Друго место освојио је Педро Акоста, који је кроз циљ прошао са заостатком од 1,343 секунде за победником.

Трећи је био Маркезов тимски колега из Дукатија Франческо Бањаја, са 11,362 секунде заостатка.

Трку је обележио инцидент већ у првом кругу, када је Хорхе Мартин изгубио контролу над мотором и оборио Фермина Алдегера, Марка Бецекија, Раула Фернандеза и Фабија ди Ђанантонија. Од петорице возача једино је Ди Ђанантонио успео да се врати на стазу и настави трку.

У генералном пласману и даље води возач Априлије Марко Бецеки са 180 бодова, док је други његов клупски колега Хорхе Мартин са 160.

Наредна трка у шампионату биће вожена 21. јуна за Велику награду Чешке.

Трка на улицама Монака често се сматра најгламурознијом у сезони Формуле 1. На њен аристократски сјај, последњих година, пада сенка због бројних критика да је борба за Велику награду Монака постала предвидљива и досадна.

Главни кривац за то је изостанак претицања због незгодних кривина и уских улица. Ипак, чини се да итересовање за овај гламурозни спортски догађај на обали Кнежевине Монако не јењава. Ове године уочи шесте рунде шампионата главна питања била су која ограничења ће важити у Монаку, шта то значи када је брзина болида у питању и да ли ће до краја трке бити промена у редоследу у односу на стартни или ће као 2003. такмичење проћи без претицања.

Историјат стазе у Монаку

Стаза у Монаку, позната и као траса Велике награде Монака, има историју као мало која стаза у ауто-мото спорту. Будући да су улице настале у 13. веку, у време формирања града-државе Монака као колоније Републике Ђенове, најчешће се 1215. узима као година изградње ове стазе.

Веза монегашких улица и аутомобилских трка почела је много пре него што су болиди Формуле 1 јурили њима. Прва ауто-трка, прва Велика награда Монака одржана је давне 1929. године захваљујући предузетнику Антонију Ногесу који је, преко Аутомобилског клуба Монака, успео да обезбеди и подршку монарха, кнеза Луја Другог.

Иницијално замишљена да подигне статус Аутомобилског клуба Монака са регионалне организације на ниво националне институције, манифестација је током деценија обезбедила статус „краљевског драгуља“ Формуле 1.

Велика награда Монака део је Светског првенства Формуле 1 од првог издања шампионата организованог 1950. године. Први је са Ф1 пехаром из Монте Карла отишао Хуан Мануел Фанхио, легендарни Фанђо.

Изглед стазе за који је заслужан Ногес, није много мењан тако да је и данас задржана захтевна конфигурација која укључује оштре кривине, промене нагиба и тунел.

Ипак, да би се прилагођавала новим безбедносним стандардима, стаза је претрпела неколико преправки, укључујући додавање шикане и заштитних баријера.

Током година, Велика награда Монака је постала симбол Формуле 1, гламура и престижа, привлачећи светску елиту без изузетка на сваком издању. Од уласка у свет Формуле 1, трке у Монаку одржавају се у континуитету са свега два прекида. После инаугурационе трке 1950. болиди су се вратили у Монако 1955. године. Следеће испадање из Ф1 календара забележено је тек 2020. године, а изазвано је пандемијом корона вируса. Према актуелном уговору, Монако ће бити редовна станица за Формулу 1 до 2035. године.

Ове године такмичење у Монаку чини шесту рунду шампионата, а главни догађај ће се одржати данас у 15 часова по нашем времену. Велика награда Монака у оквиру шампионата Формуле 1 возиће се 72. пут. 

Особине стазе

Можда јесте кратка, али стаза у Монаку је толико технички захтевна да би се данас тешко квалификовала за шампионат Формуле 1. Улице Монте Карла и Ла Кондамина чине трасу којом се скоро век вози Велика награда Монака. Реч је о уској стази са незгодним кривинама и великом висинском разликом од чак 42 метра. Оваква конфигурација стазу у Монаку можда чини и најтежом у првенству.

Са просечном брзином од око 150 километара на час, монегашка улична стаза чврсто се држи тоталног зачеља листе Ф1 стаза јер има убедљиво најспорији круг у целом такмичењу.

Возачи се током трке у Монаку не могу уздати у брзину јер само 34 одсто круга могу да возе пуним гасом. То је далеко мање него на другим стазама на којима се вози Формула 1 јер први следећи је Аутодром браће Родригез у Мексику са 43 одсто круга са могућношћу вожње максималном брзином.

Технички захтеви додатно су појачани специфичним деловима стазе који тестирају вештину и прецизност возача.

Улице Монака озлоглашене су и као траса на којој возач има најмање могућности за напредовање током првог круга трке. Разлог лежи у томе што ова стаза има најкраће растојање од пол позиције, односно од стартне линије до зоне кочења уочи прве кривине, које износи тек 114 метара. Стаза ту скреће оштро удесно и сведок је бројних инцидената првог круга.

Успон који је почео још на стартној линији постаје лакши тек после друге кривине, али се ту не завршава. Након највише тачке код Трга Казино (четврта кривина), стаза прелази у кривудаву низбрдицу.

Када им заштитне баријере не би заклањале видик, возачи би пролазећи кроз четврту кривину, могли да уоче најнижу тачку стазе, која се налази непосредно пре Ла Раскаса (кривина 17).

Укосница (позната и као Укосница Фермонт или Укосница Гранд хотела) позната је као најужа и најспорија кривина у Формули 1. Легендарна окука неретко приморава возаче да брзину спусте и до 45 километара на час. Да би се кроз шесту кривину стазе у Монаку безбедно прошло, неопходна је апсолутна контрола болида и максимална концентрација возача.

Након Укоснице, стаза вијуга и улази у тунел, јединствену карактеристику стазе Формуле 1 где возачи доживљавају привремену промену у светлости и приањања гума. Излазећи из тунела, возачи морају снажно да коче због Нове шикане (Nouvelle Chicane), коју чине кривине 10 и 11, пре него што прођу кроз изазовну деоницу Базена – серију брзих шикана које тестирају окретност аутомобила и живце возача.

Последњи део круга укључује Ла Раскас, уску десну кривину праћену Антонијем Ногесом, делом који води назад на стартно-циљни правац, који иако није без завоја рачуна се у једини правац стазе.

Опуштања нема јер после само 3.337 метара све почиње испочетка, а заштитне баријере непрекидно опомињу да је претицање огроман ризик. 

Стратегије за Велику награду Монака

У односу на друге стазе Формуле 1, у Монаку квалификације имају много већи значај управо због готово неизводљивог претицања током трке.

Стаза је веома уска, постоји само једна зона за активно претицање, а, осим тога, мало је дугих правих деоница и зона где је обилажење колега могуће. Због тога тимови највише пажње посвећују беспрекорно осмишљеној стратегији трке, као начин за побољшање пласмана.

У кривине у Монаку улази се веома малим брзинама, а и неравнине на путевима нису реткост па су тимови принуђени да додатно прилагођавају аутомобил.

За стазу у Монаку није карактеристична изражена деградација гума, док је приањање прилично слабо. Таквим условима највише одговарају меке гуме.

Међутим, важна варијабла у стратешкој рачуници увек је време, односно влажност подлоге тако да је на Великој награди Монака у игри све од меких до специјалних гума за изразито мокре путеве.   

Један одлазак у пит-стоп је некада била најчешћа стратегија. То се променило увођењем правила о обавезна два заустављања, али је Монако у својој дугој ауто-мото историји видео трке током којих је већина возача имала и три одласка на замену гума.

Такође, најновија правила ограничавају употребу појединих функционалности болида (попут Фераријеве Макарене) на стази у Монаку, што додатно компликује планирање стратегије.

Уписано у историју Формуле 1

Улице Монака за протеклих седам и по деценија биле су позорница на којој су се одиграли незаборавни догађаји шампионата Формуле 1, а возачи стекли легендарни статус демонстрирајући невероватно возачко умеће на овој тешкој стази.

Од седам стаза на којима су одржане трке у првој сезони Ф1 1950. године, само четири су опстале у календару Формуле 1 за 2026. годину: Силверстон (Велика награда Велике Британије), Спа-Франкоршамп (Велика награда Белгије), Монца и стаза у Монаку.

Монако је био друга трка у историји Светског првенства Формуле 1. Победио је Фанђо, то јест Хуан Мануел Фанхио, који је касније постао једна од највећих легенди спорта.

Грејам Хил је био апсолутни владар улица Монте Карла јер је пет пута између 1963. и 1969. године одлазио са пехаром из овог града. Остао је упамћен као Господин Монако (Mr. Monaco).

Најуспешнији возач на монегашким улицама у историји био је Ајртон Сена. Легендарни Бразилац први је пролазио поред кариране заставе од 1987. до 1993. године, са изузетком 1988. године – када је одустао у 66. кругу док је водио. Међутим, и пре него што је тријумфовао први пут у Монаку, Сена је имао величанствене моменте на овој стази.

По киши која је немилосрдно натапала улице Монте Карла, 24-годишњи Бразилац у не тако сјајном болиду, са 13. позиције започео је фантастичну борбу за Велику награду Монака 1984. године. Трку је завршио као други, али је пре тога добро презнојио Алана Проста. Тог дана свет је схватио да се појавила нова суперзвезда Формуле 1.

Две недеље након погибије Ајртона Сене и Роланда Раценбергера у одвојеним инцидентима на трци у Имоли 1994. године, прва два места на стартном гриду Велике награде Монака остављена су празна. То је био један од најемотивнијих дана у историји Формуле 1.

Тријумф француског возача Оливијеа Паниса 1996. године слови за једну од најнеочекиванијих победа у историји Формуле 1, пошто су само три аутомобила завршила трку.

И седмоструком шампиону Формуле 1 Луису Хамилтону Монако се урезао у памћење. Након што је имао блиски сусрет са зидом у петом кругу трке 2008. године, Хамилтон је морао у гаражу да би заменио задњу десну гуму. На циљ је стигао први.

Принц од Монака, али не прави него Шарл Леклер, титулу је понео 2024. године када је победивши на Великој награди Монака постао први монегашки возач којем је то пошло за руком у ери Светског шампионата Формуле 1. У години испуњеној пеховима, кваровима и несрећним околностима, тријумф пред својим суграђанима био је један од најемотивнијих тренутака модерне Формуле 1.

Победе на Великој награди Монака

Са шест тријумфа Ајртон Сена је од 1993. године недостижан по броју победа на Великој награди Монака. Бразилски возач био је бољи од колега и када је реч о освојеним пол позицијама. Пет пута је започињао трку са најбољег места на гриду, а укупно је у Монаку на подијуму био чак осам пута.

Господин Монако Грејам Хил и Михаел Шумахер уписали су се по пет пута у историју Велике награде Монака.

Активни возачи далеко су од обарања ових рекорда јер је Луис Хамилтон на стази у Монаку забележио тек три тријумфа, а Фернандо Алонсо и Макс Ферстапен по два. По свој други пехар, ове године дошли су Шарл Леклер, Ландо Норис и Серхио Перез, али питање је да ли ће то успети јер је пол позицију освојио Кими Антонели.  

Хуан Мануел Фанхио, познатији као Фанђо, победио је у Монаку на првом шампионату Формуле 1 1950. године, а на победничко постоље попео се поново 1957. године.

Са 16 првих места на Великој награди Монака Мекларен је неприкосновен. Не прати их баш у стопу, али Ферари прети да ове године зграби 11. пехар у Монте Карлу. Ред бул са седам, и Мерцедес са пет победа такође се припремају да побољшају статистику на легендарној стази Формуле 1.

Шарл Леклер, први и једини монегашки возач који је славио победу у Монаку, увек је додатно мотивисан пред домаћом публиком. 

Стаза у Монаку данас

Велика награда Монака је више од трке, то је велики друштвени догађај и стаза је место око којег се богати и славни окупљају на јахтама и у луксузним хотелима како би сведочили спектаклу.

Јединствена атмосфера, у комбинацији са тежином стазе, чини победу у Монаку веома цењеним достигнућем за сваког возача.

Задивљујућа сценографија коју пружају Средоземно море, грађевине Монте Карла и Ла Кондамина, као и луксузна пловила у луци, појачавају шарм и лепоту стазе. Све то доприноси да Велика награда Монака остаје врхунац сезоне Формуле 1, обједињујући брзину, вештину у вожњи и софистицираност овог спорта уз печат луксуза. 

Победник квалификација одлучен је у последњим тренуцима. Прво место је неколико пута мењало власника, а најбржи круг на крају је поставио деветнаестогодишњи Италијан, који је тако стигао до једне од најзначајнијих пол позиција у досадашњој каријери.

Ферстапен је потврдио добру форму Ред Була и обезбедио место у првом стартном реду, док је Хамилтон донео Ферарију трећу позицију после квалификација у којима је италијански тим важио за једног од фаворита.

Леклер је имао прилику да се умеша у борбу за пол позицију, али је у завршном покушају ударио у заштитну ограду на уласку у кривину Табак и остао без шансе да поправи резултат.

Пето време остварио је Исак Хаџар, а иза њега се пласирао Џорџ Расел у другом болиду Мерцедеса. Возачи Мекларена Оскар Пјастри и Ландо Норис заузели су седмо и осмо место, пошто нису успели да се укључе у борбу за сам врх.

Антонели је овим резултатом наставио добру сезону у којој се налази у самом врху генералног пласмана. Пол позиција у Монаку има посебан значај због специфичности стазе на којој је претичење веома тешко, па добар резултат у квалификацијама често представља кључан корак ка победи.

Трка за Велику награду Монака на програму је у недељу.

"Одушевљени смо што ће Формула 1 остати у Лас Вегасу још много година. Увек смо веровали да ће Лас Вегас бити угаони камен нашег присуства у САД и ово продужење нас дугорочно везује за важно тржиште", рекао је председник и извршни директор Формуле 1 Стефано Доменикали.

Досад су вожене три трке у Лас Вегасу. У две је победио Макс Ферстапен, а у једној Џорџ Расел.

"Наставићу да пружам максимум како бих помогао тиму да се врати на позиције које му припадају. Посебну захвалност дугујем навијачима чија подршка представља важан мотив за цео тим", рекао је Леклер након потписивања уговора.

Леклер је члан Ферарија од 2019. године и током тог периода остварио је више победа и пласмана на подијум. Монегашанин је на 155 трка за Ферари победио на осам трка, остварио 27 пол позиција и 52 подијума.

Упркос повременим несугласицама и критикама изреченим током трка путем радио-комуникације, две стране су одлучиле да наставе сарадњу, што потврђује поверење које тим има у једног од својих најважнијих возача.

После досадашњег дела сезоне, Леклер заузима треће место у генералном пласману возача са 75 освојених бодова.

Испред њега је водећи Кими Антонелли са 131 бодом, док његов тимски колега Луис Хамилтон има три бода мање.

У генералном пласману Бецеки води са 173 бода, 17 мање има Мартин.

Наредна трка Мото Џи Пи шампионата возиће се на стази "Балатон парк" у Мађарској од 5. до 7. јуна.

Други је био његов сународник Хорхе Мартин из Априлије, а треће место је припало возачу ВР46 тима Италијану Фабију ди Ђанантонију.

Четврту позицију је освојио Италијан Марко Бецеки из Априлије, а пето место је заузео возач Дукатија Шпанац Марк Маркез.

Бецеки је тренутно водећи у генералном пласману возача са 148 бодова, други је Мартин са 136, а на трећем месту се налази Ђанантонио са 123.

Млади Италијан је до циља дошао испред Луиса Хамилтона, који је забележио најбољи резултат у Ферарију, и Макса Ферстапена из Ред Була.

Џорџ Расел, други возач Мерцедеса, који је кренуо са пол позиције, завршио је трку пре времена због техничких проблема.

Други возач Ферарија Шарл Леклер заузео је четврто место, а међу десет најбољих су још Исак Хађар (Ред Бул), Франко Колапинто (Алпина), Лијам Лосон (Рејсинг Булс), Пјер Гасли (Алпина), Карлос Саинс (Вилијамс) и Оли Берман (Хас).

Антонели води у генералном пласману са 131 бодом, Расел има 88, а Леклер 77 бодова.

Наредни трка у шампионату Формуле 1 вози се 7. јуна у Монте Карлу.

Иза њих су се пласирали  Оскар Пјастри (Мекларен) и  Шарл Леклер (Ферари), док су бодове освојили и возач Ферарија Луис Хамилтон, Макс Ферстапен у Ред Булу и Арвид Линдблад из Рејсинг Булса.

Антонели је водећи у генералном пласману са 103 бода, други је Расел са 88, док је на трећем месту Леклер са 68 освојених бодова.

Квалификације су на програму вечерас од 22 сата, док је главна трка сутра у истом термину.

Овогодишњи „изрешетан“ календар шампионата Формуле 1 у петој рунди има забележену Велику награду Канаде и њену славну стазу која носи име Жила Вилнева и болиде дочекује 45. пут. Као и читава сезона, и такмичење и Монтреалу обојено је бројним непознаницама, само што је то манир тамошње стазе која организаторе, тимове и публику често до доделе пехара држи у неизвесности, понајвише тиме какве временске прилике и неприлике им се могу сручити на главе.   

Умирујући пејзаж околине стазе је опасан јер, осим што крије незване госте који се неретко без претходне најаве и дозволе укључе у трку и направе хаос, он не припрема посетиоце на адреналински шок који следи када болиди изађу из гаража.

Порука „Добродошли у Квебек“ (Bienvenue au Quebec) још једна је варка ове стазе, али првенствено Зида шампиона. Заштитни зид назив је добио по светским шампионима као што су Жак Вилнев, Михаел Шумахер, Дејмон Хил, Џенсон Батон и Себастијан Фетел, који су имали блиски сусрет са њим.

Упркос свему томе, монтреалску стазу подједнако воле и возачи и љубитељи тркања. Да видимо зашто.

Историјат стазе Жил Вилнев

Ауто-мото спорт има дугу традицију на канадском тлу. Велика такмичења у овој земљи почињу још средином прошлог века, а 1961. године вожена је прва Велика награда Канаде у Моспорт парку у Карлингтону код Торонта. Формула 1 у Канаду стиже већ 1966. године и, после неколико сезона такмичења одржаних у Карлингтону и Мон Трамблану, јавља се потреба за новом, модернијом, али безбеднијом стазом која ће бити приступачнија публици.

Истовремено, Монтреал је имао скоро спремну стазу на Богордичином острву. Требало је само прерадити мрежу путева и објеката који су остали након светске изложбе ЕКСПО 1967. године и Летњих олимпијских игара у Монтреалу 1976. године.

Велики део успеха који траје готово пет деценија, стаза дугује идејном творцу Роџеру Пирту. Возач, механичар и део организационог тима ауто-мото догађаја, добио је задатак да дизајнира своју прву Ф1 стазу, то јест да за шест месеци од павиљона и саобраћајница направи место где ће се одржати трка Формуле 1.

Званично отворена 1978. као Стаза Ил Нотр Дам, исте године дочекала је прве аутомобиле Формуле 1 на Великој награди Канаде. После трагичне смрти Жила Вилневa, 1982. године, стаза је понела име ове канадске тркачке легенде.

Првобитно једноставни коловози вештачког острва, током година, трансформисани су у једну од најзахтевнијих стаза Формуле 1. Деценије побољшавања и реконфигурација, који не престају да гурају и возаче и њихове машине до крајњих граница, и последично узбудљиве и непредвидљиве трке, донели су стази репутацију симбола Формуле 1.

Обожаваоци Формуле 1 окупљају су на стази у Монтреалу на пролеће, почетком јуна. Изузетак су биле четири године након отварања када су трке одржаване у завршници сезоне, у септембру и октобру.

Од доласка Формуле 1 у Монтреал, стаза Жил Вилнев није била домаћин такмичења тек неколико пута. Велика награда Канаде није одржана 1987. због спора локалних спонзора па је пауза искоришћена за реновирање стазе. Промене у календару шампионата, условиле су изостанак Велике награде Канаде 2009. године. Пандемија корона вируса отказала је трке 2020. и 2021. године.

Од дебија 1978. године, стаза Жил Вилнев унапређивана је много пута. Одређене кривине су модификоване како би се аутомобилима омогућио лакши пролазак. Затим, користећи паузу 1987. године, власник стазе Град Монтраел померио је стартно-циљну линију како би додао гараже и боксове. Раније је старт био одмах после Укоснице, а тимови су били смештени у привременим или грађевинским контејнерима. Нова инфраструктура понудила је простор намењен представницима медија.

Након смрти Ајртона Сене 1. маја 1994. године у Сан Марину, из безбедносних разлога, уметнута је вештачка шикана после Укоснице, где се некада налазила стара стартна линија. Затим је 1996. шикана укинута, као и кривина Казино која се налазила на пола пута између Укоснице и улаза у боксове. Тако је настао спектакуларан Казино правац, где возачи достижу брзине веће од 300 километара на час, а која се нагло завршава на уској шикани оивиченој зидом који је постао познат као Зид шампиона. 

Ове године такмичење у Монтреалу чини пету трку шампионата, а главни догађај ће се одржати 24. маја у 10 часова увече по нашем времену. Пре тога возачи ће проћи кроз два динамична дана са спринт трком и двоструким квалификационим вожњама. Велика награда Канаде као део све популарнијег шампионата Формуле 1 возиће се на стази Жил Вилнев 45. пут. 

Особине стазе  

Дуж 4.361 метра кроз 14 кривина и три главна правца, својим захтевним распоредом, стаза у Монтреалу тестира и возаче и њихове аутомобиле. Ова делимично улична стаза захтева фино подешен однос између брзине на правцу и перформанси у кривинама. Ако за нешто може да се каже да не задаје јаде возачима за време Велике награде Канаде, то је висинска разлика стазе од тек 5,2 метра. 

Прва кривина диктира темпо целог круга, јер захтева снажно кочење после великих брзина пред лакат завој. Друга кривина позната је и као Сенина кривина, а у ствари односи се на брзи S завој који формирају прве две кривине. На другом крају, у „репу“ стазе, налази се кривина 10, уска Укосница која је најспорији део стазе, где аутомобили успоравају са око 290 на мање од 80 километара на час.

Последња шикана, кривина 13, доноси поглед на озлоглашени Зид шампиона, који је окончао трке многих искусних возача. Касно кочење и неодговарајућа брзина на овом месту плаћају се папрено и зато је неопходна изузетна прецизност, посебно током интензивних борби за бољу позицију у завршници трке.

Деоница је симбол изазова које Монтреал поставља чак и пред највештије возаче Формуле 1, јер и најмања грешка може довести до ударца у заштитни зид.

Оно што стазу Жил Вилнев издваја од других је њена хибридна, полу-улична конфигурација, која оставља мало простора за грешке због минималних површина за излетање.

Стаза у Монтреалу спаја осећај вожње уском уличном стазом са узбуђењем које доносе велике брзине које омогућавају наменске стазе. Дизајн стазе приморава возача да јури максималне брзине на правцима, али то долази на наплату у техничким деоницама јер их чини захтевнијим. Непредвидљиво време додатно компликује рачуницу и захтева тренутно прилагођавање.

Са зидовима, заштитним баријерама, дрвећем и гледаоцима постављеним тик уз тркачке линије, стаза ствара интимну, енергичну атмосферу. Њен распоред такође подстиче претицање, посебно у зонама јаког кочења, а резултат су узбудљиве трке пуне акције.

Стратегије за Велику награду Канаде

Стаза у Монтреалу и 2026. године биће поприште узбудљиве битке међу возачима, тимовима, али учеснике Велике награде Канаде очекује и рвање са сопственим болидима и константним изменама правила нове ере Формуле 1.

У најбржем спорту на планети сваки детаљ је важан, али три добро позната фактора у великој мери ће одредити исход 45. трке у Монтреалу: вештина претицања, беспрекорно заустављање у боксу и флексибилност у погледу стратегије.

Стаза Жил Вилнев је за инжењере и пре нове ере Формуле 1, коју карактеришу константне измене, била озбиљна главоломка. Свака трка у Монтреалу захтева пажљив баланс између брзине и контроле, а комбинација дугих праваца и тесних шикана стазе наводи тимове да праве компромисе који могу да буду мач са две оштрице.

Крени-стани вожња, коју намеће монтреалска стаза, у Формули 1 подразумева смењивање брзих праваца и изузетно спорих кривина. То је начин вожње који знатно оптерећује задње гуме, посебно током јаког кочења и наглог убрзања при изласку из шикана. Са тако високим степеном хабања гума и подлогом која није идеална у погледу приањања, тимови морају пажљиво да планирају кораке.

Иако је теоретски могуће да се Велика награда Канаде вози са једним одласком у пит-стоп, очекивано брзо трошење гума налаже да је боље планирати две посете гаражи. Подаци о потрошњи гума у првих неколико кругова могу да помогну у доношењу одлука, али у случају да се време промени, што је чест случај у Канади, стратегија мора да се прилагођава изнова.

Непредвидљиво време у Монтреалу често је држало тимове Формуле 1 на опрезу. Током година, изненадне падавине умеле су да окрену све наглавачке. У таквим условима способност прилагођавања одвајала је победнике од губитника.

Честа појава безбедносних возила, временске прилике, животиње на стази и друге непредвиђене околности уз 52 промене брзине по кругу које уништавају гуме задају једначину чије решење би инжењери платили сувим златом.

Уписано у историју Формуле 1

Од прве Велике награде Канаде 1978. године у Монтреалу стаза је пружила све, од рекордних победа до хаоса изазваног временским условима, учвршћујући сигурну позицију у историји аутомобилизма.

На историјске тренутке није се чекало дуго. Премијерно коришћење стазе донело је одушевљење домаће публике због победе Канађанина Жила Вилнева.

Трку 1982. године засенила је трагична смрт овог канадског возача који је погинуо месец дана раније након несреће у Белгији. Стаза је преименована у "Circuit Gilles Villeneuve" у његову част. Речи „Здраво, Жиле“ (Salut Gilles) исписане су и данас на стартно-циљној линији стазе.

Двојица највећих возача Формуле 1, Михаел Шумахер и Луис Хамилтон, деле рекорд за највише победа у Монтреалу – по седам.

Током само једне трке чак четворица искусних и вештих возача ударила су у зид након изласка из тадашње кривине 13. Најпре је са стазе, у другом кругу Велике награде Канаде 1999. године, излетео Рикардо Зонта, а потом су у заштитну баријеру ударила и три шампиона Дејмон Хил у 14, Михаел Шумахер у 30, а Жак Вилнев у 35. кругу.

Место где су болиди ударили у баријеру од тада носи назив Зид шампиона, а шампионски низ није се зауставио на тој тројици већ су им се придружили и Џенсон Батон и Себастијан Фетел.

Монтреал је такође био место изузетних повратака, преокрета и почетака. Француски аутомобилиста Жан Алези готово да је летео те 1995. године и на свој 31. рођендан са пете позиције стигао до победе у ферарију са бројем 27, који је својевремено имао и канадски херој Жил Вилнев, који је такође возио за Ферари. Била је то једина Алезијева победа у каријери возача Формуле 1.

Веза Луиса Хамилтона са Монтреалом почела је 2007. године када је забележио прву победу у Формули 1. Тај тренутак описује се као кључни и за Хамилтона и за Формулу 1 јер је покренуо легендарну каријеру британског шампиона.

Победа Роберта Кубице 2008. године на Великој награди Канаде, само годину дана након што је преживео судар на истом месту, истиче се као један од најинспиративнијих тренутака у овом спорту.

Прва победа Данијела Рикарда у Формули 1 2014. године, на стази Жил Вилнев, пример је непредвидљиве, напете трке.

У историју Формуле 1 уписана је и трка из 2011. године као најдужа. Трајала је четири сата, четири минута и 39 секунди због одлагања услед јаке кише. Као победник из „потопа“ изашао је Џенсон Батон.

Победе на Великој награди Канаде у Монтреалу

Први победнички пехар на стази Формуле 1 у Монтреалу подигао је канадски аутомобилиста чије име стаза и носи – Жил Вилнев, коме је то била и прва победа у каријери.

Најуспешнији возачи Формуле 1 на овој стази су Михаел Шумахер и Луис Хамилтон који су у Монтреалу тријумфовали по седам пута.

Иако је минут и 10,240 секунди, са квалификација за Велику награду Канаде из 2019. године, и даље најкраће време за које је ико прешао стазу Жил Вилнев, власник овог рекорда Себастијан Фетел само два пута је овде први пролазио кроз циљ. Макс Ферстапен је, до сада, у Монтреалу славио три пута, као и Бразилац Нелсон Пике.

Осим Хамилтона, који има прилику да постави нови рекорд у броју победа у Монтреалу, редослед на листи најтрофејнијих могу да промене и Макс Ферстапен, Фернандо Алонсо и Џорџ Расел.  

Фераријев тим самоуверено се из године у годину враћа на стазу Жил Вилнев јер са 11 победа држи рекорд међу конструкторима. Међутим, та доминација је нешто старијег датума, као што је случај и са тимовима Мекларена и Вилијамса, који имају забележених девет, односно шест тријумфа.

У последњих седам година Мерцедес и Ред бул смењивали су се на победничком степенику и велика је вероватноћа да ће један од ова два тима, 24. маја, са пет пехара прећи на шест.

Стаза Жил Вилнев данас

Велика награда Канаде највећи је спортски догађај у Монтреалу у години. Док се најбољи светски возачи такмиче на стази Жил Виленев у парку Жан Драпо, енергија најбржег циркуса на планети шири се по целом граду. Такмичење привлачи из године у годину стотине хиљада посетилаца, а у град доноси тродневну прославу ауто-мото спорта, ноћног живота и фестивалске културе.

Трке Формуле 1 са трибина око стазе Жил Вилнев може да прати око 100.000 посетилаца. Најбољи поглед на стазу пружају три трибине које окружују Укосницу.

Возачи и публика воле Велику награду Канаде због комбинације стазе познате по драматичним завршницама трка и јединствене атмосфере коју пружа Монтреал. За разлику од неких модерних стаза на којима је тешко претицати, Монтреал омогућава много борби „точак уз точак“, што трке чини узбудљивим и за возаче и за гледаоце.

Временом, Зид шампиона постао је симбол ризика и мимо адреналинских догађаја организованих на стази коју љубитељи ауто-мото спорта поштују због дуге традиције и богате историје.

Захваљујући зеленилу којим је прекривено острво на којем се налази стаза у Монтреалу, Велика награда Канаде важи за један од најопуштенијих догађаја у календару Формуле 1. Руку на срце, није баш јасно како би неко могао да се опусти док је у близини аутомобила који се крећу брзинама изнад 300 километара на сат и окружен је десетинама хиљада људи.

Током претпоследњег круга спринт трке на стази Ле Ман, док се налазио на седмој позицији, Марк Маркез је доживео један од најтежих падова ове сезоне. Његов Дукати ГП26 га је силовито збацио са седишта у такозваном "хајсајд" инциденту у кривини 13, након чега је Шпанац полетео и снажно ударио о асфалт. Иако је успео да устане и сам напусти стазу, било је очигледно да се креће уз велике болове.

Одмах након инцидента пребачен је у медицински центар, где је дијагностикован прелом пете метатарзалне кости десног стопала. Његов тим Дукати потврдио је да неће учествовати на наредној трци у Барселони.

У недељу ујутру, Маркез је у болници у Мадриду успешно подвргнут двострукој хируршкој интервенцији. Прва операција је била фокусирана на стабилизацију сломљене кости у стопалу. Друга је била корективна процедура на десном рамену, која је првобитно била заказана за период после Велике награде Каталоније.

Током те операције уклоњена су два шрафа из претходне интервенције из 2019. године, који су се померили и вршили притисак на радијални нерв, узрокујући бол и нестабилност при вожњи. 

Пад у Ле Ману је тако, иронично, дошао у "право време", омогућивши му да реши два проблема одједном, иако га је то коштало бодова и одбране титуле.

Овај пех представља наставак тешког почетка сезоне за деветоструког светског шампиона. Иако је у Ле Ману показао делић старе магије освајањем другог места у квалификацијама, лош старт у спринту и каснији пад само су продубили кризу.

У недељној трци, коју је Маркез пропустио, славио је возач Априлије Хорхе Мартин, испред свог тимског колеге и лидера шампионата, Марка Бецекија. Овим резултатом, предност Бецекија у генералном пласману смањена је на само један бод. Маркез је пао на седмо место у поретку, са заостатком од 71 бода за водећим.

Његов повратак на стазу очекује се тек за Велику награду Италије крајем маја, али ће коначна одлука зависити од брзине опоравка. Следећа трка у Мото ГП шампионату вози се наредног викенда за Велику награду Каталоније.

Друго место припало је Мартиновом тимском колеги Марку Бецекију, који је кроз циљ прошао са свега 0,477 секунди заостатка. Трећи степен победничког постоља заузео је возач Трекхауса, Аи Огура (+0,874), што је један од најбољих резултата за овај тим.

Главна трка протекла је без актуелног светског шампиона Марка Маркеза. Шпанац је био приморан да пропусти недељни наступ након што је током спринт трке у суботу доживео тежак пад, при чему је задобио прелом стопала. Његов изостанак максимално су искористили конкуренти како би смањили заостатак или преузели вођство у шампионату.

Стање у генералном пласману

Трка у Француској додатно је закомпликовала ситуацију у врху табеле:

Марко Бецеки остаје лидер са 128 бодова.
Хорхе Мартин му је сада „за петама“ са 127 бодова.
Фабио ди Ђанантонио заузима трећу позицију са 84 бода.

Узбуђења у "краљевској класи" се настављају већ следећег викенда. Наредни гран при на програму је 17. маја, када ће се возачи надметати за Велику награду Каталоније на стази у Барселони.

Возач Ферарија се у последњем кругу окренуо на стази, али је успео да настави трку и да ВН Мајамија заврши на шестом месту, пошто су га претекли Џорџ Расел из Мерцедеса и Макс Ферстапен из Ред Була.

Леклер је после трке позван на саслушање због три одвојена потенцијална прекршаја, која су настала када се возач Ферарија окренуо на стази и ударио у зид.

Леклер је рекао стјуардима на саслушању да после ударања у зид није могао добро да скреће удесно, али су они проценили да "чињеница да је имао механички проблем не представља оправдан разлог за скраћивање више кривина" због чега су казнили возача Ферарија са 20 секунди уместо проласка кроз бокс.

Леклер је на крају трку у Мајамију због казне завршио на осмом месту.

На званичном сајту Ф1 је објављено да је кажњен и Ферстапен. Он је кажњен додавањем пет секунди због кршења правила приликом изласка из бокса, односно јер је прешао белу линију која раздваја излаз из бокса на стазу, што су стјуарди одмах приметили, али су одлуку о казни оставили за период по завршетку трке.

Ферстапен би због тог прекршаја пао са петог на шесто место, али је због Леклерове казне од 20 секунди Холанђанин задржао своју позицију.

Возач Мерцедеса Андреа Кими Антонели победио је на ВН Мајамија. Наредна трка у шампионату Ф1 биће одржана  24. маја трком за Велику награду Канаде у Монтреалу.

Иза њих су се пласирали Џорџ Расел, Макс Ферстапен, Шарл Леклер, Луис Хамилтон, Франко Колапинто, Карлос Сајнс и Алекс Албон.

Деветнаестогодишњи Антонели наставља импресивну серију, након победа у Кини и Јапану, чиме је постао и најмлађи возач који је икада преузео вођство у шампионату.

Стартовао је са пол позиције и успео да одржи прво место до коначног тријумфа.

Антонели је после треће узастопне победе убедљив у генералном пласману са 100 бодова.

Трка је стартовала три сата раније, услед страха организатора од јаке кише.

Италијан је постао и најмлађи такмичар у историји који је преузео вођство у шампионату, а евентуална титула вратила би понос нацији која није дала превелик број врхунских возача.

Наиме, само двојица Италијана су у 76 година дугој историји Формуле 1 успела да сезону заврше на првом месту. Чудно за земљу која је свету подарила Ферари.

Један је легендарни Ђузепе "Нино" Фарина, који је у премијерном издању 1950. године након седам трка славио у свом Алфа Ромеу. Имао је тада 43 године.

Титулу је потврдио у последњој трци у сезони, која је вожена у Монци, а иза себе је оставио Хуана Мануела Фанђа.

Наредне године је управо Фанђо дошао до трофеја, да би првак два пута у низу после њега био још један Италијан Алберто Аскари.

Човек који је превасходно возио моторе, постао је први возач који је донео титулу Ферарију, сада најпознатијој екипи на свету.

После тога, ниједан Италијан није успео да сакупи највише бодова у сезони, што би могло да се промени уколико Антонели настави у сјајном ритму и не подлегне притиску.

Деветнаестогодишњи Антонели наставља импресивну серију, након победа у Кини и Јапану, чиме је постао и најмлађи возач који је икада преузео вођство у шампионату. Ово му је трећа узастопна пол позиција, што га сврстава уз великане попут Михаела Шумахера и Ајртона Сене.

"Био је ово невероватан дан поново бити на пол позицији. Спринт није прошао како смо желели, али смо се одлично вратили", рекао је Антонели.

Иако је у последњем брзом кругу направио грешку и изашао ван стазе у првом завоју, његово време 1:27.798 било је довољно за прво место, са 0.345 секунди предности у односу на Леклеров први покушај, и 0.383 у односу на Ферстапена.

У наставку је Ферстапен смањио заостатак на 0.166 секунди, али није успео да угрози Антонелија, док су ветрови додатно отежавали услове на стази.

Занимљиво је да ниједан возач у претходне четири трке у Мајамију није победио са прва два стартна места, а најављена киша могла би додатно да закомпликује трку.

Ферстапен је, ипак, деловао задовољно након квалификација, истичући да се осећа боље у болиду и да су унапређења дала резултат.

Његов тимски колега и најближи ривал у шампионату Џорџ Расел стартоваће пети, док је седми био возач Мекларена Оскар Пјастри.

Осмо место заузео је Француз Франко Колапинто, док су међу првих десет били и Исак Хађар и Пјер Гасли.

Квалификације је обележио и инцидент са пожаром на кочницама возача Габријела Бортолета, док су возачи Валтери Ботас и Серхио Перез заузели зачеље стартног поретка у првом домаћем викенду Кадилака.

Трећи је био Шарл Леклер из Ферарија.

Велика награда Мајамија вози се у недељу од 22.00 сата.

Најзапаженији период имао је у болиду Лотуса 1993. и 1994. године, када је остварио и најбољи резултат у каријери – шесто место на Великој награди Бразила.

Иако није оставио дубок траг у Формули 1, светску славу стекао је у америчком Индикар шампионату, где је освојио две титуле. Међутим, његову каријеру и живот обележила је несрећа 2001. године на стази Лаузицринг у Немачкој, након које је остао без обе ноге.

Уместо краја, тај тренутак постао је почетак нове, још снажније приче. Занарди се вратио тркама већ 2003. године, у специјално прилагођеном болиду, такмичећи се у шампионатима туристичких аутомобила, где је успео да се поново попне на победничко постоље.

Паралелно са тим, окренуо се парабициклизму, у којем је достигао врхунац – на Параолимпијским играма 2012. и 2016. године освојио је четири златне и две сребрне медаље, потврдивши статус једног од највећих спортиста у историји параолимпијског покрета.

Судбина му није била наклоњена ни у познијим годинама. Занарди је 2020. године тешко повређен у саобраћајној несрећи у Италији, док је возио ручни бицикл, након чега се дуго опорављао.

Председник и извршни директор Формуле 1 Стефано Доменикали опростио се од свог сународника и пријатеља, истичући да је Занарди био инспирација и као човек и као спортиста.

"Суочио се са изазовима који би многе зауставили, али је наставио да иде напред, увек са осмехом и невероватном упорношћу. Његово наслеђе остаје снажно", поручио је Доменикали.

Најишчекиванија сезона на прагу је трећег месеца, а стаза на Флориди тек је четврта станица на којој ће возачи Формуле 1 у 2026. години проверавати ко је најбржи. После паузе од чак пет недеља, наметнуте ратном ситуацијом на Блиском истоку, светски шампионат возача и конструктора наставља се, првог викенда у мају, борбом за Велику награду Мајамија.  

Иако нема дугу традицију у организацији Ф1 такмичења, стаза у Мајамију има шта да понуди љубитељима тркања, а више пута је показала да уме да изненади и искусне возаче и публику жељну узбуђења. Аутодром Мајами обећава спектакл јер спаја дешавања на стази која подижу адреналин и музичке догађаје на Стадиону Хард рок, што привлачи и велики број спортских, холивудских и музичких звезда. 

Историјат стазе у Мајамију 

Још почетком осамдесетих година 20. века родила се идеја да се Мајами нађе у календару Формуле 1. До 2022. године, када се то напокон догодило, низали су се разни разлози за одлагање или одустајање од таквих планова. Једино што није било упитно је интересовање публике за аутомобилизам и тркање па су се нека друга такмичења смењивала на улицама Мајамија.

Предлози да се Формула 1 доведе на Флориду постају све озбиљнији крајем друге деценије овог века. Да није било проблема са развојним плановима Луке у Мајамију, где је било замишљено да се трка одржава, болиди би пролетали овим градом још од 2019. године.

У игру потом улазе Стадион Хард рок и његов власник Стивен Рос. Током неколико година развоја, осмишљено је чак 75 верзија стазе од којих је 36 тестирано у симулацијама пре него што је прихваћен коначан дизајн руте којом би се, око стадиона, кретали болиди на Великој награди Мајамија.

Последњи пут се придруживање Мајамија Ф1 породици одлаже 2021. јер је те године свој деби имала улична стаза у Џеди у Саудијској Арабији.

Прва Велика награда Мајамија вожена је 8. маја 2022. године, а аутодром је званично постао 11. америчка стаза на којој је одржана трка Формуле 1.

Ф1 стазу у Мајами Гарденсу око Стадиона Хард рок дизајнирала је компанија "Apex Circuit Design". У питању је наменски прављена стаза за трке Формуле 1 која се налази на простору који припада стадиону. Сваке године уочи Велике награде Мајамија аутодром се делимично прави изнова спајањем деоница које су интегрисане у простор паркинга између пратећих објеката и око њих. Иако важи за уличну трку, стаза не користи саобраћајнице Мајамија већ само сече неке од њих.

Назив Међународни аутодром Мајами, стаза је добила у септембру 2021. године, неколико месеци пре одржавања првог такмичења Формуле 1 на њој.

До сада је аутодром четири пута угостио најбржи циркус на свету. За тако кратко време показао се као стаза која скупо наплаћује грешке или ригидност стратегије и постао омиљена станица у сезони Формуле 1 за оне који уживају у пратећим забавним програмима.  

Велика награда Мајамија 2026. године обухвата и спринт трку, тако да је 1. мај резервисан за први слободни тренинг и квалификације за спринт, а у суботу су на програму спринт и квалификације за главну трку. Најважнији догађај четврте рунде овогодишњег шампионата Формуле 1 одиграће се 3. маја, од 22 часа по нашем времену, после чега ћемо знати ко је пети носилац титуле краља Мајамија.

Особине стазе 

Као улична стаза, што аутодром око Стадиона Хард рок успешно имитира, траса трке у Мајамију спектакуларна је и за возаче и за гледаоце. Иако можда оставља утисак гламурозне стазе, уопште није лака јер комбинује брзе правце и технички захтевне деонице. Има уске и споре делове, променљиве је клизавости, а висока температура брзо утиче на пнеуматике.

Стаза дуга 5,41 км има 19 кривина, три дугачка правца и могућност да се развију брзине и изнад 350 километара на час. Као главне прилике за претицање издвајају се правци и прва, 11. и 17. кривина.

Дизајнери стазе Ф1 на Флориди нису планирали да публика предуго чека на акцију „точак уз точак“ и зато одмах након стартно/циљног правца стиже брз сегмент прве три кривине.

Читав први сектор стазе, то јест део од стартне линије до мало после осме кривине, вијугав је пут на којем возач мора пажљиво да бира куда ће се кретати како би избегао ивичњаке и ограде, а чак и ако само делимично скрене са путање, може да се опрости од доброг приањања на том сету гума.

Посебно тежак део за предњу десну гуму је потез од шесте до осме кривине, из којег је кључно изаћи са добро балансираним болидом јер следи правац.

Умеће возача у кочењу на великом је тесту у кривинама 11 и 17 којима претходе дугачки правци идеални за развијање максималне брзине и, наравно, атрактивно претицање.  

На листи отежавајућих околности стазе у Мајамију је и њена висинска разлика од око седам метара између кривина 13 и 16, као и то што стаза води преко излазне рампе и испод разних надвожњака по неравном терену.

Шикани коју чине кривине 14 и 15, прилази се успоном који расте до највише тачке смештене негде при средини овог вишеструког завоја, након чега следи низбрдица која лако кажњава и најситнију непажњу.

Стратегије за Велику награду Мајамија

Аутодром у Мајамију могао би да се зове и прилика за грешку јер се возачи на овој Ф1 стази често суочавају са разним изазовима. Реч је о брзој стази са технички тешким елементима, подлози која не троши гуме превише али уме да превари и постане клизава.

Један од главних проблема је скоро никакво приањање мимо стазе, што претицање и враћање на стазу чини пакленим. Клопка у коју лако може да се упадне је опуштање у вијугавом и тесном делу другог сектора стазе.

И најмања киша у сунчаном Мајамију од вожње по аутодрому може да направи слалом. И без кише, у ово доба године, влажност ваздуха је велика, а температура висока, што физички додатно исцрпљује возача.  

Због свега тога тимови пажљиво приступају одабиру гума, планирању одласка на њихову замену и осмишљавању флексибилних резервних планова.

Без обзира на то да ли бирају старт на меким или тврдим гумама, тимови се најчешће одлучују за један пит-стоп. Тврди пнеуматици омогућавају каснији одлазак на замену, иза 30. круга трке, али захтевају веће стрпљење и суздржавање од јурења максималне брзине кретања. Таквом стратегијом Макс Ферстапен је освојио Велику награду Мајамија 2023. године упркос лошој стартној позицији.

Мајами награђује стрпљење и по данима – што више одмиче Велика награда Мајамија то је подлога више прекривена гумом и лакше је по њој возити.

Због спринт трке нема простора за прикупљање довољно података са аутодрома уз примену нановијег сета правила, а ако се урачуна и пауза која је трајала пет недеља, Велика награда Мајамија биће препуна изненађења.   

Судећи по шалама које круже друштвеним мрежама, једино на шта се у Мајамију може рачунати је да болиде у неком тренутку успори возило безбедности. Статистика стазе каже да је вероватноћа да се то деси 75 одсто за виртуелно, а 50 одсто за обично возило безбедности.

Уписано у историју Формуле 1

Као први победник на Међународном аутодрому у Мајамију, 2022. године, у историју се уписао Макс Ферстапен. Холандско-белгијска звезда Формуле 1 на ганц нову стазу у Мајамију, стигао је у мају те године, као актуелни светски шампион. Ипак, стање на листи возача није му ишло наруку јер је у тој фази шампионата био 27 бодова иза првопласираног Шарла Леклера.

Гладан тријумфа, циљао је на победу како би освојио максималан број поена и наставио свој пут ка другој шампионској титули. Грешка коју је направио у трећем делу квалификација коштала га је најбоље стартне позиције па је у борбу за прву Велику награду Мајамија кренуо са трећег места, иза Леклера и Карлоса Сајнца.

Већ у првој кривини Ферстапен је претекао Сајнца, а да би савладао и другог возача Ферарија није му било потребно много – на чело је избио у деветом кругу трке. Покушаје Шарла Леклера да поврати прво место, после изласка безбедносног возила и рестарта трке, Макс је успешно спречио. Њихов дуел са неколико смењивања на првом месту важи за једну од најбољих борби у сезони.

Иако је због укључивања Мајамија у шампионат Формуле 1 тај тријумф историјски, Максова победа 2023. године била је далеко спектакуларнија.

После катастрофалних квалификација и девете позиције на гриду, возач Ред була трку започиње падом на 10. место. Одмах је реаговао и до 12. кривине већ је повратио место које му је преотео Валтери Ботас.

Свестан да је пред њим маратон, Ферстапен је сталожено освајао једно по једно место, захваљујући старту на тврдим гумама, које је штедео док су други губили темпо. Пролазио је глатко поред Леклера и Магнусена, затим Џорџа Расела, па Пјера Гаслија, Сајнца, Фернанда Алонса. Престигао је и клупског колегу Серхија Переза у завешници трке и поред црно-беле заставе прошао први. Ова Максова трка издваја се као савршен пример комбинације контроле темпа и стратегије.

На Великој награди Мајамија 2023. године, Макс Ферстапен поставио је и рекорд најбржег круга трке на овој стази који је и данас важећи.

Шампион Формуле 1 за 2025. годину, британски аутомобилиста Ландо Норис, на Међународном аутодрому у Мајамију 2024. године, у неочекиваном обрту после изласка безбедносног возила на стазу, дошао је до дуго очекиване прве победе и започео свој успон ка врху.

Победе на Великој награди Мајамија

Три возача и два тима славила су тријумф на досадашњим издањима Формуле 1 на аутодрому у Мајамију. Први се на победничко постоље попео возач Ред була Макс Ферстапен 2022. године. Успех је поновио већ следеће године и са два пехара Велике награде Мајамија држи рекорд у броју освојених трка, али и рекорд за највише узастопних победа.

Возачи Мекларена Ландо Норис и Оскар Пјастри имају по једну победу у Мајамију.

Сва три победника враћају се ове године на аутодром са жељом да понове успех. Уколико то пође за руком Норису или Пјастрију, најмање један Максов рекорд биће изједначен.

И Мекларен и Ред бул имају прилику да повећају број конструкторских тријумфа из Мајамија на три.  

Планове свима може да помрси тим Мерцедеса који у овој сезони немилосрдно граби трофеје.

Стаза у Мајамију данас

Иако је, од дебија 2022. године, имао само четири прилике да освоји љубитеље Формуле 1, Међународни аутодром Мајами, пружио је мноштво незаборавних момената и онима који су трке пратили поред стазе, али и гледаоцима широм планете.

Стадион Хард рок синоним је за спектакл у Мајамију. Шест пута је био домаћин Супербоула, на њему су организовани важни бејзбол турнири и бројни рок концерти. Спој таквог простора и стазе направљене да подстиче претицање и борбу „точак уз точак“ али уз највише безбедносне стандарде, добитна је комбинација у Сједињеним Америчким Државама.

Велика награда Мајамија позната је по концертима светских музичких звезда, луксузним зонама, ексклузвним искуствима. Да би посетоцима пружили што атрактивнији визуелни доживљај, организатори су били спремни да направе и лажну марину где су усидрене праве јахте и смештени клубови.

Овај „мини Супербоул“ током три дана привуче више од 250.000 посетилаца. Због свега тога важи за један од најзабавнијих догађаја у сезони.

С друге стране, управо то је разлог за незадовољство неких поштовалаца Формуле 1 који се жале да је у Мајамију све подређено славним личностима, а не правим љубитељима такмичења. Аутодрому се замера одсуство везе са традиционалним стазама, а атмосфера се описује као „превише вештачка“, чак холивудска.

Аутодром у Мајамију важан је због популаризације Формуле 1 у Америци која је више окренута неким другим ауто-мото такмичењима. Место у календару задржаће до 2041. године. Уз Велику награду Лас Вегаса и Велику награду Сједињених Америчких Држава, трке у Мајамију наредних година, биће шансе да се свету у најбољем светлу покаже и америчка аутомобилска индустрија.

Организатори релија су убрзо потврдили да је посада неповређена, али да је аутомобил претрпео толику штету да наставак такмичења није био могућ. Због тога је Ферстапен био приморан да одустане већ након прве специјалне етапе.

Ово није први инцидент за бившег возача Формуле 1, који је током каријере учествовао на више од стотину трка. Прошле године је, такође имао удес на релију у Шведској, када је због пребрзе вожње у кривини слетео са стазе и преврнуо аутомобил.

И поред тога, Ферстапен сениор и даље је активан у мотоспорту, често присутан на тркама и у падоку, где прати развој каријере свог сина.