Од опсервације савременог америчког друштва до сукоба стварног и дигиталног света који би се могао догодити у будућности. Само у емисији "Велика илузија", јер филм је увек више од илузије - говоримо о друштвено-политичкој сатири "Једна битка за другом" и о трећем делу франшизе "Трон-арес".

О новом поглављу франшизе "Странци" из ракурса Ђорђа Бајића.

У рубрици "Премотавање", сећање на бунтовника без разлога -  Џејмса Дина.

У "Контраплану" са италијанским редитељем Марком Белокијем и главним глумцем серије "Портобело" Фабрицијом Ђифунијем.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић, Миодраг Коларић

Наиме, Жорж Монфорте је нови идентитет Зе Марие, за кога су петнаест година сви мислили да је мртав. Зе Мариа се враћа како би осветио смрт своје породице. Жоао Магалхеса, отац Зе Марие, пре петнаест година је био финансијски директор у време велике финансијске преваре и злоупотребе капитала у компанији породице Де Фонсека. Жоао је искориштен као жртвени јарац и фирма га оптужује за превару.

Жоао прети да ће у јавност изнети сав "прљави веш" компаније, уколико се оптужбе не повуку. Он и његова породица бивају убијени, а цела ситуација је излажирана како би изгледала као убиство и самоубиство. Игром случаја, једини преживели је Жорж.

Када се пробуди из коме, Зе Мариа је збуњен и у почетку се не сећа догађаја. Потражиће Мигуела, како би му помогао да пронађе посао. Истог дана упознаје девојку у коју се заљубљује, не знајући да је она Мигуелова кћерка. Временом му се враћа сећање, а Мигуелова тајна више није сигурна…

Главне улоге тумаче Диого Моргадо и Жоана де Верона, португалски глумци с богатом међународном каријером. Моргадо је светску популарност стекао главном улогом у америчком филму "Божји син", док је Жоана де Верона остварила више од 40 улога у филмовима и серијама сниманим у Бразилу, Француској, Португалу, Немачкој и Италији. Поред њих улоге тумаче и: Ана Софија Мартинс, Луис Еспартеиро, Дајна Феликс да Коста, Педро Карваљо…

Португалска драма "Горка освета", снимљена је 2017. године у 110 наставака. Серија је освојила међународну награду Еми за најбољу теленовелу 2018. године.

Кроз десет епизода гледаоци ће имати прилику да испрате Џорданов пут од средњошколске звезде у Северној Каролини, преко титуле првака 1982. године с Тар Хилсима, до доласка у НБА лигу, где је постао светска звезда и културни појам; његових успеха с Булсима, три узастопне титуле првака, паузе у којој је играо бејзбол, па све до невероватног повратака који завршава "последњим плесом", како га је назвао тренер Фил Џексон, будући да је екипа целе сезоне 1997/1998. знала да ће им то бити последњи поход на титулу.

У документарцу ћемо видети снимке попут оног кад Џордан вози бицикл по кампусу свог факултета па све до приказа забава Дениса Родмана у Лас Вегасу.

Настала у ко−продукцији ЕСПН Филмса и Нетфлиxа серија је освојила награду Еми за најбољу документарну серију на 72. додели Еми награда, и побрала многбројне похвале критике, посебно за режију и монтажу.

Из угла критичара анализирамо награђивану немачку драму о моћи читања мисли. Поводом 100 година од рођења једног од најупечатљивијих филмских комичара чију је каријеру пратио необичан спој сведености и карикатуралности у рубрици "Премотавање" подсећамо на опус Питера Селерса.

У "Контраплану" са румунским редитељем Радуом Жудеом који нам представља свој нови филм "Континентал 25".

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Весна Шулкић

Месец за нама обележили су спортски преноси и нова телевизијска сезона. Најгледанија је била кошаркашка утакмица између Србије и Турске, коју је пратило више од 1.800.000 гледалаца, уз удео у гледаности од чак 39,4%. На листи најгледанијих су и остале утакмице са Европског првенства, као и специјална емисија "Један за сви". Квалификациону утакмицу за Светско првенство у фудбалу између Србије и Енглеске пратилло је 1.400.000 гледалаца, а утакмицу између Црвене звезде и Селтика у Лиги Европе више од 1.180.000 људи.

Нова сезона серије "Радио Милева" најгледанија је домаћа серија у Србији. Током септембра, гледали сте и остале домаће серије емитоване на РТС-у: "Руски конзул", "Војна академија" и "Пет".

Традиционално, централна информативна емисија "Дневник 2" најгледанији је информативни садржај у Србији, док су на листи и остале дневне информативне емисије РТС-а, као и специјални пренос Војне параде. Међу најгледанијим ТВ садржајима у Србији су и наши квизови, али и остали садржаји Забавног програма. Почетак јесење сезоне обележили су и наши документари серијали.

Останите уз РТС и у октобру, када вас очекују нови премијерни телевизијски садржаји.

Средином седамдесетих, емисија је променила име у „Дозволите да се обратимо…” - што је била реченица војника који би се обраћао свом старешини у ЈНА. Деведесетих је име емисије промењено у „Дозволите...".

До распада СФРЈ, емитовала се у просеку једном месечно, а затим од почетка деведесетих сваке недеље. Ове суботе, од 12 часова, емитована је 1941. епизода. Укупно је произведено више од 2.200 сати програма.

„Емисија Дозволите је сведок историје телевизије и војске у Србији. Она показује колико је за војску важно да се види оно што ради и колико је важно поверење између Јавног сервиса и војске”, каже уредник емисије Горан Јанићевић, који је на тој позицији од 2013. године.

„Дозволите...” заједнички реализују редакција Актуелности Информативног програма РТС-а и Војнофилмски центар „Застава филм" Министарства одбране.

Историју емисије „Дозволите...” обележио је и њен дугогодишњи уредник Ненад Пезо, који је преминуо 2023. Емисију је уређивао 18 година. Заједно са телевизијском екипом, бележио је и ратна збивања на Косову и Метохији.

„Људи који су радили ову емисију су увек волели да је раде, иако им је било тешко, 99 одсто сниматеља и из Заставе и из РТС и у време рата и у мирнодопско време остајали су до 3,4,5 па некад и до 8 сати ујутру. Никад нису питали за време. Жао ми је што то нико није могао да вреднује. Сваки сниматељ који је ишао са нама на терен и из Заставе и са РТС-а је херој”, говорио је Пезо о тешким и изазовним периодима за емисију „Дозволите…”.

Емисија о одбрани и војсци наставља да прати живот војника Војске Србије, као и свих других актера, значајних за одбрану Србије.

Бранко Станковић, аутор и уредник легендарне и вишеструко награђиване емисије и у новој телевизијској сезони наставља са откривањем узбудљивих и важних прича о онима, који су оставили траг већи од средине у којој живе – о ствараоцима, иноваторима, талентованим, племенитим и необичним људима, чије судбине инспришу, подстичу на размишљање и аутентично сведоче - о снази духа, упорности и хуманости.

Прве четири емисије нове телевизијске сезоне посвећене су Херцеговини – њеним људима, коренима, вредностима и причама, које заслужују да буду испричане и овековечене...

Прва емисија у новој сезони "Квадратуре круга" посвећена је вајару, који је преживео чак шест логора

Миливоје Бокић из Требиња има 92 године и још увек ствара чудесна дела у загрљају дрвета и камена. Херцеговачки љути камен, шибан ветровима и кишом и опрљен сунцем у Бокићевим рукама почииње да "цвета".

Тај херцеговачки крш, који је овог уметника годинама клесао док га није исклесао у ствараоца који ваја дела не за трен, него за вечност. Његове скулптуре налазе се у многим галеријама и у приватним колекцијама широм света. Бокић је имао око 150 самосталних и колективних изложби у  градовима широм Европе.

До последњег рата у Босни и Херцеговини, Бокић је имао свој атеље у срцу старог Мостара у који су, на чашицу разговора - свраћали многи уметници, писци и песници, почев од Иве Андрића, преко Десанке Максимовић до Оскара Давича.

На почетку рата Миливоје Бокић је избачен из свог атељеа, који му је након тога опљачкан а он је ухапшен и затворен у логор. Током рата, прошао је пакао шест логора - од мостарског Дријетеља до сплитске Лоре. Из логора се вратио са 50 килограма, а када се опоравио наставио је да ствара. 

У деветој деценији исклесао је у камену монуметална дела, нека висока и по петнаест метаара, која данас красе Требиње и Билећу.

Граду Требињу, Бокић је поклонио фонтану, коју је сам исклесао од неколико врста камена. Налази се тик уз његову галерију, коју је градио осамнаест година. Иако је закорачио у десету животну деценију, вајар Миливоје Бокић и даље посвећено и неуморно ствара - не губећи вољу, стваралачку енергију и инспирацију...

Пред нама је топла, духовита и позитивна прича о генерацији која можда јесте зашла у треће доба, али и даље зна како се машта, како се бори за љубав и за власт, која прати чуда модерне технологије, сналази се у бизнису, забавља се, учи… "Михољско лето" зато није прича о крају пута, већ напротив – о поновном почетку.

Глумачку поделу чине: Светозар Цветковић, Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Милица Трифуновић, Јован Белобрковић, Јелена Ступљанин, Маја Манџука, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Борис Пинговић.

Креатор и главни писац серије је Иван М. Лалић, а на сценаријима су радиле и Јелена Илић и Јелена Вуксановић. Редитељ је Иван Стефановић, други редитељ и извршни продуцент је Дејан Караклајић. Директор фотографије је Александар Јакоњић, композитори су Биљана Крстић и Мики Станојевић, костимограф је Снежана Карл, сценограф Марија Тимотијевић, а монтажер Милан Јаконић.

Серија је настала у продукцији РТС-а и ДТС Студија.

Хичкок је познат као "мајстор напетости". Себе је поредио са скретничарем на некој врсти претече ролеркостера – знао је колико треба да "погура" своју публику да је одушеви, али да не иде толико далеко да то учини непријатним. Редитељ је ово жељено осећање назвао "задовољством привременог бола". Људи ће "издржати агонију трилера" под условом да им дате неки облик катарзичне напетости. Хичкок је знао да је неизвесност морала да буде укорењена у ишчекивању опасности код публике. Дакле, гледаоци су морали да буду свесни ствари које су биле непознате ликовима филма. Тада би могли унапред да схвате шта би се могло догодити и бринути о исходу. Натерати публику да се емоционално укључи у филм било је кључно за Хичкока, тако да је могао да манипулише њиховим осећањима. Ово је, сматрао је, много важније од онога о чему је филм заправо био. Један од Хичкокових најомиљенијих поступака за развијање заплета приче и стварање напетости је оно што је он називао "мекгафин". Заплети већине његових трилера заснивају се на постојању „мекгафина“, једног у суштини безначајног детаља који омогућује развијање приче и тера ликове на акцију, али чије је посебно значење и природа неважна за гледаоца.

Алфред Хичкок је волео да ради са људима које је добро познавао, те је често сарађивао са глумцима као што су Џејмс Стјуарт и Кери Грант, а његове славне филмске диве биле су Грејс Кели, Ким Новак, Дорис Деј и Типи Хедрен. Такође, једна од његових особености састојала се у томе што је себи додељивао минијатурне улоге, којима је додатно ангажовао гледалиште да га за то кратко време на филму примети. Иако је већина његових филмова имала снажне одлике мелодраме, редефинисао је неколико жанрова, пре свега трилер, али је и филмом "Психо" суштински постао родоначелник једног од поджанрова хорора.

Први филм у циклусу је "Саботер", филм премијерно приказан ратне 1942. године, о човеку који разоткрива тајну мрежу симпатизера нациста унутар Сједињених Држава. Потом следи трилер "Сенка сумње", па затим први Хичкоков филм у боји, "Конопац", снимљен у једном кадру. У наставку циклуса биће приказан "У знаку јарца", а онда и низ филмова по којима се највише памти: "Прозор у двориште", комедија "Невоље са Харијем", римејк сопственог филма "Човек који је сувише знао", а потом и славни наслови "Вртоглавица", "Психо" и "Птице". У наставку циклуса биће приказани "Марни", "Поцепана завеса", "Топаз", "Махнитост" и његов последњи филм "Породична завера".

Филмови овог славног режисера биће приказивани радним данима од око 23.30 на РТС1, са брзом репризом сутрадан на РТС2 од 14.00 часова.

Директне преносе пратите на РТС 3 и Трећем програму Радио Београда!

Ове сезоне додатни изазов за Мину представља и њен старији брат Коста, који креће у прву годину гимназије. Она наследи његов стари телефон са апликацијом коју је Коста програмирао и коју не може да обрише. Тако Мина, заједно са Јоцом и Таром, открива Камурамија – дигиталног асистента од кога могу да траже шта год пожеле. Инспирисан савременим технологијама и вештачком интелигенцијом, Камурами постаје њихов водич кроз фантастичне и искривљене стварности у којима уче да свака технологија носи и личну одговорност.

Кроз хумор, драму и фантазију, "Мина прелази нивое" помаже деци да развијају критичко мишљење, самопоуздање и емпатију, док родитељима отвара простор да боље разумеју свет у којем њихова деца одрастају.

Како ће Мина и другари савладати препреке шестог разреда? Које вредности ће им помоћи да израсту у сигурне и храбре тинејџере? И хоће ли научити да технологија не управља њима – већ да су они ти који бирају како ће је користити?

Главне улоге:

Мина – Тамара Налбандиан

Мама Весна – Милена Павловић

Тата Зоран – Игор Павловић

Брат Коста – Павле Орлић

Јоца – Атанасије Штогрен

Тара – Уна Шкеровић

Камурами – Александар Јовановић Меда

Ауторски тим:

Уредник серије: Марија Тошић

Сценариста: Недељко Ковачић

Драматург: Кристина Ђуковић

Стручни сарадник: Гордана Мијалковић Стојиљковић, дечји психолог

Редитељ: Марко Јефтић

Директор фотографије: Сима Димитрић

Монтажер: Иван Васић

Венеција је поново потврдила свој статус у коме спаја неспојиво – гламур и ангажованост, емоције и политику, уметност и спектакл. Судећи по неким насловима, Мостра је званично отворила сезону Оскара и још једном потврдила да је весник потенцијалних добитнииа најпрестижнијих филмских годишњих награда.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Марија Аранђеловић, Светлана Перовић.

Серијал је посвећен црквама и манастирима које су у средњем веку градили српски властелини и владари. На територији данашње Северне Македоније, која је у средњем веку била део српске средњовековне државе, налазило се више стотина православних храмова, али је до нашег времена сачувано тек неколико десетина, који због своје универзалне вредности и значаја имају статус заштићених споменика културе. У 13. и 14.веку задужбине су градили Немањићи, краљ Милутин, краљ Стефан Дечански, цар Душан и његов син Урош V, затим Мрњавчевићи, краљеви Вукашин, Марко и Андрија, као и бројни средњовековни властелини: деспот Јован Оливер, Никола Стањевић, Константин Дејановић, Бранко Младеновић и многи други.

Задатак серијала је да, после четири деценије од приказивања великих серија Телевизије Београд "Сведоци векова" и "Време фресака", подсетимо на значај српског културног наслеђа на тлу данашње Северне Македоније. Разлог више да српске средњовековне задужбине у Северној Македонији презентујемо у "Временској капсули" јесте чињеница да су у српској јавности, последњих деценија, неправедно или намерно запостављене и заборављене. Поједини споменици и живопис су у лошем стању, готово сви портрети српских владара су отрти са зидова, а већини храмова се случајно или намерно брише вековни српски идентитет.

Серијал садржи четрнаест емисија у којима ће бити представљени манастири: Лесново, Старо Нагоричино, Матеич, Марков манастир, Свети Андреја, Света Богородица – Матка, Трескавац, Зрзе, Псача, Свети Никита, Кучевишки манастир, Свети Илија, као цркве: Света Богородице у Кучевишту, Светог Спаса у Скопљу, Светог Ђорђа у селу Бањане, Светог Николе у Љуботену. Првих једанаест емисија је посвећено задужбинама, док у последње три емисије о задужбинама и проблемима који их прате, говоре стручњаци: проф. др Драган Војводић, др Бојан Поповић, др Милош Стојковић, проф. др Виктор Савић, доц. др Јасмина Ћирић, др Дарко Николовски и Јасмина Зисовска, као и Срби из Северне Македоније, Богољуб Нинић, Марјан Боровић, Љубиша Цветковић и мештани Скопске Црне Горе. Посебна емисија је интервју са Милутином Станчићем, писцем и оснивачем Српског Културно-информативног центра СПОНА из Скопља, једине српске институције на територији данашње Северне Македоније.

Серијал је реализован уз благослов Српске православне цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и благослов Македонске православне цркве ОА и Архиепископа Охридског и Македонског г. Стефана.

Поред материјала који је екипа РТС-а снимила на терену у Северној Македонији, за реализацију серијала је коришћен архивски материјал, фотографије и цртежи из Фотодокументације Народног музеја Србије, као и фотографије др Бојана Поповића, проф. др Татјане Стародубцев, зографа Зорана Јовановића, др Марке Томић Ђурић, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић, академика Миодрага Марковића, фотографа Ђорђа Ђоковића, Богољуба Нинића...

Серијал допуњују игране сцене са монахом кога тумачи Милош Миловановић. Одабране одломке и цитате из књига Станислава Кракова, Николаја Окуњева, Милутина Станчића и других аутора, интерпретира Драган Вучелић.

Вокална солисткиња Јована Бараксадић, ексклузивно за овај серијал, отпевала је духовне песме Светог Владике Николаја Велимировића, Исаије Србина и Тропаре по непорочнима, као и народне српске и македонске песме.

Аутор и уредник серијала: Светлана Илић

Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Милош Миловановић

Стручни консултант: др Бојан Поповић

Стручни сарадник на терену: мр Момчило Павловић

Арт директор и дизајнер серијала: Драган Буловић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Музички уредник: Ана Кулић

Дрон оператери: Јаков Огненовски, Дејан Петковски, Марјан Огненовски

Сниматељ звука: Дамјан Попадић

Дизајнери звука: Срђан Филиповић, Иван Троскот, Предраг Стаматовић

Вођа расвете, расветљивач: Ненад Влатковић, Милан Михајловић

Асистенти сниматеља: Саша Тодоровић, Александар Стојковић

Директори фотографије: Милан Илић, Хаџи Владан Мијаиловић

Колор корекција: Никола Станкић

Монтажа: Александра Виријевић Павлек

Редакција дечјег програма РТС-а наставља да се бави интересовањима деце, њиховим радостима, тугама, циљевима и страховима кроз документарни серијал "Важне ствари". Као и претходне године, малишани имају могућност да им фризер Борко прави фризуре које желе и да кроз спонтани разговор са њим открију шта је то што је њима важно.

И ове године завирићемо у дечји свет. Он је искрен, али његове боје нису само ведрих тонова: у њему има рођења браће и сестара, полазака у школу и свих емоција које тај полазак носи, радости када коњ уђе у галоп, али и туге због смрти, развода, остављених пријатеља и пресељења. Сазнаћемо како је то живети са братом који има аутизам, како изгледа живот на селу, како је проћи Европу са породицом на бициклима, како је то кад волиш све што је шарено и светлуцаво... Седећи на фризерској столици, деца отварају своја срца и говоре о томе шта је њима важно.

Серијал је урађен по холандској лиценци, а у сарадњи са продуцентском кућом "Sense Production". Уредница пројекта је Јелена Попадић Сумић, продуцент Милан Стојановић, редитељка Тамара Тодоровић, фризер је Борко Јеленић, директор фотографије Милан Станић.

Кроз седам недеља седам дама ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.

Грађани још од 1. маја уносе фискалне рачуне у апликацију "Узми рачун и победи", а до сада је унето укупно 129 милиона рачуна, док је регистровано 376.000 корисничких налога. Наградну игру организује Влада Републике Србије, уз подршку НАЛЕД-а.

У игри могу да учествују сви фискални рачуни који су издати почев од 1. јануара 2025. године, без обзира на вредност.

С обзиром на то да је реч о новом кругу наградне игре потребно је да се учесници поново региструју путем апликације "Узми рачун и победи". Регистрација се врши уносом: броја мобилног телефона додељеног у Републици Србији, имена, презимена, места, адресе и регистарског броја личне карте. Апликација "Узми рачун и победи" доступна је у продавницама Google Play, Apple и Huawei.

И овога пута безготовинска плаћања дуплирају шансу за добитак. Уносом у апликацију, сваки фискални рачун добија јединствени код, а уколико је на рачуну забележен безготовински начин плаћања (картицом, инстант и др.), добија се и још један, додатни код. Сви додељени кодови равноправно учествују у јавним извлачењима.

Право учешћa у наградној игри и извлачењу награда имају сва пунолетна лица са пребивалиштем или боравиштем на територији Републике Србије која фискални рачун са QR кодом, издатим током 2025. године на територији Републике Србије у складу са Законом о фискализацији, унесу путем мобилне апликације "Узми рачун и победи", тако што скенирају QR код или унесу ручно ПФР број и ПФР време рачуна.

Као и до сад, најважније информације о наградној игри доступне су на националном порталу www.uzmiracun.rs. Сва питања и одговоре грађани могу да пронађу на страници контакт центра Узми рачун и победи.

Водитељ: Милица Гацин

У новој сезони, публику очекује још више динамичних игара које комбинују знање, хумор и тимску борбу, уз подразумевајући ферплеј. Као и до сада, такмичиће се Плави и Црвени тим, предвођени већ добро познатим капитенима – духовитим  и увек шармантним  Нелетом Карајлићем и Ненадом Окановићем, чије надмудривање и ривалитет већ годинама пружа публици добру дозу забаве.

"Мој задатак је да их каткад "помирим", а каткад благо испровоцирам да суоче знање и покрену своје тимове у надметању. Све је у духу искрене, пријатељске шале и добре забаве – и у том смислу, моја улога се неће мењати. Имамо динамику у којој се сви осећамо природно", додаје Драгана.

Посебан шарм квизу даје програмски концепт којим се генерације повезују – кроз игру и смех, али и кроз важне чињенице о српској историји, уметности, географији и култури.

""Ја волим Србију" је програм који је занимљив свим генерацијама, већ годинама се гледа породично. Забавља али и учи – и мислим да је управо та комбинација кључ његове дуговечности", сматра Драгана Косјерина Пердув.

Распеваној и музиком обојеној атмосфери емисије доприносиће Романтик бенд, који ће нас уживо водити кроз музичке целине програма, уз легендарне песме које волимо и које нас повезују.

Десет година успеха и трајања обавезује, па тако и ова ТВ сезона доноси нова изненађења, свежину у играма, много осмеха и препознатљиву позитивну енергију.

Драгана Косјерина Пердув: "Године успеха биле су нам инспирација да у ову јубиларну сезону унесемо додатни ентузијазам. Надам се да ћемо и даље бити програм који вас током викенда опушта и припрема за све изазове али и радост које носи свака нова радна седмица."

У првој епизоди нове, 10. сезоне (недеља, 21.09. РТС 1 у 21.00) снаге ће одмерити Плави тим на челу са капитеном Нелетом Карајлићем и такмичарима - Андрианом Ђорђевић, Немањом Ђорђевићем и Сашом Лазаревићем Кудром. У Црвеном тиму, који предводи капитен Ненад Окановић, биће: Биљана Сечивановић, Пеђа Дамјановић и Амел Ћеман Ћемо. Водитељка Драгана Косјерина Пердув водиће нас кроз забаву, смех и носталгична подсећања, а веселу атмосферу употпуниће и музички састав Романтик бенд, као и гост у музичкој рунди квиза - Андреј Колосов...

Не пропустите почетак нове сезоне квиза који спаја игру, музику и љубав према нашој земљи - "Ја волим Србију" - недеља 21. септембар, од 21 сат, РТС 1

За само три дана пред камерама обновити огњиште предака на селу, које је запустело, а да ТВ серијал помогне са три хиљаде евра да се купи грађевински материјал, да домаћин обезбеди испомоћ рођака, пријатеља, кумова, комшија (што се некада звала српска моба) - све то је пре 5 година на папиру деловало немогуће, али данас је то једна од најгледанијих емисија у Србији. "Моја дедовина" стигла је до 70. домаћина.

Сви учесници до сада схватили су да је њихова улога пре свега да кроз причу о својој породици и прецима мотивишу гледаоце поред малих екрана да и они по завршетку емисије размисле и покрену обнову сопствених имања. Тако је овај серијал постао нека врста модерног покрета у коме екипи свакодневно стижу слике и писма о покренутим мобама, обновама и породичним победама и мимо камера - победе гледалаца. "Порука да се не мора живети на селу да би се дедовини нашла намена у народу је брзо заживела", каже аутор емисије Милан Поповић и додаје:

- У емисији "Задња кућа, Србија" упозоравали смо да је важно многим селима наћи нову намену и сада кроз "Моју дедовину" људима дајемо инспирацију да сачувају огњиште предака, да му нађу нову форму и намену и да га пренесу новим генерацијама. Никада не знате за шта ће затребати. Зато - није кућа на продају.

Има емисија које помажу сиромашнима, враћају људе на село, а "Моја дедовина" успела је да младе људе из града мотивише да својом енергијом (за генерације које тек долазе) спасу место које су преци муком стварали. Несигурна времена од корона вируса, па до ратова који се данас воде додатно су потврдили здраву тезу - дедовина може бити место и за прелепе тренутке, али и за "црне дане" ако икада дођу.

Пред камерама РТС-а дешавају се чуда. Од потпуно напуштених имања, које су једва опстала, а куће биле скоро пред рушењем - настају дедовине за понос. Снага и емоције најмилијих који три дана раде без престанка често ураде ствари у које није могуће поверовати. То је још један доказ да љубав може све.

Нове епизоде, сваког петка од 21 сат на РТС 1.

Од обрта у последњем чину, до краха и издаје, 120 такмичара ће се у следећих 30 недеља борити за наклоност публике и 10 kg чоколаде. Сваких 30 секунди је нова нада, нова тактика, али и нова блокада и паника. Једино место где вам знање за шестицу доноси максималан резултат.

Да ли ће овога петка превагнути жути, плави, зелени или црвени такмичар, погледајте на РТС 1 од 22.00.

Забавно-музичкои серијал "Запис у времену – 90 година Народног оркестра РТС-а", ће кроз 12 тематских епизода представити историју, значај и уметнички допринос овог ансамбла у обликовању националног музичког идентитета.

Чувени српски композитор, музиколог и једна од најзначајнијих личности народне музике и музичке културе у Србији - Властимир Павловић Царевац био је оснивач, први уметнички руководилац и први диригент Народног оркестра РТС-а (Народни оркестар Радио Београда). Вишеструко је допринео стварању и профилисању овог оркестра, који је изборио епитет респектабилне институције српске музике. Под Царевчевим вођством, Народни оркестар је постао централна институција за промоцију српске и балканске музике на радију.

ТВ серијал "Запис у времену - 90 година Народног оркестра РТС-а" осмишљен је као несвакидашње путовање кроз девет деценија музичке историје једног од најзначајнијих уметничких колектива у Србији. Подсетићемо на осниваче, утемељиваче, диригенте, солисте и инструменталисте који су, својим ангажовањем и талентом, изградили препознатљив звук Народног оркестра РТС-а... Звук, који је временом постао део наше културне баштине.

Раскошну и обимну биографију Народног оркестра РТС-а чини стотине кола, хиљаде песама и десетине хиљада снимака. 

Серијал ТВ емисија "Запис у времену" нуди аутентичну, распевану и атрактивну, савремену телевизијску причу о трајању, традицији и уметности.

Највеће певачке звезде наше народне музике и младе снаге овог музичког правца, извешће чувене композиције које су, захваљујући Народном оркестру РТС-а, ауторима и таленту солиста који су их отпевали - заувек записане у времену: Лепа Лукић, Жарко Данчуо, Звонко Богдан, Душица и Недељко Билкић, Мирослав Илић, Ана Бекута, Снежана Ђуришић, Радиша Урошевић, Бора Дугић, Љубо Кешељ, Екстра Нена, Јелена Томашевић, Тијана и Ксенија Милошевић, Јасна Кочијашевић, Ивана Тасић Митић, Иван Милинковић, Данка Стојиљковић, Мома Станојевић, Давор Јовановић, Даница Крстић, Снежана Копуновић, Никола Зекић, Катарина Богдановић, Весна Димић, Марко Роквић...

О историјату Народног оркестра РТС-а, најзначајнијим постигнућима током девет деценија, значају за наш културни идентитет и баштину али и о занимљивим, мало познатим подацима у говориће реномирани стручњаци, уметници, најчувенији композитори, музичари, аутори, остварени вокални солисти, као и некадашњи и садашњи чланови оркестра: Милутин Поповић Захар, Андрија Бајић, Бранимир Ђокић, Љубиша Павковић, Момчило Мома Станојевић, Зоран Бахуцки, Драган Грујић, Драган Александрић, Миша Мијатовић, Раде Вучковић, Раде Радивојевић, Љубо Кешељ, Зоран Дашић Даша, Славко Цале Митровић и многи други…

Водитељи емисије: Милан Поповић и Ненад Камиџорац

Уредници су Јована Дукић и Душан Шуклетовић, аутор сценарија и документарних видео репортажа је Слободан Симојловић, а режију овог ТВ пројекта потписује Петар Станојловић.

Почетак емитовања емисија "Запис у времену – 90 година Народног оркестра РТС-а" планиран је за суботу, 11. октобар од 16.45, на Првом програму РТС-а.