Генерални директор Фудбалског клуба Црвена звезда Звездан Терзић подсетио је у Јутарњем програму РТС-а да су црвено-бели у години за нама на доминантан начин освојили "дуплу круну" и показали да су најбољи и најорганизованији клуб у Србији.

Ипак, признаје да је пораз од кипарског Пафоса у квалификацијама за Лигу шампиона неуспех.

"Рано смо почели припреме и кренули у квалификације. Можемо да окарактеришемо тај непролазак у Лигу шампиона као неуспех. Мислим да смо квалитетнији, бољи, организованији и богатији клуб од Пафоса, са већом историјом и традицијом. Ту не треба тражити алиби, без обзира на то што је Пафос изузетно добро играо у Лиги шампиона. Данас се много улаже у многе клубове. Глобализација је учинила то да Пафос није кипарски клуб, већ клуб који је у власништву руског олигарха са свим страним играчима. Треба људи полако да се освешћују да ће све више таквих клубова бити на европској сцени", рекао је Терзић.

Нагласио је да Црвена звезда мора да стреми највишим циљевима и најавио да ће у наредним сезонама циљ увек бити играње Лиге шампиона.

"Када смо већ играли Лигу Европе, мислим да смо оставили изузетно добар утисак. Две утакмице пре краја на корак смо да обезбедимо пролеће у Европи, што је и био циљ. Имамо још две утакмице само да потврдимо пласман, али мислим да су навијачи задовољни како је Црвена звезда изгледала", рекао је Терзић.

Што се тиче Суперлиге Србије, Терзић је напоменуо да Звезда у последњих осам или девет сезона никада није "просула" 15 бодова у јесењем делу сезоне.

"Очигледно је да је ту било неких грешака, чим се изгуби толико бодова. Да ли је дошло до премора и великог броја повређених играча због играња на три фронта или смо можда потценили домаћу лигу јер смо убедљиво најбољи тим... Не постоји трећи разлог. Углавном, време је да се подвуче црта, да се направи добра анализа где смо грешили и да већ од 3. јануара почнемо на неки другачији начин", истакао је Терзић.

"Црвена звезда има изузетан играчки кадар"

Терзић је рекао да је Владан Милојевић пре одласка из клуба више пута нудио оставку јер је видео да у свлачионици нема реакције међу играчима.

"Ја разумем и Милојевића. Звезда је једна машинерија која меље. Свакодневно смо под великим притиском, свака три дана су нове утакмице. Нема минулог рада. Био је уморан и исцрпљен. Осећао је да нема шта више да пружи играчима Црвене звезде", навео је Терзић.

Када је у питању селекција играча и замерке на избор појачања, Терзић и даље верује да је прелазни рок урађен на "феноменалан начин".

"Тастатуре се дохвате само они који су негативни. Њих је 10 одсто, а оних 90 се не хвата тастатуре. То није реална слика. Ми радимо редовне анализе звездашке јавности. Доминантне игре у Лиги Европе показују да Црвена звезда има изузетан играчки кадар и квалитет. Најбољи репер су европска такмичења, а не домаћа. Ми смо ту показали да имамо огроман квалитет. Ако победимо и Малме, то ће бити први пут у историји да је Звезда нанизала четири победе у Европи. То је показатељ да имамо изузетно добар тим", нагласио је Терзић.

Обећао је да ће црвено-бели домаћем шампионату приступити из другачијег угла. Уверен је да титула остаје на "Маракани".

"Звезда је толико квалитетнија од свих осталих клубова да могу са правом да кажем да се не доводи у питање уопште освајање шампионске титуле, и то са великом бодовном разликом", нагласио је Терзић.

Цео разговор са Звезданом Терзићем у Јутарњем програму РТС-а погледајте у видео-снимку на почетку текста.

"Божићни фудбал је првобитно био утемељен у широј традицији заједничке забаве. Док је за викторијанску средњу класу Божић био породични празник који се прославља у дому, за раднике који су живели у скученим и пренасељеним становима излазак напоље често је био важнији", рекао је за Би-Би-Си професор Универзитета Свонзи Мартин Џонс.

Престон норт енд је започео традицију када је као актуелни шампиони угостио Астон вилу 1889. године, победивши са 3:2 захваљујући хет-трику Ника Роса.

Како је Лига напредовала, тако је и божићни фудбал био све популарнији. Међутим, већ у међуратном периоду Божић је постајао све више породични празник, а због тога је трпео фудбал.

"Ово је било очигледно по смањеним услугама превоза, биоскопским пројекцијама... Фудбал се дуже одржао, делимично због тога што су мушкарци бежали од породичног живота на неколико сати. Ипак, божићне утакмице још од педесетих нису биле у складу са широм празничном атмосфером - очекивања од мушкараца код куће су била већа, а домови су постали удобнији захваљујући бољем намештају, новом стамбеном фонду, чишћењу сиротињских насеља и приступачнијем гориву", објаснио је професор Џонс.

Такође, било је више забаве код куће захваљујући телевизији, па је идеја о бекству од породице на неколико сати постала мање примамљива. Посећеност фудбалских утакмица генерално је опадала.

Све мање је било потребе да се празнични период испуни фудбалом и због рефлектора који су омогућили да се више утакмица игра средином недеље у вечерњим терминима.

"Прави убица божићног фудбала био је јавни превоз. Пад потражње за превозом на Божић захваљујући томе што је празник постао све више базиран на дому, као и жеља транспортних радника за слободним даном, значили су да су железнички и аутобуски превози били значајно редуковани", додао је професор Џонс.

Меч који је непланирано ушао у историју

Пре тачно 60 година, 25. децембра 1965, последњу божићну утакмицу у Енглеској одиграли су Блекбур роверси и Блекпул.

Два тима су ушла у историјски меч мучећи се на погрешном крају табеле Прве дивизије. Блекбурн је био на 20. месту и само га је гол-разлика делила од зоне испадања, док је Блекпул са једним бодом више био за два места боље позициониран.

Домаћи тим је победио на свега једној од претходних осам лигашких утакмица, док је форма Роверса била у успону са два тријумфа у последња три кола.

Блекпул је у својим редовима имао будућег освајача Светског првенства у Енглеској Алана Бола, док је Блекбурн имао Мајка Ингланда, велшког репрезентативца који ће касније одиграти скоро 400 утакмица за Тотенхем.

Пред 20.851 навијачем Нил Тернер је довео Блекпул у вођство, али је Џорџ Џонс изједначио пре краја првог полувремена.

Домаћи тим је касније преузео контролу головима Бобија Вадела и најбољег стрелца Реја Чарнлија, а Бол је додао и четврти. Ингланд се потом непланирано уписао у историју постигавши други гол Блекбурна тог поподнева и последњи који је у Енглеској виђен на Божић.

Био је то последњи пут да су Енглези чули за фудбал на Божић све до 1983. године, када је Брентфорд покушао да одигра утакмицу Треће дивизије са Вимблдоном у 11.00 часова.

"Видим то као огромну прилику за породицу да ужива у свежем божићном јутру", рекао је тада председник Брентфорда Мартин Ланге.

Навијачи нису били сагласни.

Зато 2025. није година великих трофеја, већ година у којој су имена са тренерских клупа падала брже него што су идеје стизале да се обликују.

Жељко Обрадовић, Драган Стојковић Пикси, Светислав Кари Пешић, Јанис Сферопулос, Срђан Благојевић и Владан Милојевић завршили су своје мандате у Партизану, Црвеној звезди, фудбалској и кошаркашкој репрезентацији.

Овај списак стручњака није пука хроника промена, већ дијагноза стања.

Реч је о људима различитих генерација, карактера и филозофија, али са заједничком тачком: сви су у једном тренутку представљали решење. Њихови одласци зато не говоре толико о неуспесима, колико о неспособности система да трпи време, грешке и процес изградње тима, а последично и резултата сатканих од победа и пораза.

Када се подвуку ауторитети историјског формата и тренери у развоју, јасно је да проблем није персоналан, већ структурни, системске природе.

У том смислу, 2025. година није донела обрачун са лошим резултатима, већ са стрпљењем. Тренер је поново постао прва линија одбране од јавног (навијачког) притиска, медијског незадовољства и управљачких дилема. Смена је послужила као симулација контроле, привид да је нешто урађено, иако је суштина остала иста?!

Пад ауторитета

Када се изговори име Жељка Обрадовића, више се не говори о тренерском послу, трофејима и достигнућима, већ о историјској категорији.

Његово присуство на клупи Партизана превазилазило је пуке резултате. Оно је подразумевало систем вредности, начин размишљања и ауторитет који се не учи, већ стиче деценијама, уз повремену демонстрацију неподношљиве лакоће постојања.

Зато Обрадовићев одлазак није био тек тренерска промена, већ завршетак једне епохе – циклуса у којем је Партизан имао лице, глас и препознатљивост, чак и онда када резултати нису били у складу са амбицијама.

Тај растанак је историјска констатација, а не управљачка одлука.

После одласка великана, не само Партизана, свака транзиција делује нужно и помало недовољно убедљиво. Кратка епизода Мирка Оцокољића имала је управо ту улогу. То је била пауза између две реченице, прелазни пасус у новинарским чланцима. И више од победа, потребно је време да се клуб дистанцира од прошлости пре него што покуша да је надрасте.

Долазак Жоана Пењароје означио је тај покушај, због жеље да се Партизан преведе на савремени европски језик кошарке, онај у којем се мање говори о биографијама играча и тренера, а више о кретању без лопте, простору, ритму, прилагођавању, решењу (тајм-аут-у или додавању) у датом тренутку на терену.

То је, може се рећи, искорак из зоне комфора, али и признање да се ауторитет више не може позајмљивати из прошлости, већ мора изнова градити, резултатима, разуме се.

Рутинске смене као симптом система

Насупрот бурног одласка у наставцима Жељка Обрадовића и покушаја да га навијачи приволе да остане, у Фудбалском клубу Партизан догодила се пак промена уз изостанак еуфорије.

Партизан је сменио Срђана Благојевића без велике драме, готово рутински, као лаганих 2:0 на домаћем терену. Није било шока, ни осећаја преломног тренутка, јер је сама одлука деловала као део унапред познатог сценарија. Кад су лоши резултати – једно "Хвала" тренеру на друштвеним мрежама, уз неизоставну поруку да је урадио "велики посао", који подразумева се, никада неће бити заборављен.

Ненад Стојаковић преузео је тим у амбијенту у којем се више не траже месије или спасиоци, већ стабилизатори, људи чији је основни задатак да успоре пад, а не да обећају узлет. Уколико се и деси бољи резултат од очекиваног, онда ће почети хвалоспеви.

Управо у овој промени лежи најпрецизнија дијагноза садашњег Партизана: клуб који је некада мењао тренере због визије и стратегије, данас то чини из нужности.

Од контролисаног реда до контролисане страсти

Јанис Сферопулос је у Кошаркашком клубу Црвена звезда представљао идеју система: кошарку хладне главе, дисциплине и медитеранске рационалности, где се више верује структури него импровизацији.

Његов мандат није почивао на емоцији, већ на контроли, на уверењу да се утакмице добијају планом, а не набојем. Зато његова смена није значила одустајање од резултатске логике, већ промену у начину на који клуб жели да дође до зацртаних успеха.

Долазак Саше Обрадовића вратио је причу на домаћи терен, и то не само географски. Са њим се у Звезду вратила емоција као легитимно средство управљања тимом, ауторитет изграђен на играчкој биографији и тренерском инстинкту, на непосредном односу са свлачионицом и трибинама.

То је био избор другачијег пута ка жељеном циљу. Одлука која је мање говорила о кризи, а више о амбицији, заправо о жељи да се контролисани ред замени контролисаном страшћу.

Механизми носталгије

Смена Владана Милојевића и повратак Дејана Станковића у Фудбалски клуб Црвена звезда делују као класичан пример спортске носталгије, али и недостатка нових одговора.

Та рокада није направљена први пут, што целој одлуци даје димензију већ виђеног сценарија, а не храброг искорака.

Када систем почне да шкрипи, поједини клубови се често враћају људима који су већ били симболи успеха, из простог разлога, јер имена славних личности уливају осећај сигурности.

У том смислу, Станковићев повратак се може тумачити и као управљање ризиком, што је заправо покушај да се проблеми амортизују провереним ауторитетом. Он је дошао као подсетник на период када су ствари деловале једноставније, мада спорт, по правилу, не признаје повратак у прошлост. Па, делује да одлука више говори о лимитима система него о амбицијама клуба.

Ера промена у приступу

Драган Стојковић је оличавао идеју резултата засновану на таленту, импровизацији и романтичном приступу фудбалу.

Међутим, његов одлазак и долазак Вељка Пауновића означили су суштинску промену парадигме: од визије ка инстант резултату, до идеје ка структури.

Репрезентативни фудбал, више него клупски, не трпи дуге експерименте и брзо кажњава недоследност. А клупски фудбал у Србији је на те појаве сезонски алергичан...

Сличан процес се одиграо и у кошарци: Светислав Пешић, последњи велики аутор, човек чији ауторитет почива на историји и резултатима, уступио је место младом и перспективном Душану Алимпијевићу, тренеру који стасао уз видео-анализе.

Несигурност, а систем тражи равнотежу

У оба случаја, смене нису биле само тренерске, оне су симболизовале прелаз са традиције на модерни приступ, са ауторитета на адаптацију, са идеје на структуру.

Година 2025. тако постаје година у којој спорт у Србији показује несигурност, али и потребу за обновом.

Систем тражи равнотежу између старог и новог, између искуства и методологије, између сећања и резултата.

Епоха која се завршила

Ова година, у погледу промена, није донела коначне одговоре, али је послала јасну поруку: у времену убрзања, тренери постају највидљивији показатељ немира у систему. Њихове смене су симптом, огледало једног времена које не уме да трпи време, грешку и процес.

И као што друштво тражи равнотежу између прошлости и будућности, тако и спорт трага за равнотежом између сећања и амбиције, између могућности и жеље, између традиције и иновације.

Година која је тражила кривце на тренерским клупама показала је да стабилност никада није само питање резултата, јер зависи од начина на који систем уме да управља својим ауторитетима и да гради будућност.

Промене су вечне

Промене у 2025. години нису биле ограничене само на клубове и репрезентације у фудбалу и кошарци. 

Мушки репрезентативни рукомет доживео је две смене селектора у кратком временском периоду, а женски тим није био ништа стабилнији – и тамо су два селектора промењена.

Далибор Чутура био је привремени селектор рукометаша Србије пре него што је Раул Гонзалес преузео национални тим. Бент Дал је такође радио кратко са женским националним тимом, пре Хосе Игнасија Прадеса...

Уз то, промена се догодила и у женској репрезентативној кошарци, као и у одбојкашким селекцијама, мушкој и женској.

После 14 година сарадње, уз једногодишњу паузу 2017, Марина Маљковић и Кошаркашки савез Србије су се споразумно разишли.

Јануара 2025. године Георге Крецу је заменио Игора Колаковића на селекторском месту у одбојци, а Зоран Терзић је уочи почетка 2025. постао нови селектор одбојкашица Србије.

Ова динамика показује да систем више не трпи дуге циклусе, да је свака грешка видљива и моментално се кажњава, а појединци често добијају улогу "спасиоца" или симбола стабилности, уместо да се гради дугорочна структура.

Утисак, али и чињеница након великих смена, јесте да су једино промене вечне, те да су оне биле одговор на немир и притисак, а не резултат промишљене визије будућности.

Иако је Габон био бољи у појединим тренуцима на утакмици, није успео то да материјализује и оствари макар реми на старту турнира.

У првом мечу дана групе Ф Обала Слоноваче је била боља од Мозамбика минималним резултатом.

Гол одлуке постигао је ас Манчестер јунајтеда Амад Дијало у 49. минуту меча.

У наредном колу Камерун ће играти против Обале Слоноваче, док ће Габон одмерити снаге са Мозамбиком.

Као знак искупљења, свима нуди своје нове патике.

Међу онима којима се обраћа су некадашњи НБА инсајдер и угледни спортски новинар Адријан Војнаровски, затим бивши саиграч и близак пријатељ Бобан Марјановић, као и судије НБА лиге.

Дончић се Војнаровском уз осмех обраћа поводом његовог новог посла ван новинарства, док Марјановићу у шали поручује да, нажалост, нико не производи патике у његовом броју 55.

Судијама се извињава због честих примедби и реакција на судијске одлуке током утакмица.

Слоган кампање гласи "Bad Luka - Good Shoes", што симболично сумира поруку спота иако је Лука понекад "лош", његове патике су, како поручује реклама, увек добре.

Ово није први пут да Дончић на оригиналан начин промовише своју линију обуће, пошто је и раније привукао пажњу јавности креативним и нетипичним маркетиншким кампањама, а у једној је чак и запевано на српском језику.

Начин на који се држао за колено изазвао је забринутост у редовима Нагетса, али су накнадни прегледи донели охрабрујуће вести.

Како је пренео новинар И-Ес-Пи-Ен-а Шамс Чарнија, Џонсону је дијагностикована коштана модрица колена, због које ће пропустити неколико утакмица у НБА лиги, али се очекује да ће се релативно брзо вратити на паркет.

Од доласка из Бруклина, Џонсон је одиграо 28 од 29 утакмица Денвера у текућој сезони. У просеку бележи 11,7 поена, 3,6 скокова и 2,7 асистенција по мечу.

Денвер нагетси се тренутно налазе на трећем месту табеле Западне конференције са учинком од 21 победе и осам пораза.

"Годину завршавамо на најлепши могући начин, са једним прелепим боксерским спектаклом, а оно што тај спектакл додатно краси, јесте чињеница да у рингу 27. децембра, нећемо гледати ниједног мушкарца, већ челичне даме српског бокса, где ће публика моћи да гледа Сару Ћирковић у свом родном граду, као и Наталију Шадрину, Кристину Колухову и Анастасију Бошковић", истакао је на конференцији за медије председник Боксерског савеза Србије (БСС) Ненад Боровчанин.

Из личног искуства могу да вам кажем како изгледају приредбе у Зворнику.

"Пре 20 година сам боксовао у тој хали. Таква атмосфера мора да се доживи и верујем да ће у дворани бити прави спектакл. Надам се победи наших девојака и напретку на ранг листи", поручио је Боровчанин.

Селектор женске репрезетације Србије Мирко Ждрало истакао је да је поносан на резултате које постижу девојке.

"Круна рада требало би да нам буде учешће на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 2028. године и освајање медаље. Сара носи качкет са ознакама Лос Анђелеса и то говори колико смо у фокусу и посвећени да остваримо резултатске циљеве”, рекао је Ждрало.

Сара Ћирковић нагласила је да јој је драго што ће трећи меч у профи каријери боксовати у граду где је рођена и тренира.

"Сваки улазак у ринг доноси одговорност и неко ново доказивање. Што се тиче противнице, она је из Панаме. Реч је о искусној боксерски, па очекујем захтеван и тежак меч. Спремна сам на све изазове у рингу. Припреме су биле јако интензивне и захтевне. Ментално и физички сам на добром нивоу, што је у овом тренутку најважније. Очекујем спектакл у Зворнику, па овом приликом позовем навијаче да дођу и да нас подрже", поручила је Ћирковић.

Најефикаснија у екипи Уба у вечерашњем дуелу била је Бојана Ћелић са 24 поена, док је Ана Михајловић додала 20.

У тиму Железничара најбоља је била Емилета Рачева са 22 поена, док је Милена Копривица забележила 21.

Одбојкашице Уба ће у финалу Купа Србије играти са бољим из дуела између Тента и Црвене звезде. 

Црвена звезда је у првој утакмици полуфинала, која је одиграна 9. децембра у Београду, победила Тент 3:2, по сетовима 30:28, 25:22, 15:25, 14:25, 15:9.

Други меч је на програму сутра од 18 часова у Обреновцу.

По пропозицијама Купа Србије, за тријумфе од 3:0 и 3:1 победник добија три бода.

Уколико се меч заврши резултатом 3:2, победник добија два, а поражени један бод.

Уколико обе екипе имају исти број победа и бодова, о укупном победнику одлучује "златни сет", који се игра одмах по завршетку друге утакмице.

"Златни сет" се игра до 15 поена.

Турски медији преносе да је полиција у Истанбулу објавила да је председник Фенербахчеа тренутно у притвору под оптужбом да је набавио и користио дрогу, као и да је наговарао друга лица да је користе.

Фенербахче је потврдио да је Саран приведен у Истанбулу и да је истрага у току.

"Волимо да се концентришемо на себе. У бољем смо периоду и желимо да наставимо у истом ритму. Добро знамо да Партизан пролази кроз све врсте успона и падова. Партизан је клуб са традицијом. Играћемо пред пуном двораном, а одговорност је на нама. Партизан је на свом терену увек опасан противник", рекао је Пнини, пренео је званични сајт клуба.

Капитен Макабија Џон Дибартоломео је изјавио да клуб из Тел Авива напредује из утакмице у утакмицу.

"Партизан је тим на који увек треба обратити пажњу. Оно што се догодило прошле недеље ништа не значи. Мораћемо да контролишемо емоције и да дамо све од себе", додао је Дибартоломео.

Кошаркаши Макабија се тренутно налазе на 14. месту на табели Евролиге са седам победа и 10 пораза, док је Партизан на 15. позицији са скором 6/11.

Руководство клуба одлучило се за доскорашњег тренера Барселоне, а Бернабе је говорио о Пењароји и томе како су текли преговори, шта су изазови и планови новог стручног штаба.

Према речима агента, први контакти са Партизаном остварени су одмах после Обрадовићевог одласка, у тренутку када је Пењаројa био без ангажмана након епизоде у Барселони.

"Желео је нови изазов и био је спреман да прихвати ризик. Партизан је велики клуб, са снажном традицијом и страственим навијачима, што му се одмах допало", истакао је Бернабе.

Додаје да је после "вечитог дербија" комуникација је престала.

"Коминицирали смо, али без конкретних детаља. После утакмице Партизана и Црвене звезде све је било прекинуто. Међутим, након неког времена контакт је поново успостављен и разговор са клубом био је изванредан. Схватили смо да сви желимо да градимо нешто дугорочно, са новим идејама. Жоану се то свидело. Прихватио је ризик да дође у ситуацији која можда није идеална, али он је борац, воли изазове и жели да се надмеће. То је Жоан", истакао је његов агент.

Он је нагласио да Пењаројa не долази са намером да замени или копира Жељка Обрадовића.

"Нико не може да се пореди са Жељком. Они су пријатељи и често су размењивали информације. Прва ствар коју ми је Жоан рекао била је да не жели да копира Жељка нити да "заузме његово место". Он долази са својим идејама и филозофијом, уз огромно поштовање према свему што је Обрадовић урадио за Партизан", рекао је Бернабе.

Како је навео, нови тренер Партизана посебан значај придаје комуникацији, тимској хемији и заштити играча, а један од његових приоритета биће рад са младима.

"Жели да пружи шансу талентима из Партизанове школе и да што више младих српских играча укључи у први тим", поручио је агент.

Пењаројa је са Партизаном потписао уговор до краја наредне сезоне, а Бернабе истиче да су и клуб и тренер свесни да су за резултате потребни време и стрпљење.

"Није било тешко преговарати. Паре јесу наравно битне за сваког тренера, заправо за сваког човека који ради било који посао. За њега је пројекат био примаран. Месец дана је прошло откако је напустио Барселону, то је био клуб његових снова јер је из Барселоне. На крају ствари нису ишле како је замислио. Када сам му рекао за овај сценарио, да мора да размисли. Он је желео изазов, спреман је да ради у Партизану, само је желео потребно време. Није хтео да седа негде на пет месеци, није имао сумње што се тиче преласка у Београд. Највеће сумње је имала његова супруга. Морао је такође да доведе и асистента јер људи морају да схвате да он не говори српски, енглески је унапредио значајно", рекао је Бернабе.

Помоћ у адаптацији у Београду Пењароји ће пружити чланови стручног штаба, као и поједини играчи које добро познаје, међу којима је и капитен Вaња Маринковић.

"Кључна реч целог пројекта је стрпљење. Ништа не може преко ноћи, али постоји јасна жеља да се гради стабилан и препознатљив Партизан", закључио је Бернабе.

Репрезентација Судана је меч завршила са играчем мање, пошто је у 39. минуту искључен Салахелдин Алхасан.

За репрезентацију Алжира бранио је Лука Зидан. Француски медији наводе да су Луку Зидана са трибина стадиона у Рабату бодрили отац Зинедин, мајка Вероник и браћа Тео и Елијаз.

У првој утакмици првог кола групе Е, фудбалери Буркине Фасо су раније данас победили Екваторијалну Гвинеју резултатом 2:1.

У другом колу групе Е, које је на програму 28. децембра, састаће се: Алжир и Буркина Фасо, као и Судан и Екваторијална Гвинеја.

Иако није желео да прецизира дужину паузе, тренер "црвених ђавола" нагласио је да повреда не би требало да захтева дуг опоравак.

Према наводима извора блиских клубу, очекује се да ће се Фернандеш вратити у тим за дерби са Манчестер ситијем 17. јануара на "Олд Трафорду", што би значило да ће пропустити пет утакмица.

Јунајтед се налази у додатним проблемима јер су нападачи Брајан Мбеумо и Амад Дијало на Купу афричких нација, док је и Коби Мајну, најлогичнија замена за Фернандеша, ван строја због повреде листа.

"Немогуће је заменити Бруна. То сам рекао и играчима. Ако постоји нешто позитивно у свему овоме, то је да ће други морати да преузму одговорност", поручио је Аморим.

Тренер Јунајтеда истакао је да Фернандешев значај превазилази креативност у игри.

"Он организује тим при сваком прекиду, разуме сваку позицију на терену и обраћа пажњу на сваки детаљ. Када дође до измена, увек је он тај који упућује саиграче где треба да стоје", закључио је Аморим.

Фернандеш је од доласка из Спортинга 2020. године имао изузетан здравствени биланс, пошто је у шест сезона пропустио свега неколико утакмица, па ће ова пауза бити његова најдужа у дресу Манчестер јунајтеда.

Бек Радничког је том учинку додао четири украдене лопте, три асистенције и један скок, уз индекс корисности 49, чиме је заслужено понео титулу најкориснијег играча кола.

Овим издањем Грин је уједно поставио и лични рекорд у каријери.

"Леп је осећај бити МВП, али ништа од овога не би било могуће без мојих саиграча. Они ми постављају блокове, упућују сјајне пасове и имају поверење у мене да преузмем шут“,"изјавио је Грин за званични сајт КЛС.

Амерички бек истакао је да му је главна мотивација породица.

"Моја породица код куће је моја највећа мотивација. Желим да будем у позицији да бринем о њима, јер су ми они омогућили све услове за напредак у кошарци", додао је Грин.

Иако је остварио историјски учинак, кошаркаш Радничког остао је фокусиран на тимске циљеве.

"Ово је био посебан тренутак за мене, али најважније је да наставимо да побеђујемо. Ако тим побеђује, сви ћемо на крају бити награђени", поручио је Грин.

Као МВП 12. кола, Грин ће од спонзора лиге на поклон добити патике, које је одлучио да поклони једном од навијача Радничког у Крагујевцу.

"Била је то константна година на турниру за Ћерамилца, који је играо у два финала у синглу, а освојио је Софија Куп у Бугарској. Пласман у осмину финала на Европском јуниорском првенству, пласман у полуфинале турнира у супер категорији у Риму, као и бронзана медаља на Јуниор Мастерсу помогли су Србину да буде најбољи", стоји у објави на сајту "Тенис Европа".

Играчи године:

До 14 година: Елизабета Аникина (Естонија) и Рафаел Пагонис (Грчка);

До 16 Година: Марија Попо (Румунија) и Лука Ћерамилац (Србија);

Дубл године: Луис Калин и Лукас Аријел Ерера Санчез (Немачка);

Репрезентација године: Чешка, девојчице до 12 година (Никол Курилова, Тереза Виходилова, Сара Шпачкова, Ванеса Балеј, селектор Петр Отрадовски);

Играчица године ван Европе: Ајака Иваса (Јапан);

Играч године ван Европе: Ахмади Маханов (Казахстан).

Партизан је јесењи првак, гласине око интересовања и трансфера играча су све озбиљније, цене талената на тржишту расту, а финансије још увек „шкрипе".

Почело се од најактуелнијег, а то је негативно изненађење у виду пораза од ИМТ-а, који је Партизан оставио на челу табеле са само једним бодом више од Црвене звезде.

„Киксеви јесу нормални и овај против ИМТ-а је дошао у најгорем могућем тренутку. Пораз који ми је лично најтеже пао ове сезоне, јер смо у глави имали четири бода који би у психолошком смислу значили у наставку сезоне. Шта је, ту је. Настављамо да се боримо. Надам се да ћемо бити бољи, истрајнији и да ће борба за титулу бити интересантна“, почео је Љајић своје гостовање.

Слична ситуација била је и у сезони 2023/24 - Партизан са бодом више од Звезде завршава полусезону, црвено-бели мењају тренера, долазе до првог места и поново узимају трофеј.

„Не бавимо се другим клубовима, па ни највећим ривалом. Гледамо у наше двориште. Радовали смо се сваком киксу Звезде, наравно. На крају крајева, све је у нашим рукама, али не желим да то буде додатни притисак овим младим момцима. Имамо најмлађу екипу у историји Партизана и у Европи. То је важније од титуле. Након дужег низа година имамо интересовање за пет, шест, седам играча од стране иностраних клубова. Потенцијал који морамо да сачувамо и на који треба да рачунамо“, истакао је Љајић.

„Слатке муке“ су у Хумској настале напретком младих талената, испраћеним растом цене на тржишту. Истовремено, не смеју да се продају играчи пошто-пото, јер постоји шанса за повратак на трон.

„Морамо да пронађемо баланс како да преживимо до јуна, али да то не утиче на квалитет екипе како бисмо се борили за титулу. Неколико играча има излазне клаузуле од 10 милиона до 20 милиона евра и ако неко донесе тај новац, немоћни смо било шта да учинимо. Играчи су због те ставке у уговору заштићени, слободни да оду. Врло пажљиво посматрамо све и анализирамо. Свашта се пише, није све истина, нешто и јесте. Чињеница је да постоји интересовање“, каже Љајић.

Стезање каиша и помоћ државе

Позајмљени играч Штутгарта Јован Милошевић одушевљава партијама ове сезоне. Да ли ће се вратити у Немачку или остати у Београду?

„Штутгарт се пита, хоће да продуже уговор с њим, који траје још годину дана. Онда постоји реална опција да се продужи позајмица до јуна месеца, па да га Штутгарт врати или прода из Партизана. Сматрају да је био одличан, играч на ком могу да зараде, али хоће да му прво продуже уговор и тиме се обезбеде“, нагласио је Љајић.

Казна Фифе и притисак мониторинга Уефе приморавају клуб на штедњу и сналажење. Партизан је под забраном потписивања играча док се одређени дугови не плате.

„Стежемо каиш где год је могуће. Не расипамо се. Кад немате, штедња је једини начин, да нема расипништва које подиже тај дуг. Потрудићемо се да у будућности обезбедимо средства и за ту казну и за мониторинг. То је 3,6 милиона евра за мониторинг и можемо да смањимо износ репрограмима и споразумима са повериоцима. Није први пут. Можда је ово најтежи део посла уз остале програме, јер губите и образ“, наводи Љајић, истакавши да је помоћ државе у данашњој ситуацији неизбежна.

„У овом тренутку не може, да се не лажемо. То није перспектива Партизана да зависи од било кога, па ни од државе. Кад се налазите у стању социјалне потребе, онда тражите. Нисмо далеко од тога да будемо самоодрживи. Сад је боље, цена екипе је порасла са 17 милиона на 44 милиона евра за годину дана. Дуг је 42 милиона евра. Први пут је вредност екипе већа од обавеза према држави и другим повериоцима, рачунајући бивше играче, банке и остало... Сад имамо производ за продају, тад нисмо имали ништа. Очекујем стабилизацију већ од јуна“, одговорио је Љајић.

За крај се споменула и смена тренера Срђана Благојевића, са којим је пројекат „Партизанових беба“ започет. Потпредседник Предраг Мијатовић изјавио је да је једна од опција за тренера био легендарни фудбалер Кларенс Седорф.

„И пре и после Благојевића су постојале опције, па и за страна имена. У овом тренутку нисмо спремни за тренера странца, потребан је неко ко разуме ову децу, менталитет, карактер, односе и амбијент у фудбалу, а не да будемо као Динамо Загреб и Хајдук, кад су отишли Канаваро и Гатузо. Немамо право на кадровске грешке. Велике грешке ће нас скупо коштати у овој ситуацији“, истакао је Љајић.

Читаво гостовање Расима Љајића у „Јутарњем програму“ можете да погледате у видеу на почетку текста.

Како пише "Газета дело спорт" Маурицио Сари жели да тим појача везним играчем, а међу метама је и Лазар Самарџић.

"Сари је назначио потписивање квалитетног везног играча као главни приоритет. Тренер воли Лофтус-Чика, али га је тешко отети из Милана, а његова плата је превисока. Мало мање компликовано, и подједнако привлачно тренеру, јесте довођење Самарџића из Аталанте. Клуб из Бергама је платио Удинезеу 20 милиона евра за њега и, очигледно, неће прихватити понуде ниже од тога", стоји у тексту.

Лацио је осми на табели са 23 бода и у случају доброг наставка сезоне, може да обезбеди пласман у европска такмичења, а управо Аталанта им је конкурент са бодом мање и позицијом испод.

Лазар Самарџић је уписао ове сезоне 18 наступа укупно за Аталанту у Лиги шампиона, Серији А и Купу Италије, три гола и две асистенције.

У односу на првобитни списак од 23 играча, наставак у Атини (26-29. децембар) ће бити са четворицом мање. 

У раду више неће учествовати голмани Радосав Виријевић и Михајло Гошић, као ни играчи Душан Тртовић и Вук Милојевић.

Селектор Стевановић у Атину води 19 играча, а то су:

Голмани: Радослав Филиповић, Владимир Мишовић и Милан Глушац.

Центри: Никола Муришић, Немања Вицо, Ђорђе Лазић.

Бекови: Сава Рандјеловић, Никола Јакшић, Радомир Драшовић,  Петар Јакшић, Лука Пљеванчић.

Спољни играчи: Милош Ћук, Страхиња Рашовић, Никола Лукић, Василије Мартиновић, Никола Дедовић, Душан Мандић, Виктор Рашовић, и Лука Гладовић.

Репрезентација се 26. децембра сели у Атину. Три дана ће се тренирати са репрезентацијом Грчке, а 28. децембра ће бити одиграна званична пријатељска утакмица.

"Ово је за играче најтежи део припрема. Било је као и увек кад је рад на кондицији у питању и све је протекло како треба" рекао је искусни Милош Ћук.

Одмах после Нове године репрезентација одлази у Требиње. Биће учесник турнира на којем ће још учествовати и Грчка, Италија, Мађарска, Француска и Шпанија. То ће "делфинима" бити последња провера пред ЕП.

Са шест евролигашких победа у низу је некадашњи играч црвено-белих започео свој други мандат на клупи и деловало је у тим тренуцима да Звезда може ићи само напред.

Тријумфи су долазили упркос великом броју повреда, те ни скраћена ротација, нарочито под кошем, није могла да заустави налет српског представника.

Коди Милер-Мекинтајер је коначно заиграо онако како се од њега очекивало још претходне сезоне. Чима Монеке је донео преко потребну енергију и сигурне поене. Џеред Батлер је оправдао хвалоспеве, а Донатас Мотејунас све повезао својим искуством.

Не треба заборавити ни утицај са клупе, одбрану и тројке Семија Оџелеја, као ни константну кошгетерску форму у којој је био Џордан Нвора.

Већина ових ствари пак није била могућа истовремено, те би се квалитети једног играча показали приликом изостанка другог. Битно је међутим да је увек постојао неки одговор.

Такође, Звезда је током јесени ретко напуштала Београд, те су и навијачи пружали потребну помоћ када екипа није могла сама да се покрене.

А онда је дошла зима и са њом много већи број путовања, али и пад форме. Разумљиво, већина тимова боље игра на домаћем терену, но мали је број оних који пружају слабије партије када имају комплетнији састав.

Звезда је на претходних пет утакмица у елитном европском такмичењу поражена четири пута. Од скора 9-3 су стигли на 10-8, а од другог места на табели до десетог.

Победили су на само два гостовања ове сезоне, а једна од тих победа и заправо последња, забележена је против Макабија у Београду 30. октобра.

У међувремену се поправио и здравствени билтен, те је Обрадовић могао да рачуна на скоро све кошаркаше у саставу, али тада су настали проблеми. Расподела минутаже и осећај за измене нису били на највишем нивоу, што су приметили и све незадовољнији навијачи.

Када је ротација била скраћена, улоге су биле јасно подељене и сваки кошаркаш је имао времена да покаже свој квалитет. Сада су се минути, поени, али и одговорност расули по читавој свлачионици, што није пријало српском тиму.

Све је кулминирало у Паризу, који је са лакоћом победио Звезду, иако је пре тога био у серији од шест везаних пораза. Тријумфовали су заправо само једном на 11 мечева у низу.

Имали су додуше и велику помоћ црвено-белих. О Нвориној партији довољно говори то што ће бити упамћена по исказаном незадовољству приликом измене и селидбе на клупу, коју је итекако заслужио својом ноншаланцијом и (не)залагањем у одбрани.

Девонте Грејем, који је требало да буде највеће појачање, и даље делује као НБА лане на евролигашком леду. За нови пад у првом полувремену је кажњен неиграњем у другом.

Милер-Мекинтајер се поново одрекао продора и изгубио ослонац своје игре, док се ни Обрадовић није прославио својим одлукама. Батлер и Монеке су били једини расположени за игру, али је утисак да нису провели довољно времена на терену.

Пораз као такав неће много нашкодити Звезди. Може се десити да јој буде и од помоћи. Међутим, гостовање у Паризу оголило је све проблеме са којима ће се црвено-бели суочити у наредном периоду, а биће им потребан много бољи одговор.

Звезда у наредних пет кола иде на четири гостовања, а управо би резултат у тој серији мечева могао да покаже да ли поседује квалитет и карактер за пласман међу осам најбољих.

Дарко Рајаковић је на конференцији за медије упоредио стање екипе прошле године, кад су били у доњем делу табеле, и сад кад су у позицији за плеј-оф.

"Претходна сезона је била онаква како је било и потребно да буде. Била је у знаку развоја тима, много прилика младим играчима. Четири рукија и један игарч друге године су имали много минута. Сада нам се то исплаћује. Улоге су им другачије, минутаже мање, али уче како да буду ефикасни у тим минутима и утичу на победе", навео је Рајаковић.

Српски стручњак је наставио са компарацијом.

"Прошле године смо били тачно где је потребно, ове године смо тамо где је потребно да будемо. Сваки тим има успоне и падове. Нажалост, неколико повреда нас је успорило. Ова група момака је отпорна. Да нам је неко рекао да ћемо пред Божић бити на 18-13, одмах бисмо потписали. Узбуђени смо куда тим иде, разумемо да је у питању процес. Ово није завршни производ. Наставићемо са вредним радом и ,вером у себе, остаћемо на путу", истакао је Рајаковић.