Србија се након 24 године нашла у елитном европском друштву. Грузија је забележила дебитантски наступ. Шпанија је постала прва екипа која је тријумфовала четири пута. Роналдо рекордни, шести, а вероватно и последњи пут наступио на смотри најбољих европских екипа.

Статистика ће међутим брзо изветрити, а моменти, попут шест издвојених у наставку текста, остаће оно по чему ће се такмичење памтити.

Ламин Јамал

Будућност светског фудбала налази се у ногама седамнаестогодишњег чуда из Каталоније.

Иако није превише тога постигао као тренер Барселоне - за разлику од играчких дана - Ћави може и мора бити поносан на макар једну одлуку, а то је храброст да се пружи шанса тада петнаестогодишњем Ламину Јамалу.

Нешто више од годину дана касније, током којих је оборио многе рекорде, нови Ла Масијин "вуковац" је понео звање најбољег младог играча турнира.

Осим једног од најлепших голова на турниру, којим је постао најмлађи стрелац у историји Евра, шампионат је завршио и са четири асистенције, изједначивши на тај начин рекорд који је до сада био у власништву Љубинка Друловића.

Међутим, чак и када се по страни оставе силна достигнућа са префиксом "најмлађи", Јамал је својом игром, дриблинзима и зрелошћу доказао да се ради о тренутно највећем таленту светског фудбала.

Предано је обављао дефанзивне задатке и увек бирао право решење, пленивши притом смиреношћу некарактеристичном за дете његових година. Због тога ће, између осталог, тек завршени Евро свакако бити упамћен као онај на ком је фудбалски свет боље упознао Ламина Јамала.

Енглеска - тако близу, а тако далеко

Успео је поново Герет Саутгејт да доведе "Горди Албион" на корак до освајања великог такмичења, али је поново изгубио у финалу.

Након срцепарајућег финала на "Вемблију" пре три године, пораз од Шпаније учинио је Енглеску једином репрезентацијом која је изгубила два везана финала Евра.

Саутгејт је најавио да ће поднети оставку уколико не постане шампион, с обзиром на то да је и он био свестан квалитета екипе коју је повео у Немачку.

Међутим, упркос великом броју звезда, Саутгејт је био тај који се константно налазио у првом плану, пре свега захваљујући лошој игри. Индивидуални квалитет, срећа и лакши жреб су му додуше били довољни да дође до последње утакмице, али је тада на наплату дошао сваки гол који је постигнут у надокнади.

На крају, питање које највише мучи острвску штампу јесте да ли је Саутгејт направио успех. Информације о новој шанси су већ појавиле, а и играчи су више пута исказивали своју подршку некадашњем репрезентативцу. 

Саутгејт је додатно учврстио свој статус статистички најуспешнијег селектора Енглеске икада, али му је трофеј поново измакао и питање је да ли ће у Северној Америци 2026. добити нову прилику.

Нови (не)успешни орлов лет

Било је потребно 24 године да би се Србија поново нашла на Европском првенству. Такмичење је завршила као последња у групи након два ремија и пораза од Енглеза и није успела да се домогне друге фазе.

Очекивања јавности су истини за вољу била мања. Тешка група, лоше квалификације и пропуштена шанса у Катару били су довољни да се прогнозама приђе са већом дозом опрезности.

У праву је селектор Стојковић када каже да се Србија није обрукала. Изгубила је само једном, примила само два гола и такмичење окончала без катастрофалног пораза ког су се многи навијачи прибојавали.

Међутим, тешко је поверовати да је циљ одласка на првенство био пуко избегавање негативних резултата, због чега је остао горак укус у устима по испадању.

Иако се по завршетку турнира могло чути другачије, Пикси ће и даље бити селектор "Орлова", уз најаву да се спрема реконструкција тима који је изборио пласман на два велика такмичења.

Будућност, међутим, и даље делује магловито.

Испраћај хрватске златне генерације

Са звањем треће најбоље екипе на свету, Хрватска је дошла на још једно Европско првенство у низу. Овога пута са нешто другачијим очекивањима.

Већина играча који су чинили окосницу тима у претходном периоду налази се у позним играчким годинама и за њих је такмичење у Немачкој представљало последњи велики турнир у репрезентативним каријерама.

Ситуацију им је додатно отежало у чешће у групи смрти из које на крају нису успели да се искобељају, иако су били јако близу.

Знали су често у скоријој прошлости да привуку срећу на своју страну у одсудним моментима, да би им она окренула леђа против Албаније и Италије.

Голови у надокнадама тих утакмица су их оставили без друге фазе и највероватније означили крај за Модрића, Виду, Перишића и Брозовића.

Иза њих ће остати друго и треће место на Светском првенству, али и нешто слабији резултати на Европским првенствима који су се наставили и у Немачкој.

Португал - живот у Роналдовој сенци

Дошли су Португлаци на турнир као једни од фаворита за освајање првог места. Вратили су се уплакани, обогативши друштвене мреже садржајем за дуг период.

Предњачио је капитен Кристијано Роналдо, који је поново успео да себе избаци у први план.

Иако више није у Европи, не игра на врхунском нивоу и тренутно није најбољи фудбалер Португала, Роналдова аура је била једна од највећих препрека за изузетно талентован тим који је такмичење завршио у четвртфиналу.

Привлачио је превише пажње својим понашањем, које често није било у складу са његовим реномеом и годинама, а изостала је нешто чвршћа рука од оне Мартинезове.

Упркос таленту, Португалија игром није оправдала очекивања, због чега су њени играчи могли нешто раније на одмор. Оно што им је недостајало, било је више играча који би сваком мечу приступили као Пепе, који је у 41. години показао на који начин се доприноси тиму.

Премало изненађења

Иако је почело помало неочекивано, крај није превише изненадио.

На готово сваком шампионату се појави екипа која изненади све аналитичаре и својим играма покупи симпатије гледалаца, али и помрси рачуне фаворитима.

Овога пута је тако нешто изостало, макар када је резултатски део у питању. Словенци јесу намучили Енглезе и Данце, Румуни су изненађујуће дошли до првог места у групи, а Грузија је на првом учешћу успела да се домогне друге фазе. Међутим, већ у осмини финала било је јасно да се разлика у квалитету не може увек надокнадити, чак и када одиграте добро.

Словенија је имала прилику да избаци Португал, док су Словаке секунде делиле од највеће победе у историји. Исход је ипак, када се сведу рачуни, био потпуно очекиван.

Ниједан фаворит није окончао Евро након прве фазе, што је био чест случај на претходним великим такмичењима. Уследила је нокаут фаза у којој је по правилу све могуће, али су фаворити на крају увек пролазили даље. Све до финала у ком је победио бољи тим.

Нико вероватно није очекивао Грчку из 2004. године, али је турнир остао ускраћен за једну од фудбалских бајки које свако такмичење учине макар за нијансу занимљивијим.

Након тога, вагабундо какав јесте, фудбал се поново отиснуо у свет. Пропутовао је целу планету, не осећајући носталгију и не помишљајући да се врати. Од Европе, преко Јужне и Северне Америке, све до Африке и Катара.

Пре три године се коначно нашао на "Хитроуу", али само на преседању, одбијајући да напусти аеродром. 

Деловало је стога да је коначно време и да је одлагања било доста. Након авантура у Италији и Аргентини, повратак кући је упркос нешто лошијим издањима у Немачкој изгледао као неминован, нарочито имајући у виду срећу која је водила Енглеску кроз лакши део жреба.

Међутим, како то обично бива, у последњим тренуцима, искрсла је понуда која се не може одбити. Уместо периода у кишној и лоше вођеној Енглеској, фудбал се определио за две године на обалама сунчане и изванредно организоване Шпаније.

Више му се свидело Родријево беспрекорно постављање, Вилијамсова брзина, Олмов пријем и Де ла Фуентеов систем, него Саутгејтово ослањање на пуки таленат изузетних појединаца, који нису деловали као тим.

Шпанија је од самог почетка шампионата деловала као најбоља екипа на турниру, што је на крају успела и да наплати, упркос недостатку искуства и великим изазовима. На путу до финала морали су да избаце и Немце и Французе, да би на крају срушили и много искуснијег противника.

Де ла Фуенте је створио систем који у потпуности одговара квалитетима његових играча и који није трпео ни приликом повреда истакнутих првотимаца – друго полувреме против Енглеза су одиграли без најбољег играча такмичења – и показао да се континуирани и предани рад са младима увек исплати.

Енглези су на крају поново дошли на корак од буђења из кошмара који траје скоро 60 година, али нису успели. Нису на крају крајева, иако фудбал често не мари за то, ни заслужили да дођу до титуле.

Само на махове су исказивали свој таленат, без назнаке о било каквом плану, а камоли дугорочнијој стратегији. Четири пута су губили у нокаут фази и три пута су се враћали. Четврти пут се није дало, односно није дао Олмо – човек који је непланирано и из сенке био међу најзаслужнијима за четврти наслов првака Европе.

Такав расплет ставиће Саутгејтов образ на тест. Уколико испуни дато обећање, препустиће кормило неком потенцијално вештијем капетану, који ће знати како да на бољи и ефикаснији начин организује своју посаду.

До тада ће се фудбал, на лежаљци и са коктелом у руци, сунчати на обалама Шпаније, са пасошем који је Микел Ојарзабал продужио на још минимум две године.

Пресудан у финалу могао би бити дуел у везном реду, где обе репрезентације имају прегршт талентованих фудбалера и суперзвезда.

Гарет Саутгејт је пронашао начин да у офанзиви заједно делују најбољи играч Премијер лиге Фил Фоден и најбољи играч шпанске Ла Лиге Џуд Белингем. Њих двојица би могли бити кључ за откључавање шпанске одбране.

Фоден је био сјајан против Холандије у полуфиналу, али није имао среће да одличну партију крунише голом. Белингем се повремено мучио у Немачкој, али је способан да се у тренутку појави и магичним потезима реши утакмицу.

На путу ће им стајати везни играч Манчестер ситија Родри, који је изгубио само једну од последњих 79 утакмица у клубу и националном тиму.

Фоден, који је Родријев клупски колега, одлично зна колико је Шпанац добар, што би могло да буде од користи за Саутгејта када буде смишљао тактику како да га заустави.

Фудбалер Ситија, који је рођен на дан када је Енглеска избацила Шпанију са Евра 1996. без сумње је један од најбољих играча на својој позицији.

Као и у Манчестеру, Родри је мотор шпанског тима који диктира темпо игре на средини терена. Створио је пет шанси, забележио једну асистенцију и одузео лопту противницима 31 пут.

2) Јамал против Шоа

И пре почетка шампионата Европе говорило се о новој фудбалској звезди у редовима Барселоне, али се Ламин Јамал, тинејџер који дан пре финала пуни 17 година, у Немачкој на најбољи могући начин представио фудбалској јавности широм света.

У првом колу групне фазе, када је Шпанија убедљиво надиграла Хрватску, постао је најмлађи играч који је у првих 11 започео меч Европског првенства.

Није то једини рекорд који је поставио, пошто га је гол у полуфиналу учинио најмлађим стрелцем на Евру, а није било млађег ни на првенствима света, што значи да је оборио Пелеов рекорд. Такође, превазишао је легендарног Бразилца и као најмлађи играч у полуфиналу једног од два најважнија фудбалска такмичења.

Јамал је уписао три асистенције и створио 13 шанси, правећи прави дар-мар на десном крилу, што је Нико Вилијамс чинио на левом боку.

Да би уопште били равноправан противник, Енглези ће морати да пронађу начин да се носе са константном претњом по боковима.

Киран Трипије је био први Саутгејтов избор на левој страни одбране током целог турнира, али постоји сумња да је повређен након што га је заменио Лук Шо на полувремену утакмице против Холандије.

Саутгејт је рекао да је то била само мера предострожности, али Шо је изгледао одлучно и агресивно када је ушао у игру. Нико не би рекао да је провео четири месеца ван терена због повреде.

Као једини природни леви бек Енглеске, Шо би могао да добије прилику од првог минута у Берлину. Неће му та улога бити страна, пошто је постигао гол након само два минута финала Евра 2021. против Италије.

3) Кукуреља против Саке

И за Марка Кукурељу и за Букаја Саку Евро 2024. је прича о искупљењу.

Пре само шест месеци, навијачи Челсија су извиждали свог левог бека пошто нимало није импресионирао и оправдао трансфер из Брајтона вредан 63 милиона фунти.

Ипак, Шпанац је бољим партијама допринео у финишу сезоне, када се Чесли грчевито борио за место које води у европска такмичења.

Заслужио је поверење селектора Луиса де ла Фуентеа и био стартер на пет од шест мечева Шпаније у Немачкој, иако је пре турнира имао само четири наступа у дресу "фурије". То га није спречило да успостави сарадњу са Вилијамсом на левој страни.

Са енглеске стране, Сака је у Немачкој показао колико је отпоран, ментално стабилан и непоколебљив, након што је у домовини трпео разне увреде, па чак и на расној основи, због промашеног пенала у финалу претходног Евра.

Брзоноги крилни нападач Арсенала константно је био претња по гол противника, а награђен је прелепим и за Енглезе спасоносним поготком против Швајцарске у четвртфиналу, пре него што је погодио и пенал у трећој серији - круг се затворио.

4) Олмо против Рајса

Деклан Рајс је одиграо сваки минут на Евру у Немачкој и претрчао је више од било ког другог играча - 74,91 километар.

Везиста Арсенала је имао више од 300 додира и 236 комплетираних додавања док је био под притиском - више од било ког другог играча на турниру.

Рајс је упутио седам додавања кроз противничку дефанзивну линију која су довела до шута на гол, док је у одбрани одузео 41 лопту, по чему дели лидерску позицију са Жилом Кундеом.

Енглез ће настојати да доминира средином игралишта како би спречио везисту РБ Лајпцига и некадашњег играча загребачког Динама Данија Олма да поправи свој конто од три гола, постигнута упркос чињеници да је само на две утакмице био међу првих 11.

Олмо је са три гола изједначен са још четири играча, али две асистенције поред његовог имена у статистици значе да води у трци за Златну копачку.

У одсуству Педрија, који је доживео повреду након које га навијачи у Немачкој више неће гледати, Олмо је иступио у прве борбене редове и скренуо пажњу на себе, због чега се већ сада у Лајпцигу распитују бројни европски великани.

5) Вилијамс против Вокера

Леп, атрактиван и допадљив фудбал који су Шпанци играли у Немачкој у великој мери зависи од брзоногих и спретних крилних играча - Јамала и Вилијамса.

Крилни нападач Атлетика из Билбаа одушевио је својим дриблинзима по левом боку, али и одговорним навикама када се екипа брани.

Вилијамс и Јамал су постали блиски пријатељи и обојица славе рођендан у данима пре финала - Вилијамс 12, а Јамал 13. јула.

Саутгејт ће сигурно у Кајлу Вокеру тражити одбрамбеног играча од поверења, са задатком да спречи још један повод за славље међу енглеским фудбалерима.

Вокер је 13 година старији од Вилијамса, али брзи бек је један од ретких дефанзиваца у Европи који сме да тврди да може да се носи са темпом француског нападача Килијана Мбапеа или бразилског бразилског нападача Винисијуса.

Одбрамбени играч Манчестер ситија, један од четворице играча Енглеске који су одиграли сваки минут на Евру, одличан је у дуелима један на један и мораће да искористи своју брзину како би држао корак са Вилијамсом у недељу.

Узбудљиве полуфиналне утакмице обележене су сјајним головима, пре свих погодак тинејџера Ламина Јамала који је на овом првенству постао најмлађи играч који је играо континентални шампионат, а потом и најмлађи стрелац у историји европских турнира.

Јамал је у мечу против Француске постигао изједначујући гол у 21. минуту. Млади играч Барселоне демонстрирао је фудбалски таленат искористивши лошу маркацију Адријена Рабиоа, упутио је ударац са нешто више од 20 метара удаљености од гола и успео да савлада голмана Мајке Мењана.

Шпанија је до победе над Француском дошла голом Данија Олма у 26. минуту који је поред добре кретње направио и сјајан дриблинг унутар шеснестерца ривала, преваривши том приликом Рабиоа и Аурелијана Чуаменија, а потом је пре уклизавања Вилијама Салибе успео да пошаље лопту у правцу гола. На том путу нашао се Жил Кунде, који је само убрзао њено кретање и јачим интензитетом затресао мрежу.

Друго полуфинале између Холандије и Енглеске почело је интензивном игром оба тима, а Ћави Симонс је успео у трку да постигне водећи гол за Холанђане у седмом минуту утакмице са нешто више од 16 метара удаљености и то у паду.

Енглези се овога пута нису прославили када је реч о атрактивним головима, али се истакао Оли Воткинс, резервна опција тима у нападу. Нападач Астон виле је примио лопту леђима окренут ка противничком голу, али је већ при пријему наместио себи на десну ногу и веома брзо реаговао, а Стефан де Вриј из Холандије је био неми саучесник поготка, јер је изостанак ефикасне реакције његов тим коштао пораза.

Финале Европског првенства заказано је за 14. јул у Берлину на Олимпијском стадиону.

Тео Ернандез је наместио лопту на белу тачку, а Мајкл Оливер по, испоставиће се претпоследњи пут, дунуо у пиштаљку.

Неколико секунди касније, француски играчи су у углу терена прослављали ново полуфинале великог такмичења, док су се прве сузе сливале низ лица играча и навијача са португалским пасошима.

Сви играчи у црвеним дресовима до тада окупљени на центру, одмах су кренули ка Жоау Феликсу - трагичару који је промашио једини пенал у серији - како би утешили 24-годишњака који је уплакано лице моментално сакрио међу дланове.

Сви, осим једног. Капитен и најбољи играч у историји земље, Кристијано Роналдо, нехајно је бацио поглед на саиграче, као да сам није доживео ментални слом само неколико дана раније и одмах кренуо ка клупи.

Одмах је притом свукао и траку са руке, само што је овога пута није бацио, као што је то био случај приликом једног гостовања у Београду пре више од три године. Упутио се ка резервама, које су брзо притрчале да га утеше, иако би као другом најстаријем играчу у екипи, то требало да буде његов посао.

Током читавог турнира је стављао свој его испред тима - и то каквог - и био вероватно и највећи разлог због је Португал остао без завршнице такмичења. А све је могло да прође другачије.

Играч никада није већи од клуба, а камоли земље

Пред сам почетак тунира, знало се да ће Роналдо бити први центарфор Португалије. Знало се и да више није онај стари, те да већ скоро две године не игра врхунски фудбал. 

Знало се и да би могао да буде велики баласт за изузетно талентован тим, ако не пристане на споредну улогу, за коју очигледно није био спреман.

Више од 200 наступа и 130 репрезентативних голова, али и одлука савеза да изабере Роберта Мартинеза као тренера, били су ипак довољни да Роналдо добије шта жели, иако за то већ неко време није спреман.

Већ против Чешке дало се наслутити како ће изгледати мечеви Португала, нарочито они у којима имају улогу фаворита. Без већих проблема би лопта стизала до последње трећине, где би по правилу настајао проблем.

Као и у Катару, превише се поштовало Роналдово име. Увек је био прва опција саиграчима, чак иако често није било најбоље решење додати му лопту. Иако је успоравао игру, својим реномеом је избегавао измене и доносио више тога лошег, него доброг.

Јер то више није онај Роналдо. 

Године нису само број

Упркос и даље беспрекорном физичком изгледу, углови крштенице су почели да се увијају.

Фудбал није бодибилдинг, а Роналдо једноставно више није у стању да се бори са дефанзивцима на врхунском нивоу.

Иако је још у Реалу почео са прилагођавањем на све већу километражу, померивши се са крила на место централног нападача, изгледа да не жели да прихвати да за старење још нису пронашли лек.

Није то више онај Роналдо који прескочи два дефанзивца на центаршут у висини кошаркашког обруча. Нити је то онај Роналдо који може да претрчи двојицу или из трка погоди изван шеснаестерца.

Сада је то Роналдо чији су его и самовоља, уз недостатак интегритета Роберта Мартинеза, уништили шансе једног изузетног тима за освајање Евра.

Видно се мучио у дуелима са противничким штоперима у нокаут фази, што се уз немогућност да повуче контру као некада значајно одразило на његову игру.

А све то док су га са клупе посматрали Диого Жота, који се и за оно мало минута проведених на терену показао као опаснији по гол противника, и Гонсало Рамос - стрелац хет-трика против Швајцарске у Катару.

Дете у телу 39-годишњег капитена

Чак и када се занемари утицај на игру, Роналдо је осим искуства и победничког менталитета, са собом из Арабије донео лошу енергију и незрелост.

Бесно је шутирао флаше са водом покрај терена када је био замењен против Грузије, што су и једини минути које је пропустио на првенству.

Сузе на паузи између два продужетка против Словеније, као и фотографија пред пенале са Француском, обишле су свет и направиле велику штету његовом ионако дискутабилном имиџу.

Приликом слободних удараца, којих је било подоста, изгледао је као дете које прети да ће однети лопту уколико не добије прилику да шутира. Понашао се као да има 19, а не 39 година и показао да је капитенска трака морала да буде обмотана око Пепеове руке.

Када је одлучио да пређе у Ал Наср, многи су помислили да је завршио са Европом, макар до краја каријере. Испоставило се да је у Португалу оставио викендицу, која му служи за забаву и привлачење пажње - оно што му недостаје у пустињи.

 Крај који се не назире

Одмах по испадању са турнира, Роналдо се у поруци на друштвеним мрежама захвалио читавоj Португалији на подршци и написао како се нада да ће играчи и навијачи наставити да граде нешто посебно.

Када је писао о тиму, писао је у првом лицу множине. Најаве о репрезентативној пензији коју су многи видели као извесну и даље нема. Вероватно је неће ни бити. Макар не ускоро.

Евро у Француској вероватно јесте био последње Европско првенство у Роналдовој каријери. Међутим, сада су на реду квалификације за Светско првенство и не би било изненађење уколико би се Роналдо нашао на списку путника за Северну Америку.

Након пораза од Француске, камере су га пратиле и док је тешио нешто старијег Пепеа, уз речи "све за Португалију".

У овом тренутку, уколико заиста жели најбоље Португалији, требало би да се повуче и евентуално прихвати улогу у стручном штабу.

Наравно, уколико му его то дозволи.

Нокаут фаза шампионата, мада најбоље и најважније тек следи, оправдала је очекивања. Истина, било је тешко гледљивих утакмица у сенци претераног опреза, тактизирања и кукавичлука, али и много узбуђења, емоција, вртоглавих преокрета и лепих потеза фудбалских уметника.

Већ смо изабрали најлепше голове групне фазе првенства Европе у Немачкој, а било је шта да се пробере и у утакмицама осмине и четвртине финала.

6) Донијел Мален (Румунија - Холандија 0:3)

Иако су такмичење у групи Д завршили тек на трећем месту, Холанђани нису кажњени. Напротив. Стицајем околности путеви су им се у осмини финала укрстили са Румунијом, која јесте оставила солидан утисак у изједначеној групи Е, али је за Холандију била лак плен.

Трећи и последњи гол на утакмици у Минхену постигао је Донијел Мален у надокнади времена, и то након што је сам изнео лопту са своје половине све до противничког шеснаестерца, где је хладнокрвно и сталожено извршио егзекуцију.

5) Нико Вилијамс (Шпанија - Грузија 4:1)

"Прошао га као да је чуњ", често се чује у расправама фудбалских љубитеља склоних претеривању. Брзоноги шпански крилни нападач Нико Вилијамс учинио је да дефанзивац Грузије Гвелесијани у 76. минуту осмине финала у Келну заиста заличи на чуњ.

4) Микел Мерино (Шпанија - Немачка 2:1)

Жреб је био изузетно суров и неправедан када је већ у четвртфиналу спојио Шпанију и Немачку - две репрезентације које су на Европском првенству играле (једна још увек игра) најбољи и најлепши фудбал. Велики европски дерби решен је тек пред крај другог продужетка голом Микела Мерина, који би добио највишу могућу оцену када би се оцењивали лепота и уметнички дојам скока и ударца главом.

3) Букајо Сака (Енглеска - Швајцарска 1:1/5:3/)

Вероватно ни сами не знају како, али Енглези су се довукли до полуфинала Европског првенства. Никога нису одушевили игром, два пута су били на ивици амбиса, али неће много марити за утисак и статистику у којој пише да су први шут у оквир гола Швајцарске упутили у 80. минуту четвртфинала у Диселдорфу.

Све је брзоноги играч Арсенала урадио сам. Повукао је лопту са десног бока у средину и изузетно прецизно шутирао са ивице казненог простора у даљи угао. Лопта је лизнула стативу и завршила у голу.

2) Рубен Варгас (Швајцарска - Италија 2:0)

Испуштена два бода против Немачке у трећем колу групне фазе могла су скупо да кошрају репрезентацију Швајцарске, пошто је са другог места у групи А, уместо на неснађену Данску, морала у осмини финала на Италију - браниоца титуле шампиона Европе.

Прихватили су неустрашиви изабраници Мурата Јакина тај изазов изузетно хладнокрвно и послали "азуре" кући. Већ почетком другог полувремена Италијани су били отписани, а пресудио им је прелеп ударац Рубена Варгаса, после којег је чак и свемогући Донарума био немоћан.

1) Џуд Белингем (Енглеска - Словачка 2:1)

Фудбал је понекад суров и неправедан. Уверили су се у то репрезентативци Словачке, које је само један минут на "Арени Шалке" делио од победе над Енглеском, историјског резултата и пласмана у четвртфинале Европског првенства.

У петом минуту надокнаде, док су поједини навијачи у белом већ напуштали трибине, Џуд Белингем је извео мајсторију и шокирао све на стадиону, а највише репрезентативце Словачке, који су, уместо у свлачионицу да славе, морали у продужетке, што се по њих није добро завршило.

*Бонус - дриблинг Фабијана Руиза

Није гол, али јесте луцидан и прелеп дриблинг Фабијана Руиза, којег тројица немачких фудбалера вероватно још увек траже по Штутгарту.

Узбуђења није мањкало – с обзиром на то да су три од четири четвртфинална дуела отишла у продужетке, а два у пенала – али доброг фудбала и изненађења и те како јесте.

Иако је почетак групне фазе наговестио другачији исход, ситуација се расплела онако како је било и очекивано, без иједне "залутале" екипе међу четири најбоље, уз често негледљив фудбал.

Ниједан од фаворита није испао у групи, а у наредним фазама су све екипе којима су даване боље шансе, на овај или онај начин, прошле даље.

Тако се и дошло до полуфинала, чији учесници према квалитету свакако припадају завршници Евра. Оно што су неки од њих приказали, међутим, не иде у прилог тој тврдњи. Но, то је сада, када детаљи одлучују, мање битно.

Шпанија – апсолутни фаворит

Да је фудбал игра у којој би свако увек добио оно што је својим радом, приступом, залагањем и талентом заслужио, био би много праведнији. И нико га вероватно не би гледао. 

Да у фудбалу увек победи правда, Шпанија би већ била крунисана за новог шампиона Европе. Овако, за сада ће добити само звање првог фаворита.

Од првог минута утакмице са Хрватима у Берлину, па све до Мериновог плеса око корнер заставице у Штутгарту – Шпанија је била најбоља екипа на турниру.

Осим периода од 20 минута у завршници меча са Немцима током којих је бранила минимално вођство, "црвена фурија" је била доминантан ривал на свим преосталим утакмицама. Показали су изузетну техничку, али и физичку спрему, а Луис де ла Фуенте је потврдио да није нужно имати велико тренерско име на клупи како би се направио добар резултат.

Био је некадашњи играч Билбаоа и Севиље годинама задужен за развој младих играча у различитим репрезентативним селекцијама. Сада су ти играчи постали светска класа и наплаћују системски рад који је трајао годинама.

Иако уживају у поседу и изградњи напада из последње линије, Шпанци су својим противницима много наудили и преко контри, али и из прекида, показавши да су савршено спремни дошли на првенство. Мислио је Де ла Фуенте на сваки аспект утакмице и скројио тим који може да се прилагоди сваком противнику.

Последња линија, иначе и најслабији део тима, одиграла је изузетан турнир, што се огледа у само два примљена поготка. Родри је доказао зашто је најбољи задњи везни на свету и тренутно нема играча који више утиче на игру у оба смера на турниру. Фабијан Руиз игра фудбал живота, а Алваро Мората се ставио у службу екипе, те се његов утицај огледа у одличној кретњи и отварању простора.

Нико Вилијамс и Ламин Јамал дају Шпанији – раније често недовољно конкретној и занетој претереним комбиновањем – директност и решење у ситуацијама један на један, али и опције у контрама. 

Чак и када један драгоцен шраф попут Педрија испадне из система, замени га други, попут Данија Олма и одигра једну од најбољих индивидуалних партија на турниру. Савршен тим.

Против Француске, Шпанија ће сигурно бити доминантнија екипа која ће тражити посед и која ће по сваку цену желети да избегне продужетке и пенале. Једина мана може им бити недостатак репрезентативног искуства (али и изостанак Данија Карвахала) ког Француска има напретек.

Стога и не би чудило уколико би Французи уз још једну лошу партију дошли до новог финала, чиме би фудбал још једном показао своју превртљивост, која га додуше и чини толико допадљивим.

Француска – екипа која зна да побеђује

Након пет утакмица, 480 минута фудбала, бројних промена и покиданих живаца Дидијеа Дешана – Француска је успела да се домогне полуфинала, постигавши само три гола.

Два су били аутоголови, док је један постигао Мбапе са беле тачке. За осам сати, углавном јако лошег фудбала, ниједан играч Француске, вицешампиона света, није постигао гол из игре.

Шанси је руку на срце било, али су оне углавном биле продукт индивидуалних квалитета Мбапеа, Дембелеа и Барколе. Тактички је то деловало изузетно сиромашно, осим ако тактика није ослањање на одбрану, широка плућа везног реда и срећу.

Зна Дешан како се освајају велика такмичења. Освајао их је уосталом и као играч и као тренер. Јасна је и његова намера да се ослони на брзину и продорност у нападу, као и на снагу и издржљивост у одбрани. Оправдање се може пронаћи и у изостанку правог плејмејкера, због чега је селектор "триколора" посегао за неконвенционалним решењем.

Нголо Канте је током највећег дела турнира играо на позицији предњег везног, због чега је очекивано трпела креација, али се појачао пресниг. У таквим околностима, јасно је због чега игра Француске није течна и лепршава, али се бенефити могу приметити на другој страни терена.

Французи јесу постигли само три поготка, али су примили тек један и то са пенала. Имали су и убедљиво најтеже ривале у нокаут фази, а мреже иза леђа Мајка Мењона су остале нетакнуте. Када се Кантеу придодају Аурелијен Чуамени и Едуардо Камавинга, јасно је због чега су се француски противници толико мучили да дођу до гола.

Покушавали су махом преко бокова, по којима делују нешто офанзивнији Тео Ернандез и Жил Кунде, али је већина центаршуетва наилазила на Вилијама Салибу и Дајоа Упамекана који су до сада били беспрекорни.

Јасно је да ће Француска на исти начин покушати да неутралише и Шпанију и да ће се уздати у један моменат генијалности својих нападача како би се домогла новог финала великог такмичења.

Дешан има прилику да постане једини човек који је освајао Светско и Европско првенство и као играч и као тренер, а зато ће му бити потребна боља реализација фудбалера који су му донели велике успехе у прошлости.

Енглеска – роб Саутгејтове нестручности

Разочарање. Права реч за све што је Енглеска приказала на такмичењу на које је дошла као највећи фаворит, у потрази са осветом.

У последњих 20 година Енглези нису у јачем сасаву стигли на неко Европско првенство, рачунајући и претходни турнир на ком су били домаћини и када су поклекли након пенала у финалу.

У Португалији 2004. године, као и уосталом на свим великим такмичењима из тог периода, коштало их је велико клупско ривалство и нешто лошији међуљудски односи. У последњих осам година, коштао их је лош тренер.

Фудбалери који играју у најјачим европским екипама, у којима имају водеће улоге, и који под бољим тренерима изгледају недодирљиво – под Саутгејтом изгледају као разбијена банда, без плана и система.

Осим у уводним деловима сусрета против Србије и Данске, Енглези су још само у завршницама мечева са Словачком и Швајцарском – када их је ситуација на то приморавала – делимично изгледали као тим који има квалитет да освоји Евро.

Пет одиграних утакмица није било довољно Саутгејту да направи било какав план игре и начин на који би његова екипа угрозила противнике. Изненађење у виду Трента Александер-Арнолда на позицији задњег везног испоставило се као фијаско, а осим тога, некадашњи репрезентативац је једину доследност показао приликом одабира формације и првих 11 који му нису много тога донели.

Јасно је и Саутгејту да не може више да се правда "успесима" из прошлости и "добрим" пласманима на претходним турнирима. Кроз иглене уши су се Енглези провукли против Словачке, а ништа мање среће нису имали ни против Швајцарске. 

Није се Саутгејт прославио ни прилагођавањем у току утакмица, током којих као да је чекао да прими погодак, како би на терен послао сво раскошно наоружање које има на клупи.

Успео је бивши играч Астон виле да Кејна учини безопасним, Фодена неупотребљивим и да покрај терена делује као просечни навијач који са нешто бољим местом ишчекује индивидуална решења својих звезда.

Уколико магично не пронађе начин да игру своје екипе учини смисленијом, мораће да се узда у срећу и наплату изостанка исте у завршницама претходних првенстава. Жреб му је доделио на папиру најлакшег ривала у полуфиналу, а Енглези ће, додуше само на том истом папиру, имати улогу фаворита.

Холандија – потенцијално изненађење

Неколико дана пре почетка шампионата, Холанђани су виђени као фаворити из сенке, који би својим нападачким приступом и одсуством превеликих очекивања могли да направе проблеме најквалитетнијим репрезентацијама.

А онда је у само пар дана Роналд Куман због повреда остао без неколико важних играча и очекивања су додатно спласнула. Нису помогле ни промењиве игре у групној фази, које су биле довољне само за треће место.

Међутим, помогао је исход у групи Е, где је Румунија дошла до првог места, те су Холанђани избегли Белгију и без проблема оправдали улогу фаворита у осмини финала. Против Турске су се мучили, али су након преокрета успели да наставе низ победа фаворита и дођу до полуфинала први пут после 2004. године, када их надиграла Португалија.

Оно што су најавили у квалификацијама, Холанђани су испунили у досадашњем току првенства. Играли су брзо и били су ефикасни, остављајући често своју одбрану незаштићену. Постигли су девет и примили пет голова, те су њихове утакмице, за разлику од већине других на првенству, углавном биле занимљиве за гледање.

Куман је остао доследан систему без класичне деветке, у ком нападачи често мењају места, а Мемфис Депај отвара доста простора крилним фудбалерима. Таква тактика се до сада показала успешном, нарочито ако сте Коди Гакпо.

Фудбалер Ливерпула најбољи је стрелац турнира са четири поготка и сва је прилика да ће остати на првом месту и освојити златну копачку. 

Могли су Холанђани да имају и бољи голгетерски учинак, али им је реализација била један од највећих проблема. Решење за тако нешто Куман чува на клупи, те се не либи да посегне за Вегхорстом као класичном деветком и промени план, уколико је резултат неповољан. 

У свом једином сусрету са екипама које могу да им парирају квалитетом, Холанђани су ремизирали са Французима. Сличан дуел се очекује и против Енглеза, који ће се сигурно потрудити да што више умртве игру и не дозволе "лалама" да пронађу свој ритам.

Иако им се дају најмање шансе од свих преосталих екипа, Холанђани имају довољно квалитета да направе изненађење и понове успех из 1988. године.

Велики произвођачи спортске опреме попут "Адидаса“ или "Најкија" плаћају стотине милиона евра за право да баш они опремају играче дресовима. Заузврат се на дресовима види њихов логотип, а они се они надају да ће уз помоћ фудбала успети да продају и друге спортске артикле из свог асортимана.

Адидас и Најки

Рекламе на дресовима су за саме клубове уносан извор прихода.

"Дресови су на гласу као главни, најважнији артикл који фанови купују и зато они играју тако важну улогу у трговини производима с грбом клубова и националних репрезентација“, каже Петер Ролман, консултант у области спортског маркетинга. Он за Дојче веле додаје да ниједна друга репрезентација на свету нема тако добре (високо дотиране) спонзорске уговоре за дресове као немачка селекција.

"Адидас" је више од 70 година опрема Немачки фудбалски савез (ДФБ), али ће, с обзиром на то да је "Најки" спреман да још дубље завуче руку у џеп, та америчка компанија од 2027. преузети улогу "Адидаса" у опремању немачке репрезентације. Нејасно је колико ће "Најк" за то да плати. Све стране укључене у тај посао обавезале су се на ћутање – тако барем стоји на веб-страници ДФБ-а. Директор Немачког фудбалског савеза, Андрас Ретиг, каже само да се та понуда није могла одбити.

У извештајима медија, на пример у чланцима пословног дневника Ханделсблат, стоји да је "Адидас" у последње време ДФБ-у плаћао око 50 милиона евра годишње. "Најк" је, како се тврди, спреман убудуће да плаћа двоструко већу суму.

Колико зарађују клубови?

А још више новца се плаћа клубовима, каже Ролман. "Адидас" је наводно продужио уговор с Манчестер јунајтедом за још десет година и Енглезима по сезони плаћа око 120 милиона евра. Мадридском Реалу "Адидас" наводно плаћа чак 150 милиона евра годишње. Разлог већих сума у односу на репрезентацију јесте чињеница да клубови играју најмање четири пута више утакмица од националних тимова.

Једноставно: њихови дресове се чешће могу видети на терену.

Ролман је уверен:

"Ниједан произвођач спортске опреме не заради те суме продајом.“

Ради се добрим делом о "полирању имиџа“, каже. Уједно подсећа да, поготово код националних репрезентација, увек постоји и опасност да екипа испадне са турнира већ у раној фази.

"Више него икада је упитно да ли се спонзорство фирмама уопште исплати“, указује професор Маркус Фет са универзитета у Хохенхајму: „Муштерије готово уопште не доносе одлуку о куповини на основу тога. Само око 12 одсто испитаних се циљано, приликом доношена одлуке о куповини производа или услуге, окрећу оним маркама које спонзоришу Европско првенство.“

Партнерства с великим фудбалским савезима нису испунила очекивања произвођача од пре 15 година, рекао је шеф "Адидаса" за издање Франкфуртер алгемајне цајтунг од 9. јуна 2024.

"Произвођачи сви одреда с тим уговорима гомилају губитке и то је тако, ако на све то гледамо из комерцијалног угла. Тада се мислило да ће број продатих дресова експлодирати. Али није“, закључио је Гулден.

"А то је и логично. Узмимо на пример Немачку. Замислимо да Немци освоје титулу на првенству Европе. Да ли ће онда цео свет да купује дресове Немачке? Неће. То раде пре свега Немци.“

Успех портала Check24

Портал за поређење цена производа и услуга Check24 није међу главним спонзорима Европског првенства у фудбалу. Али, Check24 је успео да "освоји“ део фудбалског колача – а да притом Немачком фудбалском савезу није платио ни цент. Идеја је била једноставна: Check24 је почео људима да бесплатно поклања дресове. На тим дресовима додуше није било званичног грба ДФБ-а, али људима је то било свеједно. На дресу се види немачки орао, логотип произвођача (Пума) и – великим словима на предњој страни дреса, у висини груди, лого Check24.

Дрес у заинтересовани "платили“ добровољним пристанком да дају своје податке: адресу, број телефона и имејл. Након што су уписали своје податке, добили су бесплатан дрес у жељеној величини. А након што је на тај начин "наручено“ пет милиона дресова, Check24 је прекинуо акцију.

Оснивач платформе Хенрих Блазе за магазин Фајненс форвард рекао је да се ради о највећој маркетиншкој акцији у историји компаније.

А колико је та акција коштала? Професор Саша Рајтел са Слободног универзитета у Берлину каже да то може дамо да се процењује. Он полази од тога да је производња и слање по комаду коштало најмање десет евра.

"Код пет милијуна дресова ради се дакле минимално о 50 милиона еура, и то само за производњу дресова и логистику.“

Осим тога, Check24 паралелно је водио и рекламну кампању, између осталог и преко разних ТВ канала. То је све заједно можда коштало и 100 милиона евра, закључује професор маркетинга.

Медијско интересовање

Check24 је заузврат постао тема о којој су сви причали. Фирма је била видљива и у медијима, а и на многим Немцима, дакле на улици. Апликација Check24 недељама је била најпопуларнија, мерено по у броју инсталирања на паметне телефоне. Check24 је тако добио и веома много личних података немачких грађана, а те податке фирма може директно да користи, приликом у обраћању потенцијалним муштеријама. Ти подаци се, осим тога, могу добро и продати другим компанијама, подсећа Ролман.

Check24 својим муштеријама нуди поређење цена осигурања, финансијских услуга, енергије, телекомуникација, путовања, шопинга и других услуга. За кориснике је понуда бесплатна, а компанија се финансира од провизија на "послове“ који се склопе преко те платформе.

Велика опасност за Check24 може да наступи ако не буде нових акција, сматра професор маркетинга Рајтел.

"Ако не буде неких смислених нових акција како би се задржале постојеће муштерије, онда постоји велика опасност да је добар део тог новца заправо бачен кроз прозор. Људи све то брзо забораве и онда нема ништа од стварања веза са муштеријама.“

Адидас се добро продаје

Судећи по резултатима једне анкете универзитета Хохенхајм, свака пета Немица и сваки пети Немац намеравао је да купи дрес немачке репрезентације. Није познато да ли је "Адидас" због акције Check24 продао мање својих дресова или не.

До сада су најбоље пролазили бели дресови. Сада је изгледа другачије: „Ружичасти дрес је дрес за гостовања који се најбоље продаје у историји свих ДФБ-ових дресова“, потврдио је портпарол "Адидаса" Оливер Бриген за ЗДФ. Дресови су једно време били распродати, што упућује на закључак да је потражња за њима била већа него што је "Адидас" очекивао.

Дунавска школа фудбала оставила је велики траг на Старом континенту. Она у најкраћем подразумева модификацију формације 2-3-5 у којој постоји неколико нападача, а најизраженији центарфор налази су у истуренијој позицији на терену од осталих фудбалера.

Стратегија фудбала је напредовала под великим утицајем Џимија Хогана и Хуга Мајзла. Пре свих држава у Аустрији, Чехословачкој и Мађарској, а репрезентације поменутих земаља су уз прилагођавања фудбалски концепт доводиле до савршенства. У Чехословачкој најплодоносније игре биле су изражене у другој деценији 20. века, Аустријанци су га довели до врхунца тридесетих, док су Мађари то учинили педесетих година.

На фудбалске центре у бившој Југославији највећи утицај оствариле су школе фудбала из Беча, Будимпеште и Прага.

***

Европско првенство у фудбалу дошло је до завршнице у којој ће се осам репрезентација борити за титулу најбољег тима. Виђено је много голова, лепих додавања, проигравања и узаврелих страсти на трибинама широм Немачке. Понекад делује да људима ништа друго није потребно, сем поготка и победе вољеног тима. За ту велику страст, потребан је дубљи смисао. Јер се не може с великом занесеношћу посматрати нешто што не нуди чар и слојевито значење. И за све то потребно је разумевање игре.

Традиционални стилови, као што су енглески, скандинавски или рецимо италијански, карактерисали су се јаким фокусом на физичку, тимску или индивидуалну игру, добар напад или одбрану. Напади код енглеских екипа често су били заснивани на високом темпу и дугим тражењима. Физички контакт, популарна дуел игра, поготово у ваздуху, била је изразито значајна међу Енглезима.

Са развојем модерног фудбала, промене су постале неминовност. Тимови су почели да уводе брже преношење лопте, с изразитим техничарима и брзим играчима, а посед лопте и контрола темпа игре постали су приоритет у игри. Као по инерцији, клубови су се угледали једни на друге и дошло је до стварања фудбалских тимова који су више оријентисани на технику, пасове и тимску координацију, а мање на импровизацију, индивидуално умеће и слободу избора код појединца.

Неке од одлика модерног фудбала су висок притисак на противничку задњу линију и брзи контранапади. Посматрајући екипе на првенству Европе, може се констатовати да се готово све селекције ослањају на интензивну физичку припрему и што бржу одлуку код играча да направи прави потез, што у крајњем доводи до динамичне игре, а самим тим и занимљивих утакмица.

Ипак, у модификацијама постоји и изазов. Јер нису сви предодређени за све, а нарочито у технички беспрекорном баратању лоптом. Постоје критике стручњака или некадашњих играча које говоре да су тимови постали једнообразни, да сви личе један на другог. Усмереност на техничке аспекте и униформни стил игре изазвао је губитак разноврсности и индивидуалности која је некада карактерисала фудбалски пејзаж, највише у погледу националних селекција.

Презентација из 2014. године Фудбалског савеза Енглеске која објашњава модел и филозофију игре у тој земљи носи назив England DNA. Једна од првих реченица у том поднеску истиче да енглески тимови теже доминацији у поседу лопте, као и то да бирају погодне тренутке за убрзање игре и прогресију напада кроз противнички блок.

"Можемо закључити да у досадашњем току Европског првенства селекција Енглеске то и није довољно квалитетно радила, иако је јасно да томе тежи. Међу онима који су развијали поменути програм је и садашњи селектор Гарет Саутгејт. Поменута реченица, али и статистички подаци након одигране групне фазе говоре да је Енглеска, између осталог, трећа репрезентација по проценту поседа лопте и трећа по броју одиграних додавања по утакмици. У прилог томе, неупитно се може рећи да је Енглеска одавно и у сваком смислу побегла од поимања фудбала који се базира на директности и иницирању физичке игре", наводи Јездимир Недељковић.

Фудбалски стручњак Недељковић у разговору за РТС истиче да би агресивна игра и високи темпо требало да буде присутан у игри Енглеске, али да се за разлику од тежње за контролом поседа, не може рећи да су ти елементи присутни.

“Енглески тимови теже да интелигентно, ефикасно и што је пре могуће поврате посед лопте”, само је још једна реченица из поменуте презентације у оквиру England DNA плана и програма.

"Када погледамо бројеве, Енглеска је 20. од 24. екипе на турниру по ППДА (број дозвољених додавања противнику пре него што се неком дефанзивном акцијом покуша одузети лопта – добар параметар за пресинг); дефанзивном интензитету који се огледа кроз број дуела, пресечених додавања и стартова по минуту; по броју фаулова начињеним над противником. Саутгејт је дефанзивну пасивност правдао истичући да екипа тренутно физички није на нивоу како би играла интензивније без лопте", приметио је тренер Недељковић.

Укратко, промене у стилу фудбала одраз су глобалног развоја и еволуције спорта. Модерни фудбал нуди експлозивност, занимљивост и брзину, а схватање стратегије и предупређивање ризика је предуслов за бављење фудбалом, с оне стране аут-линије.

Темеље за оно што је касније постало познато као тотални фудбал поставио је Хуго Мајзл са такозваним "Вундертимом". Касније су то практиковали фудбалери Торина, аргентинског Ривер Плејта и многи други.

Примера ради, тотални фудбал, упражњаван од Јохана Кројфа и репрезентације Холандије седамдесетих година 20. века, представљао је новину у филозофији игре. Он је укључивао високу техничку вештину, поседовање лопте и креативно размишљање на терену. Играчи су били слободнији у покрету, са акцентом на брзу промену позиција играча, али и коришћење празног простора у нападу.

Супротно некадашњем холандском стилу, италијански катаначо фокусирао се на чврсту одбрану и контролу темпа игре. Ова тактика укључивала је дубоке линије одбране, минимизирање ризика и усредсређеност на ефикасност у нападу, често кроз контранападе и стандардне позиционе ситуације.

Једна од селекција која је сачувала есенцију домородачког фудбала је тим Данске. Можда се Бургија из филма "Кад порастем бићу Кенгур" не би сложио да је Данска део Скандинавије, али је свакако Данска задржала принцип онога што је познато као скандинавски фудбал, који се огледа у прецизним додавањима, тимској организацији на терену и гвозденој, дисциплинованој дефанзивној игри.

"Нагласио бих претежно тимску организацију која се превасходно огледа кроз дефанзиву, као и физички аспект односно снагу. У групној фази, статистика указује на то да је Данска најбоља репрезентација по проценту добијених дуела и далеко је у доњој половини када је реч о броју противничких удараца који су дозволили. Ипак, у целини дански тимови нису само то, они инсистирају на јасној организацији у свим фазама игре и да раде све што фудбалска игра има, наравно у складу са тренутним могућностима и афинитетима", наглашава тренер и аналитичар репрезентације Србије за играче до 17 година.

Данска селекција је на четири утакмице на Евру имала ефикасност од 86,25 одсто успешних додавања. Када се то пренесе на бројеве – од 2.243 додавања 1.943 била су успешна. 

"Што се тиче додавања и прецизности, то је такође присутно, иако и ова репрезентација Данске као и већина претходних и других, имао сам прилику да се састајем са њиховим млађим селекцијама, увек игра директан фудбал који покушавају да рационализују и неретко га мало дуже припремају, како би био квалитетнији и контролисанији, како би пре дуге лопте и убрзања извлачили противника. Данска је на овом првенству Европе у просеку по утакмици имала чак 500 додавања. Мана у свему томе је што су им напади углавном шаблонски, а томе доприноси и профил играча које производе и имају – фали им индивидуалног талента који је пре свега креативан, а онда и онај који кроз индивидуалне акције може стварати предности на терену. Осим Кристијана Ериксена немају играче тог профила и нивоа, а ретко су их и кроз историју имали, једино Микаел Лаудруп који се издваја", каже Недељковић за РТС.

У данашњици, разлике између различитих фудбалских репрезентација, као што су примера ради аустријска у односу на немачку или енглеска у односу на шпанску, једва су приметне. Осим у играчком делу. Модерне фудбалске филозофије делују као да су се попут боја на палети сликара слиле и осликавају сличности у различитим репрезентацијама. Посебно у коришћењу напредних технологија за анализу игре, у подучавању и условима, техници играча, као и у фокусу током утакмице.

Надовезујући се на темеље тоталног фудбала кроз историју, нови тактички систем је развијен нарочито под утицајем Пепа Гвардиоле у Барселони и касније у репрезентацији Шпаније. Тај систем фудбала је постао познат као игра позиција или тики-така.

Пеп Гвардиола, који предводи један од најмоћнијих тимова света – Манчестер сити, има и имао је велику заслугу у формирању стила игре националних тимова. На овом Европском првенству, превасходно Енглеске.

"Гвардиола је најутицајнији тренер данашњице. Директно или индиректно помера фудбал и диктира начин на који се игра. Мислим да је он јединствен пример, као и да је то био случај осетно више раније и кроз селекције Немачке, док је био у Бајерну, и селекције Шпаније, док је тренирао Барселону. Много више играча тих клубова је чинило тимове својих репрезентација, те је Јоакиму Леву, односно Висентеу дел Боскеу било лакше да се ослоне на његов рад. Али далеко од тога да Пепов утицај није присутан и Енглеској, и те како је учинио да цео пројекат England DNA о којем смо причали добије на додатној тежини и тако га убрзао", рекао је Недељковић.

Саговорник РТС-а мишљења је да игре појединих репрезентација имају велики утицај на фудбал у глобалу.

"Тренутно више на снази је теза у којој селектори одређених репрезентација утичу на фудбал у земљама у којима раде, а самим тим и на клубове земаља у којима воде националне тимове. То се превасходно дешава у условно речено мањим фудбласким државама и селекторима странцима, а апсолутно најбољи пример за то је Немац Ралф Рагник, који је огроман утицај на целокупан аустријски фудбал одавно и првобитно остварио кроз систем Ред була, а данас се као селектор Аустрије доста бави и утиче и на едукацију фудбалских тренера у тој земљи кроз организацију и допринос на тренерским лиценцама, нарочито на професионалном нивоу. Такође су добри и позитивни примери у том контексту Италијана Франческа Калцоне у Словачкој и Марка Росија у Мађарској", закључује Недељковић.

Од некадашњих европских школа фудбала остали су курсеви, јер се тимови или репрезентације прилагођавају од меча до меча новом ривалу. Они најбољи не беже од себе, основне идеје и стила, веће се унутар тога адаптирају што је најбоље могуће.

"Пошто се причао доста о фудбалу. волео бих да РТС са уредником преко ФСС-а нам договори долазак селектора у студио да причамо у људском, демократском, спортском тону, као што је наша земља и наши људи", рекао је Богдановић, па потом навео пример селектора Хрватске Златка Далића, који је имао гостовање на ХРТ-у после елиминације са Евра.

"Фудбалска тема, ми смо демократска земља, нема ништа лепше. А и да га упознам", додао је Богдановић.

Након 36 утакмица, 87 голова и неколико изненађења, одређени су парови осмине финала, након које би нека од екипа којој се предвиђа учешће у завршници, могла да се пре времена врати кући.

Више нема калкулација, поправних и екипа против којих се флеке могу вадити. Свака утакмица је прича за себе и један лош дан може значити преурањено чекирање авионских карата.

Истакнутог фаворита за освајање такмичења још увек нема, а следећих шест ствари би потенцијално могле да утичу на даљи расплет на турниру.

Буона фортуна

Италија није оставила претерано добар утисак у групној фази. Додуше, не може им се претерано замерити, имајући у виду квалитет у групи Б.

Победа након преокрета и много стрепње против Албаније, незаслужено минималан пораз од Шпаније и Закањијев гол у последњој секунди против Хрватске били су довољни Италијанима за пролаз даље за другог места.

Недостатак квалитета у саставу у односу на претходне генерације био је очит и тешко који тренер, па макар то био и прекаљени Спалети, га може сакрити. Међутим, Италија је свој циљ испунила и даље је у игри.

Нису играли најдопадљиви фудбал ни на претходном првенству, али су успели да га освоје. Рецепт који су преписали више пута кроз историју. Лепота и допадљивост се гурају под травнати тепих, а мењају их дисциплина, велика борба, притисак на судије, учестало махање карактеристично скупљених прстију и провокације. И наравно, мало среће.

Иако играчки не могу да парирају осталим фаворитима, нико их не жели за противника, нарочито како се турнир ближи крају. Стога не би било превелико изненађење ако би 14. јула одбранили титулу, а нико у анализама које би уследиле након тога не би имао одговор на питање како су то урадили.

Француска реализација

Светски прваци из 2018. године дошли су у Немачку као други фаворит за освајање свог првог Евра након 2000. године. Очекивало се да као први прођу у нокаут фазу и од самог старта оправдају огроман квалитет који поседују.

Међутим, већ након прве фазе, Француска је својом неубедљивошћу истерала страх из очију потенцијалних противника. Очекивано су на сва три меча имали иницијативу, али су постигли само два поготка - аутогол и гол са пенала.

Одбрана и дефанзивни део везног реда су готово савршено функционисали и испоставили се као бољи део екипе у чијем нападу играју Мбапе, Дембеле, Гризман, Жиру...

Горући проблем за Французе представља реализација, с обзиром на то да имају најгори проценат реализованих удараца на турниру. До сада су упутили 49 удараца ка противничким голманима, а још увек се ниједан Француз није уписао у стрелце из игре.

Уколико Дешан жели да обједини титуле светског и европског шампиона на играчком и тренерском нивоу, његови израбаници ће морати да поправе реализацију у другој фази.

Роналдов его

Прошла је Португалија очекивано своју групу као првопласирана екипа, доминирала је у сва три одиграна сусрета и успела чак и да одмори најбитније играче пред другу фазу.

Међутим, нешто и даље не штима. Против Чеха је победа обезбеђена у дубокој надокнади, док је пораз од Грузије, иако резултатски безначајан, унео нервозу у португалске редове.

Јасно је то показало Роналдово шутирање флашица приликом измене у завршници трећег сусрета. Иако наизглед неважно, имајући у виду његов такмичарски дух, било је довољно да се покрену приче о његовом лошем утицају на талентом крцату репрезентацију, чији Роналдо једноставно више није најбољи играч.

Пречесто се његови саиграчи труде да га проиграју у ситуацијама у којима имају бољих решења, због чега се његово присуство на терену често показивало контрапродуктивним, а име и презиме превелеким баластом за тим.

Због тога би и успех Португала могао да зависи од Роналдовог константнијег подређивања екипи, као што је то био случај код трећег гола против Турске, када је несебично проиграо Фернандеша.

Саутгејтов кукавичлук

Одмах по окончању првог меча са Србијом, што се касније само погоршало, друштевене мреже у Енглеској биле су препуне критика на Саутгејтов већ подужи рачун.

Издвојиле су се оне у којима је селектор "гордог албиона" назван човеком који носи појас за спасавање приликом купања код куће и укључује режим за чување батерије на 99 одсто.

И заиста, превише су пута Саутегојтова бојажљивост и кукавичлук коштали Енглезе - водили су и у финалу Евра на домаћем терену, али и у полуфиналу Мундијала у Русији.

Наставио је некадашњи репрезентативац са таквим приступом и у Немачкој, с тим што за свог вакта није имао талентованији тим, те су и критике оштрије, а отказ никад ближи.

Ништа Енглеска није показала у првој фази такмичења, али је успела да прође у осмину финала као прва, уз опомену да ће квалитетнији тимови итекако знати да искористе њихову индолентност.

(Не)искуство Шпаније

Шпанија је у прва три меча показала више од свих осталих селекција на турниру. Чак је и у сусрету против Албаније, на ком је наступила друга постава, "црвена фурија" рутински одрадила посао.

Луис де ла Фуенте је склопио савршен систем који у потпуности одговара квалитетима играча које је повео у Немачку. Већину репрезентативаца је и раније предводио као селектор млађих категорија, због чега су играчи већ упознати са његовим стилом и захтевима.

Међутим, не би био први пут да екипа која игра најбољи фудбал, на крају остане без трофеја. Много фактора је у оптицају, а један би могло да буде неискуство шпнаских играча, макар када је реч о репрезентацији.

Само Хесус Навас, Родри и Алваро Мората имају више од 50 репрезентативних наступа, што Шпанију чини најнеискуснијим фаворитом на првенству.

Квалитет са друге стране не зна за године, али је веома добродошла ствар, нарочито ако се дође до завршнице у којој ће се по свему судећи наћи далеко искусније екипе.

Домаћи терен, плус Нојер на голу

Екипа Јулијана Нагелсмана била је запостављена пред почетак групне фазе када су улоге фаворита додељиване. Својим играма су показали да је то било неоправдано.

Спој младости и искуства, али и огроман квалитет, како на терену, тако и на клупи, били су довољни за пролаз даље са првог места - иако је Швајцарска запретила у последњем мечу на турниру.

Међутим, када год би нешто заказало у добро наштимованој Нагелсмановој машини, ту је био осигурач који је спречавао колапс читавог система.

Мануел Нојер је упркос позним играчким годинама, чак и за голмана, показао да је још увек један од најбољих чувара мреже у Европи и да екипа може да се узда у њега, када поприлично добра последња линија затаји.

Осим тога, Нојерова импресивна техника од велике је важности за Немце који инсиситирају на пас игри, али и приликом пресинга ривала.

На крају, не треба сметнути са ума да је Немачка домаћин Евра и да ће имати феноменалну подршку и већи број навијача од противника у сваком свом мечу до краја турнира - што би врло лако могло да буде и финале.

Сем елиминације Хрватске у "групи смрти" са Италијом и Шпанијом, нико од фаворита није подбацио толико да се обрука и раније се врати кући. За наше љубитеље фудбала је последње место "орлова" свакако најстравичнији догађај у универзуму, што је потпуно субјективни осећај на који свако има право. 

У доба кад се дискутује о уништењу лепоте саме игре, недостатку индивидуалних мајсторија и инспирације, фудбалски сладокусци могли су да сведоче врхунским головима на Европском првенству. Притом, ниједан од стрелаца није ни близу ужег круга за добитника "Златне лопте". Искористили су пружену прилику за магију.

Најкраћа и најправеднија листа најлепших голова групне фазе мора да се сведе на бројку од њих шест. Има и неких изузетних погодака ван листе, нажалост.

Богдан Станчу (Румунија - Украјина 1:0)

"Бомбе" ван казненог простора обележиле су групну фазу, нарочито у њеној првој половини кад су многи били растерећени. Ветерану Станчуу је мало простора било потребно да "репетира револвер" у десној нози и погоди супротан угао голмана Украјине Луњина. Целој акцији за гол је претходила ужасна грешка управо Луљина. Од овог поготка је кренула "лавина" Румуна за победу 3:0 и даљи пут ка првом месту у изједначеној групи Е. 

Мерт Мулдур (Турска - Грузија 1:0)

Сигурно један од најинтересатнијих мечева групне фазе у ком су Грузини показали борбеност на свом дебију. Турска их је победила на индивидуалну инспирацију и уз дозу среће. Турски фудбалери били су "немилосрдни" према мрежи Мамардашвилија, постигавши два феноменална поготка. 

Мерт Мулдур је остварио сан сваког дефанзивца - да лопту која налеће ван шеснаестерца "пукне" пуном снагом из волеја право у гол. Углавном се тај потез чини чисто ради реда, како би се спречила контра ривала, али је Мулдур успео да заблиста.

Арда Гулер (Турска - Грузија 2:1)

Највећи таленат у екипи Турске, а и вероватно у историји њиховог фудбала показао је своје умеће на врхунски начин. Имао је довољно простора да се лепо намести, нациља и погоди. Услед одлука селектора Винченца Монтеле и стања на терену у моментима његовог боравка на истом, ово је једино што смо могли да видимо од члана Реал Мадрида.

Ћердан Шаћири (Шкотска - Швајцарска 1:1)

Шаћиријева каријера готово деценију уназад функционише у истом цикличном процесу. Тавори у "сенци" клупског фудбала, појави се у националном дресу, постигне гол за шпице, спасе екипу и тако у круг. Једини старт на првенству имао је против Шкота и искористио га је максимално да својим инстинктом и снажним шутем обезбеди реми. "Поклон" одбране Шкотске је одмах искористио, наместивши "торпедо" у левој нози као да му је саиграч асистирао.

Мортен Јулманд (Данска - Енглеска 1:1)

Гол са највеће дистанце од свих поменутих. Јулманд је осетио да са 30 метара може да матира Пикфорда и није погрешио. Импресивна је путања лопте, која у црцатој средини терена није закачила никог, већ неометано скренула покрај саме стативе. Врло вредан погодак за бод Данаца у борби за другу фазу.

Матија Закањи (Хрватска - Италија 1:1)

Другачији тип поготка од горепоменутих. Овде прецизност није комбинована са снагом, већ осећајем, техником и храброшћу. Сјајна "кифла" ван домашаја Ливаковића у последњем нападу на утакмици. Гол који је Хрватску довео до суза, а Италијане до екстазе. Ваља истаћи и одличну одлуку асистента Калафјорија.

 Следе мечеви за "бити или не бити" са резултатом у првом плану. Овакви потези биће много ређи, али и дражи услед значаја самих дуела.

"После црвеног картона у 20. минуту селектор Хачек се определио за атипичан систем 5-4-0, он се определио за један тврд блок у одбрани са пет играча", рекао је Милинчић.

Некадашњи југословенски фудбалер Иван Голац истакао је да се у јавности често кад се доживи неуспех замењују тезе, и то не само у спорту.

"Чиме да људи буду задовољни!? Већ деценијама говорим да никада није било лакше освојити титулу светског, европског првака или олимпијску медаљу, јер су сви тимови унифицирани, просечни... Када имате шансе, ако их не искористите, онда имате велики проблем. Нема препознатљивих школа фудбала. Успех да се пласирате на првенство? Па доста више! Стално се лажемо, обмањујемо и варамо. Знам да смо даром божјим народ фудбалски и да смо одувек, од када се игра ова игра или када смо постали њен део – од првог Светског првенства 1930. године, имали фантастичне играче, генерације и тимове... Никада нисмо имали организацију, структуру, честитост и поштење. Када уђете у свет лажи, преваре, обмане и обмањивања, онда сте завршили мисију. Стално причамо о успеху. А шта је успех? Када лаж постане истина, непоштење постаје поштење, а здравље – болест. Просто, замењујемо тезе, не само у фудбалу", изричит је био Голац у разговору за РТС.

Некадашњи селектор Србије за играче до 21 године Горан Стевановић истиче континуитет игара националног тима на великим такмичењима под командом селектора Драгана Стојковића.

"Свакако је велики успех појављивати се у континуитету на великим такмичењима. Ту нема говора, свака част свима, стручном штабу и играчима. Друга страна приче је да не можемо да будемо задовољни играма и резултатом наше екипе на овом првенству Европе, али опет ту треба стручнија анализа, а ми као народ нисмо спремни за дубљу анализу", навео је Стевановић.

Прослављени фудбалер Партизана и Саутемптона Иван Голац апострофирао је да се на основу резултата Србије у квалификацијама за континентално такмичење могло претпоставити какав ће бити исход на ЕП.

"Све је било импровизација. Када сам против Данске видео састав и формацију 4-5-1, прво што ми је прошло кроз главу биле су изјаве да нам је потребна победа. Са овом формацијом шпиц мора да буде екстремно брз, али и да средина буде креативна, што немамо... да неко зна да одигра дубинску лопту и да тај шпиц направи кретњу... Не бисмо победили ни омладинску селекцију Данске с формацијом из првог полувремена. Немамо брзину, немамо креативност у везном реду. Како ћете доћи до победе са једним играчем у шпицу који не може да побегне, то је играч другог профила, али онда морате имати квалитетан сервис с бокова. То значи да бочни играчи из средине и задње линије могу да испоруче квалитетне центаршутеве у шеснаестерац да би тај који има квалитета у скоку могао да искористи нешто. Међутим, против Данаца видели смо да Митровић ниједну лопту у ваздуху није узео... Када ни то не можете, морате имати квалитет на земљи, пас игру, технику, дриблинг. Ми немамо ништа од тога. Инфериорни смо у техници да је то застрашујуће, а да не говорим о брзини", навео је Иван Голац.

Србија је, у поређењу са Мундијалом у Катару, сада имала нешто бољу гол-разлику. На Евру је такмичење окончала с једним постигнутим и два примљена гола, али и са два ремија и једним поразом. С друге стране, на Светском шампионату пре две године, "орлови" су примили чак осам голова, а постигли пет. Уписали су два пораза и један реми.

"Са стручне стране, тренерске, било је добрих момената, фудбалских и тактичких. Међутим, у свему томе нешто фали. Појављивале су се грешке из Катара... Једноставно немамо храбрости да изађемо са чињеницама. Или излазимо са причама из жуте штампе, против чега сам, или излазимо са тоталним разочарањем, с чим такође нисам сагласан. Објективно, неки детаљи фале који би преломили у нашу корист. Нисмо се осрамотили против Енглеза, у дуелу са Словенијом је било свачега, и пречке и шанси... Немам ништа против било кога, бавим се струком, имам мишљење. Селектору Стојковићу сам честитао на свим успесима, али због очигледне некомпатибилности играча нешто не штима. То с ким мислим да би неко могао да игра, задржаћу за себе. То што нама фали је јако мало, али то мало нас дуго зеза", рекао је Стевановић.

Србија је на Европском првенству мењала поставу од оштро офанзивне до дефанзивне екипе. То се најбоље примећивало у дуелу са Данском у последњем колу групне фазе. На почетку утакмице Србија је играла са једним нападачем, а завршила је дуел са три фудбалера у навали.

"Поента фудбала је доћи до противничких 16 метара, доћи до нападачке трећине и ту играти. Ту имате импровизацију и машту, Енглезима је требало много времена да дођу до нашег шеснаестерца, а ми нисмо били много заинтересовани. Када идем на победу, морам да играм 4-3-3, са три шпица, чак идем у 4-2-4. Апсолутно је логично било да се крене у напад. Сви резултати утакмица су огледало тренера, јер селектор или тренер свој карактер и оно што јесте показује на терену кроз селекцију. Често помињем да је боље имати тигра у чопору оваца, него овна у чопору тигрова. Ја се не борим против онога што не прихватам, већ радим на ономе што мислим исправним. То је оно што кажу критика. Она има и једну и другу страну, када је позитивна, она је увек позитивна, иако је негативна, она је добронамерна", рекао је Голац.

Узроци и последице

Србији је против Данске била потребна победа како би се пласирала у наредну фазу и како не би зависила од других. Ипак, реми без голова је окончао наде "орловима" да могу до елиминационе рунде.

"Било је заиста добрих момената у игри и када смо доминирали, али нам фали добра анализа када иде добро. Потребно нам је поштено јавно мњење, без сукоба интереса, без лоших намера. Има часних и поштених људи код нас. Некомпетентни људи говоре много, а они који могу – ћуте, некад се тишина и ћутање много даље чује. Могло је за нијансу боље, али су играчи дали све од себе. Било је заиста 20 до 30 минута доминације над противницима. Ту постоји квалитет, али ти детаљи су за анализу", рекао је Стевановић.

Неки од носилаца игре у тиму Србије, упркос најбољим играчким годинама, нису показали жељену форму на турниру у Немачкој. 

"Медији пишу да фудбалери играју у озбиљним клубовима, али ко је од њих главни игач и носилац игре тог клуба? Нико. Када дође на национални ниво, у репрезентацију и када треба да буде темељ, не може да буде, јер нема те квалитете... он је само један шрафчић који ради свој посао у клубу, нити га ко пита, нити он одлучује. Примера ради, Андрија Живковић је захвалан играч, али нема прави учинак на терену, он је бочни играч, продорима треба да дође у позицију и квалитетним центаршутевима да омогући центарфорима лопте. Међутим, он се више бавио дефанзивом... То је посао струке", рекао је Голац.

Реконструкција и такмичарски ритам тима

Некадашњи селектор Гане и помоћник селектора Србије и Црне Горе Илије Петковића, Стевановић је рекао да постоји могућност да противничке екипе "читају" игру Србије, будући да "орлови" нису ништа променили од квалификација за Мундијал у Катару.

"Било је лепих, добрих ствари, али и друге екипе анализирају и припремају мечеве против нас. Био сам члан стручног штаба са господином Илијом Петковићем, када смо изгурали квалификације за првенство света 2006. године са само једним примљеним голом, што се можда неће поновити на овим просторима. То морам да нагласим, јер има везе са свим овим. Ми смо отишли на Мундијал без пораза. Анализа Катара и Европског првенства је закаснела реакција, а то је одлика фудбалске јавности у Србији. У тим квалификацијама смо примили три гола од Републике Ирске у две утакмице, то је требало да буде сигнал да ћемо и од много јачих селекција да примамо голове. Ми немамо узроке, ми имамо последице, а ту смо сурови. Јавност није спремна да чује, јер не волим ту врсту критике, оговарање, исмевање... то нема смисла. Мислим да велика такмичења, поготово турнирска, не могу да се играју на гол више", рекао је Стевановић.

Голац је навео да је тим Србије спреман за реконструкцију, будући да не постоје јасно дефинисани циљеви, а претходно планови за национални сениорски тим.

"Ми не волимо памет, не волимо успех, ми неуспех претварамо у успех. Па како ћете даље, чему се надате? То је истина звана живот. Сматрам да све мора да се промени јер немамо стратегију и план", каже Голац.

Стевановић је мишљења да не уигравамо тим и да поједини фудбалери који наступају у првенству Саудијске Арабије нису у такмичарској форми.

"Систем постоји од првог дана, било је лепих акција. Моје мишљење, за размишљање, јесте уиграност, односно компатибилност играча и свако има своје мишљење, али тачно је да систем постоји. Жао ми је само једне ствари, што немамо класичну 'десетку', сада се мери пролазно време, као формулу да гледате. Дакле трка, ко је бржи, снажнији и свака утакмица личи једна на другу. Имао сам ситуацију са Ђаном (Асамоа) у Гани у Афричком купу. Шест месеци пре почетка турнира отишао је у Саудијски Арабију... То сам рекао пре почетка Европског првенства, да ће се осетити пад у игри играча који наступају у Саудијској Арабији. То није првенство које може да парира енглеском, француском или немачком шампионату. Мислим и да је то оставило трага. Ђан није био на препознатљивом нивоу на том туниру. Никога не вређам, само сам био у праву", навео је Стевановић.

Србија је без победе на последњих осам утакмица на великим такмичењима. "Орлови" немају победу још од утакмице са Костариком 2018. године на првенству света у Русији. Пре овога, најдужи низ без тријумфа био је између 1974. и 1982. године – осам утакмица.

Чим су обелодањени састави, било је јасно да ће Србија бити опрезна и да неће безглаво јуришати ка првој победи на турниру. Нико се међутим није надао потпуној дефанзиви.

Одбрана је поново, као и током читавог турнира, била бољи део екипе. Везни ред и напад су заказали. Паралелни универзум у односу на Катар.

Све до 80. минута, покрај српског грба стајао је само један ударац ка голу противника. Превише опреза за утакмицу у којој су једино голови гарантовали пролаз даље.

Ништа значајно нису промениле ни лоше вести са утакмице између Енглеске и Словеније у којој су Словенци показали приступ какав је Србији недостајао.

Након Мундијала који је обележио велики број грешака, непромишљености и недостатка концентрације, уследио је Евро који ће се памтити по мањку креативности, одлучности и голова.

Када на три утакмице постигнете један погодак, не заслужујете да прођете даље, ма колико трећих селекција да пролази даље.

Превише је калкулисала Србија и за то је кажњена. Превише је мењао Пикси и то му није донело ништа добро. Превише су се надали навијачи, иако то већина неће признати.

Причао је Пикси о томе како је његов останак на клупи добар за екипу због грађења континуитета. Једине назнаке континуитета јесу оне о неуспесима и обећањима о бољем сутра.

Показао је селектор још једном да нема јасан план, али и да му прилагођавање ситуацијама на терену није јача страна. Чак ни игра са три нападача није донела веће прилике.

Показао је и да је бољи трговац него тренер, обезбедивши себи нови уговор пред такмичење на ком није направио резултат.

Није коме је речено, већ коме суђено је. Србији очигледно није било суђено.

А није ни заслужила.

"Што се тиче наше селекције, одбрана је била гранитна, доста сигурна. Могу да се носе са озбиљним играчима", сматра Богдановић.

Истиче да смо били тако близу, а ипак тако далеко.

"То је оно што је најгоре. Били смо близу. Могло се играти са Данцима. Тако близу, а тако далеко - то боли. Ми смо имали своје проблеме у тиму, имамо стално нову екипу, тим није уигран", нагласио је Богдановић.

Каже да нам се лош резултат није десио, него да смо до њега дошли. 

"Без престанка се мења тим. То је неуиграна екипа. Нису уиграни. Нисмо видели данас ниједан колективни пресинг наше селекције на противничкој половини. Нисмо имали храброст и жељу да уђемо са њима у фајт. Превише је било мудровања. Имам осећај да су сви задовољни са резултатом 0:0 - нисам добио, али нисам ни изгубио", каже Богдановић.

Сматра да је Србија могла много храбрије да игра.

"Та варка са увођењем три или четири играча... Што их уводиш ако нема акција спремних да би они деловали. Влаховић и Митровић не могу да играју заједно. Да сам ја тренер, Влаховић би имао забетонирано место на броју девет. Реално, имамо једну групу играча на коју се селектор ослања. Имали смо хиљаду проблема", наглашава Богдановић.

"Мислим да је све речено, играчи знају своју улогу, знају да је, као што је Дуле рекао, бити или не бити, али нека буде борба непрестана, што би наши Срби рекли. Битно је у данашњој утакмици да наметнемо свој ритам. Мислим да су прошле две утакмице противници наметнули њихов ритам, мислим на Енглезе и на Словенце", каже Ђуровски.

Наглашава да је битно да данас Србија од првог момента наметне свој ритам.

"Да им покажемо да смо дошли ту на стадион да их победимо јер нама игра само у принципу победа, тако да од првог минута не требамо да чекамо као прве две утакмице, него од првог минута да их нападнемо високо и да некако психолошки их уништимо за почетак", сматра Ђуровски.

После утакмице са Словенијом рекли сте да начин на који смо дошли до нерешеног резултата није обећавајући?

Драган Стојковић Пикси каже да је тим Србије спреман да вечерас испише историју. Па добро, морамо веровати и Пиксију Стојковићу и нашим играчима, али ја сам рекао то, а нисам само ја, мислим да је читава нација у принципу незадовољна овим наступима. Потив Словенаца смо притискали задњих пола сата, али чини ми се да не постоји неки континуитет у нашој игри.

Не знам, играмо некако стихијски, треба више, поготово вечерас, да водимо рачуна, да знамо у сваком моменту на ком делу терена и како играмо. То је нама фалило, против Словеније поготово, зато што ми смо у принципу бољи играчи од Словенаца, али они својом вољом, својом агресијом су уништили ту неку нашу технику и неку нашу вољу у игри.

Поједини познавалци спорта оцењују да би скандинавски тим управо требало да нам лежи више од Енглеске и Словеније. Ви сматрате да је репрезентација Данске јако озбиљна, али ипак мислите да играју сличан фудбал нашој репрезентацији?

Ако говоримо сада о системима игре, мислим да нам Данци највише одговарају јер играју практично у истом систему као што ми играмо, са три играча по задњој линији, са четири или пет везних играча.

У том случају, наша екипа у нашем систему преузима одговорност. Сваки играч у својој зони има свог играча у принципу и одговоран је за ту његову позицију. Док су Енглези и Словенци нас надмудрили у неким ситуацијама па су правили вишак, поготово по странама.

Овде ћемо бити човек на човека у принципу и ту мора да дође наш квалитет до изражаја. Ако смо бољи, онда ћемо да их победимо. Ако нисмо, онда треба пружити руку.

Стартна постава биће измешана, још су спекулације у току. На клупи за резерве, на последњем тренингу Србије нашла су се двојица репрезентативаца, Душан Влаховић и Сергеј Милинковић-Савић. Такође, још су дилеме да ли ће од првог минута у игри бити Душан Тадић. Шта кажу ваше информације, како вам се чини та одлука?

Знате што у овој ситуацији, као што смо рекли, утакмица бити или не бити, Селектор на располагању има две солуције. Да ли почети са искусним тимом који нас је довео на Европско првенство, односно на Светско првенство у Катару прошле године, или се ослонити на неке младе играче. Ја из искуства могу да кажем да је Пикси постао велико светско и европско име. На Европском првенству чини се у Француској, када смо играли и против Француза и против Платинија, када је Пикси бљеснуо и од тада је направио велику играчку каријеру.

Тако да, он има дилему сад, да ли почети са Бирманчевићем, са Самарџићем, који су у задњих годину дана у великој форми, или пак се ослонити на искусне играче као што су Гудељ, Тадић, Митровић и Максимовић, да не говорим сад појединачно.

Значи, на Пиксију је да одлучи. Одлуку коју буде донео ми ћемо подржати сигурно, али кажем, у овој ситуацији, по мени, кад би ја био селектор, ја бих се у принципу ослонио на искуство. За почетак на искуству, јер у нашем систему, као што смо играли пре Европског првенства, Гудељ је тај кључни играч био у Пиксијевом систему.

Ми смо се бранили у једном, нападали у другом систему, због тога што Гудељ се враћао по лопту у задњу линију и тако смо стварали један хибридни систем.

Да ли нам је задња линија управо најбоље функционисала?

Па у ове две утакмице, мислим да је задња линија била супер, када су испред њих били Илић и Лукић. Ту не очекујемо неке промене.

Знате шта, само у задњем везном реду, ја кажем, Гудељ ће бити тај, ако буде играо, биће тај ослонац да можемо се трансформишимо у фази напада, што може да изненади Данце. Због тога мислим да и Пикси размишља да ли дати шансу млађима.

Један нападач или два нападача?

Ја сам увек за два нападача, али сама поставка на терену да ли ћемо играти са једним, то значи да Тадић и ко буде играо поред њега, да ли Самарџић или неко у фази напада се прикључују близу су Митровића, тако да зависи од принципа, зависи како проводимо стратегију на терену.

То нема неког великог значаја, али ако играмо са бољим играчима, да тражимо централне шутеве, онда сам је увек за Влаховића или Јовића и Митровића.

Најкритичнији простор нам је средина, зар не?

Сви мислимо да имамо спору везну линију. Када играју млади играчи као Лукић и Илић, имамо и ту брзину, тако да на Пиксију је да одлучи да ли ће ставити брзину од почетка и младост, или ће да се ослонимо на посед лопте, на стварање акције из позадине, онако континуирани напад, то је на њега да се одлучи.

Али, до победе често доводи и атмосфера у самом тиму, атмосфера на трибинама, воља за победом, колективна игра. Како вам се чини све то у овом тренутку? Има ли воље за победом у нашем тиму?

Мислим да је на мало изјава Тадића пореметила атмосферу, али да се све вратило. После један један са Словенијом, вратило се на своје место и не требамо заборавити, требамо ставити адакта шта је било, било је.“

Данас треба да покажемо солидарност, како је у дефанзиви, тако је у офанзиви, да покажемо једну жељу, да се боримо за наш грб. Ту ће бити навијачи да нас помогну и само им треба пожелити срећу и да нас обрадују вечерас, после утакмице.

Када нас потцењују или отписују, у нама углавном проради инат, зар не?

Јесте. Данска може да се пласира, да подсетимо на крају, и са нерешеним резултатом, али њихов селектор такође верује да ће они, управо они, победити.

Који је ваш фаворит на овом првенству?

Ако се вратимо на Данску, неће да буду, они су понизни у неку руку, да кажем, имају свој стил игре и они сигурно, желе да победе. Када су у питању фаворити, на почетку смо фаворизовали сви Енглезе, играју у највећој лиги, имају велике звезде, али ја мислим да су оставили блед утисак и по мени су фаворити Французи и Шпанци.“

Французи који имају у ростеру, могу да направе две јаке екипе, Шпанци су јуче са другим тимом победили Албарију. Немци су ме мало разочарали у неку руку, тако да Француска или Шпанија су моји фаворити.

За крај да не кваримо ову атмосферу уочи утакмице, али морам да вас питам, када се политика умеша у спорт, шта се дешава и је ли се увек политика мешала у фудбал? Видели смо шта се дешавало у протеклим данима и са репрезентацијом Албаније и са репрезентацијом Хрватске, где је Србија данас?

Код нас није било никаквих инцидената. Јесте, из искуства знам. Стално причамо да политика и спорт немају везе, у принципу су веома везани и биће увек везани и политика и спорт и ово понашање Албанских и Хрватских навијача стварно је срамотно да се изразимо овако мало и грубље.

Немогуће да Уефа не кажњава адекватно када смо у питању ми у Србији, наши навијачи, наш савез, а када смо некако благо наклони када се то дешава у другим репрезентацијама. Али порука и одговор наш треба да буде на терену, да победимо, па нека оне брину своје бриге.

Пред вечерашње утакмице последњег кола Енглеска је прва на табели групе Ц са четири освојена бода, Данска и Словенија имају по два, а Србија један бод.

Словенија од 21.00 сат игра против Енглеске, а Србија у исто време против Данске и две ствари су неупитне - Србија ће сигурно играти у осмини финала Европског првенства ако победи Данску и Србија сигурно вечерас завршава учешће на Евру ако изгуби од Данске.

Питање је само да ли би "орлови" након тријумфа над Данцима у нокаут фазу прошли са другог места у групи Ц или као једна од четири најбоље (од укупно шест) трећепласираних националних селекција.

То ће зависити од исхода дуела Енглеске и Словеније. Ако Енглези буду бољи или се утакмица заврши без победника, Србија би (уз победу над Данцима, наравно) засела на друго место са четири бода.

У случају да тријумфују Словенци, они би постали и остали лидер на табели групе Ц са пет бодова, док би и Србија и Енглеска имале по четири, али би Енглези због победе у међусобном дуелу (1:0) заузели друго, а Србија треће место.

Како до осмине финала (и историје) са два бода?

Ту није крај калкулацијама и надањима, пошто би Србија, након повољног расплета у групи Б у понедељак, уз још мало среће и резултате других утакмица који би јој ишли наруку, могла да постане прва репрезентација у историји првенстава Европе која ће са освојена два бода проћи у нокаут фазу, као једна од најбољих трећепласираних.

За такав (неславан, али сладак) улазак у историју довољан би био реми са Данцима, уз неколико (компликованих, али не и немогућих) услова.

За почетак, да би се уопште укључила у борбу трећепласираних селекција, Србија мора (логично) да заврши као трећа у својој групи Ц. Да би то могла са ремијем против Данске и укупно два освојена бода (што је и цела поента ове заврзламе), неопходно је да Енглеска победи Словенију са најмање два гола разлике.

А шта ако победи са једним? Онда ће Србија (у случају ремија са Данцима, наравно) и Словенија имати идентичну гол-разлику (-1), па би кључан постао број постигнутих голова. Словенци (2) тренутно имају један више од Србије (1), што значи да је у Минхену пожељан реми са што више голова и никако две нуле на семафору.

Замршено? Пазите сад... У нимало нереалном сценарију по којем би Србија и Словенија након вечерашњих мечева биле изједначене по сва четири критеријума (број бодова, међусобни дуел, гол-разлика и број постигнутих голова, што би, примера ради, могло да се деси ако Србија одигра 1:1 са Данском, а Словенија изгуби резултатом 1:0 од Енглеске, о трећем месту би одлучивали дисциплински поени, односно број жутих и црвених картона. Словенци су тренутно у предности пошто су до сада добили четири, а српски фудбалери седам жутих картона.

И шта онда?

Када би се све у групи Ц, онако како је горе објашњено, расплело по вољи "орлова" и када би се Србија (након ремија са Данцима, запамтите) са два бода и гол-разликом -1 укључила у борбу трећепласираних репрезентација, већ би била у предности у односу на Хрватску, која је након шокантног ремија са Италијом остала на два бода и гол-разлици -3.

Што би рекла стара добра дечја песма - још остао један (национални тим који би "орлови" морали да оставе иза себе на замишљеној табели трећепласираних како би прошли у осмину финала).

Пошто је већ сада јасно да у групама А, Д и Е трећепласирани тим сигурно неће имати мање од три бода, навијачи Србије би (обновимо градиво - у случају ремија са Данском и пораза Словеније од Енглеске са најмање два гола разлике) помно испратили две утакмице у среду и уздали се у повољан расплет у групи Ф.

Тамо још увек постоји (не мала) шанса да трећи на табели остане тим лошији од Србије јер Чешка и Грузија пред мечеве последњег кола имају свега по бод. Чеси у среду од 21.00 играју против Турске, а Грузини у исто време против Португалије.

Србија би навијала да Чешка изгуби, а Грузија не победи, дакле прихватљив је и реми Грузина и Португалаца јер Србија има бољу гол-разлику од Грузије и ту се ништа не би променило. Победа Грузије и/или Чешке убила би и последњу наду, док би подела бодова између Чеха и Турака додатно закомпликовао (већ довољно компликовану) рачуницу.

Чешка би након нерешеног исхода (уз реми или пораз Грузије, подразумева се) завршила као трећа на табели групе Ф и прикључила се борби другопозиваца. Имала би исто бодова колико и Србија (2) и исту гол-разлик (-1), па би о пласману у осмину финала морао да одлучи број постигнутих голова или у крајњој нужди, ако ни голови не направе разлику, жути и црвени картони.

Чеси тренутно имају један гол више и један жути картон мање од Србије - разлог више да Србија, ако већ не може да победи, избори реми са што више постигнутих голова и што мање добијених картона.

Цела ова рачуница - разлог више да Србија победи Данску.

Тренутна табела трећепласираних селекција:
1. Аустрија 3 +1
2. Словачка 3 0
3. Мађарска* 3 -3
4. Словенија 2 0
5. Хрватска* 2 -3
6. Чешка 1 -1

*Репрезентације које су већ одиграле све три утакмице у групи.

"Да је фудбал дефинитивно најлепша споредна ствар на свету показала нам је и ова утакмица. Да је тај моменат у последњем минуту завршен промашајем сада би причали о сензацији хрватске репрезентације, причали би о фантастичном позиционирању играча", рекао је Милинчић.

Аналитичар је изјавио да фудбал на крају увек враћа поштено и да је Италија била бољи ривал.

"Италијанска репрезентација је заиста по свим статистичким подацима дефинитивно била боља, иако нам је на моменте деловало да је репрезентација Хрватске била боље постављена", закључио је Милинчић.

Целокупну анализу Немање Милинчића погледајте у видеу на почетку текста.

Дефанзивна тактика селектора Мурата Јакина потпуно је омела домаћина током већег дела меча. Циљ је био спречити лопту да иде унапред и важну улогу је имао капитен Гранит Џака.

Детаље око поставке Швајцараца погледајте у видеу.

Швајцарци су поклекли у судијској надокнади, голом Фулкруга главом.