Реванш сусрет на програму је 10. октобра у Београду, где ће рукометашице Црвене звезде покушати да надокнаде заостатак и изборе пласман у наредну фазу такмичења.

У четвртом финалу Веспрем је убедљиво надиграо Барселону и други пут постао шампион света.

Веспрем је од почетка наметнуо изузетан ритам. Серијом 8:1 за само девет минута стигао је до 9:3, а у том периоду шест различитих играча постигло је по најмање један гол. Барселона је успела да се врати у утакмицу и у 25. минуту смањи заостатак на 16:14, али је Веспрем до краја полувремена поново преузео контролу и на одмор отишао са шест голова предности.

Велики удео у томе имао је голман Веспрема Емил Нилсен. Дански репрезентативац, који је овог лета прешао управо из Барселоне у мађарски клуб, у првом полувремену је одбранио девет од 27 удараца, а чак пет од првих седам. На крају је проглашен за играча утакмице.

Веспрем није дозволио Барселони да озбиљније угрози предност ни у наставку. После 39 минута било је 30:21, а мађарски тим је наставио да постиже голове готово без застоја. Већ у 41. минуту стигао је до 31. гола, док је Барселона све теже проналазила решења у одбрани Веспрема.

Колико је финале било ефикасно показује и податак да је у првом полувремену постигнуто 38 голова, чиме је изједначен рекорд такмичења. Ипак, рекорди су тек уследили. Веспрем је са 42 гола поставио нови рекорд по броју постигнутих голова у финалу, док је победа од девет голова најубедљивија у историји завршних мечева Светског клупског првенства. Досадашњи рекорд држала је Барселона, која је 2014. године савладала Ал Сад 34:26.

Најефикаснији у победничком тиму био је Уго Дескат са 10 голова, а управо је Француз другу годину заредом најбољи стрелац целог такмичења. У Барселони је Тимоти Нгесан постигао девет голова.

Драган Пешмалбек је дао два гола, а Додић није уписао погодак за Веспрем.

Барселона је у финале ушла са серијом од чак 64 утакмице без пораза, али није успела да се супротстави изузетно расположеном Веспрему. Шпанци су доживели трећи пораз у деветом финалу Светског клупског првенства, док су претходна два претрпели од Магдебурга, 2021. и 2022. године.

Веспрем ће наредни меч играти у Лиги шампиона против Партизана, а у Београд ће 7. октобра доћи као светски првак.

За Партизан је ово већ други трофеј у сезони, пошто је почетком септембра у Бору подигао и пехар намењен освајачу Суперкупа Србије.

Најефикаснији у београдском тиму били су вечерас крилни играчи Милија Паповић и Мигел Санчез-Мигаљон са по осам погодака.

Голман Лука Кривокапић, који је уписао свој деби у дресу шампиона Србије, сакупио је 11 одбрана.

У екипи Борца Милош Књежић је постигао девет голова.

Рукометаши Партизана ће наредни меч играти у петак против Југовића у домаћем шампионату, а потом ће 7. октобра дочекати мађарски Веспрем у трећем колу групне фазе Лиге шампиона.

Тако је подмлађена селекција Србије завршила учешће на турниру у Охриду са сва три пораза.

Изабранице Сандре Колаковић претходно су поражене од Хрватске (28:15) и Северна Македонија (29;21). Упркос томе, она је истакла да је поносна на своје играчице.

"Велико задовољство имам и просто сам једва чекала да кажем колико сам поносна на наше девојке. Оно што је за велики понос, јесте да Црну Гору која игра феноменалну одбрану и има сјајне бекове сведемо на седам голова у другом полувремену. Девојке су се стварно бориле, то је стварно милина била, иако смо опет да кажем у комбинованом саставу, свака играчица је дала максимум и веома сам поносна што сам била на челу овога тима", истакла је Сандра Колаковић.

Најефикаснија у селекцији Србије била је Александра Васић са осам голова. У домаћем тиму најбоља је била Сара Ристовска са осам погодака. У првом мечу првог кола на турниру у Охриду, селекције Хрватске и Црне Горе одиграле су без победника, 20:20.

Рукометашице Србије ће сутра од 15.30 часова играти против Хрватске, док ће се од 17.30 сати састати Северна Македонија и Црна Гора.

Селекторка репрезентације Србије Сандра Колаковић је истакла да је меч био изузетно тешко.

"Имам замерку што у првом полувремену нисмо успеле уопште да уђемо у утакмицу онако како смо желеле. У другом полувремену нерешен резултат, као да смо превише уплашиле. Тачно је да имамо доста дебитанткиња, тачно је да имамо доста играчица којима је ово први наступ, које можда својим квалитетом квалификују између тога да ли јесу за репрезентацију или нису", навела је селекторка Колаковић.

Селекторка репрезентације Србије да је овај турнир прилика да провери своје играчице.

"Сматрам да су девојке у овом тренутку дале свој максимум, ја немам шта да замерим осим да извршим анализу, да видимо да ли је тај максимум довољан за игру у репрезентацији. Тако да је пред нама сутра нови меч, изузетно тежак противник против репрезентације Хрватске, која је одиграла сјајан меч против репрезентације Црне Горе. Жене које су физички много јаче од нас, као што је била и Македонија, као што је и Црна Гора. Међутим, ми нисмо дошли овде у најјачем саставу, тако да велика борба и нова прилика", закључила је Сандра Колаковић.

Рукометаши Динама из Панчева играће против словеначке екипе Тримо Требње у другом колу ЕХФ купа.

Прва утакмица је на програму 17. или 18. октобра у Словенији, а реванш меч биће одигран 24. или 25. октобра у Панчеву.

Ривал лесковачкој Дубочици у другом колу ЕХФ купа биће летонски тим Тенакс Добеле.

Први дуел биће одигран 17. или 18. октобра у Летонији, а реванш је на програму недељу дана касније у Лесковцу.

Селекторка Србије Сандра Колаковић истакла је да ове припреме представљају прву прилику за проверу играчица уочи предстојећег Европског првенства.

"У комбинованом смо саставу, али све девојке које су на припремама заслужују место и имаће прилику да кроз три тренинга и три одличне утакмице на турниру у Охриду прикажу знање и спремност. Имаће шансу да се изборе за своје место у репрезентацији. У овом тренутку желим да у државном тиму буду ратнице које ће дати сто одсто себе у сваком тренутку", изјавила је селекторка Србије Сандра Колаковић.

Она је нагласила да ће Србија у овом периоду посебну пажњу посветити тимској игри, одбрани и транзицији.

"У овом тренутку немамо изразите појединке које би нас водиле ка циљу, него имамо тим и морамо да играмо екипно и да савладамо сваку препреку. Радићемо на одбрани, контранападу и враћању у одбрану. За напад нећемо имати времена, али све довјке раде у својим клубовима и могу да препознају ситуације и делују правовремено", додала је селекторка Србије.

На турниру у Охриду, уз домаћина Северну Македонију и Србију, учествоваће и репрезентације Црне Горе и Хрватске.

"Очекују нас три одличне утакмице против одличних екипа које играју различите стилове рукомета. Главни циљ је да дамо све од себе и знам да ће свака девојка на терену бити спремна да испуни задатке" истакла је Колаковић.

На списку репрезентације налазе се:

• Голмани: Марија Симић, Александра Шарац, Ивона Грујичић.
• Лева крила: Јана Станковић, Николина Булатовић.
• Десна крила: Зорица Ранковић, Миа Недељковић, Дуња Радевић.
• Пивотмени: Катарина Манчић, Тамара Којић, Јелена Кнежевић.
• Бекови: Сара Радовић, Александра Васић, Милица Оташевић, Леана Милосављевић, Милица Игњатовић и Ања Вујновић.

Пројекат Србије, Словеније и Северне Македоније подразумева заједнички наступ три национална савеза, уз институционалну подршку влада и надлежних институција све три државе.

У наредном периоду биће припремљена комплетна кандидатура, која ће обухватити организационе, инфраструктурне, логистичке и друге услове неопходне за одржавање једног од највећих европских спортских такмичења.

"Српски, словеначки и македонски рукометни савез наставиће сарадњу у припреми документације и представљању кандидатуре ЕХФ-у, са циљем да заједнички пројекат буде представљен као свеобухватна понуда за организацију Европског првенства 2034. године", стоји у саопштењу Српског рукометног савеза.

Претходно ЕП одржано је у Данској, Норвешкој и Шведској, а наредно 2028. године играће се у Шпанији, Португалији и Швајцарској.

За четири године, 2030. континентални шампионат организоваће Данска, Пољска и Чешка, док ће 2032. домаћини бити Немачка и Франуцска.

Порто је много боље започео утакмицу, повео са 3:0 и од почетка наметнуо брз ритам. Домаћин је користио грешке Партизана и сигурном реализацијом одржавао предност.

Црно-бели нису успели да искористе ни периоде са играчем више, док је голман Порта Абрахамсон са неколико интервенција додатно отежао посао гостима. Средином првог полувремена португалска екипа стекла је шест голова предности – 14:8.

Партизан је у завршници првог дела заиграо знатно сигурније. Поправио је одбрану, смањио број грешака и преко Лумброса и Кулеша почео да смањује заостатак.

Црно-бели су пришли на два гола разлике (16:14) и приморали тренера Порта да затражи тајм-аут. Домаћин је прекинуо серију Партизана и на полувреме отишао са вођством 17:14.

Неискоришћене прилике коштале Партизан бољег резултата

Партизан је добро започео друго полувреме и брзо смањио заостатак на 18:16. Екипа Раула Гонзалеса имала је прилику да се потпуно врати у меч, али су је у томе спречиле грешке у нападу и неколико прерано завршених акција.

Порто је кажњавао пропусте црно-белих и поново се одвојио. Домаћин је средином другог полувремена контролисао резултат, док је Партизан покушавао да убрза игру и ухвати прикључак.

Лумбросо је био најрасположенији у нападу српског шампиона, а подршку је имао у Кулешу и Лазару Анђелковићу. Захваљујући њиховим погоцима, Партизан је остао у игри упркос томе што је Порто у 45. минуту водио са 25:20.

Црно-бели се нису предавали и у последњих десет минута још једном су смањили заостатак. После добре акције и поготка Санчеса пришли су на 27:25, чиме је меч поново постао неизвеснији.

Порто је, међутим, одмах одговорио и вратио три гола предности. Португалски тим је у завршници одиграо смиреније, сачувао стечену разлику и спречио Партизан да дође до преокрета.

Црно-бели су тако и поред знатно бољег издања него на старту утакмице остали без бодова на тешком гостовању у Порту.

Најефикаснији у екипи Порта био је Антонио Мартинез са осам голова, Кошта је постигао шест, а Гомеш четири. Партизан је предводио Јоав Лумбросо са седам погодака, док су Кулеш и Анђелковић постигли по пет, а Вагнер четири гола.

Веспрем је водећи у групи са четири бода, Фуксе Берлин и Порто имају по два, док је Партизан без бодова.

У наредном колу играће против Веспрема у Београду, а Порто ће на мегдан Фуксе Берлину.

Распоред Партизанових утакмица у групи А:
10. септембар: Партизан - Фуксе 33:44
17. септембар: Порто - Партизан 32:28
7. октобар: Партизан - Веспрем 18.45
14. октобар: Веспрем - Партизан 18.45
21. октобар: Партизан - Порто 18.45
29. октобар: Фуксе - Партизан 18.45

Изабранице Сандре Колаковић отпутоваће 23. септембра у Охрид, на међународни турнир "Трофеј Македоније". 

На турниру ће, поред домаћина и Србије, учествовати још рукометашице Црне Горе и Хрватске.

Србија ће са младим снагама отпутовати на турнир у Охрид.

"Дошло је до малих промена на списку, па ће шансу добити неке нове младе играчице. Наиме, летос је жеља свих нас била да већи део репрезентативки, као и оних потенцијалних, играју у домаћим клубовима, јер тако могу да буду под нашим надзором. Такође, свима је у интересу да српски клубови догурају што даље у Европи, јер ће и оне имати на тај начин већи број јаких утакмица. То је разлог зашто сада на списку нема играчица из Црвене звезде и Наисе, док је Бор одлучио да стави на располагање своје снаге", изјавила је Колаковић, пренео је Српски рукометни савез.

Турнир у Охриду биће одржан од 24. до 26. септембра.

"Турнир у Македонији ће бити добра прилика да на делу видим и јуниорске репрезентативке са којима сам била на СП у Кини. Ово је идеална прилика да на делу видим колико могу у сениорском тиму. Такође, ту су и девојке из иностранства, па ћемо кроз јаке утакмице тачно видети ко колико може у овом тренутку. Свака играчица ће имати шансу да се избори за своје место на предстојећем Европском првенству, јер су тиму у овом тренутку потребне ратнице и играчице спремне да се боре, јер искуство још увек немају", додала је Колаковић.

"Позив репрезентације се не одбија, ни некада, а ни сада, остајем и даље са омињеним грбом на грудима, само у другој улози", изјавила је некадашња српска рукометашица Драгана Цвијић

Управни одбор Српског рукометног савеза именовао је пре неколико дана Цвијић за помоћног тренера женске рукометне сениорске репрезентације Србије. 

"Рекла сам већ да желим да будем тренер, јер ме само то занима, а ово је прилика коју никада не бих пропустила. Имаћу част да радим и учим од Сандре Колаковић и верујем да ћемо заједно да остваримо жељене резултате. Знам да могу да пренесем знање на млађе играчице и једва чекам да почнемо са радом", изјавила је Цвијић, пренео је Српски рукометни савез. 

"Захвалила бих се овом приликом и Српском рукометном савезу на указаном поверењу, селекторки Колаковић и генералном менадзеру државног тима Андреи Лекић. Време је да пишемо неке нове странице нашег рукомета", додала је Цвијић.

Легендарна репрезентативка Србије је летос завршила каријеру, а одлучила је да се посвети тренерском послу.

У готово сваком од популарних спортова пронашла је начин да направи врхунски систем, професионалну лигу и генерације шампиона. Рукомет је остао изузетак. Спорт који у Европи припада основној спортској култури у Америци није професионални спорт.

Америчка рукометна прича је почела још 1926. године, када је немачки досељеник Џон Јакобс у Бруклину позвао сународнике да се окупе око овог спорта. У октобру исте године одиграна је прва забележена клупска утакмица између Унион ситија и Бруклина, завршена 9:9.

Играо се рукомет на отвореном, са 11 играча, а управо та генерација европских досељеника представљала је САД на Олимпијским играма у Берлину 1936. године. Американци су завршили шести, што је до данас остао њихов најбољи пласман у мушкој олимпијској конкуренцији.

Али рукомет се у Америци од почетка борио и са идентитетским проблемом. Реч handball, најчешће није означавала спорт који се игра са седам играча, већ сасвим другу игру – ударање мале гумене лопте руком о зид, спорт који се у урбаним срединама развио још крајем 19. века.

Европски рукомет је у Америци зато морао да добије додатак и пуно име: team handball.

Савез је основан 1959. године, а амерички рукомет је у наредним деценијама прошао пут од траве до дворане и од 11 до седам играча. САД су се укључиле и у међународна такмичења, а на првом Светском првенству у дворанском рукомету за мушкарце учествовале су 1964. године.

Ипак, рукомет никада није добио оно што је у америчком спорту често пресудно: институционални пут од младих категорија до професионалног нивоа. Највише се то види у колеџ спорту.

Рецимо, кошарка, амерички фудбал и бејзбол имају универзитетски систем који не служи само као такмичарско место, већ је и развојна база, мрежа тренера, скаута, публике и будућих професионалаца. Рукомет тај систем нема.

Амерички спортиста зато може да има јасан пут од средње школе до универзитета, а потом и професионалне лиге, али тај пут конкретно за рукомет не постоји.

Од досељеника до Олимпијских игара

Када је дворански рукомет враћен на Олимпијске игре у Минхену 1972, Американци су покушали да надокнаде недостатак традиције уз физички потенцијал спортиста из других дисциплина, пре свега кошарке и америчког фудбала.

Идеја је била типично америчка: ако већ нема довољно рукометаша, можда постоје спортисти од којих се рукометаши могу направити.

Током осамдесетих тај приступ је дао резултат. На Панамеричким играма у Индијанаполису 1987. и мушка и женска селекција САД освојиле су злато. Мушка екипа је у финалу савладала Кубу после продужетка, пред више од 5.000 гледалаца. Била је то историјска победа и директна карта за Олимпијске игре у Сеулу.

Али генерација није постала традиција. Американци су играли као домаћини у Лос Анђелесу 1984. и Атланти 1996, а после Атланте уследила је дуга олимпијска пауза све до аутоматског пласмана за Лос Анђелес 2028.

Америка као рукометни стартап

У ту историју данас улази и Данило Ројевић. Рођен у Београду исте оне године када је Југославија у обе конкуренције у Лос Анђелесу освојила златну медаљу. Одрастао је у Швајцарској, а рукомет га је привукао после Светског првенства 1999. у Египту.

Посебно му је остала у сећању четвртфинална утакмица Југославије против Немачке. У Фрибургу је тада одлучио да почне да тренира.

Годинама касније Ројевић је стигао у Сан Франциско. Рукомет није био разлог одласка, већ посао, а имао је идеју да настави да игра. Ипак, као што му се рукомет већ једном догодио у Швајцарској, пронашао га је и у Калифорнији. Врло брзо је постао тренер.

У Сан Франциску је провео осам сезона на клупи мушке екипе, освајао првенства и био укључен и у управљање клубом. То искуство му је показало да амерички рукомет функционише по сасвим другачијим правилима од европског.

"Америка је, када је рукомет у питању, као стартап. У клубу тренер није само тренер, нити председник само председник. Људи раде више послова истовремено, а велики део система почива на ентузијазму неколико појединаца", рекао је Данило Ројевић за РТС.

То је можда и најкраћи опис америчког клупског рукомета. Нема великих професионалних организација које омогућавају да један човек може да буде само тренер. Клуб често зависи од људи који истовремено организују тренинге, воде администрацију и финансије и путују на такмичења.

"У Америци је рукомет аматерски спорт. Нико не добија новац. Ни тренери, ни председници клубова, ни играчи. Али страст према рукомету је огромна. Играчи сами плаћају путовања на турнире, одлазе у Сан Франциско, Чикаго или Њујорк, тренирају и враћају се на терен, иако од тога немају професионални приход", нагласио је Ројевић.

Осамдесет играча, а ниједан систем

Рукометни систем у Америци производи занимљив парадокс: играчи постоје, клубови постоје, такмичења такође, али још увек нема снаге (новца) која би спорт извукла из аматерског оквира. То се најбоље види код најмлађих.

Ројевић данас прати око 80 рукометаша који улазе у круг кандидата за репрезентацију до 21 године. Број сам по себи не говори много, јер су играчи на потпуно различитим нивоима развоја.

"Имам 80 играча које могу да бирам. Не знам да ли је то много или мало. Али разлика између најбољег и најслабијег играча је огромна. У Европи је та разлика мања не зато што су деца талентованија, већ зато што већина њих годинама пролази кроз исти спортски процес", наглашава Ројевић.

Често се у Америци дешава да талентовани спортиста рукомет открије тек у средњој школи, а то је прилично касно, односно касно за почетак бављења овим спортом.

"У исто време, вршњак из Европе већ може да има шест или седам година организованог тренинга иза себе. Није проблем само у томе ко је талентованији, већ ко је имао прилику да довољно дуго учи спорт. Не можеш за неколико година да надокнадиш десет година развоја", објашњава Ројевић.

А ту се долази и до места на којем се рукомет у Америци игра.

Рукомет без рукометних хала

Када се преселио у Сан Франциско, Ројевић је пронашао клуб који је једини имао прави рукометни терен и одговарајућу халу. Остали клубови углавном користе мултифункционалне спортске хале, првенствено пројектоване за кошарку и друге спортове. 

Сан Франциско је имао готово случајну предност. Власник једне школе претходно је боравио у Европи, а када је грађена нова спортска хала у том граду, остављен је простор и за рукометни терен.

Овакав пример показује колико развој спорта зависи од околности које у већини европских земаља делују готово подразумевано.

А онда долази питање професионалне лиге. Како земља која је направила НБА, НФЛ и МЛБ нема професионалну рукометну лигу? Ројевић одговор не своди на једну ствар. Истиче да је први проблем културолошке природе.

"Американци одрастају уз спортове који су део свакодневице, док дете може годинама да гледа кошарку, амерички фудбал или бејзбол, а да никада не види рукометну утакмицу. Други проблем је инфраструктура. Трећи су резултати. А између свега тога постоји ланац који је тешко прекинути: резултат доноси интересовање, интересовање новац, а новац инфраструктуру. Када нема резултата, тешко је привући новац; без новца нема система који производи резултат", додаје Ројевић.

Рукометни тренер Ројевић не верује да би неколико милиона долара, само по себи, решило проблем.

"У земљи у којој не постоји широка рукометна база, није довољно направити један богат клуб и довести неколико добрих играча. Треба системско улагање. Потребни су клубови, тренери, омладинске школе, терени, судије, физиотерапеути, кондициони тренери, аналитичари, администрација и публика. Тек онда професионални играч може да постане производ система, а не изузетак који се случајно појавио", наглашава селектор репрезентације САД за играче до 21 године.

Ипак, последњих година репрезентација је почела да добија нешто што јој је дуго недостајало – континуитет. Ројевић је 2022. ушао у рад америчке репрезентације, а селекција је потом изборила пласмане на светска првенства 2023. и 2025. године. У међувремену су стигли и резултати у млађим категоријама и регионалним такмичењима.

Важан ресурс постала је и америчка дијаспора. Све је више играча са америчким пасошем који живе и тренирају у Европи, па репрезентација може да тражи квалитет и ван домаће базе. 

Највеће звезде нису направиле систем

Микел Хансен и Никола Карабатић били су међу амбасадорима пројекта Pro Handball USA, најављеног као покушај да се рукомету отвори пут ка америчкој публици и професионалној лиги, али је пројекат послат у принудну ликвидацију.

Можда је у томе и најбоља слика америчког рукомета: највеће светске звезде могу да му отворе врата, али кроз њих ипак морају да прођу амерички клубови, тренери, деца и играчи.

Америка је већ показала да уме да направи спортску индустрију. Показала је и да уме да пронађе таленат тамо где га други не виде. Али од рукомета још увек није направила професионални спорт.