Српски боксер Алмир Мемић у средњој категорији (до 75 кг) победио у четвртфиналу домаћег борца Балажа Кираљиа резултатом 4:1, али је у другој рунди повредио аркаду због чега није могао да изађе на полуфинални меч.

На турниру у Дебрецину Србију је представљао и Дмитриј Горбенко, који је у четвртфиналу велтер категорије (до 65 кг) поражен 4:1 од Француза Ига Гроа.

Српски боксери Артур Нгапетјан (до 55 кг) и Марко Пижурица (до 90 кг) су заустављени на самом старту такмичења.

На турниру у Дебрецину учествовало је 203 боксера и боксерки из 19 земаља, 127 у мушкој конкуренцији и 76 женској.

За медаље су се борили представници: Енглеске, Аустрије, Азербејџана, Аустралије, Чешке, Финске, Француске, Холандије, Хрватске, Литваније, Мађарске, Молдавије, Румуније, Шкотске, Шпаније, Србије, Словачке, Украјине и Велса.

Екипа из Сурдулице је до победе дошла головима Ђорђа Јовановића у 57. и Мартина Новаковића из пенала у 73. минуту.

Радник се налази на шестом месту на табели Суперлиге са 38 бодова, док је Спартак на претпоследњој, 15. позицији са 21.

У следећем колу, Радник ће дочекати Црвену звезду, а Спартак ће угостити Јавор.

Суперлига  28. коло

петак

Спартак - Радник 1:3 (0:1)

субота

Јавор - Нови Пазар

Црвена звезда - Раднички Ниш

Војводина - Напредак

Младост Лучани - Партизан

недеља

ОФК Београд - ИМТ

ТСЦ - Раднички 1923

Чукарички - Железничар Панчево

Међутим, за сада је и даље прејака конкуренција за финале трке на 1.500 метара. 

Седам и по кругова у дворани Ћатовић је претрчао за 3:48,51.

У досадашњем делу зимске сезоне атлетичар из Новог Пазара поставио је два јуниорска рекорда за атлетичаре до 20 година.

На јуниорском Првенству Србије првог дана фебруара истрчао је 800 метара за 1:50,43.

Двадесет дана касније постао је вицешампион Балканског првенства за сениоре, поставивши јуниорски рекорд – 3:43,01.

Србију је сребрном медаљом првог такмичарског дана обрадовала Ангелина Топић.

Дуго није виђено узбудљивије и забавније финале у женском скоку увис на Светском дворанском првенству.

Три атлетичарке су у пољском граду Торуњу освојиле сребрне медаље Ангелина Топић, Никола Олислагерс и Јулија Левченко.

Успех је раније данас забележио и представник Србије на 400 метара Бошко Кијановић пошто је успео да се пласира у полуфинале Светског дворанског првенства. У четвртој квалификационој групи заузео је треће место резултатом 46,43 секунде.

Кијановић ће полуфиналну трку трчати у 21.05.

Спринтери Алекса Кијановић и Страхиња Јованчевић нису успели да се пласирају у полуфинале трке на 60 метара.

"Тренер Радничког је искусан, дошао је и за веома кратко време урадио велики посао. Имају доста добијених утакмица, играју искусно, али то је било и за очекивати када доведеш искусног тренера, био је то прави потез управе", рекао је Станковић, а преноси сајт клуба.

Он је навео да је његова екипа претходних недеља имала проблема са вирусима и повредама.

"Напор је заиста велики, ми најбоље знамо са чиме се све суочавамо и какве проблеме имамо. Ипак, ови момци су феноменални, 'стисну зубе и ћуте'. Управо смо завршили састанак како бисмо проценили степен повреда и видели ко може да изађе на терен. У овом тренутку знам састав и то ће бити најјачи тим који могу да изведем сутра", изјавио је тренер Црвене звезде.

Станковић је додао да очекује да навијачи Звезде поново у великом броју дођу на "Маракану".

"Претходни пут, на прослави рођендана, било је прелепо уз око 18.000 људи. Волео бих да нас сутра и време послужи, да дође што већи број навијача и да нам пруже подршку јер излазимо из једног веома јаког и тешког периода. На правом смо путу и њихова подршка нам је неопходна. Следи репрезентативна пауза, па меч са Радником и утакмица код куће против Спартака којом завршавамо први део првенства. Потребан нам је сваки глас и сваки длан у наредна два месеца", поручио је Станковић.

Тренер Црвене звезде је истакао да Александар Катаи много значи његовој екипи.

"Александра Катаија познајем заиста дуго. Чак сам се и љутио на њега током неколико претходних утакмица јер он, када дође испред голмана, воли да одигра лопту како би неко други постигао погодак и да он буде асистент. Катаи увек ставља тим на прво место, па тек онда себе. Ако настави да се осећа овако добро физички, да овако ради и задржи ову енергију и вољу, он ће сигурно престићи све те рекорде. Ја се за њега уопште не бојим", изјавио је Станковић.

Звезда ће у полуфиналу Купа Србије играти против Јединства у Убу, а Станковић је рекао да "црвено-бели" имају увек имају добру подршку на гостовањима.

"Мало смо се шалили како још нисмо одиграли ниједну утакмицу у купу пред нашим навијачима. Хајде прво да дођемо до самог финала, а онда, где год да будемо играли, ја сам сигуран да ћемо се осећати као код куће", поручио је Станковић.

Звезда је водећа на табели Суперлиге са 66 бодова, док је Раднички на деветој позицији са 33.

Омладинци се окупљају у недељу у вечерњим часовима у Београду, одакле ће већ у понедељак ујутру кренути пут Португала, где ће тренирати до среде, када их очекује старт другог круга квалификација и меч против репрезентације Енглеске.

На списку се налазе: голмани - Вук Драшкић, Лазар Балевић; одбрана - Страхиња Стојковић, Стефан Младеновић, Ахмед Хаџимујовић, Вељко Милосављевић, Никола Симић, Андреј Павловић, Стефан Петровић, Адем Авдић; везни ред - Василије Новичић, Андрија Максимовић, Јован Милосављевић, Лука Зарић, Луис Зечевић-Џон, Урош Ђорђевић, Ђорђе Ранковић, Богдан Костић; напад - Михајло Цветковић, Алекса Дамјановић.

Омладинци Србије ће од 25. до 31. марта у Португалији одиграти три утакмице другог, завршног круга квалификација за Европско првенство против Португалије, Енглеске и Пољске.

Победник групе избориће пласман на Европско првенство које ће се играти у Велсу од 28. јуна до 11. јула ове године.

"Црвена звезда је најквалитетнији тим у нашој лиги и лидер првенства. Идемо спремни, спремали смо се целе недеље. Из ове утакмице немамо шта да изгубимо, можемо само да добијемо, да се надигравамо са њима и надам се позитивном резултату. Сигурно да је велики мотив играти против њих. Они су играли у Европи, понављам - идемо да се надигравамо и видимо како је играти против најбоље екипе у лиги и европског тима. Можемо извући много тога позитивног", рекао је Јокић на данашњој конференцији за медије.

Шеф стручног штаба Радничког Такис Лемонис рекао је да сви воле да играју против Звезде. 

"Ово је најтежа утакмица коју можемо имати у лиги, али истовремено није тешко припремити играче за њу. Сви играчи воле да играју против Звезде или других великих тимова. Са моје стране, није тешко припремити их ментално. Теже је припремити се за њихов стил игре. Идемо тамо, без великог притиска, који смо осећали у прошлим утакмицама. Наравно, потребни су нам бодови, али није тако стресно. За сваку утакмицу анализирамо противника и покушавамо да пронађемо шта можемо боље да бисмо остварили резултат. Знам да ће моји играчи изаћи да се боре. Очекујем добру реакцију тима после претходног пораза. Овакве утакмице могу донети нешто добро", истакао је Лемонис.

До 1975. турнир је имао 32 тима, 1985. године повећан је на 64, а 2011. усвојен је тренутни формат са 68 тимова.

Занимљиво је да је кошарка на колеџ нивоу остала слична изворној игри.

За разлику од Фиба система где се игра четири четвртине са по 10 минута, овде се играју два полувремена по 20, а напади уместо 24 секунде трају 30.

Назив "Мартовско лудило“ долази због самог формата такмичења. Игра се по систему директне елиминације, што значи да један пораз аутоматски значи крај учешћа.

Овај формат оставља велики простор за сензације и неочекиване резултате, турнир је временом добио епитет "лудила“ и постао симбол непредвидивог, али изузетно узбудљивог спорта.

Турнир је највећа позорница коју један играч може да добије пре НБА драфта, и зато драматично може да промени нечију каријеру у року од неколико дана.

Једна доминантна партија против јаког противника може да покаже да је играч "спреман за следећи ниво“. Континуитет добрих игара у елиминацијама показује менталну чврстину. а "Clutch“ моменти (тројке за победу, одбрана у последњем нападу) остају у сећању скаута.

Иста та позорница уме да буде немилосрдна. Огроман притисак, милионске публике и "победи или иди кући“ формат могу да открију слабости: лоше одлуке под притиском, лош шут у кључним моментима и проблеми у одбрани против јачих и атлетски супериорнијих играча.

Погађање целокупног костура мање вероватно него да вас удари гром

Попуњавање костура такмичења подразумева предвиђање победника свих утакмица на турниру. Реч је о чак 63 меча које треба погодити, што је тежак задатак.

Вероватноћа да све ваше прогнозе буду тачне готово је немогућа, а процене се крећу од око један према девет квинтилиона до "повољнијих“ један према 128 милијарди. 

Сваке године направи се око 100 милиона предикција, алии још увек нико није успео да га погоди...

Много је вероватније да ћете страдати од напада ајкуле, преживети пад са 10.000 метара, да добијете Нобелову награду за мир или да вас удари гром него да имате савршен турнирски костур.

Током година, направљено је доста одличних предикција – 2019, неурофизиолог Грег Нигл тачно је предвидео првих 49 утакмица.

Финале скока увис је било изузетно необично и драматично, а на крају су чак три такмичарке поделиле друго место.

"Осећам се сјајно. Препоносна сам, пресрећна и презадовољна. Не сећам се такмичења на оволико високом нивоу. Мислим да се у мојој каријери овакве ситуације нису дешавале, да је 1,99 у првом покушају било потребно за медаљу. Потрудила сам се да све прескачем у првом покушају, да не нервирам гледаоце. Драго ми је што сам у томе успела", рекла је Топићева после финала за РТС.

Сигурна је да је у ногама имала и висину 2,01, коју је прескочила само златна Украјинка Јарослава Махучих.

"Недавно сам прескочила и ту висину од 2,00 метра, што мислим да смо сви већ дуго чекали. Ушла сам у ово такмичење са пуно самопоуздања и знала сам да имам велике висине у ногама. Не могу да будем незадовољна са 1,99. Стварно сам јако срећна. Била сам доста нервозна јер сам знала да сам јако спремна и хтела сам да направим велики резултат", истакла је Топићева.

Напоменула је да јој сребро доста значи јер је ово било једино такмичење са којег није имала медаљу.

"Ово је било моје четврто Светско првенство у дворани и једино ми је ова медаља фалила да имам медаљу на сваком такмичењу које организује Светска атлетика. Осим Олимпијских игара, имам сваку медаљу од јуниорске категорије. Сада сам заокружила целу колекцију", рекла је Ангелина Топић за РТС.

"Добра ствар за Ливерпул и за нас је што идемо на репрезентативну паузу. Лоша ствар за Египат је што он не може тамо да иде", рекао је тренер Ливерпула Арне Слот на данашњој конференцији за медије.

Салах се повредио на мечу Лиге шампиона против Галатасараја, када је морао да напусти игру у 74. минуту.

Према најавама, нападач би требало да буде спреман до 4. априла и меча против Манчестер ситија у четвртфиналу енглеског ФА купа.

Младост је освојила само два бода у седам кола пролећног дела шампиона и предстоји јој грчевита борба за опстанак у елити. 

"Младост нема победу током пролећа, у проблему су. Боре се за опстанак. То нам отежава посао. Екипе које су сатеране у ћошак се мобилишу. Ни ми нисмо у сјајном моменту, али после победе против ТСЦ-а са бољом енергијом дочекујемо меч. Не потцењујемо никога и приступамо максимално опрезно и мотивисано", рекао је Благојевић на данашњој конференцији за медије. 

Тренер Партизана је веома опрезан пред гостовање клубу који је последњу лигашку победу остварио 29. новембра прошле године.

"Свесни смо тежине посла. Младост је годинама уназад стабилан суперлигаш. Одличан су спој искуства и младости. После дужег времена су у проблему. То је увек била комбинација квалитетних прекаљених појединаца и талентованих играча, које су касније успевали да продају. Не сумњам да ће нам бити јако тешко. Не желим да причам о победи и великим плановима, само смо фокусирани на рад", нагласио је Благојевић.

На питање да ли турбулетан период унутар клуба утиче на стручни штаб и играче, Благијевић је одговорио да то није тема међу људима у спортском сектору.

"Наравно да осећамо то, али не дискутујемо о томе. Најпотребније је да свако ради свој посао. Мој задатак је да креирам тренажни процес и амбијент који ће играчима помоћи да се такмиче. Посао управе је да креира клупску политику која ће доносити успехе", подвукао је Благојевић.

Валверде тако завршава трећи мандат на клупи "лавова".

Претходно је водио Атлетик од 2003. до 2005. и од 2013. до 2017. године.

Трећи пут је на клупу сео 2022. године, а 2024. је освојио Куп краља.

Србија ће 27. марта одиграти меч против Шпаније у Виљареалу на стадиону "Керамика", а четири дана касније ће дочекати Саудијску Арабију у Бачкој Тополи на "ТСЦ арени".

Списак Србије за предстојеће мечеве: 

Голмани: Вања Милинковић-Савић (Наполи), Предраг Рајковић (Ал Итихад), Ђорђе Петровић (Борнмут);

Одбрана: Коста Недељковић (Лајпциг), Огњен Мимовић (Пафос), Страхиња Ераковић (Црвена звезда), Никола Миленковић (Нотингем форест), Страхиња Павловић (Милан), Милош Вељковић (Црвена звезда), Алекса Терзић (Салцбург);

Везни ред: Александар Станковић (Бриж), Немања Гудељ (Севиља), Немања Максимовић (Шабаб ал Ахли), Саша Лукић (Фулам), Вања Драгојевић (Партизан), Сергеј Милинковић-Савић (Ал Хилал), Лазар Самарџић (Аталанта), Петар Станић (Лудогорец), Филип Костић (Јувентус), Вељко Бирманчевић (Хетафе), Мијат Гаћиновић (АЕК), Василије Костов (Црвена звезда), Његош Петровић (Војводина);

Напад: Александар Митровић (Ал Рајан), Лука Јовић (АЕК), Дејан Јовељић (Канзас сити), Петар Ратков (Лацио).

На списку селектора поред браће Милинковић-Савић, Гаћиновића и Јовељића који су повратници у национални тим, налазе се и петорица играча из Суперлиге Србије. 

Због повреда, селектор Пауновић за ове две утакмице неће моћи да рачуна на Душана Влаховића, Андрију Живковића и Луку Илића.

Сусрет за Србијом заказан је за 27. март у Виљареалу, а три дана касније ће дочекати Египат.

На списку се налазе четворица голмана – Унај Симон, Давид Раја, Алекс Ремиро и дебитант Ђоан Гарсија, али ће само тројица конкурисати за одлазак на Мундијал.

Позив су добили и новајлије Виктор Муњос и Кристијан Москера, док се у национални тим враћају Родри, Карлос Солер, Јереми Пино и Андер Баренечеа.

Због повреда, на списку нема Микела Мерина, Фабијана Руиза, Самуа Агехове и Пабла Бариоса, као ни Данија Вивијана и Алеша Гарсије.

Утакмица против Србије биће један од кључних тестова за селекцију Шпаније уочи завршних припрема за Светско првенство.

Списак Шпаније за предстојеће мечеве:

Голмани: Унај Симон (Атлетик Билбао), Давид Раја (Арсенал), Ђоан Гарсија (Барселона), Алекс Ремиро (Реал Сосиједад);

Одбрана: Педро Поро (Тотенхем), Пау Кубарси (Барселона), Дин Хојсен (Реал Мадрид), Емерик Лапорт (Атлетик Билбао), Марк Кукуреља (Челси), Алекс Грималдо (Бајер Леверкузен), Маркос Љоренте (Атлетико Мадрид), Кристијан Москера (Арсенал);

Везни ред: Родри (Манчестер сити), Мартин Зубименди (Арсенал), Педри (Барселона), Фермин Лопез (Барселона), Карлос Солер (Реал Сосиједад), Дани Олмо (Барселона), Пабло Форналс (Бетис);

Напад: Ламин Јамал (Барселона), Микел Ојарзабал (Реал Сосиједад), Виктор Муњоз (Осасуна), Феран Торес (Барселона), Борха Иглесијас (Селта), Јереми Пино (Кристал Палас), Андер Баренечеа (Реал Сосиједад), Алекс Баена (Атлетико Мадрид).

Два друга у дворани Кијановић је истрчао за 46,43 секунде.

Иако је први круг од 200 метара прошао као четвртопласирани за 22,43 секунде, Кијановић је успео у финишу трке да престигне Шпанца Меркла Фернандеза. 

Кијановић се на 21 стотинку приближио властитиом државном рекорду, који је поставио 2022. године на Београдском митингу – 46,22.

Претходно су наступ на шампионату света завршили Алекса Кијановић и Страхиња Јованчевић на 60 метара.

Ангелина Топић бори се за медаљу у скоку увис. 

Чини се да историја, ако се посматра довољно дуго и из довољно различитих углова, ретко иде право. Она пре личи на круг него на линију: враћа се на исте тачке, али никада у истом облику.

У фудбалу, који је по својој природи игра прецизних правила и непрецизних тумачења, тај кружни ток историје постаје нарочито видљив. Ако се један такав круг зацрта на мапи афричког фудбала, у његовом средишту појављује се једно име које се, у различитим епохама, враћа као константа – Мароко.

Не зато што је реч о јединој важној репрезентацији са овог континента, већ зато што се управо кроз њене случајеве најјасније огледа једна упорна дилема: где престаје игра, а где почиње тумачење?

Мароко, Гвинеја и контроверзе Купа Африке 1976

Афрички куп нација 1976. године није имао класично финале. Завршница је била организована као финална група од четири тима, у којој су се сви међусобно састајали, а победник се одређивао збиром резултата, односно освојених бодова.

У том систему, последње коло је природно добило тежину финала, иако то формално није било. У сусрету Гвинеје и Марока, рачуница је била математички проста. Мароку је био довољан бод, Гвинеји је била потребна победа.

Игра је текла у оквирима те напетости, као шаховска партија у којој оба играча знају последице сваког потеза. Коначан резултат, нерешено 1:1, није био само исход једне утакмице, већ и завршетак једног такмичења. Мароко је тим исходом дошао до титуле. Без накнадних одлука, без интервенција, без спорова који би променили записник.

Резултат је, у том тренутку, остао оно што јесте у свом најједноставнијем облику. Судија меча био је Њиренда Чају из Замбије.

Ипак, важан детаљ је да су играчи Марока напустили терен око 80. минута. Протестовали су због судијске одлуке након црвеног картона Абдалаху Семату, а на терен су се вратили након петнаестоминутног протеста.

Ахмед Макрух је постигао изједначујући гол у 86. минуту чиме је анулирао предност Гвинеје коју је донео Шериф Сулејман у 33. минуту.

Тај чин, ма колико кратко трајао, уводи један други слој. Онај у коме фудбал више није само надметање, већ и комуникација са ауторитетом, судијом, системом. Петнаестоминутна опструкција игре била је само подсетник да фудбал није затворен систем. Он је, напротив, отворен према спољним притисцима, тумачењима и одлукама које га окружују.

И управо ту почиње оно што ће деценијама касније постати правило, искуство и институционализована реакција на сличне ситуације.

Мароко, Сенегал и титула која је одлучена ван терена

У пола века каснијем финалу, Мароко се поново појављује у центру догађаја. Овога пута, међутим, исход не остаје ограничен на оно што се догодило на терену.

Мароко је у Рабату играо против Сенегала, а утакмица је такође била обележена прекидима и напетостима, а завршена је победом Сенегала 1:0. И то је резултат који би у већини околности био коначан.

Сенегал је преко Абдулаја Сека постигао гол у надокнади времена, али је он поништен због офсајда. Убрзо је Мароко добио пенал, што је изазвало протесте селектора Сенегала Папе Тијава, који је позвао екипу да напусти терен. Ипак, Садио Мане је убедио саиграче да се врате у игру. У наставку, Брахим Дијаз је извео пенал "панењком", али је Едуард Менди одбранио, након чега је Сенегал преко Геја из контре дошао до вођства и коначне победе.

Свеукупна пауза у финалу је трајала око 45 минута. Жан-Жак Ндала из Демократске Републике Конго је судио финалну утакмицу.

Два месеца након завршетка финала, уследила је одлука која је преиначила коначни епилог. Мароко је постао шампион Африке. Титула, дакле није остала искључиво производ игре, већ и последица интервенције институција које ту игру регулишу.

Тако се у истој причи, али у другом времену, појављује нови принцип: резултат више није само оно што стоји на семафору по завршетку меча, већ и оно што може бити накнадно потврђено, преиначено или тумачено.

Круг дилеме

Афричка фудбалска конфедерација, као и свака организација тог типа, налази се у сталном балансу између два начела. С једне стране је потреба да се правила примењују доследно, а са друге стране уверење да се истина најпоузданије утврђује на терену.

Постављене једна поред друге, две ситуације не дају једноставан закључак. У првој, победа је потврђена на терену, у оквиру резултата који није мењан накнадним одлукама. У другој, коначни исход је делимично обликовала институционална интервенција, након што је игра већ била завршена.

Ако историја фудбала заиста има кружни ток, онда се на њеним тачкама повратка не налазе исти догађаји, већ сличне дилеме. Мароко се у овој причи појављује као једна од фиксних тачака око које се тај круг затвара и поново отвара.

У оба случаја, исход није само резултат меча, већ и одраз начина на који се фудбал организује, тумачи и регулише. И можда управо у томе лежи његова трајна привлачност. У чињеници да никада није до краја одређен, већ се непрестано изнова дефинише између игре, правила и онога што долази после њих.

Ако се две слике финала, из 1976. и 2026, поставе једна поред друге, не добија се нужно јасан одговор, али се добија континуитет дилеме која у фудбалу, изгледа, не застарева: да ли је победа нешто што се осваја, или нешто што се на крају потврђује?

Мароко је, и 1976. и 50 година касније, сасвим сигурно био на страни једне од могућих истина.

У првом финалу од 11.40 наступиће Ангелина Топић у скоку увис.

Двадесетогодишња Топићева четврти пут заредом учествује на Светском дворанском првенству и жели да освоји прво одличје, после петог места 2024. у Глазгову и четврте позиције прошле године у Нангингу. Финале је од 11.40.

Други представник Србије у најкраћој спринтерској дисциплини Страхиња Јованчевић истрчао је близу најбољег остварења ове године. 

У шестој групи заузео је седмо место истрчавши 6,74.

У наставку првог такмичарског дана, Ангелина Топић од 11.40 наступа у финалу скока увис. 

Бошко, млађи од браће Кијановић, у 12.17 трчи у квалификационој трци на 400 метара.

Последњи ће у квалификацијама наступити Алдин Ћатовић на 1.500 метара у 18:20.

Једина измена забележена је у самом финишу, када је Брендан Којл накратко напустио игру, да би се после 10 секунди вратио.

Иако су били велики аутсајдери, играчи Сијене су боље отворили утакмицу и на полувремену имали двоцифрену предност - 43:32. Међутим, Дјук је у наставку појачао ритам, преокренуо резултат и у завршници стигао до победе.

Најефикаснији у екипи Сијене био је Гевин Доти са 21 поеном, Франсис Фолефак је додао 18 поена и седам скокова, док је Којл меч завршио са 12 поена. У стрелце су се уписали и Џастис Шоуц и Рајли Малви. То је уједно петорка која је играла током целог меча.

Три играча Сијене, Којл, Фолефак и Малви, имала су по четири личне грешке, што је утицало на игру у одбрани у завршници меча.

У победничком тиму, значајну улогу имали су Камерон и Кејден Бузер, који су одиграли по 39 минута и постигли 22 и 19 поен.

Дјук ће у наредној рунди играти против Хорнед Фрогса, који су раније савладали Охајо стејт.