Звезда је била надомак пораза у регуларном делу сусрета, али је голом Родригаа у шестом минуту надокнаде успела да избори продужетке, а имала је дебље живце и током пенала.
Лош ударац Џона Мерија у шестој серији коштао је Војводину, која је била близу треће титуле у најмасовнијем фудбалском такмичењу у Србији.
Црвено-бели су тако девети пут освојили куп и стигли до шесте дупле круне у низу, иако су после првих 45 минута имали два гола заостатка. Уколико се рачунају и успеси пре 2007. године, ово је Звезди 30. трофеј у купу.
Војводина је у меч ушла храбро и агресивно, што јој се исплатило већ у другом минуту. После корнера који је извео Петровић, Суч је на првој стативи надвисио одбрану Звезде и савладао Матеуса за рано вођство.
Тај гол је у великој мери одредио ток првог полувремена – Звезда је имала више лопту, али је деловала нервозно и без идеје у завршници, док је Војводина дисциплиновано бранила и чекала прилике из прекида и контранапада.
Како је време одмицало, Звезда је појачавала притисак, али без правих шанси. Најближа изједначењу била је после корнера када је лопта погодила стативу, док је Росић у неколико наврата одлично интервенисао, укључујући и велику одбрану у надокнади првог полувремена после покушаја Сеола и Дуартеа.
Казна је стигла у 35. минуту – после велике грешке Ераковића, Видосављевић је искористио поклон, изашао сам пред голмана и рутински удвостручио предност. Војводина је тако на одмор отишла са убедљивих 2:0 и потпуно заслуженим вођством.
Звездин одговор
Наставак је донео очекивану реакцију Звезде. Већ од првих минута другог полувремена шампион Србије је кренуо у офанзиву, а притисак је уродио плодом у 54. минуту. Катаи је повукао напад и упослио Тикнизјана, који је са леве стране послао прецизан центаршут на петерац, где је Арнаутовић мајсторски реаговао и смањио на 1:2. Тај погодак је потпуно променио динамику меча.
Уследио је период у ком је Звезда константно нападала, а Војводина се све више повлачила. Игра је, међутим, често била прекидана – бакље на терену, грчеви играча и оштри стартови утицали су на ритам. Картони су се низали на обе стране, а нервоза је расла како се ближио крај. Звезда је покушавала преко Катаија, Дуартеа и убацивања у казнени простор, али је одбрана Војводине дуго одолевала.
Када се чинило да ће Новосађани издржати, уследио је шок у шестом минуту надокнаде. После убацивања Вељковића и повратне лопте Сеола, Родригао се нашао на правом месту и са неколико метара закуцао лопту у мрежу за 2:2. После провере, гол је признат, а утакмица је отишла у продужетке.
Матеус херој
У додатних 30 минута готово да није било фудбала у правом смислу. Чести прекиди, повреде и умор учинили су да се игра распарча. Виђено је неколико покушаја, попут Дуартеовог ударца главом преко гола, али без озбиљнијих прилика. Картони су наставили да се деле, а утисак је био да обе екипе чекају пенале.
Одлука је тако пала са беле тачке, где је драме било на претек. Извођачи су били углавном сигурни, али су нијансе пресудиле. Росић је у неколико наврата читао страну, али није успевао да заустави прецизне ударце. Са друге стране, Матеус је у кључном тренутку одбранио ударац Лучића, док је Младеновић промашио за Војводину.
Додатну драму донео је и Кокановић, чији је ударац уз помоћ стативе и голмана завршио у мрежи, али је последња серија ипак припала Звезди. Промашај Мерија и одбрана Матеуса ставили су тачку на меч и донели црвено-белима трофеј.