Кошаркаш Денвера се повредио током меча против Даласа (130:131) на ком су Нагетси забележили други пораз у претходна три сусрета.

Џонсон је у досадашњем делу сезоне у НБА лиги просечно бележио 11,7 поена, 3,6 скокова и 2,4 асистенције по утакмици.

Амерички медији подсећају да су од осталих стартера Денвера, због повреда ван терена и даље Ерон Гордон и Кристијан Браун.

Партизан је јесењи део сезоне у СЛС завршио на првом месту на табели са бодом предности у односу на другопласирану Црвену звезду.

"Партизан је велики клуб, очекивања треба да буду таква да Партизан треба да буде први. Партизан и јесте први зато што је својим квалитетом и играма заслужио да буде на том месту. То није случајно", изјавио је Стојаковић у подкасту "Нисмо од јуче", који се емитује на званичном Јутјуб каналу ФК Партизан.

Тренер Партизана је навео да је свестан да су црно-бели могли да одиграју боље у финишу јесењег дела сезоне.

"Утакмица против ИМТ-а сигурно оставља један горак укус на крају, али треба размишљати позитивно. Почели смо лошим резултатом против Железничара, али смо имали велики број шанси за постизање голова, пречке, стативе, доста добрих ствари. У наредним мечевима смо били добри, квалитетни на нивоу великог клуба, нападали смо, стварали велики број прилика и давали голове. Постоји огроман простор у којем можемо да будемо бољи. Ово је период када могу први пут од како сам дошао на клупу Партизана да погледам мало унапред, да погледам тих месец дана, да видим, испланирам нешто и програмирам на прави начин зато што је ово јако захтеван посао. Постоје многе ствари које нисмо стигли да урадимо и индивидуално и тимски и када су одређени моменти игре у питању, нисмо им посветили много пажње зато што није било времена", рекао је Стојаковић.

Тренер Партизана је изјавио да је Јован Милошевић битан за целу екипу, али је у први план ставио тим црно-белих.

"Милошевић је један од многих који је искочио захваљујући тиму. Стварно не треба доводити у питање његов квалитет. Он није класичан нападач него неко ко разуме игру, спушта се да помогне, да прими одговорност на себе у неким нижим линијама тима, прави простор за друге играче. Сигурно нам много значи, али опет кажем он је само један од многих који је у овом тренутку осетио бенефите које тим даје. Тим је нешто што ми градимо, а појединци само користе његове бенефите. Ми морамо да трчимо, морамо да радимо, да се залажемо и најважнија ствар да будемо гладни. Морамо да будемо гладни успеха, бодова, нових доказивања зато што спорт, фудбал не памти оно што је било јуче", нагласио је Стојаковић.

Навео је да је задовољан што може да ради са младим играчима, које је и раније са успехом тренирао у млађим категоријама.

"Моје задовољство је да учествујем у трансформацији тих младих фудбалера, и као људи и као играча, и да покушам да их на неки начин убедим колико је важан свакодневни процес на образовању не само фудбалском него општем. Да схвате да ако на дневном нивоу буду радили праве ствари, да ће се то исплатити и да је то једини прави пут који нас води до циља, а циљ је титула", истакао је Стојаковић.

Партизан у првом мечу у наредној години дочекује Раднички из Ниша.

За први тим Реала је одиграо само осам мечева, а у августу 2024. године је прешао у Комо за шест милиона евра.

Паз има уговор са Комом до 30. јуна 2028. године, а откузна клаузула износи девет милиона евра.

Шпански медији наводе да стручни штаб Реала планира на крају сезоне да по сваку цену врати младог аргентинског фудбалера у мадридски клуб.

Паз је ове сезоне одиграо 16 утакмица за Комо и постигао је пет голова.

На тај начин су се учврстили на другом месту Источне конференције, док је Кливленд наставио са промењивом формом.

Кливленд је играо много боље на почетку меча, који је отворио серијом 18:3, што му је омогућило да утакмицу уведе у свој ритам.

Ту разлику су одржавали све до краја прве деонице, након чега су Никси подигли ниво игре и кренули да топе заостатак. Није прошла ни половина друге четвртине, а домаћи тим је успео да преокрене резултат.

Од тога тренутка је сусрет био много узбудљивији, с обзиром на то да су се екипе смењивале у вођству, не успевајући да направе серију која би их одвела на сигурнију разлику.

Међутим, пред крај треће четвртине је Кливленд направио нову серију и у последњи квартал су ушли са двоцифреном разликом.

Одржавали су ту предност све до шест минута пред крај, када су играчи Никса почели да погађају за три из свих позиција и за само два и по минута су поравнали резултат.

Уследила је неизвесна завршница у којој се се боље снашао Њујорк, а кључне поене постигао је Карл-Ентони Таунс, након тројке за преокрет Џејлена Брансона, обезбедивши свом тиму вредан тријумф.

Никсе је до победе водио Брансон са 34 поена, док је Џордан Кларксон убацио 25 поена. Тајлер Колек је меч завршио са 16, а Џош Харт са 15 поена. 

Најефикаснији у тиму Кливленда био је Донован Мичел са 34 поена. Пратио га је Даријус Гарланд са 20 поена, а истакао се и Џејлон Тајсон са 16 поена.ж

"Проблем је што не знамо шта да очекујемо од Партизана, ни када је реч о њиховом саставу, ни због новог тренера, а знамо какав ефекат то може да има, поготово у оваквој атмосфери. Тешко је професионално се припремити за ствари које не познајете, осим тога што су довели новог бека. Сигурно је да нас очекује веома тежак меч, нарочито због атмосфере у дворани", рекао је Каташ за сајт Спортсвала.

За екипу Макабија ће играти Ифе Лундберг, који је прошле сезоне био члан Партизана.

"Он је одличан бек који може да игра на више позиција. Не сумњам да ће ући у ритам и праву такмичарску форму, али његово присуство је веома значајно. Доноси нам много сигурности и искуства, како са клупе, тако и на тренинзима. Веома је искусан", истакао је тренер Макабија.

Клуб из Тел Авива је на претходна четири меча у Евролиги остварио четири победе.

"Не можете да планирате низ победа, али сам заиста веровао да је временом то нешто што би требало да се природно деси. Имамо и доста кошаркаша који немају велико искуство играња у Европи. Веровао сам да ћемо да будемо све бољи", закључио је Каташ.

Кошаркаши Макабија су у досадашњем делу сезоне у Евролиги забележили седам победа и 10 пораза.

По пропозицијама Купа Србије, за тријумфе од 3:0 и 3:1 победник добија три бода. Уколико се меч заврши резултатом 3:2, победник добија два, а поражени један бод. Уколико обе екипе имају исти број победа и бодова, о укупном победнику одлучује "златни сет", који се игра одмах по завршетку друге утакмице. "Златни сет" се игра до 15 поена.

Најефикасније у екипи Тента у вечерашњој утакмици биле су Тамара Миљевић и Невена Сајић са по 13 поена.

У тиму Црвене звезде најбоља је била Нађа Антоновић са девет поена.

Одбојкашице Тента ће у финалу Купа Србије играти против Уба, који је у два меча полуфинала био бољи од Железничара из Лајковца.

Финале је на програму 1. марта наредне године.

Председник Фенербахчеа је био приведен у среду у Истанбулу само неколико сати пошто су форензичким тестовима откривени трагови наркотика у његовим узорцима косе.

Он је био приведен у склопу проширене истраге о дрогама у коју су уплетене истакнуте личности из света забаве и медија.

Саран је у септембру изабран за председника Фенербахчеа, а мораће да се појављује пред судом два пута недељно.

Нажалост, српска публика нема често прилику да ужива у мајсторијама Николе Јокића, јер се Нагетси због временске зоне налазе на крају НБА маратона. "Џокеров" просек за Божић по грегоријанском календару је 27,8 поена, 12,6 скокова и 7,8 асистенција, остваривши две победе и три пораза са Нагетсима.

Прво искуство Николе Јокића са божићним утакмицама у "корона" сезони 2019/20. није било пријатно. Денвер је неочекивано поражен од Њу Орлеанс пеликанса у фази поновне изградње после преласка Ентонија Дејвиса у Лејкерсе. Победом од 112:100, гости са скором 9-23 прекинули су низ Денвера од седам тријумфа.

Јокић је први божићни меч у Денверу после 25 година завршио са 23 поена, 10 скокова, четири асистенције, пет изгубљених и две украдене лопте.

Следи 2020/21, сезона започета тик пред најрадоснији хришћански празник, без обзира на календар. Денвер је гостовао код Лос Анђелес клиперса у репризи култног полуфинала из "бабла", познатог по великом преокрету Нагетса са 1-3 до пласмана у финале конференције.

Спремност и мотивација Клиперса брзо су били видљиви, доневши домаћину лаку победу од 121:108. "Сомбор дабл" за Николу Јокића са 24 поена, 10 асистенција и девет скокова.

Након године паузе следи култни класик у "Бол арени" против Финикс санса. Актуелни двоструки МВП против финалисте из 2021. са и даље одличним саставом.

Фантастичан меч окончан победом Денвера после продужетка 128:125 обележили су Ерон Гордон ванвременским закуцавањем, летом вечно уписаним у историјат божићних утакмица, и Никола Јокић фасцинантним трипл-даблом од 41 поена, 15 скокова и 15 асистенција.

Пред 25. децембар 2023, први пут код Нагетса нису блештале само сијалице и украси на јелкама, већ и шампионско прстење на прстима. Денвер је као бранилац титуле био главна атракција тог празничног програма, кад се гостовало код првака из 2022. Голден стејт вориорса. Денвер је на свом терену оправдао звање фаворита. Вориорси су пружили одличан отпор и ипак пали са 120:114.

Јокић је до својих 26 поена дошао захваљујући стопостотном учинку са линије пенала – 18:18! Ухватио је 10 лопти и поделио три асистенције.

Две године од продужетка у Денверу, Нагетси се опет сусрећу са Финиксом, овога пута у Аризони. Ситуација се драстично променила јер су у дресу Финикса Кевин Дурент и Бредли Бил. Тај двојац одиграо је једну од најбољих партија током заједничког боравка у Финиксу, убацивши по 27 поена у победи домаћина од 110:100.

Статистика Николе Јокића била је 25 поена, 15 скокова, две асистенције, две украдене лопте и две изгубљене лопте.

Само два дана раније, Нагетси су у Колораду убедљиво савладали Сансе резултатом 117:90, али је очигледно дошло до замора и задовољства након претходног тријумфа.

Против „вукова“ Нагетси ће пети пут од 2019. године играти на свом терену за Божић. Минесота и Денвер негују дивизијско ривалство и често су се претходних година сусретали у плеј-офу. Нагетси ће се потрудити да обрадују своје навијаче, потврде снагу против јаког ривала и наставе трку за друго место на Западу са Сан Антонио спарсима.

Није се мастило на уговору шпанског тренера још ни осушило, а на конференцији за медије је добио питање о статусу Џабарија Паркера и улози коју ће имати у наставку сезоне.

Пењароја је претходне године сарађивао са Паркером у Барселони, за коју је амерички кошаркаш играо на веома високом нивоу, због чега је и доведен у Београд као велико појачање.

"Џабари је један посебан играч. Имао сам искуство са њим претходне сезоне. Три дана сам у Београду. За мене су стварно сви играчи исти. Тачно је да игра доста лошије него у Барселони. Исто тако није једини. И остали играчи играју можда испод свог нивоа. За мене су сви играчи важни. Изнад сваког играча је тим. Оно што треба да радимо јесте да се трудимо да тим буде бољи и напредује, као и исправи грешке које прави", изјавио је Пењароја.

Паркер делује непрепознатљиво ове сезоне, имајући у виду какве је партије пружао у Барси претходне, где је важио за једног од носилаца игре.

Одиграо је укупно 39 мечева за шпански тим у Евролиги прошле сезоне и био је други стрелац тима са 13,8 поена у просеку. Први је био Кевин Пантер (16,6). Имао је у просеку и четири скока, а за три поена је шутирао 38,3 одсто, уз 55,7 одсто за два.

Многи су се стога изненадили што је на лето променио средину, а Партизанови навијачи били су узбуђени због доласка једног од најбољих стрелаца у Европи. Све се међутим веома брзо променило.

На 12 утакмица у Евролиги ове сезоне, Паркер постиже осам поена по мечу, уз тек нешто више од два скока у просеку. Шут за два је на 44 одсто, а за три на скромних 29,4 одсто. Драстичан пад за играча ког су само повреде коштале велике НБА каријере.

Говорио је Жељко Обрадовић да никада није видео играча који толико воли кошарку од Паркера, али му је и он пред подношење оставке скратио минутажу, а било је и мечева које је Американац пропуштао, без објашњења о разлозима за одсуство.

Ситуација се додатно погоршала код Оцокољића, који је Паркера због (не)залагања на тренинзима оставио ван састава против Виртуса, да би му у Каунасу дао само седам минута.

Појавиле су се и информације о наводном вербалном сукобу Оцокољића и Паркера у свлачионици након тешког пораза од Жалгириса, али ће некадашњи други пик на драфту добити нову прилику.

Пењароја ће сигурно, макар зарад старих заслуга, покушати да раздрма Паркера који приказаним није зарадио ни цент од пет милиона евра, колико му следује за две године. Остаје да се види да ли ће успети.

Робертсон, који је каријеру започео и завршио на "Сити Граунду" у два мандата, а између њих играо за Дерби, постао је култни херој Фореста након што је одиграо кључну улогу у победама клуба у Купу шампиона 1979. и 1980. године. Његов центаршут наместио је гол главом Тревора Френсиса у првом финалу КЕШ-а против Малмеа у Минхену 1979, за антологијски успех енглеског клуба.

Дванаест месеци касније, Робертсон је голом донео минимални тријумф у финалу против Хамбурга на "Сантијаго Беррнабеу". Током своје петогодишње међународне каријере одиграо је 28 утакмица за Шкотску, што је укључивало и учешће на Светским првенствима 1978. и 1982. године.

"Срце нам је сломљено и објављујемо да нас је напустила легенда Нотингем фореста и драги пријатељ, Џон Робертсон. Џонов ненадмашни таленат, скромност и непоколебљива оданост Нотингем форесту никад неће бити заборављени. Прави великан нашег клуба и двоструки освајач Купа шампиона. Наше мисли су са Џоновом породицом, пријатељима и свима који су га волели. Почивај у миру, Робо... Наш највећи", стоји у саопштењу Нотингем фореста.

Робертсон, рођен у Ланаркширу у Шкотској, потписао је за Форест са 15 година, убрзо је дебитовао са само 17 година и постао је кључни играч кад је Клафов тим освојио титулу у Првој дивизији 1978. године, пре него што је освојио две узастопне титуле у Купу шампиона.

Такође два пута освојио Лига куп са Форестом, пре него што се придружио Дербију 1983. године. Након две године у Дербију, Робертсон се вратио на "Сити Граунд" 1985. године, играјући 12 пута у својој последњој сезони пре него што се пензионисао.

Након пензионисања, Робертсон се касније пребацио на тренерски посао као помоћник бившем саиграчу из Фореста, Мартину О'Нилу, у Селтику и Астон вили.

У анкети "Нотингем трибјуна" 2015, Робертсон је изгласан за највољенијег играча Фореста свих времена.

Американац је са челницима београдског клуба потписао уговор до краја сезоне, а дебитоваће већ у петак када Партизан од 18.00 часова дочекује Макаби у 18. колу Евролиге.

Пејн је и пре два месеца био близу доласка у Партизан.

"Тада сам разговарао са људима из Партизана, а имао сам и НБА понуде па сам морао да чекам. Дао сам себи шансу да се вратим у НБА. Време је пролазило и досадило ми је да седим код куће. Овде сам добио прилику, па сам дошао да играм кошарку", закључио је Пејн.

"Веома сам срећан и узбуђен што сам дошао у овако велики клуб какав је Партизан. Знам да је ову екипу тренирао један од најбољих тренера у Европи у последњих 25 година и да он није био само тренер у овом граду. Имам велико поштовање за њега. Због тога је одговорност још већа", рекао је Пењароја на конференцији за медије.

Пењароја је са челницима београдског клуба потписао уговор до јуна 2027. године, а први асистент ће му бити Урош Драгићевић.

Жељко Обрадовић је Партизан напустио пре месец дана, а Шпанац је објаснио зашто није раније дошао у Београд.

"Преговори између мене и Партизана су почели пре три недеље. Захвалан сам председнику Остоји Мијаиловићу на прилици. Није било проблема у преговорима, већ је било потешкоћа у окончању сарадње са Барселоном", истакао је Пењароја.

Када је у питању наредни ривал црно-белих, Пењароја је нагласио да је Макаби екипа која је у одличној серији од четири победе.

"Упознат сам са ситуацијом у клубу и шта може да нас очекује на трибинама. Оно о чему водимо рачуна смо ми. Концентришемо се на нас саме, да побољшамо нашу игру, да будемо агресивнији на терену. Знајући целу ситуацију у последњих месец дана, играчи се труде да све то поправе", рекао је Пењароја.

Истакао је да су играчи свесни шта морају да промене како би повратили поштовање навијача.

Некадашњи фудбалер Партизана рекао је на свечаности у Старој Пазови да му од признања дрхте ноге и глас, али да би га одмах мењао за већи успех од досадашњег у дресу Србије.

"Ово је круна и остварење дечачког сна. Због овога се креће на тренинге. Када бих се вратио у прошлост када сам свакодневно путовао аутобусом од Жаркова до Земуна и маштао да једног дана дебитујем за први тим Партизана, победим у дербију, дебитујем за репрезентацију. Сада имам 70 наступа за наш тим. Представљао сам Србију на два Светска првенства. Ја сам своје снове остварио. И више од тога", нагласио је Миленковић.

У конкуренцији Марка Николића, Жарка Лазетића и Владана Милојевића, "Златна лопта" за најбољег тренера године припала је селекторки женске репрезентације Србије Лидији Стојкановић, првој дами са Уефином про лиценцом у српском фудбалу и првој жени која је заслужила престижну награду ФСС-а.

Стојкановићева је са селекцијом Србије забележила историјски успех - пласман у елитну групу Лиге нација за жене.

"Ово је индивидуална награда, али је доживљавам као признање за женски фудбал у Србији. Овај трофеј носи поруку за све нас – да следимо своје снове и верујемо у оно што радимо. Зашто да не, да се надамо историјском пласману на Светско првенство. Ја и даље пратим своје снове. Љубав коју имам према овој игри је велика. Без ње, тврдоглавости, ината и вере не бих стајала овде испред вас", истакла је селекторка  репрезентације Србије.

"Златна лопта" намењена најбољој српској фудбалерки у 2025. години уручена је Тијани Филиповић.

Шеф стручног штаба Железничара из Панчева Радомир Коковић добио је признање за најперспективнијег српског тренера. У његово име "Златну лопту" је примио Бојан Шаранов, спортски директор панчевачког клуба.

За најперспективнију српску играчицу проглашена је Александра Гајић, а међу мушкарцима је у истој категорији награђен Василије Костов.

Уз "Златну лопту", фудбалер Црвене звезде добио је од селектора националног тима Вељка Пауновића и први примерак "Кодекса репрезентативца", нове књиге вредности и правила понашања у свим селекцијама Србије под симболичним насловом "Завет за победу".

Посебно признање Фудбалског савеза Србије за 2025. годину додељено је тренеру Симу Крунићу.

"Златна лопта" ФСС-а додељује се од 2005. године, а рекордери са по три признања су Душан Тадић и Александар Митровић. По два пута су лауреати били Немања Видић, Дејан Станковић, Бранислав Ивановић и Немања Матић.

Рекордер међу тренерима је бивши селектор Драган Стојковић Пикси са четири признања, док је Владан Милојевић три пута био награђен.

Некадашњи репрезентативац Србије, који је од 2014. до 2017. носио дрес славног турског клуба, именован је за новог спортског директора Галатасараја.

"Наш бивши играч који је био међу архитектама освајања Еврокупа именован је за спортског директора. Од 12. јануара 2026. године Владимир Мицов ће доприносити Галатасарају, овог пута у административној улози. Желимо му топлу добродошлицу у његов дом и успех у новој улози", пише у саопштењу истанбулског клуба.

Мицов је 2016. био један од најзаслужнијих за освајање Еврокупа, јединог европског пехара у историји турског клуба. Исте сезоне нашао се у идеалној петорци другог по квалитету Евролигиног такмичења.

Осим за Галату, Мицов је током играчке каријере наступао и за Беопетрол, Црвену звезду, ОКК Београд, Лавове, Будућност, Партизан, Паниониос, Басконију, Канту, ЦСКА и Олимпију из Милана.

Каријеру спортског директора започео је ове сезоне у Металцу из Ваљева, сада Партизановој филијали.

Галатасарај је прошле сезоне поражен у финалу Фибине Лиге шампиона од Уникахе, а и ове му иде добро пошто је групну фазу окончао на првом месту са пет победа и само једним поразом. У домаћем шампионату је тек седми на табели са учинком 7-5.

Генерални директор Фудбалског клуба Црвена звезда Звездан Терзић подсетио је у Јутарњем програму РТС-а да су црвено-бели у години за нама на доминантан начин освојили "дуплу круну" и показали да су најбољи и најорганизованији клуб у Србији.

Ипак, признаје да је пораз од кипарског Пафоса у квалификацијама за Лигу шампиона неуспех.

"Рано смо почели припреме и кренули у квалификације. Можемо да окарактеришемо тај непролазак у Лигу шампиона као неуспех. Мислим да смо квалитетнији, бољи, организованији и богатији клуб од Пафоса, са већом историјом и традицијом. Ту не треба тражити алиби, без обзира на то што је Пафос изузетно добро играо у Лиги шампиона. Данас се много улаже у многе клубове. Глобализација је учинила то да Пафос није кипарски клуб, већ клуб који је у власништву руског олигарха са свим страним играчима. Треба људи полако да се освешћују да ће све више таквих клубова бити на европској сцени", рекао је Терзић.

Нагласио је да Црвена звезда мора да стреми највишим циљевима и најавио да ће у наредним сезонама циљ увек бити играње Лиге шампиона.

"Када смо већ играли Лигу Европе, мислим да смо оставили изузетно добар утисак. Две утакмице пре краја на корак смо да обезбедимо пролеће у Европи, што је и био циљ. Имамо још две утакмице само да потврдимо пласман, али мислим да су навијачи задовољни како је Црвена звезда изгледала", рекао је Терзић.

Што се тиче Суперлиге Србије, Терзић је напоменуо да Звезда у последњих осам или девет сезона никада није "просула" 15 бодова у јесењем делу сезоне.

"Очигледно је да је ту било неких грешака, чим се изгуби толико бодова. Да ли је дошло до премора и великог броја повређених играча због играња на три фронта или смо можда потценили домаћу лигу јер смо убедљиво најбољи тим... Не постоји трећи разлог. Углавном, време је да се подвуче црта, да се направи добра анализа где смо грешили и да већ од 3. јануара почнемо на неки другачији начин", истакао је Терзић.

"Црвена звезда има изузетан играчки кадар"

Терзић је рекао да је Владан Милојевић пре одласка из клуба више пута нудио оставку јер је видео да у свлачионици нема реакције међу играчима.

"Ја разумем и Милојевића. Звезда је једна машинерија која меље. Свакодневно смо под великим притиском, свака три дана су нове утакмице. Нема минулог рада. Био је уморан и исцрпљен. Осећао је да нема шта више да пружи играчима Црвене звезде", навео је Терзић.

Када је у питању селекција играча и замерке на избор појачања, Терзић и даље верује да је прелазни рок урађен на "феноменалан начин".

"Тастатуре се дохвате само они који су негативни. Њих је 10 одсто, а оних 90 се не хвата тастатуре. То није реална слика. Ми радимо редовне анализе звездашке јавности. Доминантне игре у Лиги Европе показују да Црвена звезда има изузетан играчки кадар и квалитет. Најбољи репер су европска такмичења, а не домаћа. Ми смо ту показали да имамо огроман квалитет. Ако победимо и Малме, то ће бити први пут у историји да је Звезда нанизала четири победе у Европи. То је показатељ да имамо изузетно добар тим", нагласио је Терзић.

Обећао је да ће црвено-бели домаћем шампионату приступити из другачијег угла. Уверен је да титула остаје на "Маракани".

"Звезда је толико квалитетнија од свих осталих клубова да могу са правом да кажем да се не доводи у питање уопште освајање шампионске титуле, и то са великом бодовном разликом", нагласио је Терзић.

"Станковић доноси нову енергију"

Говорећи о новом тренеру, Терзић је рекао да Дејан Станковић у Звезду доноси нову енергију.

"Не треба правити фаму о одласку Милојевића. Вујадин Бошков је давно рекао да постоје само тренери који су смењени и тренери који ће бити смењени. Тренери су увек са спакованим коферима и наравно да је увек лакше променити тренера него 11 играча. То је тако", истакао је Терзић.

Напоменуо је да Дејан Станковић долази искуснији и шест година старији него што је био у првом мандату на клупи Звезде.

"Долази са искуством рада у Црвеној звезди, у Сампдорији, Ференцварошу и Спартаку из Москве. Ференцварош и Спартак су највећи клубови из својих земаља и сигурно да је и тамо радио под невероватним притиском медија и навијача. То је велика школа за њега. Ми никада нисмо прекидали контакт са Станковићем, али у последњих 15 дана смо имали интензивне разговоре и видео сам да је то један нови Дејан Станковић, сталоженији, смиренији и стабилнији", нагласио је Терзић.

Цео разговор са Звезданом Терзићем у Јутарњем програму РТС-а погледајте у видео-снимку на почетку текста.

"Божићни фудбал је првобитно био утемељен у широј традицији заједничке забаве. Док је за викторијанску средњу класу Божић био породични празник који се прославља у дому, за раднике који су живели у скученим и пренасељеним становима излазак напоље често је био важнији", рекао је за Би-Би-Си професор Универзитета Свонзи Мартин Џонс.

Престон норт енд је започео традицију када је као актуелни шампиони угостио Астон вилу 1889. године, победивши са 3:2 захваљујући хет-трику Ника Роса.

Како је Лига напредовала, тако је и божићни фудбал био све популарнији. Међутим, већ у међуратном периоду Божић је постајао све више породични празник, а због тога је трпео фудбал.

"Ово је било очигледно по смањеним услугама превоза, биоскопским пројекцијама... Фудбал се дуже одржао, делимично због тога што су мушкарци бежали од породичног живота на неколико сати. Ипак, божићне утакмице још од педесетих нису биле у складу са широм празничном атмосфером - очекивања од мушкараца код куће су била већа, а домови су постали удобнији захваљујући бољем намештају, новом стамбеном фонду, чишћењу сиротињских насеља и приступачнијем гориву", објаснио је професор Џонс.

Такође, било је више забаве код куће захваљујући телевизији, па је идеја о бекству од породице на неколико сати постала мање примамљива. Посећеност фудбалских утакмица генерално је опадала.

Све мање је било потребе да се празнични период испуни фудбалом и због рефлектора који су омогућили да се више утакмица игра средином недеље у вечерњим терминима.

"Прави убица божићног фудбала био је јавни превоз. Пад потражње за превозом на Божић захваљујући томе што је празник постао све више базиран на дому, као и жеља транспортних радника за слободним даном, значили су да су железнички и аутобуски превози били значајно редуковани", додао је професор Џонс.

Меч који је непланирано ушао у историју

Пре тачно 60 година, 25. децембра 1965, последњу божићну утакмицу у Енглеској одиграли су Блекбур роверси и Блекпул.

Два тима су ушла у историјски меч мучећи се на погрешном крају табеле Прве дивизије. Блекбурн је био на 20. месту и само га је гол-разлика делила од зоне испадања, док је Блекпул са једним бодом више био за два места боље позициониран.

Домаћи тим је победио на свега једној од претходних осам лигашких утакмица, док је форма Роверса била у успону са два тријумфа у последња три кола.

Блекпул је у својим редовима имао будућег освајача Светског првенства у Енглеској Алана Бола, док је Блекбурн имао Мајка Ингланда, велшког репрезентативца који ће касније одиграти скоро 400 утакмица за Тотенхем.

Пред 20.851 навијачем Нил Тернер је довео Блекпул у вођство, али је Џорџ Џонс изједначио пре краја првог полувремена.

Домаћи тим је касније преузео контролу головима Бобија Вадела и најбољег стрелца Реја Чарнлија, а Бол је додао и четврти. Ингланд се потом непланирано уписао у историју постигавши други гол Блекбурна тог поподнева и последњи који је у Енглеској виђен на Божић.

Био је то последњи пут да су Енглези чули за фудбал на Божић све до 1983. године, када је Брентфорд покушао да одигра утакмицу Треће дивизије са Вимблдоном у 11.00 часова.

"Видим то као огромну прилику за породицу да ужива у свежем божићном јутру", рекао је тада председник Брентфорда Мартин Ланге.

Навијачи нису били сагласни.

Зато 2025. није година великих трофеја, већ година у којој су имена са тренерских клупа падала брже него што су идеје стизале да се обликују.

Жељко Обрадовић, Драган Стојковић Пикси, Светислав Кари Пешић, Јанис Сферопулос, Срђан Благојевић и Владан Милојевић завршили су своје мандате у Партизану, Црвеној звезди, фудбалској и кошаркашкој репрезентацији.

Овај списак стручњака није пука хроника промена, већ дијагноза стања.

Реч је о људима различитих генерација, карактера и филозофија, али са заједничком тачком: сви су у једном тренутку представљали решење. Њихови одласци зато не говоре толико о неуспесима, колико о неспособности система да трпи време, грешке и процес изградње тима, а последично и резултата сатканих од победа и пораза.

Када се подвуку ауторитети историјског формата и тренери у развоју, јасно је да проблем није персоналан, већ структурни, системске природе.

У том смислу, 2025. година није донела обрачун са лошим резултатима, већ са стрпљењем. Тренер је поново постао прва линија одбране од јавног (навијачког) притиска, медијског незадовољства и управљачких дилема. Смена је послужила као симулација контроле, привид да је нешто урађено, иако је суштина остала иста?!

Пад ауторитета

Када се изговори име Жељка Обрадовића, више се не говори о тренерском послу, трофејима и достигнућима, већ о историјској категорији.

Његово присуство на клупи Партизана превазилазило је пуке резултате. Оно је подразумевало систем вредности, начин размишљања и ауторитет који се не учи, већ стиче деценијама, уз повремену демонстрацију неподношљиве лакоће постојања.

Зато Обрадовићев одлазак није био тек тренерска промена, већ завршетак једне епохе – циклуса у којем је Партизан имао лице, глас и препознатљивост, чак и онда када резултати нису били у складу са амбицијама.

Тај растанак је историјска констатација, а не управљачка одлука.

После одласка великана, не само Партизана, свака транзиција делује нужно и помало недовољно убедљиво. Кратка епизода Мирка Оцокољића имала је управо ту улогу. То је била пауза између две реченице, прелазни пасус у новинарским чланцима. И више од победа, потребно је време да се клуб дистанцира од прошлости пре него што покуша да је надрасте.

Долазак Жоана Пењароје означио је тај покушај, због жеље да се Партизан преведе на савремени европски језик кошарке, онај у којем се мање говори о биографијама играча и тренера, а више о кретању без лопте, простору, ритму, прилагођавању, решењу (тајм-аут-у или додавању) у датом тренутку на терену.

То је, може се рећи, искорак из зоне комфора, али и признање да се ауторитет више не може позајмљивати из прошлости, већ мора изнова градити, резултатима, разуме се.

Рутинске смене као симптом система

Насупрот бурног одласка у наставцима Жељка Обрадовића и покушаја да га навијачи приволе да остане, у Фудбалском клубу Партизан догодила се пак промена уз изостанак еуфорије.

Партизан је сменио Срђана Благојевића без велике драме, готово рутински, као лаганих 2:0 на домаћем терену. Није било шока, ни осећаја преломног тренутка, јер је сама одлука деловала као део унапред познатог сценарија. Кад су лоши резултати – једно "Хвала" тренеру на друштвеним мрежама, уз неизоставну поруку да је урадио "велики посао", који подразумева се, никада неће бити заборављен.

Ненад Стојаковић преузео је тим у амбијенту у којем се више не траже месије или спасиоци, већ стабилизатори, људи чији је основни задатак да успоре пад, а не да обећају узлет. Уколико се и деси бољи резултат од очекиваног, онда ће почети хвалоспеви.

Управо у овој промени лежи најпрецизнија дијагноза садашњег Партизана: клуб који је некада мењао тренере због визије и стратегије, данас то чини из нужности.

Од контролисаног реда до контролисане страсти

Јанис Сферопулос је у Кошаркашком клубу Црвена звезда представљао идеју система: кошарку хладне главе, дисциплине и медитеранске рационалности, где се више верује структури него импровизацији.

Његов мандат није почивао на емоцији, већ на контроли, на уверењу да се утакмице добијају планом, а не набојем. Зато његова смена није значила одустајање од резултатске логике, већ промену у начину на који клуб жели да дође до зацртаних успеха.

Долазак Саше Обрадовића вратио је причу на домаћи терен, и то не само географски. Са њим се у Звезду вратила емоција као легитимно средство управљања тимом, ауторитет изграђен на играчкој биографији и тренерском инстинкту, на непосредном односу са свлачионицом и трибинама.

То је био избор другачијег пута ка жељеном циљу. Одлука која је мање говорила о кризи, а више о амбицији, заправо о жељи да се контролисани ред замени контролисаном страшћу.

Механизми носталгије

Смена Владана Милојевића и повратак Дејана Станковића у Фудбалски клуб Црвена звезда делују као класичан пример спортске носталгије, али и недостатка нових одговора.

Та рокада није направљена први пут, што целој одлуци даје димензију већ виђеног сценарија, а не храброг искорака.

Када систем почне да шкрипи, поједини клубови се често враћају људима који су већ били симболи успеха, из простог разлога, јер имена славних личности уливају осећај сигурности.

У том смислу, Станковићев повратак се може тумачити и као управљање ризиком, што је заправо покушај да се проблеми амортизују провереним ауторитетом. Он је дошао као подсетник на период када су ствари деловале једноставније, мада спорт, по правилу, не признаје повратак у прошлост. Па, делује да одлука више говори о лимитима система него о амбицијама клуба.

Ера промена у приступу

Драган Стојковић је оличавао идеју резултата засновану на таленту, импровизацији и романтичном приступу фудбалу.

Међутим, његов одлазак и долазак Вељка Пауновића означили су суштинску промену парадигме: од визије ка инстант резултату, до идеје ка структури.

Репрезентативни фудбал, више него клупски, не трпи дуге експерименте и брзо кажњава недоследност. А клупски фудбал у Србији је на те појаве сезонски алергичан...

Сличан процес се одиграо и у кошарци: Светислав Пешић, последњи велики аутор, човек чији ауторитет почива на историји и резултатима, уступио је место младом и перспективном Душану Алимпијевићу, тренеру који стасао уз видео-анализе.

Несигурност, а систем тражи равнотежу

У оба случаја, смене нису биле само тренерске, оне су симболизовале прелаз са традиције на модерни приступ, са ауторитета на адаптацију, са идеје на структуру.

Година 2025. тако постаје година у којој спорт у Србији показује несигурност, али и потребу за обновом.

Систем тражи равнотежу између старог и новог, између искуства и методологије, између сећања и резултата.

Епоха која се завршила

Ова година, у погледу промена, није донела коначне одговоре, али је послала јасну поруку: у времену убрзања, тренери постају највидљивији показатељ немира у систему. Њихове смене су симптом, огледало једног времена које не уме да трпи време, грешку и процес.

И као што друштво тражи равнотежу између прошлости и будућности, тако и спорт трага за равнотежом између сећања и амбиције, између могућности и жеље, између традиције и иновације.

Година која је тражила кривце на тренерским клупама показала је да стабилност никада није само питање резултата, јер зависи од начина на који систем уме да управља својим ауторитетима и да гради будућност.

Промене су вечне

Промене у 2025. години нису биле ограничене само на клубове и репрезентације у фудбалу и кошарци. 

Мушки репрезентативни рукомет доживео је две смене селектора у кратком временском периоду, а женски тим није био ништа стабилнији – и тамо су два селектора промењена.

Далибор Чутура био је привремени селектор рукометаша Србије пре него што је Раул Гонзалес преузео национални тим. Бент Дал је такође радио кратко са женским националним тимом, пре Хосе Игнасија Прадеса...

Уз то, промена се догодила и у женској репрезентативној кошарци, као и у одбојкашким селекцијама, мушкој и женској.

После 14 година сарадње, уз једногодишњу паузу 2017, Марина Маљковић и Кошаркашки савез Србије су се споразумно разишли.

Јануара 2025. године Георге Крецу је заменио Игора Колаковића на селекторском месту у одбојци, а Зоран Терзић је уочи почетка 2025. постао нови селектор одбојкашица Србије.

Ова динамика показује да систем више не трпи дуге циклусе, да је свака грешка видљива и моментално се кажњава, а појединци често добијају улогу "спасиоца" или симбола стабилности, уместо да се гради дугорочна структура.

Утисак, али и чињеница након великих смена, јесте да су једино промене вечне, те да су оне биле одговор на немир и притисак, а не резултат промишљене визије будућности.

Иако је Габон био бољи у појединим тренуцима на утакмици, није успео то да материјализује и оствари макар реми на старту турнира.

У првом мечу дана групе Ф Обала Слоноваче је била боља од Мозамбика минималним резултатом.

Гол одлуке постигао је ас Манчестер јунајтеда Амад Дијало у 49. минуту меча.

У наредном колу Камерун ће играти против Обале Слоноваче, док ће Габон одмерити снаге са Мозамбиком.

Као знак искупљења, свима нуди своје нове патике.

Међу онима којима се обраћа су некадашњи НБА инсајдер и угледни спортски новинар Адријан Војнаровски, затим бивши саиграч и близак пријатељ Бобан Марјановић, као и судије НБА лиге.

Дончић се Војнаровском уз осмех обраћа поводом његовог новог посла ван новинарства, док Марјановићу у шали поручује да, нажалост, нико не производи патике у његовом броју 55.

Судијама се извињава због честих примедби и реакција на судијске одлуке током утакмица.

Слоган кампање гласи "Bad Luka - Good Shoes", што симболично сумира поруку спота иако је Лука понекад "лош", његове патике су, како поручује реклама, увек добре.

Ово није први пут да Дончић на оригиналан начин промовише своју линију обуће, пошто је и раније привукао пажњу јавности креативним и нетипичним маркетиншким кампањама, а у једној је чак и запевано на српском језику.

Начин на који се држао за колено изазвао је забринутост у редовима Нагетса, али су накнадни прегледи донели охрабрујуће вести.

Како је пренео новинар И-Ес-Пи-Ен-а Шамс Чарнија, Џонсону је дијагностикована коштана модрица колена, због које ће пропустити неколико утакмица у НБА лиги, али се очекује да ће се релативно брзо вратити на паркет.

Од доласка из Бруклина, Џонсон је одиграо 28 од 29 утакмица Денвера у текућој сезони. У просеку бележи 11,7 поена, 3,6 скокова и 2,7 асистенција по мечу.

Денвер нагетси се тренутно налазе на трећем месту табеле Западне конференције са учинком од 21 победе и осам пораза.