"Имао сам привилегију и част да будем на овом балкону више пута у каријери, али је лепше кад олимпијске медаље славите са најбољим српским спортистима који су срце дали за Србију, и који се непрестано боре да обрадују нацију. Овде има много младих људи, много сам им захвалан у име свих спортиста, осећамо њихову енергију и подршку. Ово су моменти који се памте читавог живота, за мене је остварење сна сваки пут кад крочим на ову терасу", рекао је Новак Ђоковић.

Новак је пре Париза на Олимпијским играма имао освојену бронзану медаљу у Пекингу, испадао је три пута у полуфиналу, а 2016. године у Рију учешће је завршио у првом колу.

"Дуго очекивано злато после бронзе коју сам освојио у Пекингу на свом првом учешћу на Играма. После тога сам учествовао три пута, два пута сам испадао у полуфиналима... Имам 37 година, дошао сам без трофеја, имао сам повреду, многи су доводили у питање квалитет тениса који сам играо последњих месеци. Мало људи ме је сматрало за фаворита, али сам веровао јер сам знао да је ово можда и последња шанса да освојим злато. Одиграо сам један од најбољих турнира, осећао сам подршку народа, имао сам одговорност да запнем још више. Без лажне скромности, ово је највећи успех у мојој каријери и са поносом носим злато које сам освојио за Србију", закључио је Ђоковић.

У разговору са Гориславом Папићем након утакмице за треће место и победе над Немачком, коју је некада и сам успешно предводио са клупе, Пешић је открио да су припреме пред тај меч биле специфичне зато што су српски кошаркаши имали две ментално изузетно тешке и физички изазовне утакмице.

"Против Аустралије смо од минус 24 успели да преокренемо, да играмо продужетак и да добијемо ту фантастичну екипу. После тога је дошла Америка. Све знамо, навијачи знају, ми знамо... Тешко је било припремити се, било је доста изазовно. Играли смо на 90 поена и против Аустралије и против Америке. Фантастичан интезитет, фантастичне одбране иако је било 90 поена. Огромна потрошња", истакао је Пешић.

Упркос великом стресу, каже да је циљ био јасан и како доћи до тог циља.

"Нама је циљ био да на једном фантастичном турниру, најјачем турниру у историји Олимпијксих игара, освојимо медаљу, било коју. Све су биле за нас златне од самог почетка припрема. Када смо добили Американце у групи, јасно је било да само треба изабрати пут до циља. Био је веома кратак, али напоран са свим препрекама које смо морали да решавамо", рекао је Пешић.

Каже да је играчима честитао на свему што су урадили - на утакмици, али и на понашању, тимском духу и заједништву.

"Честитао сам им на томе како су поново створили атмосферу. Осетили су да један другоме требају, а када осетиш да један другом требаш, онда се ту повећава другарство. Понекад се питаш шта ти све ово треба, а онда дођу момци и поново те мотивишу, а када је тренер мотивисан, онда су сви мотивисани", нагласио је селектор Србије.

Не крије да је било и неспоразума, али напомиње да се "треба љубити тек после свега што се десило".

"Имамо пуно искусних играча, наравно да су они имали своје предлоге, своје примедбе, али пошто сам ја још увек тренер, морам све то да сакупим на једно место. Заједнички је успех, сви смо помало допринели, па чак и ови који су били болесни. Никола Јовић се читаве сезоне припремао за Олимпијске игре, али се повредио, а онда добио вирус и испао из екипе. Милутинов је имао температуру. На путу до циља увек постоје препреке", истакао је Пешић.

"Не дам слабијима да се уче на нама"

Пешић каже да је било и нервозе, али уверен је да је у животу нервозан само онај ко хоће нешто да направи. Каже да је задовољан како је текао комплетан пут до медаље, од почетка припрема и одласка на турнир у Абу Дабију, према којем је био скептичан.

"То је био напоран пут. Неки су, а и ја сам себи постављао питање да ли је уопште добро да идемо тамо. Друга клима, кратко смо тамо, а дугачак пут, али сада се види да нам је користило. Никада не бих играо против слабијих у припремном периоду зато што не дам слабијима да се уче на нама. Американци су јачи од нас, имају више потенцијала и нама је одговарало да видимо где су у односу на нас, шта бисмо могли да урадимо када дођу званичне утакмице", објаснио је Пешић.

Напомиње да су у припреми утакмице са Американцима у полуфиналу, када су чланови стручног штаба отворили све "књиге" и скаутинге и анализирали претходне мечеве, по први пут открили ствари које нису раније видели.

"То је помогло нама у стручном штабу и играчима да доносимо другачије одлуке у припреми за утакмицу са Американцима у полуфиналу. Те припреме су биле кратке, интензивне, али успешне. Увек је леп осећај када последњу утакмицу победиш, па идеш кући са осећајем победника. Победили смо, сретни смо и задовољни", нагласио је Пешић.

"Американци се тешко сналазе без лопте"

На питање да ли је икада у каријери боље водио утакмицу него против Американаца у полуфиналу, Пешић истиче да их је сигурно било, али да се у спорту прошлост не рачуна, већ само оно што је данас и оно што тек следи.

"Било је добрих и тешких утакмица. Било је грешака тренера, било је добрих одлука тренера. Стварно смо успели да их скинемо до краја, да тачно знамо како да сакријемо наше слабости, а истакнемо предности. Те две утакмице са њима су нам стварно помогле да видимо шта бисмо могли да променимо, али да остане у оквиру нашег концепта напада и одбране, да не измишљамо топлу воду и да се не бавимо превише Американцима, али да ипак на неки начин прилагодимо наш напад и нашу одбрану на оно што смо видели и открили", објаснио је Пешић.

Не крије да је циљ увек био да се Американци нападну испод коша јер Србија ту има најбољег играча на свету, али и, како напомиње, Филипа Петрушева, који је у сјајној форми и има велико самопоуздање.

"Питање је било како им гурнури лопту испод коша и направити баланс између унутрашње и спољне игре и како променити ритам да се не игра само горе-доле, него да пронађемо баланс између транзиције, контранапада и игре пет на пет. Зашто пет на пет? Зато што Американци играју другачију кошарку, тешко се сналазе без лопте и нервозни су када немају довољно лопту у рукама. Како им одузети псоед? Одбраном, пре свега, и добро организованим нападима у игри пет на пет. То је било добро. Док смо имали снаге, издржали смо. Морам да признам, понестало нам је снаге на крају. Изгубили смо мало организацију игре, а нисмо могли то да надокнадимо неком интензивнијом одбраном и они су то искористили", објаснио је Пешић.

"Ако Јокић одлучи да игра, онда је ту 100 одсто"

На питање колико му је у припреми утакмица помогао Никола Јокић и како је уопште тренирати таквог играча, Пешић каже да је то најлакши посао.

"Он је једноставан дечко, посвећен екипи, посвећен кошарци до краја. Ако одлучи да игра, онда је ту 100 одсто, и за време тренинга и пре тренинга и после тренинга, спреман за сваку врсту комуникације, спреман да одговори на сваки проблем. Има огромно искуство иако још треба да игра. Исто тако и Богдан Богдановић, исто тако и Василије Мицић. То су све играчи који имају огромно искуство, тренирали су их најбољи тренери и наравно да се њихови ставови, примедбе и предлози узимају на сто и анализирају. Након тога се доносе одлуке", нагласио је селектор Србије.

Признаје да је на почетку каријере можда и мислио да му се тако угрожава ауторитет, али каже да се са годинама пуно научи, па је и он разумео да је тренер ту због играча.

"Није добро да тренер буде изнад екипе, али је истовремено важно да играчи знају ко је најважнија особа, а то је тренер, и да прате оно што од њих тражи, али тренер не сме да буде изнад екипе. Део нашег усшеха је што смо успели да направимо тај баланс и да се разумемо веома добро", сматра Пешић.

На констатацију да су сви играчи играли сјајно током целог олимпијског турнира, а да неки, као што су Алекса Аврамовић, Огњен Добрић и Филип Петрушев, нигде не играју тако добро као за репрезентацију, Пешић каже да је важно што у националном тиму имамо осам играча који су иста генерација, рођених 1994. или 1995. године.

"Богдановић је нешто старији, Петрушев је нешто млађи. Сви остали су, њих седам или осам, иста генерација. Играли су пуно заједно у свим селекцијама, познају се и генерацијски се веома добро разумемују. Знају шта су им приоритети у животу. Постали су врхунски професионалци, у смислу посвећености. Када су решили да играју за репрезентацију, у тих месец и по или два више ништа не постоји, само је фоксу на тренингу, на одмору, на терапијама, на спровођену задатака које тренери постављају. Онда је нама у стручном штабу много лакше. Најважнији део нашег заједништва је та генерацијска близина и заједнички интерес и приоритети", уверен је Пешић.

"Океан између Европе и Америке се сузио"

Селектор Србије сматра да је олимпијски турнир у Паризу био апсолутно најјачи у историји, не само због тога што је играла, како тврди, најбоља америчка репрезентација свих времена.

"Не упоређујем са репрезентацијом из 1992. Ја сам тада био са Немцима на Олимпијским играма и веома добро знам, као што сви знају, вредност те екипе, али никада не желим да упоређујем. Оно је било друго време, друга кошарка. То је било 1992. Која је ово година? Пола века је прошло. Кошарка је фантастично напредовала и у индивидуалном квалитету и у атлетици и у тактичком делу, али оно што је највише напредовало, то је кошарка ван Америке. Постала је глобалан спорт, као и фудбал, и данас нема града у било којој држави где кошарка, заједно са фудбалом, није најпопуларнији тимски спорт. Кошарка ван Америке се апсолутно приближила најбољој кошарци коју данас имамо, а то је још увек америчка, пре свега НБА кошарка", сигуран је Пешић.

Наглашава да није тачно да америчка репрезентација није мотивисан на великим такмичењима и да то причају само они који не знају суштину - да је кошарка ван Америке страховито напредовала и да се "океан" између Европе и Америке сузио.

"Повећао се апсолутно значај и квалитет европске кошарке. Када гледате утакмице Евролиге и када гледате утакмице НБА лиге, другачије се игра, другачија је кошарка, али укупно гледано, огроман је квалитет кошарке коју гледамо у Евролиги. Ништа то нас којима је кошарка живот не изненађује", истакао је Пешић.

"Не треба гледати НБА, него фудбал"

На констатацију да нису напредовали Фиба и суђење на репрезентативним такмичењима, што се најбоље видело у дуелу Србије и селекције САД, Пешић каже да Фиба улаже у едукацију судија, али да није добро што Фиба и Евролига, у интересу кошарке, не могу да пронађу начин сарадње.

"Видимо већ неколико година и на неколико такмичења шта се дешава. Ја не кажем да су судије које суде Евролигу боље од судија које суде Фиба такмичења, али очигледно је да имају далеко више искуства. Суде тешке и значајне утакмице, суде најбољим играчима Европе и сигурно је да сарадњу између канцеларија Евролиге и Фибе, када је у питању суђење, треба унапређивати", апеловао је Пешић.

Саветује да не треба гледати шта ради НБА, већ применити искуства и моделе фудбалских такмичења у Европи.

"Фудбал је највећи бизнис на свету што се тиче спорта, а тај бизнис креће из Европе. Са аспекта организације и свега осталог, па и суђења на крају, само треба да гледамо шта они раде, да са њима сарађујемо и њихова искуства на европском континенту мало пренесемо на кошарку. НБА је увек ту, али ми смо ипак, морамо да признамо, географски, традиционално, историјски, по менталитету, по начину како схватамо врхунски спорт, ипак у Европи и то се прилично разликује. Надам се да ће у будућности утакмице као што су полуфинале Олимпијских игара судити најбоље судије", констатовао је Пешић.

"Нисмо желели да пропустимо француско вино"

На питање које ће моменте из Лила и Париза најдуже памтити, Пешић каже да је најлепше оно што се дешавало пре и после утакмица.

"Срећан сам и поносан на играче, на стручни штаб, медицински тим и све људе који су помагали током турнира. Понављам се, али огромно је задовољство што идемо из Париза са победом. То даје велико задовољство и мотивацију. Оно што се дешавало пре и после утакмице, то је најлепши део дана. Понекад попијемо и неку чашу вина. У Француској се пије француско вино и то нисмо желели да пропустимо. До ситних сати, до два или три, гледали смо утакмице, па онда спуцамо флашу или две вина и лакше заспимо", испричао је Пешић.

О најтежим тренуцима на олимпијском турниру и четвртфиналној утакмици против Аустралије, када су "кенгури" имали и 24 поена предности, селектор Србије каже да се није уплашио.

"Никада се не плашим. Ја немам право да се плашим нити да се радујем, нажалост. Ја сам унутра сто одсто. Можда на почетку каријере то нисма разумео, али касније сам научио да сам ту због играча и да њима морам да помогнем. Имам право да се понекада на некога наљутим, али то је саставни део живота. Увек сам до краја унутра, фокусиран на моје задатке које себи постављам, на план игра јер знам да људи који су са мном очекују помоћ од мене", објаснио је Пешић.

"Нико никада не пита ко мотивише тренера"

Упитан да ли остаје селектор Србије и који су му планови за будућност, Пешић тајанствено одговара да ни сам не зна.

"Немам разлога да се правим важан, али стварно не знам. Понекад се, морам да признам, питам шта ће мени све ово, али онда дођу играчи, дође тај процес. Када се изгуби утакмица, новинари те питају, као нешто би хтео да кажеш важно, а онда је резиме те конференције, прочиташ у новинама, добар је тренер, али није довољно мотивисао екипу. Пошто не знају суштину или не улазе дубоко у разлоге пораза, кажу није довољно мотивисао екипу и зато се изгубило, али нико никада не пита ко мотивише тог тренера. Па и он живи од неке мотивације. Тренера мотивишу играчи, нико више. Сваки тренер после успешног тренинга одлази кући срећан и мотивисан за следећи напор. Ово је за мене било велико задовољство. Било је и препрека, било је проблема, али увек нађемо неко решење", рекао је Пешић.

О будућности српске кошарке и такмичењима која већ наредне године очекују репрезентацију, селектор Србије каже да није важан један човек, већ систем и стратегија. Напомиње да понекада није ни важно да ли је репрезентација освојила медаљу.

"Имамо великих проблема и то морамо да признамо. Циљеви су нам велики, велика је популарност кошарке у Србији. Велика је одговорност свих људи да почнемо да размишљамо на неки други начин. Не желим никога да прозивам, ја сам део тог процеса, ја сам део те стратегије и ја се осећам понекад пораженим јер на све што говорим када је у питању кошарка у Србији сви климају главом, а резултата нема. Нема ни покушаја, нема акције. Ми немамо нашу лигу, једина смо кошаркашка земља која нема своју лигу. Успех кошарке у једној земљи пре свега зависи од система такмичења, а наш систем је тотално превазиђен. Замајавамо свет и говоримо о систему такмичења на нивоу Европе, као он је упитан, а наш систем такмичења је превазиђен и морамо под хитно да га мењамо. То ће зависити не само од Кошаркашког савеза и људи из малих клубова, то ће пре свега зависити од Црвене звезде и Партизана као наших најбољих кошаркашких клубова", закључио је Пешић.

"Искрено нисам очекивала оволики хајп, али свакако да ми је драго због тога и драго ми је да су људи током Игара гледали џудо. Циљ је била медаља, али ми је испала из руку практично, Међутим, могу да будем задовољна одлично одрађеним такмичењем", рекла је Жабићева.

Марица Перишић је имала шансу да преко реперсажа дође до борбе за бронзу, али није успела.

"Мени су ово друге игре, али сам на првима била јако млада. Сада сам са више искуства дошла, али нажалост на струњачи се није показао сав труд који сам уложила и мислим да ми је недостајало и спортске среће", рекла је Перишићева.

Страхиња Бунчић се нада да ће у Лос Анђелесу испунити сан о освајању медаље.

"Био сам свестан својих квлитета, иако на ранг листи нисам био у првих десет. Био сам сконцентрисан, спремао сам се и дао свој максимум, али је остао недосањан сан о медаљи. Надам се да ћу у Лос Анђелесу то остварити", изјавио је Бунчић.

Комплетно гостовање српских џудиста можете погледати у видео снимку.

"Честитам селекцији Србије, која је данас била бољи противник. Ту нема никакве дилеме. Они су од првог тренутка били концентрисанији. Ушли смо конфузно у меч са пуно грешака у одбрани. Трофеји се освајају одбраном, а не нападом. Остаје велики жал", изјавио је Туцак за ХРТ.

"Са друге стране, потребно је пронаћи снагу и бити поносан на ову медаљу. Радујеш се злату, радујеш се бронзи. Сребру не можеш да се радујеш. Нисмо били прави за златну медаљу, то морамо да признамо. Србија је одиграла фантастичну утакмицу", додао је селектор Хрватске.

Ово је трећа узастопна златна медаља за Србију на Олимпијским играма, након Рија 2016. и Токија 2021. године.

Србија је тријумфом против Хрватске стигла до треће узастопне златне медаље на Олимпијским играма, након тријумфа у Рио де Жанеиру 2016. и у Токију 2021. године.

Тим Србије је на Олимпијским играма у Паризу освојио пет медаља и то три златне, једно сребро и једну бронзу. Још једном је свет слушао српску химну, овога пута док су ватерполисти били на постољу, златном, победничком.

Састав Србије за Игре у Паризу: Радослав Филиповић, Владимир Мишовић, Душан Мандић, Виктор Рашовић, Никола Дедовић, Никола Јакшић, Сава Ранђеловић, Радомир Драшовић, Петар Јакшић, Страхиња Рашовић, Милош Ћук, Немања Вицо, Немања Убовић. Ово су златни ватерполисти из Париза.

Селектор је Урош Стевановић, а његови помоћници Стефан Ћирић и Дарко Билић. Медицинско особље чинили су Владимир Радовић и Иван Марјановић.

Четврта медаља Душана Мандића на олимпијским играма, трећа Николе Јакшића, Ранђеловића, друга Ћука, Страхиње Рашовића, Дедовића, прва Вица, Убовића, Виктора Рашовића, Драшовића, Мишовића, Убовића, Петра Јакшића. Прва за селектора Уроша Стевановића. Мандић је са 26 голова први стрелац турнира.

Много се сумњало у њих све до самог пласмана у финале. Нарочито је значајан успех по Уроша Стевановића, ново лице које је после две године изостанка са постоља поставио Србију на оно највише.

Како то налаже традиција, Стевановић је завршио у базену, хтео-не хтео, у жару славља, а на тренерској табли је његов помоћник написао "La Fin", на француском "Крај".

И то најлепши могући крај Олимпијских игара за српски спорт.

Капитен Никола Јакшић је за РТС навео да је поносан са своје саиграче и да су му помешане емоције.

"Поносан сам на све саиграче због свега што смо прошли претходне две године. Само наши најближи и ми смо веровали у ово. Свака нам част за све што смо урадили. Мени је треће злато заредом, не могу да вам објасним све емоције. Срећа, исцрпљеност, узбуђење...", кренуо је Јакшић.

Екипа је после слабијег старта расла из меча у меч

"Успели смо да се дигнемо из утакмице у утакмицу. Меч са Грчком нас је дигао да пробијемо ту баријеру. Свака част свим момцима", истакао је Јакшић, стрелац победничког поготка против Грчке у четвртфиналу.

"Памти се да смо освојили злато, да смо се заједно држали. Само ми знамо како смо веровали", закључио је Јакшић.

"Не, не видим себе да играм на Олимпијским играма у Лос Анђелесу, али нисам видео себе ни да играм у Паризу. Наредне Игре су за четири године. Не, не могу да видим себе на Играма у Лос Анђелесу", рекао је Џејмс, који је од 2018. године члан Лос Анђелес Лејкерса.

Џејмс (39) је са селекцијом САД на ОИ освојио три златне медаље, као и једну бронзу.

Јокић је предводио Србију ка бронзи са просеком од 18,8 поена, 10,7 скокова, 8,7 асистенција, две украдене лопти и једном блокадом. Један је од четворице играча у историји Олимпијских игара са трипл-даблом.

Капитен Богдан Богдановић је у другој петорци са Јанисом Адетокумбом (Грчка), Францом Вагнером (Немачка); Шејом Гилџесом-Александером (Канада) и Гершоном Јабуселеом (Француска). Богдановић је просечно бележио 18,3 поена, четири скока и 3,8 асистенција.

Алекса Аврамовић је именован за најбољег одбрамбеног играча Олимпијских игара.

Награда за најбољег тренера припала је Французу Веснану Колеу, а Вембањами признање за најбољег младог играча.

После приказаног карактера, знања, борбе и заједништва у дуелима са Аустралијом, САД и Немачком, поново су уверили нацију зашто су с правом деценијама међу љубимцима. 

Повратак у Србију се очекује у недељу око поднева, прецизније у 12.20 часова, слетањем на аеродром "Никола Тесла". Несумњиво ће их дочекати велики број навијача.

Ово је друга олимпијска медаља за Србију од независности, уз сребро у Рију 2016, а трећа од распада СФРЈ, пошто се тадашња СРЈ домогла сребра у Атланти 1996. године.

После излива емоција током давања изјаве, Александра је схватила колико је велики успех постигла.

"Помешане су емоције, било је и суза и смеха. Сад се све слеже. Сад тек схватам колико је ово велики успех", рекла је Перишићева за "РТС".

Највећи утисак за 21-годишњу дебитанткињу на Олимпијским играма је притисак самог почетка.

"Прва борба, јер нисам знала како све изгледа и тај притисак ми је највећи утисак", истакла је Перишићева.

Уследило је и пријатно изненађење у олимпијском селу од стране осталих чланова Тима Србија.

"Било ми је драго и била сам збуњена. Постидела сам се. Све је то ново за мене и заиста ми је пуно срце", закључила је Перишићева.

Американац је чак деловао нервозно и деконцентрисано, тражећи челенџ који није успео.

Дeјк је успео да у самом финишу бацањима и захватима потпуно преокрене ситуацију на 10:4.

Oво је Дејку друга бронзана олимпијска медаља, уз четири светска злата.

Цаболов је требало да се у реперсажу састане са Хендријем Гарсоном, али му је Кубанац предао меч због повреде.

Представник Србије у рвању је у петак поражен у четвртфиналу од Јапанца Даичија Такатанија резултатом 10:0, а пре тога је у осмини финала био бољи од Имана Махдавија из избегличког тима истим резултатом.

Било је упитно како ли ће се "орлови" опоравити од болног пораза од САД у полуфиналу, али су задивили нацију својом спремношћу и фокусом. 

Капитен Богдан Богдановић је дан након пораза од "дрим тима" објавио да воли овај тим, а после победе над Немцима га је назвао "тимом снова".

Богдановић је меч за бронзу завршио са 16 поена, три асистенције и два скока.

"Даћемо све од себе, верујем да можемо да освојимо то злато. Битно је да играмо као у последње време. Поносан сам на сваког играча, знамо шта смо прошли кроз ове три године. Заборављамо утакмицу са Америком. Нисмо дошли да будемо други. Још нисмо урадили оно због чега смо дошли, а то је да победимо, а не да одбранимо злато, јер је ово нова екипа. Желимо да освојимо златну медаљу - није важно против кога је. Дефинитивно ћемо дати све што имамо, чак и више него у било којој претходној утакмици коју смо имали током овог турнира", рекао је Јакшић, који је освајач два олимпијска злата.

Милош Ћук је изјавио да игре из претходних утакмица могу да охрабре пред финале.

"Нема много приче. Класик са Хрватима. Игре из претходних утакмица нас охрабрују да смо на добром путу. Још боље и морамо још јаче. Све што имамо даћемо сутра да завршимо тај последњи корак с вером и до победе", рекао је Ћук, преноси ВСС.

Немања Убовић је поручио да сви у екипи треба да верују једни другима.

"Важно је само да тим побеђује. Верујемо једни другима. Знамо да ће циљеви доћи, само је требало да будемо стрпљиви. Мени је ово прво финале, а некима ће то бити друго или треће. Сви заједно ћемо јурити своје снове и надам се да ћемо то остварити", нагласио је Убовић.

Радомир Драшовић изјавио је да је тим зрелији и спреман да победи Хрватску, после два узастопна пораза.

"Дошао је тај дан и утакмицу коју сањамо од почетка каријере. Прошли смо дугачак пут. Нисмо се опустили, бићемо на 200 посто против Хрватске. Имају завидан ниво у нокаут фази, покривени су врхунским играчима, центрима, са два леворука играча. Имали смо последњих година поразе, сада смо зрелији и спремнији да им вратимо на најбољи начин у финалу Игара", рекао је Драшовић.

Ватерполисти Србије ће у недељу од 14.00 часова против Хрватске играти треће узастопно финале на Олимпијским играма, пре три године у Токију били су бољи од Грчке, док су 2016. у Рио де Жанеиру победили управо Хрвате.

Сада функционер у кошаркашкој секцији великог Бајерн Минхена, Марко Пешић још увек проналази инспирацију у подвизима свог оца. Поводом нове медаље, прве олимпијске у Светиславовој изузетно дугој каријери, син Марко се огласио на друштвеној мрежи "Икс".

"Ово је мој отац, освајао је медаљу на сваком великом такмичењу у омладинској и сениорској мушкој кошарци...Узор за одлучност, посвећеност и, између осталог, спремност да никада не одустанем и не престанем да учим! Tако сам поносан!", написао је Марко Пешић.

Ово је пета интернационална сениорска медаља Светислава Пешића у каријери, има два европска злата са Немачком 1993. и Југославијом 2001, затим светско злато са Југославијом годину дана касније и сребро на Мундобаскету у Манили 2023. године.

"Није се завршило како смо желели, али ови момци су за три године дали своју душу и срца. Били смо права породица. Честитке Србији, нека ми Французи опросте... Америка и Француска су у финалу, а ми смо играли против најбољег тима на Играма", рекао је Херберт новинарима у Паризу.

Изјавио да је тужан, пошто му је утакмица против Србије била последња на клупи репрезентације Немачке с којом је прошле године постао светски првак.

Херберту је истекао уговор и он ће од следеће сезоне бити тренер Бајерна из Минхена.

"Тужан сам, јер је ово крај пута. Било је ово невероватно путовање са овим људима, овим играчима. Ситуација о којој као тренер можете само да сањате. Та утакмица са Француском нас је 'угризла за задњицу'. Био сам фрустриран, могао сам да урадим бољи посао и да добијемо утакмицу. Тај меч је узео данак, али морамо да памтимо шта је овај тим урадио за три године. Играли смо сјајну кошарку, дали смо све од себе", закључио је Херберт.

Немачка је актуелни првак света из Маниле, а у финалу 2023. године на Филипинима победили су управо Србију.

После победе у утакмици за треће место, реванша за пораз у финалу Мундобаскета, "орлови" уживају у олимпијској медаљи после осам година.

Цео тим и стручни штаб се окупио на степеништу хале "Берси" за велику групну фотку уз слављенички опис.

"Време је да се мало прослави, па да се крене кући", пише у објави КСС-а.

"Игре још нису готове, остала је најважнија утакмица. Лепо је када знаш да је медаља поново наша. Нису протекле ни једне Олимпијске игре од Сиднеја 2000. да није освојено одличје. Ово је седма олимпијска медаља у низу и јако лепо звучи када си трећи пут узастопно у финалу, и по томе исти као Американци у кошарци" рекао је Јеленић.

Председник савеза се осврнуо на почетак припрема за Олимпијске игре пре два месеца у Крагујевцу.

"Није тајна, разговарали смо о свему, рекао сам да идемо на златну медаљу. И на конференцији за штампу, пред турнир Србија 2024, казао сам да је циљ најсјајније одличје. То је између осталог и обавеза према претходним великим генерацијама", изјавио је Јеленић.

Он је истакао да је репрезентација Србије пред најтежим искушењима успела да покаже снагу, јединство и жељу.

"Наш пут је био такав какав је био. Нема репрезентације која није имала слаб дан. Најважније је да смо пред најтежим искушењима показали снагу, јединство и жељу да успемо. У томе смо успели и већ сада могу од срца да честитатам играчима и стручном штабу на урађеном. Наравно захвалио бих се свима који су били уз нас, подржавали нас, као и онима који нису давали подршку, и њима захваљујем јер су нам давали снагу да идемо даље", поручио је предсеник савеза.

Јеленић је нагласио да је селектор хрватске репрезентације Ивица Туцак његов добар пријатељ, као и да је финале Игара велики догађај за сваког спортисту.

"Олимпијско финале је велики догађај, пре свега за спортисту. Част је бити део њега. Хрватска је одлична екипа, предводи је мој велики пријатељ, Ивица Туцак, с којим сам играо у Црвеној звезди. Светски су прваци, европски вицешампиони, али финале је једна утакмица у којој су шансе увек пола-пола. Ко игра у финалу не игра да изгуби", закључио је Јеленић.

Пре три године у Токију били су бољи од Грчке, док су 2016. у Рио де Жанеиру победили управо Хрвате.