Градски секретар за послове одбране, ванредне ситуације и координације Дарко Главаш је у "Београдској хроници" говорио о синхронизацији МУП-а, Министарства здравља, ЈКП-а и Паркинг сервиса на што ефикаснијој и бржој организацији и припреми свега потребног за период пре, током и после трка у суботу и недељу.

Главаш истиче да бити постављено 2000 саобраћајних знакова, учествоваће преко 700 редара и усмеривача на траси и око 400 припадника МУП-а.

"Од ове године је на Тргу републике и старт и циљ. Траса је усвојена од стране Скупштине града Београда и прилагођена је и радовима на улицама, услед припрема за Експо. Већ у петак од 22 часа крећу екипе Паркинг сервиса и МУП-а са чишћењем трасе. Од среде ће већ власници возила на новој траси добијати обавештења", истиче Главаш.

Питање које највише занима грађане и посетиоце Београда јесте рута, која је ове године измењена.

"Лакши део је у суботу са полумаратоном. Стартује у девет часова, а траса се затвара од осам часова. Један део Васине и Трга Републике ће бити затворен ноћ пред. Затим се креће редом Македонском, Светогорском, Таковском, прелази се на Савски трг, па Београд на води и излази се на мост на Ади", појашњава Главаш.

Новина је и више места на којима ће се склањати такмичари који је испуњавају временску норму. За полумаратон ће их бити на седам места. Они који не испуњавају норму ће бити склоњени, како градске улице не би непотребно биле затворене. Трка је ограничена на три сата", каже Главаш, додваши да маратон креће у недељу од осам часова уз 11 места за "чишћење" учесника са недовољним временом.

Комплетну трасу полумаратона и маратона, те остатак гостовања Главаша у "Београдској хроници" можете да погледате у видеу на почетку текста.

Друго место освојио је Етиопљанин Бајелињ Тешагер (2:05:23), док је трећу позицију заузео Сила Кипту из Кеније (2:05:28).

У женској конкуренцији Шур Демис је на циљ стигла временом два сата, 18 минута и 34 стотинке, а овим резултатом поставила је нови рекорд маратона у Паризу у женској конкуренцији.

Њена сународница Мисгане Алемајеху заузела је друго место (2:19:08), а трећа кроз циљ је прошла Магдалин Масаи из Кеније (2:19:17).

Пет минута касније, стартовали су врхунски тркачи, а након тога и остали учесници маратона.

Први пут ове године у Паризу се међународни маратон одржава без коришћења пластике, па такмичари неће имати на располагању воду у пластичним флашицама.

Сви учесници овогодишњег Париског маратона позвани су да дођу са својом вишекратном флашицом воде.

Топићева је медаљу освојила на такмичењу у Торуњу, у Пољској, од 20. до 22. марта ове године.

Српска атлетичарка је раније ове године словачкој Бањској Бистрици поставила државни рекорд, прескочивши два метра.

Крајем јануара у пољском Лођу зауставила се на висини 1,98 метара, што је изједначен резултат као што има на отвореном.

Претходне године је освојила бронзу на Светском првенству у Токију, док је 2024. на Европском првенству у Риму била сребрна.

Учесници су имали прилику да кроз неколико различитих формата оријентиринга попут спринт трке, оријентиринга стазама, оријентиринга мобилним телефонима, потраге за благом, лавиринта и "fast punchinga" буду део овог пројекта и да се кроз радионице о здравој исхрани као и артиклима о значају оријентиринга на психофизичко стање, одлагању отпада и осталим важним темама едукују о овим значајним сегментима који утичу како на бригу о сопственом здрављу, тако и о њиховом позитивном утицају на животну средину.

Сви учесници су добили лепе и пригодне поклоне, а најбољи појединци и вредне награде.

Кроз сарадњу са домаћом оријентиринг заједницом и великим бројем образовних система, пре свих са основним школама овај пројекат који се завршава у мају 2026. године се у Србији успешно приводи крају.

Први пут у историји, Београдски маратон биће одржан током два дана, с обзиром на то да ће све трке бити раздвојене, па ће се тако у суботу 18. априла са почетком у 9 часова трчати полумаратон.

Трка на 10 километара заказана је истог дана у 18 часова, док ће се маратонска трка одржати у недељу од 8 часова. Старт и циљ биће на Тргу Републике.

Хабуш је најавио да се ове године очекују изузетно квалитетне трке у полумаратону и маратону у обе конкуренције. Он је подсетио да је најбоље време на деоници од 42 километра и 195 метара у Београду истрчао Кенијац Џафет Косгеи 2006. године у времену 2:10:54.

"Сви елитни маратонци који долазе на трку ове године имају резултате далеко испод два сата и осам минута. Треба нагласити да нова траса стазе много више погодује тркачима, много је бржа, а обезбеђени су и пејсери тако да смо се потрудили да осигурамо најбоље могуће услове како би био оборен рекорд стазе који је стар две деценије.

Међу такмичарима ће бити и чувени македонски маратонац Дарио Ивановски, који ће пред београдском публиком бити веома мотивисан да оствари запажен резултат.

Треба истаћи и да када је реч о полумаратонцима, долазе нам тркачи који имају личне рекорде који су знатно испод 62 минута тако да и ту очекујемо напад на рекорд стазе", поручио је Хабуш.

Трка на 42 километра и 195 метара биће уједно и државно првенство у маратону, а по речима Хабуша најмасовнији спортски догађај у Србији поново ће оправдати свој епитет.

"Очекује се 15 хиљада тркача, а овај догађај биће нам тест такмичење и на неки начин генерална проба за Европско првенство у трчању на 10, 21 и 42 километра коме ће Београд бити домаћин 2027. године.

Морам да нагласим да велику помоћ и подршку и ове године имамо од стране Града Београда, који је генерални покровитељ, и свих градских и комуналних служби, као и полиције, медицинских служби и Црвеног крста.

Као и сваке године створена је права синергија како би смо у Београду имали још један врхунски спортско-туристички догађај, који ће у свет послати најлепшу могућу слику", закључио је Хабуш.

"Могу да кажем да сам веома задовољна, посебно јер сам здрава, имамо довољно времена за Бирмингем. Не либим се да кажем да ми је примарни циљ да на Европском првенству освојим злато, али то неће бити лако", рекла је Ивана Шпановић после шестог места у троскоку на Светском дворанском првенству, где је била најбоље пласирана Европљанка.

Најбоља српска атлетичарка свих времена навела је пред њом није нимало лак задатак.

"У скоку удаљ сам била на највишем нивоу 15 година, освајала све што сам могла сем једног, сада сам на новом почетку и без обзира колико имала искуства и спортског и животног, које смо примењивали у најизазовнијим тренуцима, осећам се самоуверено да оно што радимо сада са троскоком, да је добра одлука, првенствено због тог. Није нимало лак задатак, али посве свега у скоку удаљ тек желим да успем и у троскоку, сасвим сам сигурна да имамо довољно времена, искуства и знања", истакла је Шпановићева на конференцији за медије.

На питање колике су шансе да у троскоку наступи на Олимпијским играма у Лос Анђелесу, рекла је да је најважније да буде здрава.

"Волела бих, ето правог задатка за мог тренера Горана Обрадовића да направи план", поручила је Шпановићева.

"И даље сам под еуфоријом после великог успеха, преплављена сам позитивним емоцијама. Ово је најбоља сезона у мојој каријери. Сезона је почела са 198, лични и национални рекорд, па победа у Београду на митингу и после тога пробијена граница од два метра. Пао ми је камен са срца јер сам дуго знала да сам спремна. После тога ова медаља, највећи успех у мојој каријери, јер је освојена у јакој конкуренцији, зато је још сјајјнија, са 199, а мислила сам да ће 196 бити довољно", истакла је Ангелина Топић на конференцији за медије.

Нагласила је да је медаља из Пољске подстрек за Европско првенство у Бирмингему.

"Спремна сам за велике висине. То је главни циљ, конкуренција је скоро иста и даћу све од себе", поручила је Топићева.

Њен тренер и отац Драгутин рекао је да га Ангелина увек изненади колико озбиљно излази из тешких ситуација и додао да се нада наставку сјајних резултата, све до Олимпијских игара, које су свакако највећи циљ.

Председник Српског атлетског савеза (САС) Слободан Бранковић захвалио се свима на подршци, држави посебно и нагласио да је срећан јер је будућност српске атлетике светла.

За америчку штафету су наступили Џастин Робинсон, Крис Робинсон, Демаријус Смит и Халеб Мекре.

Американци су до злата стигли за 3.01,52 минута, чиме си поставили нови рекорд шампионата. Сребро је освојила штафета Белгије (3.03,29), док је бронза припала штафети Јамајке (3.05,99).

Златну медаљу у женској конкуренцији у штафети 4x400 метара освојила је селекција САД за коју су наступиле Бејли Лир, Роузи Ефијонг, Перис Пиплс и Шамијер Литл.

Американке су у финалу оствариле резултат 3.25,81 минут. Сребро је освојила штафета Холандије (3:26.00), док је бронза припала Шпанији (3:26.04).

Девин Чарлтон освојила злато у трци на 60 метара са препонама

Атлетичарка са Бахама Девин Чарлтон освојила је вечерас златну медаљу у трци на 60 метара са препонама на Светском првенству у дворани.

Чарлтон је до победе у финалу дошла за 7,65 секунди, чиме је изједначила светски рекорд. Сребро је освојила Холанђанка Надин Висер (7,73 секунде), док је бронза припала Пољакињи Пији Скржишовској (7,73).

Португалац Жерсон Балде освојио је злато у скоку удаљ. Он је до злата стигао скоком од 8,46 метара.

Сребро је освојио Италијан Матија Фурлани (8,39 метара), док је бронза припала Бугарину Божидару Сарабојукову (8,31 м).

Кили Хоџкинсон освојила златну медаљу на 800 метара 

Британска атлетичарка Кили Хоџкинсон освојила је вечерас златну медаљу у трци на 800 метара на Светском првенству у дворани.

Хоџкинсон је у финалу остварила резултат 1.55,30 минута. Сребро је припало Одри Веро из Швајцарске (1.56,64), док је бронзано одличје освојила Американка Адисон Вајли (1.58,36).

Злато у мушкој конкуренцији у трци на 800 метара припало је Американцу Куперу Луткенхаусу (1.44,24). Сребро је освојио Белгијанац Елиот Крестан (1.44,38), док је бронза припала Мохамеду Атауију из Шпаније (1.44,66).

Златну медаљу у скоку с мотком на у женској конкуренцији освојила је Британка Моли Кодери са прескочених 4,85 метара. Сребро је припало Словенки Тини Шутеј (4,80). Бронзану медаљу су поделиле Чехиња Амали Швабикова, Анђелика Мозер из Швајцарске и Новозеланђанка Имоџен Ајрис, које су прескочиле 4,70.

Маријано Гарсија освојио злато у трци на 1.500 метара

Шпански атлетичар Маријано Гарсија освојио је вечерас златну медаљу у трци на 1.500 метара на Светском првенству у дворани у пољском Торуњу.

Гарсија је до злата стигао у времену 3.39,63 минута. Сребро је освојио Португалац Исак Надер (3.40,06), док је до бронзаног одличја стигао Аустралијанац Адам Спенсер (3.40,26).

Британка Џорџија Хантер Бел освојила је златну медаљу у трци на 1.500 метара. Она је у финалу забележила резултат 3.58,53. Сребро је припало Аустралијанки Џесики Хал (3.59,45), док је бронзано одличје освојила Американка Ники Хилтц (3.59,68).

Софи Доктер освојила златну медаљу у петобоју

Холандска атлетичарка Софи Доктер освојила је златну медаљу у петобоју на Светском првенству, које је завршено у пољском Торуњу.

Доктер је до злата стигла са освојених 4.888 бодова. Сребро је припало Американки Ани Хол (4.860 бодова), док је до бронзаног одличја стигла Иркиња Кејт О'Конор (4.839).

"Дошли смо овде да пробамо нешто, нисмо успели. На крају дана бити 13. на свету није најгора ствар свакако. Нећемо плакати. Генерално је за медаљу требало скакати на 6,80 – 6,90 метара. Мој залет данас очигледно није био за то. Уз дужно поштовање колегиницама, да ли је тринаесто, десето, шеснаесто или седмо, заиста ми не прави разлику. Увек је част предстаљати Србију. Ово је ′крем де ла крем′ скока удаљ. Овде фали олимпијска шампионка, која је бирала да не такмичи зиму", рекла је Гардашевићева.

У наставку године српску скакачицу чека Европско првенство на отвореном у Бирмингему почетком августа.

Гардашевићева је последња репрезентативка Србије која ће наступити на Светском дворанском првенству у Србији. 

Ангелина Топић освојила је сребрну медаљу у скоку увис. 

Ивана Шпановић, најбоља српска атлетичарка свих времена, заузела је шесто место у финалу Светског дворанског првенства у троскоку. 

Бошко Кијановић није успео да избори пласман међу осам најбољих четриостометраша на Светском дворанском првенству у Торуњу. У четвртој квалификационој групи заузео је четврто место и истрчао 47,20 секунди. У укупном пласману био је 15.

Шпановићева је након финала рекла за РТС да нема ништа против да су испред ње у троскоку светске и олимпијске првакиње.

"До прошле године сам их гледала и дивила им се путем ТВ-а, данас сам скакала са њима. Све то доприноси да једну исту ствар поново доживљавам на потпуно други начин. Имам осећај да сам се у скоку удаљ уљуљкала у неку већ очекивану и познату атмосферу, а ово је учинило све да из те зоне комфора изађем у потпуности и окренем се правим борбама које су ме и у скоку удаљ довеле до победничких постоља, а то су борбе са самом собом", рекла је српска атлетичарка.

Нагласила је да су све најбоље троскокашице света данас биле у Торуњу.

"Сигурно је да сам могла даље, али могле су и оне. Када све упросечимо, немам разлог да не будем задовољна. Завршавам зимску сезону као најбоља Европљанка и то је најбоља увертита за Европско првенство које нас чека у августу. Искрено, срећна сам и баш сам задовољна", истакла је Шпановићева.

Верује да ће бити спремна и за троскоке од 15 метара.

"Можда смо били мало преамбициозни, можда још увек јесмо. С обзиром да је мени полазна тачка да сам била скакачица од преко 7,10 и да имам огромно искуство и да те тренинге већ имам у ногама, питање је само времена колико ће мом телу бити потребно за адаптацију, да се усталим на скоковима преко 14,50 који онда обећавају и даље скокове. Ово је све један процес који је сасвим природан и подразумева се. Те ствари морам да прођем и немам никакав проблем са тим", нагласила је Шпановићева.

Признала је да је у финалу осетила трему.

"Вода до ушију ми је била јер није била поента да идем на сигурно и да направим кратак скок, већ да пробам да се бацим у ватру. Нисам направила нешто екстремно добро, али нисам ни подбацила. Неки просек сам направила. Имала сам три или четири скока довољно далека за овај део сезоне и за овај мој почетак", рекла је Ивана Шпановић за РТС.

Сребрну медаљу освојио је Грк Емануил Каралис, једини је прескочио летвицу постављену на 6,05 метара будући да Дуплантис није ни излазио на ту висину.

Бронзаном медаљом окитио се Аустралијанац Куртис Маршал прескочивши тачно 6,00 метара.

Швеђанин је већ годинама доминантна фигура у овој дисциплини, а новим рекордом још једном је потврдио статус једног од најуспешнијих атлетичара данашњице.

У богатој каријери Дуплантис је освојио две олимпијске златне медаље – на Олимпијским играма у Токију 2021. и потом 2024. године у Паризу.

Дуплантис је и шестоструки светски шампион – три пута на отвореном (Орегон 2022, Будимпешта 2023 и Токио 2025) и три пута у дворани (Београд 2022, Глазгов 2024 и Нанђинг 2025).

Такође је четвороструки европски шампион – три пута на отвореном (Берлин 2018, Минхен 2022 и Рим 2024) и 42 пута победник митинга Дијамантске лиге.

Арманд Дуплантис рођен је 10. новембра 1999. године у Сједињеним Америчким Државама, тачније у Лафајету, али наступа за Шведску, одакле потиче његова мајка, бивша атлетичарка Хелена. Поред мајке и отац Грег је био атлетичар, такмичио се у скоку с мотком.

Дуплантис је један од најуспешнијих атлетичара у историји ове дисциплине и дугогодишњи светски рекордер у скоку с мотком.

Ангелина Топић освојила је сребрну медаљу у скоку увис. 

Прилику за нову медаљу од 19.40 имаће Ивана Шпановић у финалу троскока. 

После четири освојене медаље на Светским дворанским првенствима у скоку удаљ, најбоља српска атлетичарка свих времена покушаће да освоји нову у дужој скакачкој дисциплини.

У најкраћој спринтерској дисциплини на шампионату, 60 метара са препонама, у четвртој квалификационој групи заузео је осмо место, али из Пољске одлази са личним рекордом - 7,87 секунди.

Као јуниор је пре две године у Перуу изједначио рекорд Богдана Видојковића за атлетичаре до 20 година на Светском првенству од 13,69 секунди на 110 метара са препонама.

Најбољи резултат до данас био му је на Београдском митингу крајем јануара - 7,89.

У поподневном делу програма Ивана Шпановић имаће прилику да се бори за ново одличје у богатој колекцији вечерас од 19.40.

После четири освојене медаље на Светским дворанским првенствима у скоку удаљ, најбоља атлетичарка свих времена у Србији Ивана Шпановић квалификовала се на своје прво у троскоку. 

Прилику да се бори за ново одличје у богатој колекцији имаће вечерас од 19.40. 

Њен резултат од 14,41 метар је нови рекорд Србије и тренутно је шести на светској ранг листи, док су четири од пет скакачица бољих од ње такође дошле у Торуњ. 

Светска рекордерка Јулимар Рохас прошле године се вратила на залетиште за троскок, после пропуштене целе 2024. године. 

У њеном одсуству Теа Лафон окитила се златом на Светском дворанском првенству пре две године у Глазгову, док је прошле у Нанкингу Кубанка Лејанис Перез Хернандез била на највишем победничком постољу. 

Ивана Шпановић, најуспешнија Европљанка, једна је од главних кандидатниња која може да помрси конце трима најбољим.

Свих 17 финалисткиња у троскоку имаће право на три покушаја, десет најбољих на четири, а пет најбољих на осам.

Додатни, шести скок, имаће само шест најбољих такмичарки у финалу.

Српска атлетичарка рекла је, пре одласка на Светско првенство, да се нада обарању државног рекорда у Торуњу.

Новаковић против пет препона

Представник Србије у дисциплини 60 метара са препонама Бојан Новаковић није успео да избори пласман у полуфинале Светског дворанског првенства у Торуњу.

У четвртој квалификационој групи заузео је осмо место, али из Пољске одлази са личним рекордом - 7,87 секунди.

Као јуниор је пре две године у Перуу изједначио рекорд Богдана Видојковића за атлетичаре до 20 година на Светском првенству од 13,69 секунди на 110 метара са препонама.

Ове године, у краћој препонашкој дисциплини, има најбољи резултат у Србији који је истрчао на Београдском митингу крајем јануара - 7,89.

Уз Топићеву су се другог места домогле Аустралијанка Никола Олислагерс и Украјинка Јулија Левченко, које су скочиле идентичних 1,99 метара. Злато је очекивано припало првој фавориткињи, светској рекордерки, Украјинки Јарослави Махучик са резултатом 2,01. Интересантно, нема добитнице бронзе у оваквим околностима.

Ово је пета медаља Ангелине Топић у сениорској конкуренцији, а тек јој је 20 година. Има и светску бронзу, европско сребро и бронзу и друго место на Европском првенству у дворани.

Иако је брже прошао први круг, него јутрос у квалификацијама, није остало снаге за јачи финиш.

Кијановић се јутрос у квалификацијама на 21 стотинку приближио властитиом државном рекорду, који је поставио 2022. године на Београдском митингу – 46,22.

Србију је сребрном медаљом првог такмичарског дана обрадовала Ангелина Топић.

Дуго није виђено узбудљивије и забавније финале у женском скоку увис на Светском дворанском првенству.

Три атлетичарке су у пољском граду Торуњу освојиле сребрне медаље Ангелина Топић, Никола Олислагерс и Јулија Левченко.

Алдин Ћатовић, најмлађи репрезентативац Србије на Светском дворанском првенству у Торуњу, није успео да се пласира у финале трке на 1.500 метара.

Међутим, за сада је и даље прејака конкуренција за финале трке на 1.500 метара. 

Седам и по кругова у дворани Ћатовић је претрчао за 3:48,51.

У досадашњем делу зимске сезоне атлетичар из Новог Пазара поставио је два јуниорска рекорда за атлетичаре до 20 година.

На јуниорском Првенству Србије првог дана фебруара истрчао је 800 метара за 1:50,43.

Двадесет дана касније постао је вицешампион Балканског првенства за сениоре, поставивши јуниорски рекорд – 3:43,01.

Србију је сребрном медаљом првог такмичарског дана обрадовала Ангелина Топић.

Дуго није виђено узбудљивије и забавније финале у женском скоку увис на Светском дворанском првенству.

Три атлетичарке су у пољском граду Торуњу освојиле сребрне медаље Ангелина Топић, Никола Олислагерс и Јулија Левченко.

Успех је раније данас забележио и представник Србије на 400 метара Бошко Кијановић пошто је успео да се пласира у полуфинале Светског дворанског првенства. У четвртој квалификационој групи заузео је треће место резултатом 46,43 секунде.

Кијановић ће полуфиналну трку трчати у 21.05.

Спринтери Алекса Кијановић и Страхиња Јованчевић нису успели да се пласирају у полуфинале трке на 60 метара.

Финале скока увис је било изузетно необично и драматично, а на крају су чак три такмичарке поделиле друго место.

"Осећам се сјајно. Препоносна сам, пресрећна и презадовољна. Не сећам се такмичења на оволико високом нивоу. Мислим да се у мојој каријери овакве ситуације нису дешавале, да је 1,99 у првом покушају било потребно за медаљу. Потрудила сам се да све прескачем у првом покушају, да не нервирам гледаоце. Драго ми је што сам у томе успела", рекла је Топићева после финала за РТС.

Сигурна је да је у ногама имала и висину 2,01, коју је прескочила само златна Украјинка Јарослава Махучих.

"Недавно сам прескочила и ту висину од 2,00 метра, што мислим да смо сви већ дуго чекали. Ушла сам у ово такмичење са пуно самопоуздања и знала сам да имам велике висине у ногама. Не могу да будем незадовољна са 1,99. Стварно сам јако срећна. Била сам доста нервозна јер сам знала да сам јако спремна и хтела сам да направим велики резултат", истакла је Топићева.

Напоменула је да јој сребро доста значи јер је ово било једино такмичење са којег није имала медаљу.

"Ово је било моје четврто Светско првенство у дворани и једино ми је ова медаља фалила да имам медаљу на сваком такмичењу које организује Светска атлетика. Осим Олимпијских игара, имам сваку медаљу од јуниорске категорије. Сада сам заокружила целу колекцију", рекла је Ангелина Топић за РТС.