Био је ово фантастичан дан за момка из Болоње који је у Монци извезао одличну трку од почетка до краја. Упркос томе што је два пута ишао на промену гума, завршио је испред другопласираног колеге из Мерцедеса, Џорџа Расела.

Ово је први пут да је Италијан славио у Монци после 60 година, откад је Лудовико Скарфјоти славио у болиду Ферарија 1966. године.

Макс Ферстапен је такође стигао до подијума, пошто је возач Ред Була одвозао константну трку у којој је на моменте био и на водећој позицији.

На четвртом и петом месту су завршили возачи Мекларена, Ландо Норис и Оскар Пјастри, док је шести био Луис Хамилтон из Ферарија. Пјер Гасли је после неочекиваног освајања пол-позиције трку завршио на седмом месту.

У првих 10 су завршили и Арвид Линдблад, Франко Колапинто и Јуки Цунода.

Почетак трке обележио прекид због удеса Леклера

Иначе, ако је Антонели означио сјајан дан за Италијане, његову лошију страну обележио је удес Шарла Леклера у болиду домаћег Ферарија. 

Он је у трећем кругу излетео са стазе у тренуцима када се налазио на четвртом месту, пошто је изгубио контролу над својим болидом у кривини Параболика. Због тога је трка била прекинута на 30 минута.

Леклер је ударио у зид при великој брзини, али је после свега био добро. Невероватно, али Леклер је и 6. септембра 2020. године, пре тачно шест година, доживео удес у истој кривини.

У генералном пласману, Антонели је сада водећи са 267 бодова, док је Расел други са 201. Следе Хамилтон са 191, Норис са 171 и Леклер са 155 бодова.

Најбржа стаза у календару шампионата Формуле 1 је место где се као код куће осећају и тим Ферарија и њихови тифози, најватренији навијачи ауто-мото спорта.  

Позната по дугим правцима и брзим кривинама, ова стаза подстиче возаче да искористе пун потенцијал својих болида. Овде рекорди редовно падају, али су и кварови мотора и удеси честа појава. Трагедије на стази и око ње превише пута приморавале су организаторе да мењају конфигурацију аутодрома ради веће безбедности свих учесника трка.

Од оригиналне Овалне стазе и њених реинкарнација, преко брзих верзија трасе и чувених кривина попут Параболике, све до модерне стазе која је и даље једна од најзначајнијих и највољенијих у Формули 1, Монца је била нераскидиво повезана са историјом шампионата, а како ствари стоје, тако ће остати и у будућности.  

Историјат Аутодрома Монца

Аутодром у Ломбардији, познат и као Храм брзине, изграђен је 1922. године у Монци, градићу на северу Италије, недалеко од Милана.

Идеју за изградњу сталне тркачке стазе покренуо је Аутомобилски клуб Милана, поводом своје 25. годишњице, али и због потребе италијанских произвођача аутомобила за местом на којем би могли да тестирају и развијају своја возила. Монца је изграђена за само 110 дана и била је тек трећа стална тркачка стаза на свету, после Бруклендса у Великој Британији и Индијанаполиса у САД.

Првобитни комплекс био је замишљен као комбинација друмске стазе и овалне стазе за достизање великих брзина, укупне дужине око 10 километара. Стаза је званично отворена 3. септембра 1922. године, а само недељу дана касније на њој је одржана Велика награда Италије.

Од самог почетка Монца је била место на којем су се испитивале границе аутомобилске технологије. Њена конфигурација омогућавала је возачима да достигну за то време изузетно велике брзине, па је стаза врло брзо стекла репутацију једне од најзахтевнијих на свету.

Историја најстарије тркачке стазе у континенталном делу Европе обележена је и тешким несрећама. Њене кривине показале су се као преопасне већ 1924. када је током трке погинуо британски возач Луис Зборовски. Четири године касније живот је изгубио Емилио Матераси када је излетео са стазе усмртивши и више од 20 гледалаца.

Трагедије су се наставиле 1933. године када су током Црног дана Монце Ђузепе Кампари, Баконино Борцакини и Пољак Станислав Чајковски погинули у одвојеним несрећама на Јужној кривини.

После трагичних догађаја конфигурација је више пута мењана али то није било довољно па је 1938. уследила велика реконструкција. Две старе кривине са нагибом су уклоњенe, изграђени су нови објекти, трибине и боксови за аутомобиле.

Други светски рат прекинуо је тркачке активности пре него што је комплекс био готов тако да је Монца поново дочекала аутомобиле тек 1949. Наредне године Монца је ушла у историју као једна од стаза првог шампионата Формуле 1. Од 1950. године Велика награда Италије организована је у Монци 75 пута што стазу чини једним од најдуговечнијих домаћина у историји Формуле 1.

Посебно поглавље историје чувене италијанске стазе почиње 1954. године када су започети радови на повратку такозване Овалне стазе (Monza Oval). Налик на елипсасту трасу намењену огромним брзинама какву је имао првобитни аутодром, додатна стаза добила је две бетонске кривине са нагибом који је на најстрмијем делу достизао око 80 одсто. Такође, постојећа друмска стаза скраћена је и измењена. На њеном јужном делу две оштре кривине замењене су дугом кривином растућег радијуса, која је добила име Параболика.

Од 1955. до 1961. године на четири издања ВН Италије коришћена је комбинација друмске и овалне стазе, па је траса била дуга око 10 километара. Иако је омогућавала спектакуларне брзине, ова конфигурација била је изузетно опасна. После трагичне Велике награде Италије 1961. године, када су погинули Фераријев возач Волфганг фон Трипс и 15 гледалаца, Формула 1 је заувек напустила употребу Овалне стазе.

Како су тркачки аутомобили постајали све софистициранији брзине су наставиле да расту, а са њима и опасност. Велика награда Италије 1971. године показала се као најкраћа и најбржа трка свих времена до тада са просечном брзином изнад 240 километара на час тако да је постало јасно да су промене неопходне како би се тркање на овој стази могло наставити. Прво су постављене привремене шикане, а 1976. године Монца је добила сталне измене на три места дуж стазе: на правцу поред боксова, као и у кривинама Рођа и Аскари.
 
Додатни радови на унапређењу безбедности уследили су 1994, 1995. и 2000, а 2014. године је асфалтирана зона излетања у кривини Параболика чиме је возачима омогућена нешто шира путања.

Ипак, упркос бројним променама, Монца је сачувала оно по чему је препознатљива – карактеристичан облик, дуге правце, оштра кочења и изузетно велике брзине.

Нема сумње да је ова стаза незаобилазна станица Формуле 1. Чак ни пандемија корона вируса није могла да избаци Храм брзине из календара светског шампионата, а једини прекид у континуитету одржавања ВН Италије у протеклих седам и по деценија забележен је због реконструкције стазе 1980. године када је трка одржана у Имоли.

Ове године такмичење у Монци чини 13. рунду шампионата, а главни догађај ће се одржати 6. септембра у 15 часова по нашем времену. Велика награда Италије возиће се 76. пут. 

Особине стазе  

Најбржа стаза у шампионату Формуле 1 с разлогом носи надимак Храм брзине. На њеним дугим правцима аутомобили достижу брзине и до 370 километара на час, док се чак 80 одсто сваког круга вози под пуним гасом. Уз минималну висинску разлику и оштре шикане, Монца у свакој секунди проверава вештине возача и прецизност са којом су инжењери конструисали болиде.

Круг дуг 5.793 метра састоји се од 11 кривина. Захваљујући правилима уведеним 2026. године, уместо два правца, Монца има четири деонице на којима се препоручује активна аеродинамика – стартно-циљни правац од 1.100 метара и деонице између треће и четврте, седме и осме кривине, као и правац пре Параболике.

Прва и друга кривина познате су заједно као Прва шикана, или Шикана на правцу (Variante del Rettifilo). Овде се брзина са више од 340 смањује на око 65 километара на час, што другу кривину чини најспоријом на стази, док је пролазак кроз прву кривину једна од најбољих прилика за претицање.

Супротност спорим шиканама представљају брзи завоји. Кроз кривину Бјасоно, трећу на стази, пролази се готово пуном брзином, што је око 285 километара на час.

Шикану Аскари чини култни низ широких кривина 8, 9 и 10 које су постајале све брже како је напредовала технологија у Формули 1. Овај вишеструки завој назван је по италијанској тркачкој легенди Алберту Аскарију, који је настрадао у Монци 1955. године.

Стаза има релативно малу висинску разлику од непуних 13 метара, али поједине низбрдице, нарочито после друге кривине Лесмо (четврта кривина стазе) и на прилазу кривини Алборето, додатно утичу на понашање болида.

Параболика, данас званично кривина Алборето, последња је кривина круга и једна од најлегендарнијих у Формули 1. Излаз из кривине је изузетно важан јер свака изгубљена десетинка овде наставља да се „преноси“ читавим стартно-циљним правцем.

Стратегије за Велику награду Италије

Трка у Монци не добија се само снагом мотора. Тимови морају да пронађу прави баланс између брзине на правцима, стабилности у кривинама и очувања гума. Због тога стратегија, од подешавања болида до избора тренутка за одлазак у бокс, може да буде пресудна на најбржој стази шампионата Формуле 1.

Тимови се одлучују да на овом аутодрому, због дугих праваца и малобројних али захтевних кривина, најчешће користе подешавања са малим аеродинамичким притиском (сила која услед струјања ваздуха аутомобил гура надоле). Инжењери раде све како би се смањио отпор ваздуха и повећала максимална брзина. Такав приступ омогућава брже проласке правим деоницама и олакшава претицање, али истовремено смањује приањање у кривинама.

Један од начина да се пронађе равнотежа између брзине и стабилности возила, која је посебно нарушена у шиканама, је да се прилагоде преносни односи како би болид што ефикасније убрзавао након спорих кривина.

Велике брзине и оптерећења при скретању доводе до неравномерног хабања површине пнеуматика. Будући да је део стазе где се налазе боксови доста дугачак, губитак времена је већи него иначе, те је стратегију са једном заменом гума најчешћи избор. Једна од оптималних варијанти подразумева коришћење једног сета средњих и једног сета тврдих гума, уз заустављање отприлике између 20. и 26. круга.

Ипак, услови на стази могу да промене план. Уколико се гуме брже троше тимови могу да пређу на стратегију са два заустављања.

Уписано у историју Формуле 1

Богата историја Монце испуњена је незаборавним тркама и прекретницама од самог уласка у шампионат. Велика награда Италије 1950. године била је последња трка првог Светског првенства Формуле 1. Тријумфовао је Ђузепе Фарина, а ова победа донела му је и прву титулу светског шампиона Формуле 1 у историји.

Чувени аутодром био је поприште једне од најнеизвеснијих завршница у историји шампионата. Велику награду Италије 1971. године освојио је Питер Гетин, а Рони Петерсон прошао је кроз циљ само стотинку (0,01 секунду) касније, док је првих пет возача кроз циљ прошло у размаку од свега 0,61 секунде. Тај резултат и данас представља једну од најтешњих завршница у историји Формуле 1.

Монца је неретко била и место јаких емоција. Ники Лауда се 1976. вратио такмичењу само неколико недеља после готово фаталне несреће на Нирбургрингу. Са још незалеченим повредама, Аустријанац је у Монци завршио четврти, током једног од најхрабријих повратака које је Формула 1 видела.

Посебно место у историји Аутодрома има такмичење 1988. године. Само неколико недеља после смрти оснивача Ферарија Енца Ферарија, судар Ајртона Сене пред сам крај трке са болидом Вилијамса којим је управљао Жан-Луј Шлесер (који је заостајао читав круг) донео је победу возачу Ферарија Герхарду Бергеру, док је његов тимски колега Микеле Алборето заузео друго место. Била је то једина трка те сезоне коју нису освојили возачи Мекларена Сена и Алан Прост, али и један од најемотивнијих тренутака у историји Скудерије.

Ферари је морао да чека осам година на нову победу на својој стази. Михаел Шумахер је 1996. отворио низ тријумфа на ВН Италије и додатно учврстио везу са италијанским навијачима, тифозима.

Још један култни тренутак из 2000. године, оставио је дубок траг у ауто-мото спорту. Шумахерова победа у Монци наговестила је оно што је уследило три трке касније. Немачки возач прекинуо је тада 21-годишњи период без шампионске титуле за тим Ферарија. Шумахер је призор након тријумфа у Монци описао као море црвене боје од којег се најежио.

Бриљантан тријумф младог Себастијана Фетела 2008. био је једно од највећих изненађења у историји Монце. Аустријски аутомобилиста у болиду тима Торо росо освојио је пол позицију по киши, потпуно контролисао ток трке, а потом славио своју прву победу у Формули 1. Са само 21 годином постао је најмлађи победник у том тренутку.

Шарл Леклер је вратио Ферари на врх Монце 2019. после жестоке борбе са Луисом Хамилтоном и Валтеријем Ботасом, доневши Скудерији прву победу на домаћој трци од 2010. године. Тифози су после трке преплавили стазу правећи један од најупечатљивијих призора модерне Формуле 1.

Пјер Гасли је 2020. искористио хаотичан ток трке, црвену заставу и Хамилтонову казну да дође до прве победе у каријери. Француска је његовим тријумфом после 24 године поново имала свог возача врху победничког постоља на трци Формуле 1. Тако је Монца још једном потврдила репутацију стазе на којој се, без обзира на фаворите, историја може исписати у само неколико кругова.

Ривали у борби за титулу 2021. године, Макс Верстапен и Луис Хамилтон, одустали су након судара у првој шикани, након чега су Данијел Рикардо и Ландо Норис заједно стигли до циља, обезбедивши Мекларену незабораван двоструки тријумф и прву победу тима још од 2012. године. То је била последња Рикардова победа у Формули 1 коју је, по обичају, прославио испијањем шампањца из своје патике.

Монца има колекцију разних рекорда у брзини. Овде је Макс Ферстапен у квалификацијама за ВН Италије 6. септембра 2025. године возио просечном брзином од 264,682 километра на час и тако забележио најбржи круг у историји Формуле 1. Дан касније на циљ је стигао први, али то није била обична победа. Са просечном брзином од 250.706 километара на час, то је била најбржа трка у историји Формуле 1, чиме је Ферстапен оборио рекорд Михаела Шумахера на истој стази из 2003. године.

Исход трке у Монци био је одлучујући много пута у прошлом веку. Возач године знао се након ВН Италије шест пута (1950, 1956, 1961, 1966, 1973. и 1978. године), а носилац титуле конструктора пет пута (1958, 1959, 1971, 1977. и 1989. године). Такође, пет пута ова трка одредила је шампионе у обе категорије (1963, 1969, 1972, 1975. и 1979. године).

Храм брзине деценијама држи и рекорд у броју претицања на челу трке. Возачи на водећој позицији смењивали су се чак 41 пут током борбе за Велику награду Италије 1965. године.

Победе на Великој награди Италије

Са 20 победа својих возача у Монци, Ферари је најтрофејнији тим на легендарној стази надомак Милана. Мекларен је вицешампион и, будући да има тек 11 првих места, остаће то још неко време. Нова ера у коју је 2026. године ушао шампионат Формуле 1, иде на руку Мерцедесу, али с обзиром на то да је овај тим у Монци славио победу само седам пута, нема опасности да ће се поредак конструктора променити лако и брзо.

Иако је Ред бул у овој деценији највише пута имао разлога за славље, врх листе најбољих конструктора још је далеко јер је овај тим 2025. године подигао број тријумфа у Монци тек на пет.

У Храму брзине најдубљи траг оставили су Михаел Шумахер и Луис Хамилтон који су по пет пута подизали победнички пехар.

Ипак, никоме није пошло за руком оно што је Фанђо урадио. Аргентински маестрални возач као да у Монци није имао конкуренцију од 1953, до 1955. године и зграбио је пехар три пута заредом.

За место на подијуму Велике награде Италије борили су се бројни возачи у протеклих седам и по деценија. Шумахер и Хамилтон изједначени су и у овој борби са по осам излазака пред публику након трке. Обојица имају по пет првих места, два друга и једно треће место.  

До пол позиције у Монци не долази се лако, али од активних возача по две су успели да освоје Фернандо Алонсо, Макс Ферстапен и Шарл Леклер. Ипак, то је далеко иза Хамилтона који је седам пута у каријери кретао са најбоље стартне позиције на Великој награди Италије – 2009, 2012, 2014, 2015, 2016, 2017. и последњи пут 2020. године.

Аутодром Монца данас

Љубитељи ауто-мото спорта Монцу описују као веома посебно место које одликује изузетан магнетизам. „Када одете тамо, као да пролазите кроз историју. Она се разликује од било које друге стазе”, истакао је спортски новинар Пино Алијеви.

Са капацитетом од скоро 120.000 места, она остаје културно благо које слави наслеђе и узбуђење ауто-мото спорта. Концерти, сусрети са возачима, вечере на стази, листа најбољих места за фотографије за Инстаграм само су део пратеће понуде која је на располагању љубитељима брзе вожње и поштоваоцима Храма брзине.

Болиди Формуле 1 јездиће Монцом најмање још до 2031. године, а организатори и Аутомобилски клуб Италије потврдили су да ће се од 2027, у оквиру Велике награде Италије, одржавати и спринт трке.

Међутим, многе забрињава планирана модернизација вредна 21 милион евра која обухвата унапређење стазе, боксова и трибина.

Док се Формула 1 развија у складу са новим техничким правилима и циљевима одрживости, Монца мора пажљиво да балансира између безбедности, спектакла и традиције и нађе начин да остане и безбедна и узбудљива. 

Треће место заузео је возач Мекларена Оскар Пјастри, док је Шарл Леклер из Ферарија био четврти.

Други возач Ферарија Луис Хамилтон завршио је квалификације на петој позицији. Британац је до последњег дела квалификација стигао са само хиљадитим делом секунде предности.

На шестом месту се нашао Ферстапен, седмом Антонели који ће ипак стартовати са зачеља због промене погонске јединице. Затим следе Колапинто, Норис и Линдблад.

Гасли је тако приредио велико изненађење на стази на којој је 2020. године остварио своју једину победу у Формули 1.

Ово је иначе прва пол-позиција за Алпину још од 2009. године, када се овај конструкторски тим такмичио под именом Реноа.

Трка за Велику награду Италије биће вожена у недељу од 15 часова.

Овај потез представља омаж једном од најуспешнијих партнерстава у историји спорта. Михаел Шумахер је стигао у Ферари из Бенетона 1996. године као двоструки светски шампион, чиме је започета једна од најдоминантнијих ера у Формули 1.

Током једанаест сезона проведених у тиму, немачки возач је освојио пет од својих седам шампионских титула и остварио 72 победе, више него било који други возач у историји Ферарија.

Његов долазак је у потпуности препородио тим, који је до Шумахеровог првог наслова 2000. године чекао на возачку титулу више од две деценије.

Уследило је пет узастопних возачких и шест узастопних конструкторских титула (1999-2004), чиме је Ферари поставио рекорде који и данас стоје.

Симболично, Шумахер је своје прво повлачење из Формуле 1 најавио управо у Монци 2006. године, након претпоследње победе у каријери.

Омаж инспирисан славном историјом

Болиди СФ-26, које ће на Великој награди Италије возити Луис Хамилтон и Шарл Леклер, биће претежно црвене боје, али са детаљима који подсећају на прошлост.

Најистакнутији елемент биће фелне са златним нијансама, као посвета потпуно златним магнезијумским фелнама које је користио модел Ф310 пре три деценије.

Овај визуелни идентитет биће примењен у оквиру прославе тридесетогодишњице Шумахеровог доласка.

На носу болида биће постављено седам звездица, које симболизују седам Шумахерових титула светског шампиона. Овај дизајн инспирисан је мотивом који је легендарни возач носио на врху своје кациге након освајања последње титуле 2004. године.

Поред тога, на болиду ће се наћи и Шумахеров лични лого, састављен од стилизованих слова М и С.

У складу са посебним изгледом болида, Хамилтон и Леклер, као и остатак тима, носиће специјално дизајниране тркачке комбинезоне и опрему.

Возачи ће такође имати и кациге чији ће дизајн бити прилагођен овом догађају, чиме ће се заокружити визуелни омаж немачком асу.

Легенде на стази и изложба у Маранелу

Прослава се неће ограничити само на дизајн болида. Током тркачког викенда у Монци, публика ће имати прилику да на стази види три легендарна Шумахерова Ферарија.

Планиране су демонстрационе вожње модела Ф310 из 1996. године, шампионског Ф2002, једног од најдоминантнијих болида у историји Формуле 1, као и модела 248 Ф1 из 2006. године.

Посебну пажњу привлачи најава да ће за воланом модела Ф2002 у почасним круговима бити Шумахеров бивши тимски колега Рубенс Барикело и његов блиски пријатељ, четвороструки светски шампион Себастијан Фетел.

Фераријев музеј у Маранелу такође ће бити део прославе. Од четвртог до тридесетог септембра биће постављена посебна изложба посвећена Шумахеру, где ће посетиоци моћи да виде пет болида са којима је освајао шампионске титуле од 2000. до 2004. године.

Монца има посебно место у Шумахеровој каријери. Управо на овој стази је 1996. године остварио своју прву победу за Ферари у Италији, што је уједно била и прва победа тима на домаћој трци још од 1988. године.

Укупно је пет пута тријумфовао на Великој награди Италије возећи за италијански тим.

"Морам да будем задовољан протеклим викендом. Сви тренинзи су били некако 'моји', поправљао сам време из вожње у вожњу. Веома сам задовољан што сам поставио рекорд стазе у мојој класи, што ми даје много елана и воље.

Оно што сам радио више од годину дана на аутомобилу је уродило плодом, иако су многи сумњали да ћу успети. Захвалан сам мојој малој екипи која је успела да спроведе моју идеју у дело", изјавио је Милован Веснић.

"Посебно ми је битно што је Ђорђе имао одличан викенд, што је показало обарање рекорда стазе у његовој класи у првој вожњи. У другој је платио мали цех неискуству, било је клизаво, јер је било много уља на стази и то га је коштало победе. Ипак, ово је трећи подијум за њега у пет викенда колико смо возили, ја сам веровао у њега, али нисам веровао да ће бити толико добар", додао је Милован Веснић.

Финале сезоне планирано је за 20. септембар на Бузету у Хрватској.

"Тешка и компликована стаза, мени добро позната, а Ђорђу потпуно нова. Следе припреме, пре свега за њега, ја ћу помоћи саветима као и до сада, а остало је на њему. После тога планирамо да одмах почнемо са припремама за наредну сезону, за коју се надам да ћемо возити све трке", додао је Милован Веснић, који је тренутно други у генералном пласману у својој класи, иако је пропустио четири тркачка викенда.

Ђорђе Веснић није незадовољан приказаним у Словенији.

"Било је много уља на стази, али свима су били исти услови, само се ја нисам најбоље снашао, што је једноставно ствар искуства. Супер се завршило, друго место у класи је нешто чиме морам да будем задовољан.

Сви смо се негде већ окренули наредној сезони, иако је остала још једна трка до краја ове. Прва година на стази ми је изнад очекивања, резултати су ми и више него добри, немам се на шта жалити", изјавио је Ђорђе Веснић, који се бори за треће место у генералном пласману у својој класи.

"Било је прилично лако рећи да. Нисам чак ни разматрао друге екипе", рекао је Норис у разговору за британски Би-Би-Си.

Норис је додао да је постојало интересовање других тимова, али да није желео да напусти Мекларен.

"Не желим нигде да идем. Не желим да будем у неком другом тиму. Не желим да проводим време са другим људима. Зато је ово вероватно била једна од најлакших одлука које сам донео откако сам у Формули 1", навео је Норис.

Британац је у Мекларен стигао пре дебија у Формули 1 2019. године, а са екипом је прошао кроз период у којем тим није имао резултате који су одговарали његовим амбицијама.

Ситуација се значајно променила након што је Андреа Стела крајем 2022. године постао шеф тима. Мекларен је освојио узастопне титуле у конкуренцији конструктора 2024. и 2025. године, чиме је прекинут пост дуг 26 година.

Прошле сезоне Норис је освојио и прву шампионску титулу у каријери.

"Чињеница да сам остао уз њих, а онда смо заједно остварили успех, чини да не желим да одем. Они нису одустали од мене, а нисам ни ја одустао од њих. То је створило веома снажну везу између свих који раде овде", рекао је Норис.

Лошији почетак сезоне није променио Норисову одлуку

Мекларен је сезону 2026. почео испод нивоа који је приказивао током претходне две године. Тим се тешко прилагођава новим техничким правилима која су ове сезоне ступила на снагу.

Норис, међутим, наводи да га лошији резултати нису натерали да размишља о промени средине. Напротив, управо су му додатно потврдили да жели да остане у Мекларену.

"То је управо ситуација због које не желим да одем. И даље уживам у раду и покушавам да са људима са којима сам сада прођем кроз тешке тренутке. Не желим да се кроз такве тренутке борим са неким другим", истакао је Норис.

Према његовим речима, тежак почетак сезоне представља додатни мотив да остане уз тим и покуша да заједно са Меклареном превазиђе проблеме.

"Верујем да можемо да се вратимо у врх без обзира на околности. На неки начин уживам у борби подједнако као и у тренуцима када смо на врху", рекао је Норис.

Он је поручио да му и сама чињеница да је возач Мекларена представља велико задовољство.

"Људи се понекад превише оптерећују питањем да ли је то право место. Верујем да јесте, али чак и да није, чињеница да могу да кажем да сам возач Мекларена и да се такмичим за Мекларен довољна је да будем срећан", закључио је Норис.

Ландо је успео у последње две трке да тријумфује, па следећи тркачки викенд у Италији дочекује пун оптимизма.

Тренутно је четврти у генералном пласману у шампионату и заостаје 83 поена за водећим Кимијем Антонелијем.

Ипак, трка је прекинута већ у другом кругу, пошто је домаћи возач Макс Ферстапен изгубио контролу над болидом Ред Була и ударио у заштитну ограду.

Четвороструки светски шампион јавио је из кокпита да је добро, али није могао да настави трку.

После наставка, Антонели је одлично реаговао и преузео вођство од Нориса. Возач Мекларена је, међутим, успео да узврати, претекне Италијана на стази и врати се на чело.

Британац је у завршници возио на истрошеним тврдим гумама, али је сачувао предност и кроз циљ прошао са 11 секунди предности испред Антонелија.

Расел је уз доста муке задржао трећу позицију пред налетима Луиса Хамилтона и употпунио двоструки пласман Мерцедеса на победничко постоље.

Четврти је био Леклер, док су бодове освојили и Пјастри, Лосон, Хулкенберг, Алонсо и Гасли.

Норису је ово друга узастопна победа, након што је био најбржи и на Великој награди Мађарске.

Антонели води у генералном пласману са 242 бода, испред Расела и Хамилтона са по 183. Наредна трка вози се од 4. до 6. септембра у Монци.

Трка у "Зандворту" била је последња Велика награда Холандије у актуелном календару Формуле 1, пошто уговор са организаторима није продужен.

Холандски возач је у последњем делу стазе пред старт налетео на влажнију површину, након чега се болид заротирао и предњим делом снажно ударио у ограду.

Ферстапен се убрзо јавио из кокпита и потврдио да није повређен, али је његов болид претрпео велико оштећење.

Озбиљније последице избегнуте су и захваљујући брзој реакцији возача Аудија Ника Хулкенберга, испред којег се Ферстапенов болид појавио после ударца.

Возач Ред Була се у тренутку инцидента налазио на седмој позицији, иза Луиса Хамилтона у Ферарију.

Ово је била 12. трка сезоне, а уједно и последња Велика награда Холандије на "Зандворту", који после овогодишњег издања више неће бити домаћин Формуле 1.

Трка је настављена 30-ак минута након инцидента.

Његов најбољи круг био је за само 0,041 секунду бржи од времена које је поставио Ландо Норис у Мекларену, док је треће место у узбудљивој завршници заузео Шарл Леклер у Ферарију. Други возач Мекларена, Оскар Пјастри, стартоваће као четврти.

Водећи у генералном пласману и Раселов тимски колега, Кими Антонели, морао је да се задовољи петом позицијом, што отвара могућност за смањење разлике у врху табеле.

Макс Ферстапен из Ред Була био је тек шести, што је неуобичајено слаб резултат за њега на домаћој стази, док је одмах иза њега завршио возач Ферарија Луис Хамилтон, који тренутно заузима друго место у шампионату са 50 поена заостатка за Антонелијем.

За Расела, који за Антонелијем заостаје 59 поена, ово је савршен почетак другог дела сезоне. Британац је изгубио прикључак у борби за врх у последње три трке пре летње паузе, након победе коју је остварио у Аустрији крајем јуна.

Овом пол позицијом добио је идеалну прилику да у суботњој спринт трци, која се вози на приближно трећини дужине главне трке, смањи бодовни заостатак за тимским колегом.

"Био је ово тежак крај првог дела године, тако да сам заиста срећан што сам се вратио. Круг је био стварно добар. Увек је тешко у спринт квалификацијама јер имамо само један круг да све склопимо, али све се лепо уклопило", рекао је Расел.

Иза водећих возача из најбољих тимова, Пјер Гасли је остварио одлично осмо место за тим Алпин, што представља значајан корак напред за француски тим, који је на ову трку донео прво веће аеродинамичко унапређење после дужег времена.

Испред њега су се нашли Габријел Бортолето из Аудија и Арвид Линдблад из тима Рејсинг Булс. Лијам Лосон, који у Ред Булу мења Исака Хађара након што је Француз сломио зглоб на руци, завршио је као једанаести.

Спринт трка вози се у суботу од 12 часова, квалификације за главну трку су од 16, док је главна трка заказана за недељу од 15 сати.

Четрдесетједногодишњи Британац ове сезоне пружа знатно боље партије него у својој дебитантској години у Ферарију. После истог броја трка прошле сезоне имао је 91 бод и заузимао шесто место у шампионату.

Хамилтон је тако, после Антонелија, возач који је остварио највећи напредак у поређењу са претходном сезоном. Италијан је забележио шест победа, шест пол-позиција и девет подијума, па је главни кандидат за освајање титуле.

Британац је до сада победио на 106 трка у каријери, а последњи тријумф остварио је ове сезоне на Великој награди Шпаније у Барселони.

Ипак, седмоструки првак света скромно је оценио своја издања за воланом болида СФ-26.

"Коју бих оцену себи дао? Можда нешто мало изнад просека", рекао је Хамилтон.

Упркос томе што има прилику да освоји осму титулу и престигне Михаела Шумахера на листи најуспешнијих возача у историји Формуле 1, Хамилтон не жели да размишља предалеко.

"Више волим да идем трку по трку. Усредсређен сам на то како да сваког викенда извучем максимум из онога што имам. Не желим да гледам даље од тога", нагласио је возач Ферарија.

Наредна трка шампионата Формуле 1 биће одржана у Холандији 23. августа.

Друго место освојио је возач Априлије Шпанац Хорхе Мартин, који је за победником каснио 2,538 секунди.

Трећи је био још један возач Априлије Италијан Марко Бецеки, који је за Фернандезом заостао 3,393 секунде.

Прво место у генералном пласману возача држи Мартин са 240 бодова, док је Бецеки други са 209.

Наредна трка у Мото ГП шампионату биће одржана 30. августа за Велику награду Арагона.

Други је био возач Трекхауса Раул Фернандез, који је за Мартином заостао 0,021 секунду, док је Аи Огура из Трекхауса заузео трећу позицију са 0,189 секунди разлике у односу на победника квалификација.

Актуелни шампион Марк Маркез из Дукатија завршио је као шестопласирани у квалификацијама.

Спринт трка за Велику награду Велике Британије возиће се у суботу од 17.00 часова, док је главна трка у недељу од 14.00 сати.

Мартин је водећи у генералном пласману са 208 бодова, други је Огура са 194, а трећи Маркез са 190 бодова.

Треће место освојио је водећи у генералном пласману Кими Антонели из Мерцедеса, који је за победником заостао 18,6 секунди.

Четврти је био Шарл Леклер из Ферарија, док су бодове освојили и Луис Хамилтон (Ферари), Исак Хађар (Ред Бул), Џорџ Расел (Мерцедес), Лијам Лосон (Рејсинг Булс), Нико Хулкенберг (Ауди) и Арвид Линдблад (Рејсинг Булс).

После трке у Мађарској, Антонели је и даље лидер у шампионату са 219 бодова. Други је Луис Хамилтон са 169, док је Џорџ Расел трећи са 160 бодова.

У конкуренцији конструктора, Мерцедес је први са 379 бодова, Ферари је други са 307, а Мекларен трећи са 220.

Наредна трка шампионата Формуле 1 вози се 23. августа за Велику награду Холандије.

Првих 10 у трци за Велику награду Мађарске:

1. Ландо Норис (Мекларен) – 1:39:56.180
2. Макс Ферстапен (Ред Бул) – +15.080 секунди
3. Кими Антонели (Мерцедес) – +18.728 секунди
4. Шарл Леклер (Ферари) – +23.840 секунди
5. Луис Хамилтон (Ферари) – +24.540 секунди
6. Исак Хађар (Ред Бул) – +55.488 секунди
7. Џорџ Расел (Мерцедес) – +57.503 секунди
8. Лијам Лосон (Рејсинг булс) – круг заостатка
9. Нико Хулкенберг (Ауди) – круг заостатка
10. Арвид Линдблад (Рејсинг булс) – круг заостатка

Други је био возач Ферарија Луис Хамилтон, који је за Норисом заостао 0,012 секунди. Шарл Леклер из Ферарија заузео је треће место са 0,238 секунди разлике у односу на победника квалификација.

Водећи у генералном пласману Кими Антонели из Мерцедеса је био четвртопласирани у квалификацијама, а међу првих 10 завршили су Оскар Пјастри (Мекларен), Макс Ферстапен (Ред Бул), Џорџ Расел (Мерцедес), Исак Хађар (Ред Бул), Арвид Линдблад (Рејсинг Булс) и Нико Хулкенберг (Ауди).

Трка за Велику награду Мађарске возиће се сутра од 15 часова.

Антонели има 204 бода у генералном пласману, други је Хамилтон са 159, а Расел је трећепласирани са 154 бода.

Мерцедес је први у конкуренцији тимова са 358 бодова, другопласирани је Ферари са 285, а на трећем месту је Мекларен са 195.

Иако је аранжман постигнут са руководством Формуле 1, још увек се чека формална сагласност владајућег тела, Међународне аутомобилске федерације (ФИА), а званична објава, према писању Би-Би-Сија, очекује се ускоро.

Премијер Малезије, Анвар Ибрахим, најавио је да би коначна одлука могла бити саопштена већ у недељу, 26. јула, чиме би се потврдиле вишемесечне спекулације о повратку једне од најпопуларнијих стаза у Азији.

Рат на Блиском истоку прекројио планове

До промене у календару дошло је након што су трке у Бахреину и Саудијској Арабији, првобитно заказане за април, одложене у марту због рата на Блиском истоку у који су укључени САД, Израел и Иран.

Руководство Формуле 1 надало се да би трка у Бахреину могла бити одржана у октобарском термину, али како се приближавао крајњи рок за логистичку потврду, а сукоб није показивао знаке смиривања, донета је одлука да се потражи алтернативна локација.

Отказивање трка на Блиском истоку оставило је празнину у календару и приморало челнике такмичења да траже решења. Поред Малезије, као потенцијална замена помињала се и стаза Портимао у Португалији.

Сепанг спреман за повратак после девет година

Стаза Сепанг је била домаћин Велике награде Малезије од 1999. до 2017. године, када уговор није продужен због високих трошкова организације и пада продаје улазница. Последњи победник на овој стази био је Макс Ферстапен.

Упркос деветогодишњој паузи, Сепанг је задржао све неопходне ФИА стандарде и редовно је домаћин другим престижним такмичењима, попут МотоГП шампионата, што га чини идеалним кандидатом за брзо преузимање организације.

Министар омладине и спорта Малезије Тауфик Јохари потврдио је да су у току интензивни преговори са руководством Формуле 1 и да влада озбиљно разматра ову прилику.

Повратак Формуле 1, макар и као привремено решење, представљао би значајан догађај за ауто-мото спорт у Азији и прилику за нову генерацију возача да се опробају на једној од технички најзахтевнијих стаза у историји такмичења.

Потврда трке у Малезији креираће и велики логистички изазов за тимове, јер ће се возити три тркачка викенда заредом. Према новом распореду, караван Формуле 1 ће се такмичити у Азербејџану, затим у Малезији, а одмах потом и у Сингапуру.

Ипак, возач Мерцедеса остао је миран у кључним треунцима и сигурном вожњом стигао до још једног великог успеха, укупно шесте титуле у сезони.

Деветнаестогодишњак је пре овог тријумфа био најбржи у Кини, Јапану, Мајамију, Канади и Монаку.

Трку је обележио и пех за Антонелијевог тимског колегу Џорџа Расела, који је морао да одустане већ у раној фази након инцидента. То је додатно олакшало Антонелијев пут ка победи и и омогућило му да увећа предност у борби за шампионску титулу.

Луис Хамилтон завршио је на четвртој позицији, док су међу освајачима бодова били и Оскар Пјастри, Исак Хаџар, Ландо Норис, Габријел Бортолето, Арвид Линбланд и Франко Колапинто.

У генералном пласману Антонели води са 204 бода, Хамилтон има 162, Џорџ Расел 154, а Шарл Леклер 126.

Други је био возач Ред Була Макс Ферстапен, који је за Антонелијем заостао 0,317 секунди.

Актуелни шампион Ландо Норис из Мекларена заузео је треће место са 0,440 секунди разлике у односу на победника квалификација, али ће у трци стартовати 10 позиција ниже због тога што је заменио погонску јединицу.

Возач Мерцедеса Џорџ Расел је био четвртопласирани у квалификацијама, а међу првих 10 завршили су Шарл Леклер (Ферари), Луис Хамилтон (Ферари), Оскар Пјастри (Мекларен), Арвид Линдблад (Рејсинг Булс), Габријел Бортолето (Ауди) и Исак Хађар (Ред Бул).

Трка за Велику награду Белгије возиће се у недељу од 15 часова.

Антонели је водећи у генералном пласману са 179 бодова, други је Расел са 154, а трећи Хамилтон са 147 бодова.

Мерцедес је први у конкуренцији конструктора са 333 бода, другопласирани је Ферари са 255, а на трећем месту је Мекларен са 179.

Шпанац је трку завршио за 40:53,148 минута.

Други је био возач Трекхауса Аи Огрура, док је треће место заузео његов тимски колега Раул Фернандез.

Водећи у генералном пласману Хорхе Мартин из Априлије је трку завршио на петој позицији.

Мартин има 208 бодова у генералном поретку, други је Огура са 194, а трећи Маркез са 190 бодова.

Наредна трка у Мото ГП шампионату возиће се 9. августа за Велику награду Велике Британије на стази "Силверстон".