Од 50 најгледанијих ТВ садржаја у првој половини ове године, чак 44 емитовао је наш Први програм. Традиционално, најгледанији садржаји били су квиз Слагалица и централна информативна емисија Дневник 2. На листи најгледанијих емисија су и наше друге специјалне и редовне информативне емисије - од Јутарњег програма, преко дневних информативних емисија, до вечерњих информативних ТВ садржаја. Међу најгледанијим ТВ садржајима у Србији током првих шест месеци 2025. године налазе се и наше домаће серије... спортски преноси... садржаји забавног програма... и серијали документарног програма.

РТС - Нит која нас повезује.

Тако девојка Зимче (Тијана Печенчић), четврта ћерка у породици, бива испраћена уз гласну музику и пуцање, док Рис (Радован Вујовић) одлази у "нови живот" без праве подршке, рањен неверством дугогодишње девојке...

Ту су и Клисура Мирко (Иван Михаиловић), из ромске породице, омиљен и изузетан младић, чији родитељи су усхићени да им син постане пилот, јер у свом задатом животу се "труде" - у градској чистоћи и са секундарним сировинама; затим Стошић (Бојан Перић), богати син разведених родитеља који се тешко да "увојничити"; такође и Џаковић (Бранко Јанковић), Шашвари (Драгана Дабовић), итд.

Сви они долазе, овако или онако испраћени и јављају се на портирницу Војне академије. Улазе кроз врата, дирљиво и духовито представљени, да унутра започну свој непознати нови живот...

Већ се прва епизода одликује изузетним хумором и снажним емоцијама, који ће се развијати у даљем току богате радње.

Поред ликова младих кадета, представљени су као занимљиви и јединствени људи и њихове старешине које играју наши познати глумци: Љубомир Бандовић, Бранислав Лечић (који глуми начелника Војне академије), Небојша Миловановић, Милош Тимотијевић и др.

У шароликим улогама родитеља кадета појављују се: Олга Одаловић, Воја Брајовић, Ивана Михић, Дара Џокић, Младен Нелевић, Феђа Стојановић и др.

Ауторски тим: Директор фотографије Зоран Петровић и Небојша Башић, сценограф Зорана Петров, монтажер Марко Глушац, костимограф Лана Павловић, уредник Мирјана Лазић Ромчевић.

Роман "Чизмаши" је, 1983. године, добио НИН-ову награду за роман године, а 1984. био је најчитанија књига у традиционалној анкети Народне библиотеке Србије. Овај роман представља језички бисер српске литературе, који је сценаристички за потребе телевизије адаптирао Ђорђе Милосављевић, један од најбољих и најнаграђиванијих домаћих писаца и сценариста.

Млади рудар, Живојин Станимировић, који још од детињства има надимак Жика "Курјак", јер је свом другару Момчилу у тучи одгризао део увета, сазнаје преко огласа у "Политици" да се траже нови регрути за официрску школу.

И поред очевог противљења, Жика одлази на регрутацију и бива примљен. Успешно завршивши пешадијску обуку, Жика са својим пуком одлази у Ћуприју где добија чин поднаредника. Тамо упознаје свог новог командира, Чичу Миљковића, који му постаје узор...

Улоге тумаче: Миодраг Драгичевић, Александар Берчек, Слобода Мићаловић, Миодраг Радоњић, Младен Совиљ, Милош Тимотијевић, Александар Ђурица, Небојша Миловановић, Богдан Диклић, Горан Шушљик, Драган Бјелогрлић, Љубомир Бандовић, Предраг Мики Манојловић...

Редитељ: Дејан Зечевић

Сценариста: Ђорђе Милосављевић

Директор фотографије: Миладин Чолаковић САС

Костимограф: Јелена Ђорђевић

Сценограф: Зорана Петров

Композитор: Ирена Дечермић

Монтажери: Лазар Предојев и Милена Предић

Тонски сниматељ: Дарко Глишић

Дизајн звука: Владан Коки Кораћ

Дигитални специјални ефекти: Иван Чолић и Јосип Чолић

Продукција: РТС и Eye to Eye

Од тркачких стаза, преко вештачке интелигенције до политичких трилера. Ова епизода "Велике илузије", доноси жанровски разнолике приче. Говоримо о "Ф1" једном од најскупљих филмова икада снимљених, који нас уз помоћ Бреда Пита води  право на стазу, и то ону најбржу. M3GAN поновно долази на плесни подијум - још опаснија и разузданија - стигао је наставак хорор хита који је 2023. редефинисао страхове од вештачке интелигенције. О сатиричном трилеру будућности "Даловеј" француског редитеља Јана Гозлана - из личног ракурса.

У "Премотавању" -  посећање на Чаплинову "Златну грозницу" која траје већ читав век. У "Контарплану" са француским редитељем Домиником Молом, који нам открива "Досије 137", филм који се ове године такмичио за Златну палму на Канском фестивалу. 

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

У оквиру Малог летњег биоскопа гледаоци ће имати прилику да погледају најуспешније филмове из протеклих година ове сарадње и моћи ће да се упознају са другачијим културама и обичајима, другачијим дилемама и проблемима, другачијим ауторским приступима…

Овогодишњи Мали летњи бисокоп отварамо филмом "Птица певачица". То је прича о Јани, украјинској девојчици која покушава да се прилагоди избегличком животу у новој средини и својој новој школи у Ирској. Њени страхови и брига за оца који је остао да се бори држе је заробљену у њеном свету… Све док не упозна Клои – ирску девојчицу која види свет са ведрије стране.

Други филм, који ће се емитовати у оквиру првог дана Малог летњег биоскопа је "Натан, штитимо климу бројевима". Натан има 11 година и воли математику — али и нашу планету! Она је смислила како да бројевима покаже колико је клима у опасности и како свако од нас може да помогне. Прави посебне постере за изложбу, али јој треба помоћ другара. Где ће одржати изложбу? И хоће ли успети да инспирише младе да заштите планету? Сазнаћете у нашој причи о Натан!

Прва два филма Малог летњег биоскопа можете погледати у суботу 28. јуна од 12 ч на Првом програму Телевизије Србије. Репризе можете погледати у недељу 29. јуна и петак 4. јула на Другом програму РТС-а од 09 ч.

Уредник Малог летњег биоскопа је Бранко Вучић.

Уз ауторку емисије Бунт и пројекта Бунт рок фестивал РТС-а, Бранку Главоњић - водитељи програма фестивала су Зоран Стефанов Исказ и Александар Марковић Лама.

У првом полуфиналу, које ће бити одржано у четвртак, 26. јуна (РТС 2, 21.45), представиће се десет извођача, док ће се у другом полуфиналу, у петак, 27. јуна (РТС 2, 21.20), публици представити још десет бендова и аутора. У оквиру сваког полуфинала биће одржан и ревијални програм, у којем наступају афирмисани музички састави.

На основу одлуке Стручног жирија, по пет такмичара из сваког полуфинала пласираће се у велико финале, које ће бити одржано у суботу, 28. јуна (РТС 2, 20.30). Током завршне вечери, десет финалиста надметаће се за главне награде, док ће ревијални део програма употпунити наступи познатих афирмисаних извођача домаће сцене.

Такмичарски бендови Бунт рок фестивала 2025: Radiokaset, Promonael, Polsky, Грешни Рај, Irina Space Bend, Switch, Цват, Hood Terror, Скелет психо манијака, Midlseks, Сан Гвида са Хокаида, О.К.О.Т., Омама, Restore, Дионис, Vever, Није за њу, Пакс, Дно и Контрола Беса.

У ревијалном програму 9. БРФ наступиће: бендови Охајо, Аутопарк, Велики презир, The Bite, Газорпазорп, Михаило Татић и прошлогодишњи победници - Мали демон.

Жири

Стручни жири фестивала и ове године чине: Маја Цветковић (бенд "Е-play"), Иван Феце Фирчи (ЕКВ, Задужбина Милана Маденовића), Милена Милутиновић (бенд "Репетитор"), Милош Игњатовић ("Дорћол плац") и Милован Бошковић (бенд "Земља грува"). У финалу, придружиће им се још два реномирана члана: директр ПГП РТС-а и композитор Владимир Граић и уредница ТВ канала РТС Музика, Ана Милићевић

Награде

Најбољи учесници биће награђени традиционалним статуетама муње – златном, сребрном и бронзаном, као и новчаним наградама РТС-а и наградама партнера фестивала. Од претходног издања фестивала успостављена је и пракса да се победнички бенд може надати и награди ПГП РТС-а: објављивање студијског албума! Уз мултимедијску подршку РТС-а, изабрани бендови добиће прилику да наступе и на најзначајнијим музичким фестивалима у земљи и региону, кроз пројекат "Бунт рок турнеја".

Ауторка и уредница Бунт рок фестивала: Бранка Главоњић

Редитељ: Миодраг Коларић Аги

Бунт рок фестивал је једини телевизијски музички фестивал такмичарског карактера у Србији, са мисијом афирмације домаће поп и рок музике и стварања нове српске музичке сцене. Фестивал је настао као пројекат култне музичке емисије "Бунт", која се у континуитету емитује већ 22 године и представља најдуговечнији музички ТВ формат у историји РТС-а.

Од оснивања фестивала, кроз селекционе процесе прошло је више од 2.000 бендова и аутора, док је 180 њих имало прилику да наступи на сцени РТС-а и представи се најширем аудиторијуму.

Комплетан фестивалски програм 9. Бунт Рок Фестивала можете пратити 26, 27. и 28. јуна на програму РТС 2, уз богату пратећу мултимедијалну продукцију (платформа РТС Планета, ТВ канал РТС 3, Youtube канал Бунт рок фестивал, као и на званичним налозима РТС-а и емисије Бунт на друштвеним мрежама)  

Окривамо вам "Феничанску шему" Веса Андерса и прве кораке "Фантастичне четворке".

О домаћем омнибусу "Видеотека" из 2024. - из ракурса критичара Ђорђа Бајића.

У "Премотавању" – подсећање на дигитално рестауриран домаћи класик "Кошава" у коме је Тања Бошковић остварила прву главну улогу у филму.

У "Контраплану" са италијанском звездом иза које је холивудска каријера -  Валеријом Голино.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Светлана Перовић, Тијана Тодоровић Јаворац

Александра мучи и лични бол над никад решеним убиством његовог оца Милета, такође полицијског инспектора а кад открије да су оба убиства можда повезана, за њега решавање убиства младе девојке постаје мисија. Неће знати коме да верује на том путу, да ли свом шефу и најбољем пријатељу покојног оца, начелнику полиције Марјановићу (Тихомир Станић), да ли колеги Мирку (Марко Јанкетић) или двема женама у свом животу, Марији, јавном тужиоцу са којом је у вези (Катарина Радивојевић), док му се у срце не увуче млада форензичарка Јелена (Нина Јанковић). Док све ризикује и очајнички трага за истином, неће знати колико она заправо може да буде болна...

Сценарио су написали Наташа Дракулић и Предраг Антонијевић, који је и редитељ серије.директор фотографије Милош Кодемо, сценограф Јелена Милиновић, костимограф Миомирка Баиловић, композитор Александра Ковач, сниматељ звука Михаило Стевановић, монтажер Филип Дедић, извршни продуценти Анђелка Влаисављевић и Угљеша Јокић.

У главним улогама појављују се Вук Костић, Тихомир Станић, Марко Јанкетић, Нина Јанковић и Катарина Радивојевић а бројну глумачку поделу чине још и Небојша Глоговац, Елизабета Ђоревска, Драган Мићановић, Наташа Нинковић, Пеђа Бјелац, Јелисавета Орашанин, Славко Штимац, Мирјана Карановић, Александар Ђурица, Уликс Фехмиу, Ненад Окановић, Гордан Кичић ... и многи други.

На први поглед све изгледа свечано и нормално… Породица ужива у божићном ручку до тренутка када почиње да звони смартфон, а онда свима постаје јасно да нису у питању 80-те године и није Божић.

Улоге тумаче: Горан Богдан, Предраг Мики Манојловић, Ивана Рошчић, Роко Сикавица, Каја Шишмановић.

Сценарио и режију потписују: Давид Капац и Андрија Мардешић. Директор фотографије је Милош Јаћимовић.

Филм је награђен бројним наградама, на фестивалима у Католонији, Тексасу, Луксембургу, Карловим Варима, као и на Пулском филмском фестивалу (Златна арена за најбољи сценарио).

Још једном ћете моћи да уживате у причама које су вас држале приковане за екран: "Пет" – пет младих жена, другарица из детињства, које необични сплет околности поново спаја, овог пута у средишту обрачуна злочиначких кланова.

"Јутро ће променити све", емотивна драма о групи пријатеља који се налазе на животним прекретницама.

"Група" – узбудљиви трилер који прати искусног инспектора Гагу и његов сложен случај.

"Војна академија" – снажна и динамична драма која прати живот младих кадета суочених са изазовима дисциплине, пријатељства и личних искушења.

"Чизмаши" – прича о правди, моћи и изборима који мењају животе.

"Позив" – неизвесни трилер који вас не оставља равнодушним до последње сцене, а прва на реперотару биће прва сезона серије "Убице мога оца", криминалистичке драме у чијем је средишту је инспектор Александар Јаковљевић и његов на први поглед нерешив случај.

Уколико сте пропустили прилику да их гледате или желите да их поново доживите, летњи програм РТС-а је право место за то.

Од 10 најгледанијих ТВ садржаја у мају, 9 је приказано на нашем Првом програму.

Традиционално, у самом врху гледаности су квиз "Слагалица" и Дневник 2, наше дневне информативне емисије... као и специјалне информативне емисије. Ту су и квизови "Потера" и "Суперпотера", али и домаће серије "Срећни људи", "Отмица” и “Недеља”. У врху гледаности су и спортски преноси… емисије Забавног програма… и документарне емисије.

Месец мај обележили су и преноси три вечери Песме Евровизије. Најгледанији светски музички шоу ове године пратило је 166 милиона људи – за 3 милиона више него прошле године. У Србији, друго полуфинале остварило је највећи дневни аудиторијум у мају, са готово 1.300.000 гледалаца, док је прво полуфинале и финале у просеку гледало скоро 1.200.000 гледалаца.

РТС – Нит која нас повезује.

Улоге: Џош Хартнет, Бриџет Риган, Гејл Бин, Отри Хејдон-Вилсон, Данијела Дедвајлер, Ник Нолти….

Креатор серије: Родс Фишбурн

Награђени филмови потврдили су улогу фестивала као глобалне платформе за уметнички израз и дијалог о актуелним темама у свету.  Жири којем је председавала Жилијет Бинош, од 22 наслова која су била у конуренцији за Златну палму, наградио је филмове који бескопромисно третирају теме политичке репресије, социјалне неправде, породичних односа, идентитета, попут победничког филма, политичког трилера "Била је то само несрећа". Ирански дисидент који потписује ово дело Џафар Панахи постао је први редитељ у историји који је комплетирао победе на три највећа филмска фестивала на свету.

Кан зна како да ода почаст великанима - двоструки оскаровац Роберт Де Ниро отворио је 78. Кански фестивал примивши почасну Златну палму за животно дело. Одато је признање још једном холивудском великану – Дензелу Вошингтону.

Бивши холивудски пар који је обележио једну читаву филмску декаду, Том Круз и Никол Кидман, нашли су се под светлима Канске позорнице – али одвојено, свако на свој начин.

О награђеним филмовима у емисији посвећеној 78. Канском фестивалу ексклузивно говоре двоструки кански победници - овогодишњи лауареати награде за најбољи сценарио браћа Дарден, француски редитељ Оливер Лакс који је за роад мовие "Сират" освојио награду жирија као и најреспектабилнији редитлеји данашњице - Сергеј Лозница, Кирил Серебрењиков, Фатих Акин који су представили своја најновија филмска остварења.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић, Милица Солдатовић Микић

Арсеније Арса Јовановић (1932-2025) дипломирао је режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1956. године. У BBC-јевим студијима 1956. године борави неколико месецу и изучавајући радијска и телевизијска достигнућа. Током своје плодне стваралачке каријере, која је трајала близу седам деценија, режирао је на десетине телевизијских и радио драма, такође и позоришних представа, а као композитор оставио многа капитална самостална музичка дела и остварио сарадњу са неким од највећих филмских аутора данашњице.

Као први наслов у оквиру циклуса "In memoriam: Арсеније Јовановић“, у суботу 7. јуна емитујемо телевизијску драму "Случај Опенхајмер", снимљену 1970. године по сценарију Рајнара Кипхарда.

Амерички физичар Роберт Опенхајмер у току Другог светског рата био је на челу истраживачког рада за производњу атомске бомбе. Са тог положаја смењен је 1953. године због неслагања са Америчком атомском комисијом у погледу израде хидрогенске бомбе.

Истрага која се против њега водила у злогласно време антикомунистичке хистерије и "лова на вештице" у доба сенатора Мекартија, сведочанство је о великој моралној и психолошкој дилеми у којој су се налазили научници те епохе.

Улоге тумаче: Бранко Плеша, Светолик Никачевић, Предраг Тасовац, Јанез Врховец, Петар Банићевић, Ђорђе Јелишић, Владимир Поповић, Стојан Дечермић, Јован Милићевић, Марко Тодоровић, Милош Жутић, Бранислав Борозан, Раде Марковић, Душан Булајић

уредник циклуса: Марко Новаковић

режија: Арсеније Јовановић

сценарио: Рајнар Кипхард

директор фотографије: Светозар Стошић

сценограф: Небојша Деља

костимограф: Биљана Драговић

Уколико постоје јапански редитељи са којима је западни свет добро упознат, вероватно је мртва трка између Куросаве и Мијазакија. Али ако говоримо о анимацији, такмаца нема. Мијазаки је био тих, скроман човек највећим делом своје каријере, а тек је последњих пар деценија међу својим обожаваоцима (нарочито оним који не говоре јапански) постао јасан однос Мијазакија са Гиблијем. Великим делом то је заслуга студента Каку Аракаве, који је добио дозволу да дође у Студио Гибли и сними део атмосфере током рада на Мијазакијевом филму. Аракава и даље не зна због чега је Мијазаки дозволио да од кратког документарног филма настане овакав, сасвим ексклузиван серијал.

Кроз четири епизоде од педесет минута пратимо како се из маште једног чудесног ума стварају култни ликови и заплети. Ту су и сећања на мајку, детињство, Мијазакијев однос са сином, а потом и разорни земљотрес који је потресао Јапан, праћен нукеарном катастрофом у Фукушими. Серијал завршава још једним Мијазакијевим тријумфом, али и темама старења и смисла стварања анимираних филмова у овим турбулентним временима.

Све четири епизоде гледаћете на Другом програму РТС-а, 5, 9,10. и 12. јуна од 20.05 часова.

Одабрала Селина Ловрен Аксентић

Превод и адаптација Катарина Богдановић

Лектура Наташа Радошевић Миленковић

Обрада Редакција за културу РТС-а

Серија је заснована на историјским документима, ТВ и фоно записима, сведочењима непосредних учесника догађаја, као и анализама и оценама домаћих и страних историчара и других релевантних саговорника.

Политичка лавирања Тита између Совјетског Савеза и Запада чине основни ток серије. Откако је Тито започео своје политичко формирање у Совјетском Савезу, па до значајних догађаја као што су прекид односа са СССР-ом 1948. године и приближавање Западу, серија истражује како је он успевао да изгради своје међународне односе у хладноратовском контексту.

Југославија је до 1948. године била потпуно окренута Совјетском Савезу, да би се ти односи крајем те године знатно нарушили. Тито очекује агресију земаља социјалистичког лагера на Југославију и врши припреме за одбрану. Прекинута је економска сарадња са источноевропским земљама и због сушне 1950. године, Југославији прети глад.

Титов долазак у Британију 1953. године, његови сусрети са Черчилом и Брежњевом, као и напори да задржи независност Југославије у оквиру несврстаних, чине важан део серије, која се бави и његовим утицајем на глобалну политику, али и на живот у Југославији.

"Тито између истока и запада" није само историјски преглед важних догађаја, већ и дубока људска прича о лидерству, дипломатији, одлукама које су обликовале једну нацију, али и о личној патњи и радости Јосипа Броза Тита. Документарни сегменти комбинују се са играним сценама, у којима главну улогу игра Небојша Дугалић као Тито, уз подршку изванредних глумаца: Предрага Бјелца (Брежњев), Ралета Миленковића (Черчил), Радомира Николића (Александар Ранковић) и Владана Дујовића (Едвард Кардељ).

У серији играју и Драгољуб Мићко Љубичић, Ненад Хаџи Маричић, Златан Видовић, Милица Томашевић, Миона Марковић, Марија Пикић, Бојан Димитријевић, Владимир Алексић, Борис Пинговић, Ђорђе Марковић, Дубравко Јовановић, Бојан Жировић, Иван Ђорђевић Џуди и многи други.

Продуцент серије је Данка Милошевић ( "ГФЦ Продукција") , сценарио потписује Светко Ковач, а редитељ је Иван Стефановић.

Директор фотографије је Душан Ивановић, сценограф Дејан Анђелковић, костимограф Невена Миловановић, а маскер Драгана Ињац.

Улоге: Абигејл Спенсер, Медисон Давенпорт, Рис Вејкфилд, Крејг Тејт, Бетани Ен Линд, Скарлет Блум, Мена Масуд, Дејвид Дастмалчијан...

Креатор серије: Џош Корбин

Фински назив серије је Sorjonen, али међународно име серије је Bordertown. Bordertown је продат у Немачкој, Француској, Белгији и САД-у.

Радња прати инспектора Кари Сорјонена, који је један је од најцењенијих детектива у Националном истраживачком бироу у Финској. Сорјонен има аспергеров синдором, са чим је управо на необичан начин повезана његова генијалност при решавању случајева. И та способност одгонетавања мистерија, закључивања и проналажења криминалаца чини га јединственим детективом, који примећује оно што другима промиче па је увек корак испред.

Улоге: Виле Виртанен, Матлена Кусниеми, Ану Синисало, Кристина Халту, Илка Вили…

Креатор серије: Мико Оиконен

Преостали радници, девастирани губитком својих најмилијих и последичном коруптивном продајом фабрике, покрећу протесте, али чини се да су њихови напори узалудни и не дају конкретне резултате. Осећајући се напуштеним од власти, па чак и цркве, они траже утеху и одговоре у натприродном.

Харизматична Светлана, бивши робијаш Мија и други радници удружују се да би истражили мистичне путеве наде и правде. Док неспретно зарањају у тајанствено царство, пролазе кроз социјално и емоционално ослобађење и неочекивано откривају унутрашњу моћ за коју нису знали да је поседују.

Светску премијеру филм је имао у званичном програму Филмског фестивала у Торонту у септембру 2023. године.

Домаћу премијеру имао је на 52. ФЕСТ-у, где је освојио: награду ФЕДЕОРА за најбољи евро-медитерански филм у главном такмичарском програму; награду Небојша Ђукелић за најбољи филм из региона у главном такмичарском програму и награду Београдски победник за најбољу режију.

Улоге: Тамара Крцуновић, Леон Лучев, Момо Пићурић, Мирсад Тука, Иван Ђорђевић, Тома Трифуновић, Лидија Кордић...

Сценарио и режија: Младен Ђорђевић