Хоби је прерастао у профилисан спорт током раних осамдесетих, када је основана Међународна бе-ем-икс федерација.

Прва светска првенства уследила су већ 1982, а спорт је уврштен у Међународну бициклистичку унију (савез свих бициклистичких спортова) 1993. Тиме је отклоњена и прва препрека на путу до олимпијских игара.

Правила такмичења

Бе-ем-икс трке су доста екстремнији и експлозивнији формат бициклизма у односу на традиционалне дисциплине у којима је фокус на издржљивости и вишеминутним или вишесатним тркама.

Такмичење у бе-ем-иксу заснива се на брзим и ефикасним потезима који се изводе за свега неколико секунди. У надметању учествује највише осам спортиста и то на стази која је пуна препрека, непрегледних кривина и скакаоница. 

Побеђује бициклиста који оствари најбржи темпо (време) уз најбоље акробације.

Такмичари почињу од капије која се налази на брду, на висини од осам метара, и залећу се стазом у дужини од 400 метара, брзином и до 60 километара на час.

Стога су брзе реакције и експлозивна снага од суштинске важности. Бициклисти је важно да се пре противника издвоји на чистину и тако олакша себи пут до циља.

Историја на олимпијским играма

Међународни олимпијски комитет (МОК) је 2003. године одобрио укључење бе-ем-икс трка у олимпијске спортове за Игре у Пекингу 2008.

Упркос релативно краткој историји на олимпијској сцени, поједине звезде овог спорта већ су светски препозанте, попут Колумбијке Маријане Пахон, двоструке победнице олимпијских игара и Холанђанина Ника Кимана, освајача залтне медаље из Токија 2021. и светског шампиона исте године.

Управо је овај двојац на челу листе фаворита и у Паризу. 

Дисциплине на Олимпијским играма:
- бе-ем-икс трка, мушкарци  
- бе-ем-икс трка, жене