Аутсајдери су на овом првенству већ показали колико могу да буду опасни, те би Шпанци требало да се причувају наставка овог тренда.

Мала је вероватноћа да тренери изненаде својим избором играча и тактике, што гарантује занимљив сусрет.

Шпанија се и даље загрева

Шпанија је улогу једног од фаворита турнира оправдала доминантним наступом у групној фази. Изабраници Луиса де ла Фуентеа освојили су прво место у Групи Х са седам бодова, и што је још импресивније, без иједног примљеног гола.

Након изненађујућег ремија без голова са Зеленортским Острвима на отварању, "Црвена фурија" је декласирала Саудијску Арабију са 4:0, да би прво место потврдила минималном победом од 1:0 против Уругваја.

Њихова одбрана делује непробојно, а цео тим је у серији од 34 утакмице без пораза, чиме се опасно приближавају националном рекорду.

Калајџић јунак Аустрије

Пут Аустрије до осмине финала био је знатно драматичнији. Тим Ралфа Рангника, који се на Светско првенство вратио први пут после 1998. године, заузео је друго место у Групи Ј иза Аргентине.

Такмичење су отворили победом над Јорданом од 3:1, да би потом били поражени од Аргентине са 2:0. Одлука о проласку пала је у последњем колу, у спектакуларном мечу против Алжира који је завршен резултатом 3:3.

Јунак нације постао је нападач Саша Калајџић, који је голом у 96. минуту донео кључан бод и пласман у нокаут фазу на основу боље гол-разлике.

Посед против пресинга

Очекује се потпуни судар фудбалских филозофија. Шпански стил игре заснован је на стрпљивом поседу лопте, где везни ред предвођен Родријем и Педријем диктира темпо и тражи пукотине у одбрани противника.

Ипак, Де ла Фуенте се суочава са озбиљним кадровским проблемима, пошто се због повреда не очекује наступ двојице кључних крилних нападача, Ника Вилијамса и Јеремија Пина. Њихово одсуство одузима тиму пробојност и брзину, па ће терет у нападу пасти на Алекса Баену и младог Ламин Јамала, од чије индивидуалне класе ће много зависити.

Са друге стране, Аустрија гаји препознатљив стил заснован на агресивном и константном пресингу по целом терену.

Рангникова стратегија је донела резултате, али је истовремено учинила одбрану веома рањивом, о чему сведочи податак да Аустрија није сачувала своју мрежу на последњих 12 утакмица на светским првенствима, још од 1982. године.

Кључно питање је да ли аустријски пресинг може да поремети ритам Шпаније и натера их на грешке, или ће технички супериорнији везни ред "фурије" успети да изнесе лопту и искористи огроман простор који остаје иза високо постављене одбране противника.

Од Ојарсабала и Јамала до Арнаутовића и Сабицера

Упркос повредама, Шпанија и даље има изузетан нападачки потенцијал.

Микел Ојарсабал је у сјајној форми, пошто је директно учествовао у три од пет голова свог тима на турниру, са два поготка и једном асистенцијом.

Посебна пажња биће усмерена на тинејџерску звезду Барселоне, Ламин Јамала, који ће без Вилијамса бити главна претња у игри један на један.

Аустрија се, пак, ослања на искусне ветеране и фудбалере који дуго представљају осовину тима.

Капитен и најбољи стрелац у историји тима, Марко Арнаутовић, већ је постигао два гола, док је мотор екипе и главни креативац Марсел Сабицер, који је на овом првенству уписао свој стоти наступ за репрезентацију.

Међусобни дуели и највећи успеси

Историја међусобних дуела је богата, али ретка на највећој сцени. Ово ће бити тек други окршај две селекције на Мундијалима. Први, одигран 1978. године у Аргентини, припао је Аустрији резултатом 2:1 и остаје једна од већих мундијалских сензација која је допринела раној елиминацији Шпаније.

Укупно гледано, "црвена фурија" је доминантнија са девет победа у 16 сусрета, наспрам четири тријумфа Аустрије. Последњи пут су се састали пре скоро 15 година, у новембру 2009, када је Шпанија као актуелни првак Европе славила у Бечу са 5:1.

Када је реч о наслеђу на Светским првенствима, разлика је очигледна. Шпанија у овај меч улази као један од фаворита за титулу, коју је већ освојила 2010. године у Јужној Африци.

Са друге стране, за Аустрију је сам пласман у нокаут фазу историјски успех. Њихов најбољи резултат је треће место из 1954. године, а на нову прилику да се боре у елиминационим мечевима чекали су пуне 72 године.

Победник дуела на "СоФи" стадиону састаће се у четвртфиналу са бољим из меча Португал - Хрватска.

Ипак, Сједињене Америчке Државе стигле су до сигурног тријумфа 2:0 и места међу 16 најбољих тимова света упркос чињеници да је током пола сата игре имала играча мање.

Заправо, све је почело изненађењем. Селектор БиХ Сергеј Барбарез одлучио се на промену формације и почео меч у дефанзивних 5-3-2, у жељи да негира простор Американцима.

Повукао је једног играча из средине у последњу линију, шансу је добио Стјепан Радељић уз Тарика Мухаремовића и Николу Катића. Али испоставило се да је управо додатни штопер начинио неспретан потез у финишу првог полувремена.

Играо се 45. минут када је Фоларин Балогун довео САД у вођство.

Радељић је покушао да спречи једну лопту у простор за Американца, од њега се она одбила и погодила Мухаремовића у пету. То је лопту зауставило у место баш код Балогуна, а нападач САД је одмах шутирао и матирао Николу Васиља.

Доста је све то било несрећно и неспретно по БиХ, али САД су отишле на одмор са предношћу. Додатни проблем за "змајеве" је настао у 50. минуту када је Един Џеко због повреде морао да напусти терен.

Но, већ у 64. минуту су домаћи остали са играчем мање - управо стрелац поготка Балогун је добио директан црвени картон.

У једном дуелу са Мухаремовићем, Балогун је био врло неспретан и отвореним ђоном је нагазио прво на лист, а потом и скочни зглоб дефанзивца БиХ. Судија је прегледао ВАР снимак и потом без оклевања искључио нападача САД.

Покушао је Барбарез да променама учини његову екипу офанзивнијом, вратио се старој формацији, заиграо је и на карту младости са Есмиром Бајрактаревићем, Ермина Махмића и Бењамина Тахировића.

Али ништа није вредело. Прво је Американцима поништен гол који је постигао Кристијан Пулишић када се нашао у офсајду, да би у 82. минуту коначан резултат поставио Малик Тилман.

Радељић је поново био у центру збивања - оборио је Сержиња Деста на ивици шеснаестерца, а Тилман је из слободног ударца пребацио живи зид и матирао Васиља за коначних 2:0.

САД су се пласирале у осмину финала Мундијала, где ће 6. јула играти против Белгије у Сијетлу.

Белгија, предвођена селектором Рудијем Гарсијом, улази у овај дуел као победник Групе Г, док се Сенегал провукао као један од најбољих трећепласираних тимова.

Ово ће бити први званични међусобни сусрет ове две нације, што додатно доприноси неизвесности пред меч у којем пораз значи и крај такмичења.

Пут до нокаут фазе

Белгијски пут кроз групну фазу био је све само не убедљив, упркос првом месту. "Црвени ђаволи" су турнир отворили са два разочаравајућа ремија, прво 1:1 са Египтом, а затим и 0:0 против Ирана.

Када се чинило да би такозвана "златна генерација" могла да доживи још један неуспех, уследила је импресивна партија и победа од 5:1 над Новим Зеландом у последњем колу, која им је захваљујући бољој гол-разлици осигурала лакшег противника на папиру.

Са друге стране, Сенегал је проживео праву драму. "Лавови Теранге" су такмичење у тешкој Групи И започели поразима од Француске (1:3) и Норвешке (2:3), показавши озбиљне дефанзивне слабости.

Ипак, у одлучујућем мечу декласирали су Ирак резултатом 5:0 и са свега три освојена бода, али позитивном гол-разликом (+2), обезбедили пласман даље као осми, најниже рангирани трећепласирани тим.

Форма тимова и кључни играчи

Белгија у меч улази са самопоуздањем које јој је донела убедљива победа, где су се у стрелце уписали Леандро Тросар (два пута), Кевин Де Брујне, Ромелу Лукаку и Алексис Салемакерс.

Чини се да је напад тима коначно прорадио у правом тренутку. Ипак, ремији са Египтом и Ираном показали су да Белгијанци имају проблема против дисциплинованих и дубоко постављених одбрана, што ће селектор Сенегала, Папе Тиау, сигурно покушати да искористи.

Искуство играња у нокаут фазама великих такмичења је на страни европске селекције, али притисак да се коначно оствари велики резултат са генерацијом која је на заласку каријере може бити и оптерећење.

Сенегал је, упркос дефанзивним проблемима, показао изузетан нападачки потенцијал. Њихове утакмице у групи биле су међу најефикаснијим на турниру, са укупно 14 постигнутих голова. Највећа претња по гол Тибоа Куртое биће Исмаила Сар, који је у групној фази постигао три гола и показао се као лидер напада.

Уз њега су искусни Садио Мане, и даље способан да једним потезом реши утакмицу, као и нападач Бајерна Николас Џексон. Ипак, највећи ударац за афричку селекцију представља повреда првог голмана Едуарда Мендија, који због проблема са коленом неће бити на располагању, па се међу стативама очекује Мори Диау.

Тактичка борба на средини терена

Очекује се да ће Белгија преузети контролу над поседом и покушати да кроз пас игру сломи отпор противника, док ће Сенегал своју шансу тражити из чврстог дефанзивног блока и брзе транзиције.

Кључни дуел водиће се на средини терена, где ће мозак белгијског тима, Кевин де Брујне, покушати да пронађе простор између линија сенегалске одбране. Његов директни чувар највероватније ће бити искусни Идриса Геј, ветеран са преко 130 наступа за репрезентацију, чији ће главни задатак бити да неутралише креативност 35-годишњег везисте Наполија.

Уколико Белгијанци успеју да изолују Де Брујнеа и омогуће му да лоптама упошљава брзе крилне нападаче Жеремија Докуа и Леандра Тросара, као и центарфора Ромелуа Лукакуа, одбрана Сенегала, предвођена капитеном Калидуом Кулибалијем, биће на великом искушењу.

С друге стране, физичка снага и брзина сенегалских играча, пре свега Исмаила Сара, представљају велику опасност за белгијску одбрану која није увек деловала најсигурније. Контранапади ће бити најјаче оружје "Лавова Теранге".

Победник овог дуела састаће се у осмини финала, такође у Сијетлу, са бољим из меча Сједињене Америчке Државе - Босна и Херцеговина.

Изабраници Томаса Тухела рутински су освојили прво место у групи Л, са седам бодова и без пораза.

Иако партије у групној фази против Хрватске (4:2), Гане (0:0) и Панаме (2:0) нису у потпуности убедиле критичаре, "горди албион" под вођством немачког стручњака и даље не зна за пораз у такмичарским мечевима, уз учинак од десет победа и једног ремија.

Са друге стране, "леопарди" су на Мундијал стигли као аутсајдери, али су постали једно од најпријатнијих изненађења турнира. Пласман у нокаут фазу обезбедили су као најбоље рангирана трећепласирана репрезентација, са четири освојена бода у изузетно тешкој групи К.

После храброг ремија са Португалијом (1:1) и минималног пораза од Колумбије (1:0), тим селектора Себастијена Десабра је у одлучујућем мечу савладао Узбекистан са 3:1 и тако остварио прву победу на светским првенствима.

Тиме је избрисано болно сећање на 1974. годину, када је ова репрезентација, под именом Заир, доживела три пораза, укључујући и онај од Југославије резултатом 9:0, најубедљивији икада.

Педесет две године касније, ДР Конго је у потпуно другачијој улози - као селекција која је први пут у својој историји прошла групну фазу Светског првенства.

Тактички, очекује се судар два различита стила. Енглеска је у групној фази била трећа репрезентација по просечном поседу лопте (65,3 одсто), имала је стрпљиву организацију напада и Харија Кејна, који је голом против Панаме постао најбољи стрелац Енглеске на светским првенствима са 11 погодака.

Ипак, Тухел има озбиљних кадровских проблема на позицији десног бека, где су због повреда скочног зглоба ван строја Рис Џејмс и Џарел Кванса, па се очекује да ће на том месту заиграти Џед Спенс.

ДР Конго и квалитети тима

ДР Конго је током турнира показао изузетну дисциплину и тактичку прилагодљивост. Селектор Десабр успео је да изгради дефанзивно чврст тим, што потврђује и податак да је његова екипа сачувала мрежу на 29 од 57 утакмица под његовим вођством.

Против јачих ривала, попут Португалије и Колумбије, користио је формацију са петорицом играча у последњој линији, успешно неутралишући њихове нападе.

Највећа снага "леопарда" лежи у брзим контранападима, предвођеним нападачем Јоаном Висом. Он је постигао три од четири гола свог тима у групној фази, што је исти број погодака колико је постигао током читаве клупске сезоне 2025/26 у Њукаслу.

Уз њега, велику опасност представља и искусни Седрик Бакамбу. Одбрамбена линија, коју чине играчи са искуством из Премијер лиге, попут Арона Ван-Бисаке и Аксела Туанзебеа, а предводи је капитен Шансел Мбемба, показала се као бедем који је тешко пробити.

Ово ће бити први међусобни дуел две селекције, што додатно уноси дозу неизвесности.

Иако Енглеска у меч улази као изразити фаворит, ДР Конго је већ показао да поседује и менталну снагу и тактичку зрелост да се равноправно супротстави најбољима. Немају шта да изгубе и покушаће да приреде још једно велико изненађење на турниру.

Победника овог дуела у осмини финала чекаће бољи из сусрета Мексика и Еквадора.

Тим Хавијера Агиреа сав посао одрадио је у првих пола сата игре. Већ у 22. минуту, Хулијан Кињонес је наставио свој одличан турнир и довео Мексиканце у вођство после брзе контре.

Офанзивац домаће селекције је у транзицији на средини терена избегао офсајд, повукао је лопту све до шеснаестерца, а онда снажно шутирао у ближи угао гола за сјајан погодак.

Само девет минута касније, Мексико је дуплирао предност.

Дефанзивац Еквадора Џоел Ордоњез је лоше испуцао лопте која је остала у поседу Мексика у опасној зони. Акција домаћих брзо се завршила тако што је стигла до Раула Хименеза, а искусни нападач је погодио у горњи угао гола Еквадора.

Већ тада се видело да играчи Еквадора не знају шта их је снашло, иако су гости имали један покушај Јебое са дистанце у 40. минуту. Ипак, мало је то било за све што су играчи у зеленим дресовима показивали.

Хименез и Мора су у 45. минуту запретили и умало донели трећи погодак на мечу, да би у наставку Сезар Монтес имао подједнако опасну шансу после корнера.

У завршници сусрета, фудбалер Арсенала Пјеро Инкапије постао је други играч на Светском првенству ове године који је добио црвени картон због новог правила прекривања уста.

Он је то учинио док је нешто говорио играчу Мексика Сантију Хименезу – овај је то пријавио судији, а словеначки арбитар Славко Винчић је погледао ВАР снимак и одлучио да искључи играча Арсенала.

Тако је Мексико без већих проблема савладао Еквадор и пласирао се у осмину финала Светског првенства. Победом на "Астеки" су обезбедили још један сусрет на култном стадиону, јер ће 6. јула играти против победника дуела Енглеска - ДР Конго.

Тим Дидијеа Дешана доминантно је прошао кроз групу И, остваривши три сигурне победе. На отварању су савладали Сенегал (3:1), потом су били бољи од Ирака (3:0), а у последњем колу, у окршају за прво место, декласирали су Норвешку са 4:1. Са девет бодова и гол-разликом 10:2, Французи су послали јасну поруку ривалима и са великим самопоуздањем чекају елиминациону фазу.

Пут Шведске до осмине финала био је знатно драматичнији. Селекција Грејема Потера такмичење је почела убедљивом победом над Тунисом од 5:1. Ипак, већ у следећем колу доживели су тежак пораз од Холандије истим резултатом (1:5). Кључан је био меч последњег кола против Јапана, где су изборили реми 1:1. Освојени бод био им је довољан да као трећи у Групи Ф са четири бода обезбеде пласман даље.

Француска располаже изузетним индивидуалним квалитетом, а неколико играча се посебно истакло. Усман Дембеле је био централна фигура у победи над Норвешком, постигавши хет-трик у првом полувремену, док је капитен Килијан Мбапе такође у сјајној форми и константна је претња за противничке одбране, а нарочито је заблистао са два гола Сенегалу.

Шведска се ослања на снагу свог нападачког тандема, који чине Виктор Ђекереш и Александер Исак. Иако се нису прославили головима, њихова брзина и физичка снага представљају опасност. Играч одлуке био је Ентони Еланга, стрелац у последња два меча, укључујући и кључни погодак за изједначење против Јапана. Одбрану предводи искусни капитен Виктор Линделеф.

Ово ће бити 24. међусобни сусрет ове две селекције. Француска има бољи скор са 12 победа, Шведска је славила шест пута, а пет мечева је завршено без победника. "Триколори" су били успешнији у скорије време, победивши у четири од последњих пет дуела. Последњи пут састали су се у Лиги нација 2020. године, када је Француска тријумфовала резултатом 4:2. Ипак, Швеђани су знали да изненаде, као на Европском првенству 2012. када су победили Французе са 2:0.

Иако кладионице и фудбалски стручњаци дају огромну предност Француској, Шведска је током групне фазе показала да је способна за различита издања. Французи ће морати да одиграју на свом апсолутно највишем нивоу како би избегли непријатно изненађење и осигурали пласман у осмину финала где их чека сензавионални Парагвај, који је елиминисао Немачку после пенала.

Предстојећи меч има историјски значај за оба тима.

Обала Слоноваче је први пут у историји стигла до нокаут фазе Мундијала, док се Норвешка вратила на Светско првенство после 28 година и поновила успех из 1998. пласманом међу 32 најбоље репрезентације.

Обе селекције групну фазу завршиле су на другом месту са по шест освојених бодова.

Пут селекција до нокаут фазе

Обала Слоноваче је на старту такмичења савладала Еквадор са 1:0 у веома изједначеном мечу, у којем је организованом одбраном сачувала минималну предност.

У другом колу пружила је снажан отпор Немачкој, али је поражена са 2:1, иако је до самог краја имала прилику да избори бод јер је Ундав постигао гол у четвртом минуту надокнаде.

Пласман међу 32 најбоље селекције обезбедила је победом над Курасаом од 2:0, захваљујући головима Николаса Пепеа, који је био најзаслужнији за историјски пролазак у нокаут фазу.

Изабраници Емерса Фаеа ослањају се на чврсту игру у везном реду, где главну улогу имају Франк Кеси и Ибрахим Сангаре, док је највећи проблем екипе реализација.

Норвешка је групну фазу започела убедљивом победом над Ираком резултатом 4:1, уз доминантну партију Ерлинга Холанда, који је већ тада потврдио да ће бити главна нападачка претња на турниру.

Потом је у једној од најатрактивнијих утакмица групне фазе савладала Сенегал са 3:2, иако је афричка селекција у више наврата успевала да се резултатски врати у меч.

Пошто је већ обезбедила пролаз, Норвешка је у последњем колу ротирала састав, одморила најбитније играче и претрпела пораз од Француске 4:1.

Холанд је групну фазу завршио са четири постигнута гола и као један од најефикаснијих стрелаца шампионата.

Шта очекивати од меча

Очекује се судар два различита стила игре. Обалу Слоноваче красе физички снажна и дисциплинована игра, компактна одбрана и контрола средине терена. Тим Емерса Фајеа најчешће стрпљиво чека прилику, а затим брзом транзицијом и контранападима покушава да угрози противника.

Велики ослонац представљају Франк Кеси и Ибрахим Сангаре, који доносе стабилност у везном реду, док брзина Николаса Пепеа и Јана Диомандеа омогућава опасне продоре по боковима.

Проблем афричке селекције је реализација, тек девет од 32 шута које су упутили у групну фазу ишло је у оквир гола.

Један од кључних дуела водиће се између Холанда и штопера Усмана Диомандеа и Одилона Косунуа.

Норвешка се ослања на офанзиван приступ, директну игру и велики број начина да створи прилике за гол.

Напади се углавном граде преко Мартина Едегора, који диктира ритам игре, док је Ерлинг Холанд главна звезда тима.

Селекција Столеа Солбакена опасна је и после прекида, а одликују је брзе промене стране и велики број убацивања у казнени простор.

Аналитичари истичу да је проблем скандинавске екипе рањива одбрана у тренуцима када читав тим изађе високо.

Обе репрезентације имају и одређене кадровске дилеме пред меч. Наступ Вилфрида Синга за Обалу Слоноваче је под знаком питања, док Норвежани чекају процену здравственог стања Јулијана Рјерсона.

Утакмица између Обале Слоноваче и Норвешке игра се у уторак од 19.00 часова по средњоевропском времену.

Недуго затим, Нил Ел Ајнауи имао је велику прилику после корнера, али је и његов покушај одбрањен.

Холандија је током првог полувремена углавном покушавала да дође до предности преко прекида и напада по боковима, али је мароканска одбрана успешно неутралисала њихове покушаје.

На одмор се отишло без погодака, упркос неколико добрих прилика на обе стране.

Друго полувреме донело је још више узбуђења. Мароко је у неколико наврата био близу вођства. Хакими је у 52. минуту погодио пречку, док је Билал Ел Ханус неколико минута касније снажним ударцем приморао Вербругена на нову интервенцију.

Ипак, први до поготка стигли су Холанђани. У 72. минуту Коди Гакпо примио је лопту у казненом простору и прецизним ударцем по средини гола довео свој тим у вођство од 1:0. Деловало је да ће "лале" сачувати предност и обезбедити пролаз даље.

Међутим, Мароко није одустајао. У дубокој надокнади времена, тачније у првом минуту судијске надокнаде.

Иса Диоп је после одличног центаршута скочио највише и главом погодио мрежу за изједначење и потпуни шок за холандску репрезентацију. Погодак је донео велико славље мароканским навијачима и утакмицу одвео у продужетке.

Током додатних тридесет минута обе екипе имале су прилике да дођу до победе. Најближи поготку био је Соуфијан Рахими, али је његов ударац у 96. минуту сјајно одбранио Вербруген. Како промене резултата није било, о победнику су одлучивали једанаестерци.

Пенал серија претворила се у праву драму. Холанђани су имали великих проблема са реализацијом. Промашивали су Џастин Клајверт, Квинтен Тимбер и Кришенсио Самервил, док је и Мароко имао један неискоришћен једанаестерац преко Неила Ел Ајнауија, а Ашраф Хакими је погодио стативу.

Одлучујући тренутак догодио се у последњој серији када је Исмаил Саибари мирно и прецизно погодио доњи леви угао гола и донео Мароку велику победу и пласман даље.

После више од два сата игре, драма је окончана у корист афричке селекције, која је још једном показала карактер и способност да се врати и када се чини да је пораз неизбежан.

Нападачка линија функционисала је готово беспрекорно, а ефикасност је одмах сврстала Немце међу главне кандидате за титулу.

Други меч био је далеко захтевнији. Против Обале Слоноваче Немачка је морала да јури резултат након раног заостатка, али је у наставку успела да преокрене и слави са 2:1. Та победа донела јој је прво место у групи већ после два одиграна кола и обезбедила мирну завршницу групне фазе.

У последњем колу уследио је хладан туш. Иако је Лерој Сане донео предност Немачкој, Еквадор је преокренуо резултат и славио са 2:1.

Пораз није утицао на пласман "панцера", али је показао да екипа има одређене слабости у дефанзиви и падове концентрације које ће морати да отклони пре елиминационе фазе.

Упркос том неуспеху, Немачка је оставила веома добар утисак током групне фазе.

Немачка ће већ против Парагваја морати да покаже знатно више концентрације него у мечу против Еквадора ако жели да настави пут ка завршници Мундијала.

Парагвај - дисциплином до нокаут фазе

Парагвај није блистао у групној фази, али је остварио оно што је било најважније - пласман међу 32 најбоље репрезентације света. После убедљивог пораза од домаћина САД 4:1 на старту турнира, екипа је потпуно променила приступ. 

Већ у другом колу уследио је потпуни преокрет. Парагвај је савладао Турску са 1:0 иако је читаво друго полувреме играо са играчем мање после искључења Мигела Алмирона. Управо је та победа постала прекретница турнира за јужноамеричку селекцију и вратила је у борбу за пролаз.

У последњем колу Парагвај је одиграо без голова против Аустралије. Иако није било много прилика, освојени бод био је довољан да тим Густава Алфара обезбеди место у шеснаестини финала.

Највећа снага Парагваја на овом шампионату јесте организована одбрана. После четири примљена гола у првом колу, "Албироха" је у наредна два меча сачувала мрежу. Управо такав стил игре могао би да представља проблем и за фаворизовану Немачку.

Одбрамбену линију предводи капитен Густаво Гомез, уз Омара Алдеретеа, док велики посао на средини терена обављају Дијего Гомез и Андрес Кубас.

У нападу се највише очекује од младог Хулија Енсиса и искусног Антонија Санабрије, који ће против Немачке покушати да искористе сваку прилику из контранапада или прекида.

Овај меч представљаће класичан судар две потпуно различите фудбалске филозофије. Немачка ће настојати да од првог минута контролише посед и темпо игре, док ће Парагвај већину времена провести у ниском блоку, бранећи се са великим бројем играча иза лопте.

За Немачку би рани погодак могао да буде кључан, јер би приморао Парагвајце да напусте свој дефанзивни приступ.

Уколико се то не догоди, "панцере" би могла да очекује веома нервозна и исцрпљујућа утакмица у којој ће стрпљење бити једнако важно као и квалитет.

Историја на страни Немаца

Ове две репрезентације имају занимљиву историју међусобних дуела на светским првенствима. Једини пут су се састале у осмини финала Мундијала 2002. године, када је Немачка славила минималним резултатом 1:0 голом Оливера Нојвила у 88. минуту. Немци су потом стигли све до финала, где су поражени од Бразила.

Последњи међусобни сусрет одиграли су 2013. године у пријатељској утакмици која је завршена без победника - 3:3.

Победник овог дуела направиће велики корак ка завршници турнира, али ће га у осмини финала највероватније чекати далеко тежи противник - Француска.

На папиру је Немачка апсолутни фаворит, али Светска првенства су много пута показала да организована одбрана и један тренутак инспирације могу да промене читав ток турнира.

Обе екипе су већ оствариле огроман успех самим проласком групне фазе, али само једна ће наставити свој сан и пласирати се међу шеснаест најбољих селекција света.

Утакмица носи огроман улог, јер победник не само да пролази даље, већ остварује и прву победу своје земље у елиминационој фази Мундијала

Пут до нокаут фазе

Канада је такмичење у Групи Б завршила на другом месту са четири освојена бода. Кампању су започели ремијем 1:1 против Босне и Херцеговине, чиме су освојили свој први бод у историји светских првенстава.

Уследила је спектакуларна победа над Катаром од 6:0, прва за Канаду на Мундијалима, у којој је Џонатан Дејвид постигао хет-трик. Међутим, пораз од Швајцарске (2:1) у последњем колу коштао их је првог места у групи и останка у Ванкуверу, што је био примарни циљ тима који предводи селектор Џеси Марш.

Јужна Африка, популарна "Бафана Бафана", направила је велико изненађење освајањем другог места у Групи А. Након почетног пораза од Мексика (2:0), екипа искусног белгијског стручњака Уга Броса показала је карактер. Одиграли су 1:1 против Чешке, да би пласман у осмину финала обезбедили минималном победом над Јужном Корејом од 1:0. Гол одлуке постигао је Тапело Масеко, чиме је Јужна Африка први пут у својој историји прошла групну фазу на Светском првенству.

Разочарање за домаћина упркос успеху

Иако је пласман у нокаут фазу историјски успех, у канадском табору влада помешано осећање задовољства и разочарања.

Пропустили су прилику да као првопласирани остану у Ванкуверу, што би им донело дужи одмор од осам дана, кључан за опоравак неколико повређених играча. Уместо тога, морали су да путују у Лос Анђелес и играју прву утакмицу осмине финала, са знатно краћим временом за припрему.

"Наравно да бисмо волели да смо били први у групи, али смо у нокаут фази. То је минимум који смо желели, и то показује где смо као програм", рекао је дефанзивац Алистер Џонстон.

Циљ је био јасан - остати на домаћем тлу и искористити све предности које то доноси, али пораз од Швајцарске их је приморао на промену плана и пут у Сједињене Америчке Државе.

Тактички дуел: канадска офанзива против јужноафричког бедема

Очекује се судар два потпуно различита стила игре. Канада негује нападачки фудбал, са брзим крилним играчима и високим пресингом. Њихова игра у транзицији представља највећу опасност, а главне узданице су нападач Јувентуса Џонатан Дејвид и звезда Бајерна Алфонсо Дејвис, чија је физичка спрема била под знаком питања.

С друге стране, Јужна Африка се ослања на чврсту и дисциплиновану одбрану. Селектор Уго Брос, који ће са 74 године постати најстарији тренер у нокаут фази Мундијала, поставио је компактан дефанзивни блок који је тешко пробити.

"Бафана Бафана" своју шансу тражи из контранапада, а њихова ефикасност у нападу је највећа непознаница, с обзиром да су постигли само два гола у групној фази. Кључни дуел водиће се на боковима, где ће канадски бекови и крила покушати да створе вишак против организоване јужноафричке одбране.

Тимови и кадровски проблеми

Канадски селектор Џеси Марш суочава се са проблемима. Велики ударац за тим представља тешка повреда везисте Исмаела Конеа, који је сломио ногу у победи над Катаром и за њега је турнир завршен. Уз то, стање капитена Алфонса Дејвиса пажљиво се прати.

Са друге стране, Јужна Африка у меч улази готово комплетна. У тим се након суспензије враћа кључни везни играч Тебохо Мокоена, а селектор Брос нема већих проблема са повредама, што му даје могућност да на терен пошаље најјачи састав.

Једини претходни сусрет ове две репрезентације одигран је 2007. године у пријатељској утакмици, када је Јужна Африка славила са 2:0.

Узбекистан је повео већ у 10. минуту голом Елдора Шомуродова, а са тим резултатом, ова селекција је била на корак од пласмана у наредну рунду.

До полувремена Десаброва селекција је покушавала да поравна, али без успеха.

Ипак, репрезентација ДР Конга је у друих 45 минута кренула на све или ништа и успела да преокрене резултат.

Изједначење је стигло у 68. минуту, када је Јоан Виса био прецизан са беле тачке.

Само десет минута касније Фистон Мајеле је донео предност афричкој селекцији, а победу и пласман у нокаут фазу потврдио је поново Виса у судијској надокнади времена.

Распоред мечева нокаут фазе екипа из групе К:

1. јул: Енглеска - ДР Конго 18.00 (Атланта)
3. јул: Португалија - Хрватска 01.00 (Торонто)
4. јул: Колумбија - Гана  03.30 (Канзас Сити)

Резултати свих мечева у групи К:

Прво коло
17. јун: Португалија - ДР Конго 1:1 (Хјустон)
18. јун: Узбекистан - Колумбија 1:3 (Мексико Сити)

Друго коло
23. јун: Португалија - Узбекистан 5:0 (Хјустон)
24. јун: Колумбија - ДР Конго 1:0 (Гвадалахара)

Треће коло
28. јун: Колумбија - Португалија 0:0 (Мајами)
28. јун: ДР Конго - Узбекистан 3:1 (Атланта)

Велики губитник драматичне завршнице био је Иран, који је због Калајџићевог гола остао без пласмана даље.

Репрезентација Аустрије је групну фазу завршила на другом месту, док је Алжир заузео трећу позицију.

Аустрија је прва стигла до вођства у 28. минуту. Марко Арнаутовић је одлично реаговао у казненом простору и прецизним ударцем савладао голмана Алжира за 1:0.

Алжир је ипак успео да узврати пред одлазак на одмор, када је Рафик Белгали сјајном индивидуалном акцијом погодио за 1:1 и вратио неизвесност у меч.

Почетак другог полувремена донео је нову предност Аустријанцима. Марсел Сабицер је у 55. минуту искористио добру акцију свог тима и прецизним ударцем погодио за 2:1.

Радост Аустрије трајала је свега неколико минута, јер је Ријад Марез у 60. минуту спектакуларним шутем поравнао резултат.

Како се утакмица ближила крају, темпо је опао и чинило се да су оба тима задовољна бодом који их води даље.

Ипак, у трећем минуту судијске надокнаде Марез је искористио грешку одбране Аустрије и својим другим голом на утакмици донео Алжиру вођство од 3:2, што је у том тренутку значило елиминацију Аустријанаца.

Међутим, Аустрија није одустала. У шестом минуту надокнаде уследио је последњи напад, а резервиста Саша Калајџић најбоље се снашао после центаршута са десне стране и главом послао лопту у мрежу за коначних 3:3 и велико славље навијача на стадиону.

Аустрија ће у шеснаестини финала играти против Шпаније, док Алжир очекује дуел са Швајцарском.

Распоред мечева нокаут фазе екипа из групе Ј:
2. јул: Шпанија - Аустрија 21.00 (Лос Анђелес)
3. јул: Швајцарска - Алжир 05.00 (Ванкувер)
4: јул: Аргентина - Зеленортска Острва 00.00 (Мајами)

Резултати свих мечева у групи Ј:

Прво коло:
17. јун: Аргентина - Алжир 3:0 (Канзас Сити)
17. јун: Аустрија - Јордан 3:1 (Сан Франциско)

Друго коло:
22. јун: Аргентина - Аустрија 2:0 (Далас)
23. јун: Јордан - Алжир 1:2 (Сан Франциско)

Треће коло:
28. јун: Алжир - Аустрија 3:3 (Канзас Сити)
28. јун: Јордан - Аргентина 1:3 (Далас)