Ангелина Топић је такмичење започела прескакањем висине од 1,85 метара, пошто је одлучила да пропусти почетних 1,80.

Српска атлетичарка је потом била сигурна на 1,89 и 1,93 метра – све висине прескочивши из првог покушаја.

На 1,96 метара први пут је оборила летвицу, после чега је одлучила да пређе на наредну висину и покуша на 1,98 метара.

Нажалост, у два покушаја није успела да савлада висину на којој је поставила државни рекорд, па је такмичење завршила на седмом месту.

Прво место освојила је Аустралијанка Никола Олислагерс (2,02), друга је била Украјинка Ирина Герашченко (2,00), а трећа Марија Вуковић из Црне Горе (1,98).

Подсетимо, на претходном такмичењу, на Дијамантској лиги у Пољској пре неколико дана, Топићева је заузела пету позицију. 

Док је средином августа на Европском првенству стала на висини 1,88 метара, заузевши 12. место.

Само десетак дана од Европског првенства, Топићева је поправила утисак и из прве успела да прескочи висине од 1,84, 1,89 и из друге 1,93, пре него што је из прве оставила иза 1,96.

Најбољи резултат српске атлетичарке био је довољан за пету позицију, будући да су три девојке ишле на 1,98, а шампионка света Никола Олислагерс из Аустралије стала на 1,96, али без претходних обарања.

После слабијег издања у Бирмингему, које ју је удаљило од борбе за медаљу, Топићева је у Пољској приказала много бољи наступ. Иза себе је оставила и сребрну Жодзикову и бронзану Вуковићеву са Европског првенства, које су прескочиле 1,93 метра.

Друга представница Србије, репрезентативка у троскоку Ивана Шпановић заузела је претпоследње место на митингу Дијамантске лиге у Хоржову.

Успела је да оствари резултат од 13,43 метара, што није било довољно за додатна три покушаја.

За Шпановићеву је ово био први наступ на Дијамантској лиги ове сезоне, где је остала без вишег пласмана, а пре најбољег резултата имала је скокове од 13,45 и 13,21 метара.

Победу је у Пољској однела Сенегалка Сали Сар, која је до првог места стигла уз нови национални рекорд од 15,08 метара. Друго место припало је Кубанки Лејанис Перез Ернандес са 14,91, док је њена сународница Дејвислејди Веласко била трећа са резултатом 14,84 метра.

У последњој серији Бошковић је направио преступ од три центиметра.

Победу у Лозани остварио је грчки атлетичар Милтијадис Тентоглу, европски и олимпијски шампион, који је скочио 8,24 метра. Друго место припало је Швајцарцу Симону Ехемеру са 8,13 метара.

Бошковић је иза себе оставио и актуелне светске и европске дворанске шампионе. Француз Жерсон Балде био је пети са 8,02 метра, док је Бугарин Божидар Сарабојуков заузео осмо место са 7,88 метара.

Бошковићу је наступ у Лозани наставак изузетног развоја током ове сезоне. Млади српски атлетичар је недавно дебитовао и на Европском првенству, где је заузео пето место.

У преосталих пет серија забележила је резултате од 59,41, 58,53, 58,36, 58,04 и 57,93 метара.

Победила је Јапанка Харука Китагучи, олимпијска шампионка, која је у Лозани остварила најбољи резултат сезоне – 64,90 метара.

Друго место припало је Колумбијки Флор Денис Руиз Хуртадо са 64,29 метара.

За Вилагош је ово био пети подијум у Дијамантској лиги ове сезоне.

Два пута је била друга, а три пута трећа, па се у генералном пласману изједначила на првом месту са Кинескињом Зији Јан, која овог пута није наступила.

Вилагош је, међутим, такмичила на једном митингу више.

Наступ у Лозани уследио је само пет дана након финала Европског првенства у Бирмингему, на којем је Вилагош освојила бронзану медаљу и била једина српска освајачица одличја.

После такмичења у Лозани, сезона бацања копља за даме у Дијамантској лиги биће завршена финалним митингом у Бриселу, 4. и 5. септембра, чиме ће се и знати коначна победница.

Медаље и лични рекорд од 67,22 метра

Изгледе да се нађу на борилиштима у главном граду Мађарске имају још Ивана Шпановић у троскоку и Лука Бошковић у скоку удаљ. Од резултата на предстојећим митинзима зависиће да ли ће и они изборити право наступа.

Рок за испуњење услова за пласман истиче 31. августа.

Адриана Вилагош је на недавно завршеном Европском првенству у Бирмингему освојила бронзу, док је Ангелина Топић у финалу била далеко од медаље.

Шта је Ултимативно првенство света?

Ултимативно првенство света је ново такмичење за крај сезоне које организује Светска атлетика. То је потпуно нови формат који неће заменити постојећа светска првенства на отвореном.

На Ултимативном првенству света надметаће се само најбољи од најбољих. Због малог броја такмичара програм ће трајати кратко и одвијаће се динамично, без класичних квалификација.

У техничким дисциплинама учествоваће по осам најбољих такмичара – олимпијски и светски прваци, као и шест најбоље рангираних атлетичара.

На средњим и дугим пругама наступиће по 12 такмичара и они ће имати само финалне трке.

У спринту и препонским дисциплинама предвиђено је по 16 учесника, па ће најбољи до завршнице морати да наступе два пута.

За разлику од класичних светских првенстава, на овом такмичењу неће постојати ограничење броја учесника из једне државе.

Планирано је да се одржава сваке друге године, у терминима када нема традиционалног Светског првенства на отвореном.

"Много ми значи победа, показао сам себи и тиму да могу да однесем тријумф и поред минуса пред крај. Све до последњих 400 метара био сам у вођству, а онда је мало недостајало да изгубим прво место. Захваљујући тренеру Десимиру Гајићу, који је био поред стазе, успео сам да се вратим сјајним спринтом у последњих 200 метара и победим младог такмичара из Аустрије. Суштински сам временом задовољан, али свакако да могу боље, јер сам и остваривао боље резултате. Поносан сам због изузетно финиша, посебно у последњих 80 метара", истакао је Филип Милановић за Портал РТС-а.

"Тренер је рекао да никада није видео тако јаку завршницу"

У спорту се често каже да глава побеђује онда кад тело више не може. Члан АК Црвена звезда је у Аустрији то и доказао – фантастичном завршницом у којој је надокнадио заостатак и стигао до победе.

"Од старта сам кренуо фуриозно, био сам у првој стази и повукао све такмичаре. Током 2.600 метара сам био први, онда ме је престигао млади момак из Граца, али тренер ми је пружио невероватну подршку. Веровао сам најпре у себе, али и у његове савете, знао сам не само да могу него и да морам да победим. Као што је рекао тренер, победила је моја глава, јер сматра да имам менталитет победника, због којег сам и славио на крају. Осим тога, рекао је да никада није видео тако јаку завршницу. Било је тешко, али и веома лепо у целокупној атмосфери са трибина, за мене су навијали моји људи из АК Црвена звезда и матичног клуба Нови Пазар, у којем тренирам кад год сам у родном граду – два братска клуба", нагласио је Милановић.

На крилима сјајне трке и лидерске позиције, сезону наставља с великим амбицијама, усмерен ка новим победама и обарању рекорда.

"Подстрек ми је за нова такмичења која ме очекују. У Копенхагену 19. септембра трчим Светско улично првенство на пет километара. Покушаћу да истрчим линчи рекорд испод 16 минута и 20 секунди", поручио је Милановић.

Колегиница из клуба Милица Томашевић бриљирала је на 1.500 метара, те је кроз циљ прошла после 4:19,96, уједно поставивши лични рекорд и најбољи резултат митинга. 

"Веома је ценим, волим и драго ми је што је у тако јакој конкуренцији остварила успех. Изузетно сам поносан на њу, као и на све моје драге пријатеље из АК Црвена звезда – тренере, руководство, тркаче. Са свима волим да проводим време, увек ме обрадују и улепшају ми дан кад год сам на тренингу са њима. Насмејани, срећни, испуњени људи, здрави и ментално и физички, сваког дана померају своје границе", рекао је Милановић.

Момак из Новог Пазара додао је да је домаћин такмичења у Аустрији био Србин Милан Ерор, истакнути спортски радник у Вајдхофену и некада успешан атлетичар. Он их је, заједно са својом породицом, срдачно угостио и учинио да се током боравка осећају као код куће.

Додаје се да се пливају три трке, у дужини од 5 км - два круга око острва, 2.5км - један круг око острва и 1.250км низводно од горњег шпица острва до доњег. Организатори истичу да су пријаве могуће преко сајта или на лицу места на дан маратона од 8 до 10 часова.

"Овај спортски догађај већ десет година окупља пливаче свих генерација и промовише спорт, рекреацију, боравак у природи и заштиту речних екосистема. Маратон је током претходне деценије постао препознатљив по јединственој стази која води око острва Ада Међица, са деоницама које се пливају низводно и узводно, што такмичење чини јединственим у региону", додају организатори.

На крају се истиче да се очекује учешће великог броја пливача из Србије и иностранства, као и бројних љубитеља спорта, рекреације и природе. 

"Јубиларно 10. издање биће прилика да се обележи десет година успешне организације, промоције пливања на отвореним водама, здравог начина живота и очувања природних лепота наших река", закључују организатпори.

Злато је припало Хрватици Сари Колак, док је сребрна била Немица Јулија Улбрих.

За Вилагош је ово трећа узастопна медаља на Европским првенствима, након сребра освојеног у Минхену и Риму.

Друга представница Србије у бацању копља, Марија Вученовић, није успела да избори финале.

Србија је у Бирмингему имала 13 представника, а петоро је изборило пласман у финале.

Армин Синанчевић заузео је осмо место у бацању кугле. Европски вицешампион из Минхена најбољи резултат остварио је у другој серији, када је бацио куглу 20 метара и два центиметра.

Лука Бошковић стигао је до петог места у скоку у даљ. Иако је током финала дувао ветар у груди, успео је да реализује свих шест покушаја, а најбољи скок забележио је у последњој серији – 8,08 метара.

Михајло Катанић поправио је лични рекорд у полуфиналу на 400 метара са препонама. Границу је спустио на 49,61 секунду, али му то није било довољно за борбу за медаљу.

Ивана Шпановић, која је у Бирмингему наступила у троскоку, такмичење је завршила на осмом месту са резултатом 14,06 метара.

Србија је у овој дисциплини имала још једну представницу. Александрија Митровић поставила је лични рекорд у квалификацијама – 13,93 метра.

У квалификацијама на 400 метара, Александра Пешић истрчала је лични рекорд од 52,55 секунди, али то није било довољно за пласман у полуфинале. У наредну фазу није прошла ни Милица Еминић на 100 метара са препонама.

Милица Гардашевић четврти наступ на Европским првенствима на отвореном завршила је у квалификацијама скока у даљ, са најбољим резултатом од 6,50 метара.

Ангелина Топић заузела је 12. место у скоку у вис. Прескочила је почетну висину од 1,83 метра, али није успела да настави такмичење. Нагло захлађење и услови у финалу утицали су и на њен наступ.

Још један од дебитаната на првенству, Дарио Башић Палковић није успео да се пласира у полуфинале у дисциплини 200 метара, пошто је у првој квалификационој групи трку завршио на седмом месту резултатом 21,17.

Најмлађа представница Србије, Мина Станковић, заузела је 17. место у брзом ходању на полумаратонској дистанци.

Упркос томе што је већина српских представника остала без пласмана у борби за медаље, петоро атлетичара изборило је финале, док је Адриана Вилагош још једном потврдила место међу најбољима у Европи.

Српска атлетика тако из Бирмингема одлази са бронзаном медаљом и неколико резултата који представљају добру основу за наставак сезоне.

Сребро је освојила штафета Велике Британије (2:59.19), док је бронза припала штафети Холандије (2:59.49).

Златну медаљу у женској штафети 4x400 метара освојила је Холандија (3:21.10). Сребро је припало Великој Британији (3:21.68), док је бронзано одличје освојила Италија (3:23.57).

"Бронза за Србију и још један успех наше Адриане Вилагош! Поносни на ову медаљу и на Вашу енергију и борбеност! Браво, Адриана", навео је Вучић у честитки на друштвеној мрежи Икс.

Вилагош је до бронзе стигла хицем из друге серије од 60,93 метра.

Швеђанин је такмичење започео успешним покушајем на 5,55 метара, а потом је без проблема прескочио и 5,85 метара.

На висини од 6,00 метара Дуплантис није био успешан из првог покушаја, али већ у другом је пребродио висину. 

Висину 6,10 метара савладао је лако из првог покушаја, исти сценарио био је и на висини 6,15. 

После освојеног злата, Дуплантис није покушао да прескаче 6,20 метара. 

Швеђанин је тако такмичење завршио са 6,15 метара, што је било довољно за нову европску титулу.

Пре тога је Хант освојила златне медаље у трци на 100 метара и трци на 200 метара, чиме је у Бирмингему постала европска шампионка у обе спринтерске дисциплине.

Најпре је тријумфовала на 100 метара резултатом 11,00 секунди, а потом је била најбоља и на 200 метара, које је истрчала за 22,19 секунди.

Треће злато освојила је у женској штафети 4×100 метара, заједно са Дином Ешер-Смит, Саксес Едуан и Имани-Ларом Лансикот. Британке су до титуле стигле у времену 42,05 секунди.

Сребрна медаља припала је Италијану Пјетру Риви, који је кроз циљ прошао у времену 2:09:18, док је бронзу освојио Израелац Гашао Ајале, пореклом из Етиопије, са резултатом 2:09:21.

У женској конкуренцији доминирала је Алисa Ваинио. Финска атлетичарка, која је прошле године на Светском првенству у Токију заузела пето место, славила је резултатом 2:22:26.

Ваинио је готово три минута поправила претходни рекорд Европских првенстава, који је Францускиња Кристел Дано поставила у Цириху 2014. године.

Сребро је освојила Мађарица Лили Ана Виндиш-Тот, која је поставила лични рекорд – 2:27:21, док је бронза припала домаћој такмичарки Аби Дoнели са временом 2:27:33.

У екипној конкуренцији, Израел је освојио злато у мушкој конкуренцији захваљујући томе што је чак четворицу маратонаца имао међу 12 најбољих. Немачка је била друга, а Француска трећа.

У женској екипној конкуренцији најуспешнија је била Велика Британија, испред Италије и Шпаније.

Новинар РТС-а Милош Марковић оценио је да је најважније да Вилагош у финалу "крене од прве серије као да се ништа у квалификацијама није десило", и са максималном концентрацијом.

У борби за медаљу очекује се јака конкуренција, али Вилагош има прилику да Србији донесе једино одличје са шампионата. Директан пренос финала је од 20.55 на Другом програму РТС-а.

Топићева без трећег узастопног европског одличја

Ангелина Топић није успела да се трећи пут узастопно попне на победничко постоље на европским првенствима. У финалу скока у вис прескочила је само почетну висину од 183 центиметра и такмичење завршила на 12. месту.

На њен наступ могао је да утиче нагли пад температуре у Бирмингему. После изузетно топлог времена током претходних дана, температура је у време финала била око 16,17 степени, а атлетичарке су се загревале у јакнама.

Топићева је имала проблема и са концентрацијом. Неколико пута је покушавала да изведе залет на висини од 188 центиметара, док се истовремено одвијало финале трке на 10.000 метара.

Ипак, најважније је да нема говора о повреди, а очекује се да српска атлетичарка брзо остави овај наступ иза себе.

Гардашевићева без финала

Милица Гардашевић није успела да избори пласман у финале скока удаљ. Српска атлетичарка је у квалификацијама најбољи резултат остварила већ у првој серији, када је скочила 6,49 метара.

У другом покушају била је још боља за један центиметар – 6,50, док је у трећој серији преступила. То је било довољно за 19. место, а за пласман у финале било је неопходно прескочити 6,61 метар.

Дијаз четврти свих времена, Вебер преко 90 метара

Један од најбољих резултата претходне вечери остварио је Италијан Енди Дијаз, који је у троскоку забележио 18,15 метара. То је четврти најбољи резултат у историји дисциплине, само 14 центиметара краћи од светског рекорда Џонатана Едвардса из 1995. године.

У бацању копља истакао се Немац Јулијан Вебер, који је у последњој серији преузео прво место и као једини такмичар пребацио границу од 90 метара.

Швеђанин Андреас Алмгрен је од почетка до краја контролисао финале трке на 10.000 метара и освојио злато са чак 20 секунди предности у односу на конкуренцију.

Домаћа публика имала је разлога за славље и у штафетама. Велика Британија освојила је две златне медаље у штафети 4x100 метара, у мушкој и женској конкуренцији.

Посебно се издвојила Ејми Хант, која је освојила злата на 100 и 200 метара, као и у штафети 4x100 метара. Вечерас ће имати прилику да освоји и четврто злато, у новој дисциплини – мешовитој штафети 4x100 метара.

Ипак, главна пажња српске спортске јавности биће усмерена на Адријану Вилагош, која ће од 20.55 покушати да освоји медаљу за Србију у финалу бацања копља.

Сезону на отвореном започела је ове године на митингу Дијамантске лиге у Рабату, где је прескочила 1,94 метра и освојила треће место.

Управо је у Мароку пре две године први пут прескочила 1,98 метара и поставила државни рекорд Србије. Исти резултат поновила је касније на Дијамантској лиги у Паризу.

Надмашила га је крајем фебруара ове године на митингу у словачкој Бањској Бистрици, где је први пут у каријери прескочила два метра, поставила нови државни и лични рекорд и уписала се на елитну листу атлетичарки које су у каријери успеле да савладају ту "магичну висину".

У марту је на Светском дворанском првенству у Торуњу освојила сребрну медаљу, прескочивши 1,99 метара.

Сада је пред њом нови велики изазов. После сребра и бронзе, Топићева вечерас у Бирмингему напада европско злато - прво у сениорској каријери.

Борба Топићеве и Махучихове

У финалу ће се Ангелина Топић поново такмичити против Јарославе Махучих, актуелне светске рекордерке у скоку у вис.

У другој серији дошла је до 6,50 метара и за један центиметар поправила резултат из првог покушаја. Ветар је дувао брзином од 1,7 метара у секунди. Док је у трећој серији преступила и тиме завршила такмичење у скоку удаљ.

Српска представница заузела је девето место у квалификационој А групи, односно 19. позицију када се саберу резултати обе групе.

Најбоља у квалификацијама била је Немица Малајка Михамбо, која је скочила 7,10 метара, али уз ветар од 3,3 метра у секунди.

Португалка Агате де Соуса је са тачно седам метара поставила свој најбољи резултат сезоне, док је Италијанка Лариса Јапикино заузела треће место скоком од 6,94 метра.

Квалификациону норму од 6,80 метара пребациле су и Британка Џезмин Сојерс, Францускиња Илари Кпача и Румунка Рамона Елена Верман. Остале финалисткиње одређене су на основу пласмана.

Финале је на програму сутра од 20.05 уз пренос на РТС 2.

У финале скока удаљ пласирале су се:

Малајка Михамбо (Немачка) – 7,10 метара
Агате де Соуса (Португалија) – 7,00
Лариса Јапикино (Италија) – 6,94
Џезмин Сојерс (Велика Британија) – 6,90
Илари Кпача (Француска) – 6,88
Рамона Елена Верман (Румунија) – 6,81
Полин Хондема (Холандија) – 6,75
Моли Палмер (Велика Британија) – 6,72
Маја Оскаг (Шведска) – 6,66
Ајла Халберг Хосеин (Шведска) – 6,66
Фатима Дијаме (Шпанија) – 6,65
Јанис Давид (Француска) – 6,61 метар.

Златну медаљу освојила је Марија Перез из Шпаније са 1.30,06 сати, сребро је припало Италијанки Александрини Михај са 1.31,04, а до бронзе је дошла Украјинка Људмила Ољановска са 1.31,07.

Шампион Европе у мушкој конкуренцији је Шпанац Пол Мекарт са 1.23,23 сати, сребрну медаљу освојио је Италијан Франческо Форунато са 1.23,36, док је његов сународник Андреа Кози дошао до бронзе резултатом 1.23,49.