Са снимања

Ови малишани не певају за славу – они певају за друге. Сваки њихов наступ је хуманитарни чин, а круна њиховог рада је традиционални фестивал који сваког пролећа, под покровитељством Дома културе Грачаница, доноси дух Метохије у срце Београда. У њиховој песми лежи њихово право на будућност.

Вера Аксентијевић, ауторка емисије

Уредник емисије: Вера Аксентијевић

Сниматељ: Горан Копривица

Монтажа: Милан Крстески

Радмила Мила Михајловић је у Рим дошла како би студирала соло певање на Универзитету ,,Санта Ћећилија“, дуги низ година ради на италијанском јавном сервису РАИ. Докторирала је комуникологију, а бави се и преводом како италијанских дела на српски, тако и српских на италијански језик. У својим књигама махом се бави темом Срба у Италији, па је тако ауторка дела: ,,Културно памћење тршћанских Срба“, књиге о Србима на Апенинском полуоствру, као и недавно објављеног ,,Азбучника вечног града“, интимног сведочанства о животу и култури, који на нови начин говори о доприносу Срба у обликовању римске историје, навела је ауторка и гошћа овог издања Бескрајног плавог круга, Радмила Мила Михајловић.

Ова књига недавно је објављена у Службеном гласнику и представљена у књижари ,,Геца Кон“ у Београду, што је и један од повода за овај разговор.
Бранко Димовић Димески од 2008. године живи и ради у Норвешкој, у округу Валер. Одлазак у ову скандинавску земљу донео је Бранку тему којом се темељно бави већ неколико година, а то је присутност Срба у нацистичким логорима у Норвешкој за време Другог светског рата. Ове историјске догађаје он расветљава кроз уметност, пре свега књижевност и документарни филм, али, како каже, и кроз друштвени активизам. Први је председник Савеза српских стваралаца Скандинавије, основаног 2024. године и од тада је укључен у организовање Српско-норвешких књижевних сусрета који се реализују једном годишње. Поред свега наведеног, Бранко је организатор акција помоћи становништву у свом завичају на Косову и Метохији, као и кооснивач српских школа у Норвешкој.

Припремила и води: Теодора Аћимовић

Водимо вас у РТС Клуб на поетско вече посвећено стваралаштву Бранислава Бране Петровића. Његове песме, поеме и приче нашле су место у бројним антологијама и зборницима, а по мишљењу песника, академика Љубомира Симовића, нико у модерно српско песништво с краја 20. века није унео толико хумора, љубави, толико живог језика и живих слика као Брана Петровић.

Биће речи и о Фестивалу француског филма, чије ће осмо издање бити одржано од 23. до 26. јуна и од 2. до 5. јула. Први део фестивала приредиће се у Београду, истовремено на више локација, након чега се фестивал наставља широм Србије пројекцијама у Новом Саду, Зрењанину, Горњем Милановцу, Ужицу и Нишу.

Водимо вас у Атину, на велику изложбу посвец́ену уметници Тилди Свинтон, чије незаборавно присуство на екрану деценијама очарава публику. На поставци под називом "У току", Свинтон обједињује костиме, личне предмете, фотографије и филмске одломке повезане са креативним сарадњама које је развила током протеклих 40 година са осам утицајних личности из света филма и моде.

Уредник Јелена Виденовић

Реализација Сања Реџић

Монтажа Љубомир Плављанић

И, наравно, свеприсутна баналност. Нацистичке убице су примитивне и баналне особе које воле своју земљу и које беспоговорно извршавају наређења управо с тога што је (јел тако?) отаџбина увек изнад појединачних судбина. Што се на челу државе налазе злочинци, убице и пљачкаши – од којих примају наређења – уопште их не узбуђује јер ни они сами нису бољи, а ако њиховим отупелим умовима и просевне која дилема, истог се часа утапа у литрама алкохола. 

Роман Мартина Ејмиса објавиће Културни центар Новог Сада.

С енглеског превео Игор Цвијановић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

Аргентина је водила током већег дела првог сета, али је Србија у завршници направила преокрет и дошла до вођства.

Други сет су српски одбојкаши много лакше освојили, али су "гаучоси" успели да смање заостатак и изборе четврти сет, после неизвесне завршнице.

Велика борба се наставила, а на крају су српски играчи имали више концентрације, обезбедивши стартну победу.

Вељко Машуловић је са 19 поена предводио Србију. Испратио га је Лазар Мариновић са 12 поена.

Лућано Вићентин је био најефикаснији у аргентинској селекцији са 17 поена.

Наредни ривали "орлова" на истом месту биће Белгија (12. јун, 21.30), Бразил (13. јун, 16.00) и Бугарска (14. јун, 19.30).

У оквиру друге такмичарске седмице Лиге нација Србија ће играти у француском Орлеану против Јапана (24. јун, 13.30), Кубе (26. јун, 20.30), Француске (27. јун, 20.30) и САД (28. јун, 20.30).

Током треће недеље Београд ће бити један од домаћина Лиге нација.

Српски одбојкаши ће пред својим навијачима у "Београдској арени" дочекати Турску (15. јул, 20.00), Украјину (16. јул, 20.00), Немачку (18. јул, 20.00) и Словенију (19. јул, 20.00).

И, наравно, свеприсутна баналност. Нацистичке убице су примитивне и баналне особе које воле своју земљу и које беспоговорно извршавају наређења управо с тога што је (јел тако?) отаџбина увек изнад појединачних судбина. Што се на челу државе налазе злочинци, убице и пљачкаши – од којих примају наређења – уопште их не узбуђује јер ни они сами нису бољи, а ако њиховим отупелим умовима и просевне која дилема, истог се часа утапа у литрама алкохола. 

Роман Мартина Ејмиса објавиће Културни центар Новог Сада.

С енглеског превео Игор Цвијановић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

Кустоси Музеја показали су нам неке од чак 130 хиљада фотографија са Титових путовања, а истраживали смо како се данас води рачуна о поклонима брачног пара Броз, личним предметима, гардероби, документима… Шта се реновирањем Музеја променило, има ли довољно простора за југословенско наслеђе и који поклони Титу и даље пристижу сваког маја?

Ауторка: Јелена З. Николић

Производња: Редакција Актуелности

"Дозволите нам да искажемо своје духовно укрепљење и радост коју смо задобили током, иако веома кратког, боравка међу Вашим благочестивим и богобојажљивим стадом. Са једне стране, задивили смо се аутентичној и чврстој вери православног српског народа, која тријумфује кроз многа искушења и невоље, а са друге стране и Вашим добрим и веома трудољубивим напорима за духовно плодоносно узрастање повереног Вам од Господа нашег Исуса Христа словесног Винограда", истакао је игуман Јефрем.

Захвалио је патријарху Порфирију на позиву да реликвија буде донета у Србију и саопштио да је манастирско братство донело одлуку да ће обезбедити месечне стипендије од по 500 евра за десет сиромашних студената Богословског факултета како би им се помогло у завршетку студија.

Предвиђено је и да најбољи студент Богословског факултета сваке године добије посребрену икону Владичице Богородице као награду, док ће најбољим ученицима сваког разреда Богословије Светог Саве бити намењена посребрена икона Пресвете Богородице.

У писму је поновио и речи којима је још приликом доласка у Србију благословио српски народ, истичући да присуство Појаса пресвете Богомајке представља до сада незапамћен благослов за православни српски род и нашу земљу.

"Смирено сматрамо, Ваша Светости, да присуство најсветијег Појаса пресвете Богородице у Србији није случајан догађај, већ знак особите богоматеринске заштите и благовољења према Вашој часној личности и Вашем словесном стаду", наводи се у писму игумана Јефрема.

Стога не изненађује чињеница да је и за своје дебитантско дискографско издање Дарија Василјева изабрала управо музику овог руског аутора. Под називом Скрјабин: Елементи на албуму је представила једиствени музички језик овог аутора, избором соната, валцера и прелида, посматраним кроз призму четири природна елемента: земље, воде, ваздуха и ватре.

Воду и земљу тако представљају рани Валцер опус 1 и избор Прелида из опуса 11, као и Прва и Друга клавирска соната, односно Соната-фантазија, инспирисана морем. Кроз каснија, зрелија и технички изузетно захтевна дела попут Четврте и Пете сонате, у којима музика постаје нестална и експлозивна, налик пламену, Васиљева уводи елементе ваздуха и ватре, пратећи Скрјабинову опсесију природним силама.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Арон Гуревич (1924–2006), истакнути и светски признати медиевист, аутор је више значајних књига: Походи Викинга, Историја и сага, Проблеми генезе феудализма у Западној Европи, Проблеми народне културе у средњем веку, Категорије средњовековне културе и Средњовековни свет. Култура неме већине... Гуревичев озбиљан научни рад посвећен истраживању свих облика живота средњовековног човека на тлу Западне и Северне Европе учинио је да његова дела буду преведена на многе светске језике (француски, енглески, немачки, шведски, норвешки, италијански, пољски, мађарски, чешки, бугарски…).

Текст је с руског превела Наталија Џакић.
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

Производња: Редакција музичког програма

Из Тајланда се Фантастична планета сели у пребогату Швајцарску. Тамо покушавају да сазнају да ли новац аутоматски значи срећу или је калвинистичка скромност, уведена у средњем веку као закон, заслужнија за то. Банић разговара са високопозиционираним менаџером једне од швајцарских банака покушавајући да сазна да ли је поверење које, иначе, влада у друштву, а најбоље се види на примеру банака, нешто што ову алпску земљу чини срећном. Или је то можда швајцарска чоколада, која као и тајландска кухиња, када се уноси у организам покреће хемијске реакције које особу чине срећнијом.

Путовање завршавају у Финској, земљи која је шест пута заредом прва по индексу среће. Тамо Владимир Банић разговара са човеком који је осмислио и спровео владин експеримент, којим је људима током две године новац без икаквог разлога дат на почетку месеца. Да ли је срећа у том новцу или можда о друштвеној бризи која не дозвољава да се у Финској неко нађе и спава на улици? Банић то сазнаје у разговору управо са некадашњим бескућницима, у земљи која је ту пошаст победила. Чланови једног од најпознатијих финских бендова, који су свирали и у Србији, Омниум Гатхерум, објашњавају како је срећа и у неуспеху, али и како хеви метал, људе који воле то што су самотњаци зближава и чини срећнијим.

Производња: Редакција Актуелности

Арон Гуревич (1924–2006), истакнути и светски признати медиевист, аутор је више значајних књига: Походи Викинга, Историја и сага, Проблеми генезе феудализма у Западној Европи, Проблеми народне културе у средњем веку, Категорије средњовековне културе и Средњовековни свет. Култура неме већине... Гуревичев озбиљан научни рад посвећен истраживању свих облика живота средњовековног човека на тлу Западне и Северне Европе учинио је да његова дела буду преведена на многе светске језике (француски, енглески, немачки, шведски, норвешки, италијански, пољски, мађарски, чешки, бугарски…).

Текст је с руског превела Наталија Џакић.
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

У сарадњи са Здравком Шотром, тада већ афирмисаним редитељем, Драгиша Крунић је понудио своју чувену ,,Купусару” из које је настала мала ризница топлих људских прича које и данас са осмехом и носталгијом памтимо и по маестралним глумачким остварењима Зорана Радмиловића у улози Животе, Милене Дравић, Мире Бањац, Велимира Бате Живојиновића, Миливоја Миће Томића и многих других великана. Саговорници у емисији су: Здравко Шотра, редитељ, мр Вања Шибалић, професор телевизијске продукције, ФДУ и проф. др Невена Херцог Чаловска, неуропсихијатар и психотерапеут.

Уредник и сценариста: Лидија Божић
Директор фотографије: Милан Вуњак
Монтажер: Милош Ачански
Редитељ: Иван Милановић

Производња: Редакција културног програма

Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић

Водитељ: Маја Бојић

Редитељ: Александар Јован Крстић

Тек у другом продужетку "зелени" су успели да сломе Олимпијакос и то на крилима Ти-Џеј Шортса који је везао седам поена у том делу игре.

Одлука о прваку грчке лиге пашће у Пиреју у петој утакмици финалне серије.

Најзаслужнији за победу Панатинаикоса био је Кендрик Нан са 23 поена, док је на другој страни Еван Фурније убацио 29, али и промашио можда и два кључна слободна бацања.

Панатинаикос је боље отворио меч и после прве четвртине имао предност од 20:16, а средином другог периода стигао је и до највеће разлике (29:20).

До одласка на велики одмор, Олимпијакос је успео да истопи заостатак и серијом добрих напада приђе на само шест поена минуса - 40:34.

Трећа деоница донела је потпуно другачију слику на терену. Панатинаикос је у неколико наврата испуштао предност, а ривал је постепено хватао ритам и после тројке на нешто више од три минута до краја четвртине стигао до изједначења (51:51).

Уследила је неизвесна завршница тог периода, који је окончан минималном предношћу Олимпијакоса - 57:53.

У последњој четвртини виђена је права резултатска клацкалица. "Зелени" су стрпљиво топили заостатак, а нешто више од шест минута пре краја вратили су вођство (61:60).

До последњег звука сирене обе екипе смењивале су се у вођству. Олимпијакос је имао 66:61 на пет минута до краја, али је домаћин успео серијом 5:0 да стигне до изједначења два минтуа пре завршетка утакмице.

У последњи минут се ушло са нерешеним исходом, а виђена је права драма. Прво је Ернангомез промашио тројку за победу, а потом у последњем нападу и Везенков, па се отишло у продужетак.

Олимпијакос је са две тројке за мање од два минута стекао предност 79:74 на два минута и 30 секунди до краја утакмице.

Поново је виђена драматична завршница у којој је Олимпијакос био два минута без коша, па се отишло у нови продужетак, а кош за победу промашио је Толиопулос.

Други продужетак је обележио Ти-Џеј Шортс са седам поена у низу, па ће одлука о прваку пасти у дворани "Мира и пријатељства" у Пиреју, а утакмица је заказана за суботу.

Производња: Редакција забавног програма

Ауторка и уредница емисије је Горица Зарић Јовановић, редитељ Драгомир Зупанц.

Производња: Редакција специјализованих програма

Редитељ: Недељко Ковачић

Производња: Редакција играног програма

Ауторка: Саша Тошковић.