Аутор Мирослав Нешић.
Радио Београд Први програм од 16 до 17 часова.

Светски медији наводе да је Салах одиграо последњи меч за Ливерпул, јер је египатски фудбалер раније објавио да ће на крају сезоне да напусти енглески клуб.

Хасан је за Ројтерс изјавио да ће Салах да паузира четири недеље због руптуре мишића задње ложе.

"Салах је задобио руптуру задње ложе и биће му потребно лечење, које ће трајати четири недеље", рекао је Хасан.

Фудбалере Ливерпула до краја сезоне у Премијер лиги очекују мечеви против Манчестер јунајтеда, Челсија, Астон Виле и Брентфорда.

Хасан је изјавио да ће Салах бити спреман за Светско првенство, које ће бити одржано од 11. јуна до 19. јула ове године у Мексику, САД и Канади.

Египат ће на Мундијалу играти у групи Г против Белгије, Новог Зеланда и Ирана.

Возач А. А. (2003) и сувозач А. Д. (2004) задобили су тешке повреде и збринути су у здравственој установи.

Узрок несреће биће утврђен након увиђаја.

Међутим, алати које тим ронилаца носи на морско дно нису оно што бисте очекивали да пронађете у комплету морског биолога. Тим инсталира водоотпорне звучнике на дну океана, а човек који предводи рониоце није научник.

„Тотално је другачије од свега што сам раније радио“, каже Марко Бароти, уметник из Италије.

Пре пет година, Бароти је почео да ствара скулптуре засноване на тродимензионалним снимцима насталих скенирањем корала. Инспирисало га је ново истраживање које сугерише да би звук могао бити кључ за оживљавање коралних гребена који се боре за опстанак.

„Звук је увек био окосница мог рада, али никада на овом нивоу“, објашњава Бароти.

Звук мора

Људском уху, подводни свет може деловати прилично тихо, али здрав гребен заправо окружује какофонија буке. То је биолошка симфонија пуцкетања шкампа, гунђања риба и хука променљивих струја. Гребен који умире је језиво тих.

„Ако је гребен жив уз звук, највероватније је да ће остати жив, зар не? И поново се населити. А када гребени деградирају, они утихну“, каже Бароти.

Рибе и сићушни корални организми користе звук за навигацију у огромним океанима како би пронашли место за живот, тако да је логика једноставна: ако вратите буку, морски живот ће је пратити.

Пројекат зато користи подводне звучнике који репродукују снимљене звуке здравог гребена 14 сати дневно, а напајају се соларним панелима који плутају по површини.

Студија о Великом коралном гребену

Студија објављена у часопису Природа (Nature) показала је моћ онога што је познато као „акустично обогаћивање“. Истраживачи су на Великом коралном гребену открили да пуштање здравих звукова гребена привлачи рибе у деградирана подручја, при чему се њихова популација удвостручује за само шест недеља. Не само да је стигло више риба, већ се и разноврсност врста повећала за 50 одсто, што је кључни фактор за дугорочну отпорност гребена.

Гребени покривају тек један проценат океанског дна, али подржавају 25 одсто целокупног морског живота. Они су кључни у нашем снабдевању храном и служе као природна баријера, штитећи приобална имања од највећег удара катастрофалних олуја. Од 1950. године, свет је изгубио приближно половину својих коралних гребена због прекомерног изловљавања рибе, загађења и климатске кризе.

Корен кризе је загађење које загрева нашу планету. Сагоревањем фосилних горива, ослобађамо угљен-диоксид који делује као омотач који задржава топлоту око Земље. Океан је био приморан да апсорбује око 90 одсто тог вишка топлоте.

То доводи до „морских топлотних таласа“ – продужених периода абнормално високих температура мора који су у суштини океански еквивалент шумског пожара. Рекордни морски топлотни талас 2023. године претворио је карипске воде у „врућу каду“, узрокујући да корали избаце шарене алге које живе у њиховим ткивима. Овај процес, познат као избељивање, оставља корале белим, гладним и подложним болестима.

Ли-Ен Рандо, инструкторка роњења која је из породице која се бави роњењем већ  деценијама, била је сведок овог пада из прве руке.

„Постаје све тише. Заиста је тужно рећи да сам много пута видела деградацију у последњих 10 година“, каже Ли-Ен. Рандо је снимила себе како плива кроз сабласно беле, избељене гребене 2023. године.

„Једноставно се осећате безнадежно“, прича инструкторка роњења и додаје да се тада често пита хоће ли икада поново видети такав гребен.

„Проводаџисање код корала“

Пројекат са звуком као начином за враћање коралног гребена са ивице смрти осмишљен је и да подржи рад локалне Фондације „Алигаторова глава“. Декстер Дин Колкухун, шеф истраживања фондације, каже да му се идеја одмах учинила добром. „Ја сам музичар. Свирам клавир, тако да знам важност и моћ звука.“

Према његовој оцени, акустични приступ је витални додатак алатима његове организације за заштиту природе. „То се савршено уклапа у оно што покушавамо да урадимо, а то је да обновимо гребене користећи што више метода.“

Док из звучника треште „хитови“ здравог гребена, истраживачица Бетани Дин ради у лабораторији како би обезбедила „госте“ за забаву.

Она узгаја фрагменте корала и експериментише са асистираним узгојем, делујући као „посредник за спајање корала“ како би помогла организмима да се размножавају у свету који се загрева и где природна репродукција не успева.

„Истражујемо како можемо спојити ова јаја и сперматозоиде како бисмо заиста имали успешно размножавање“, наводи Динова.

На крају, ови фрагменти корала узгајани у лабораторији причвршћују се за Баротијеве подводне скулптуре. Резултат је фузија науке и уметности која би могла да почне да замењује тишину звуцима просперитетног екосистема.

„Морате имати наде, зар не? Мислим да постоји нада. Постоје назнаке наде“, поручује Ли-Ен Рандо.

Бугарски кошаркаш је најпрестижније индивидуално признанње заслужио и у сезони 2022/23, па је данас постао једини играч уз Ентонија Паркера који је два пута проглашен за МВП-а елитног европског такмичења.

Везенков је ове сезоне лидер Евролиге са 19,4 постигнута поена по мечу и има највећи индекс корисности - 23,6. Три пута је био МВП кола и једном најкориснији играч месеца.

Пети је најбољи скакач (6,6) такмичења и трећи по броју погођених шутева за два поена (4,9). Бележио је 1,3 асистенције, 0,6 украдених лопти и 0,1 блокаду по мечу.

Уврштен је у идеалну петорку, а добио је и награду "Алфонсо Форд" за најбољег стрелца Евролиге ове сезоне.

На 33 од 34 одигране утакмице Везенков је имао двоцифрен поентерски учинак, а чак 19 пута је премашио границу од 20 поена.

Забележио је четири дабл-дабла и предводио Олимпијакос до скора 26-12 и првог места на табели пред почетак плеј-офа, где ће му ривал бити Монако.

Најкориснији играч Евролиге изабрана је комбинацијом гласова главних тренера (35 одсто), капитена тимова (35 одсто), представника медија (20 одсто) и навијача (10 одсто).

После Везенкова највише гласова су добили Силван Франсиско из Жалгириса и Елајџа Брајант, бек Хапоела из Тел Авива.

Међу резултатима Службе борбу против високотехнолошког криминала убрајају се – разбијени ланци онлајн превара ("WhatsApp", "Netflix", "ОКЕ Греен", преварни кол центри), ухапшене десетине лица за кривична дела против полне слободе деце и остварена активна сарадња у регионалним и међународним акцијама њихове заштите.

Такође, како се наводи, разоткривена је организована криминална група из Кине која је специјализованим уређајима вршила преваре грађана Републике Србије, заплењено је више од 1,3 милиона евра у криптовалутама у истрагама прања новца, развијена је национална платформа за пријаву високотехнолошког криминала.

Служба за борбу против високотехнолошког криминала континуирано спроводи активности превенције и едукације грађана, а резултате је препознао Савет Европе као пример добре праксе у региону и шире.

Жеља за „практичном функционалношћу“ довела је специјализовану спортску опрему на улице. Компанија „Хока“ један од највећих произвођача ове врсте обуће, промовисала их међу модним потрошачима лансирањем патика за животни стил са брендовима од "Marni" до "Comme des Garçons." Још један од утицаја је успон „културе тркачких клубова“.

Удобност као нови симбол стила

Иако је тренд учврстио позицију мејнстрима, његова трајност је везана за дубље промене у понашању, сматрају стручњаци. „Хока“ и „Он“ су, посебно, популаризовали спортске патике са пенастим ђоновима као свакодневне „симболе функционаланог начина живота вођеног потребом за удобношћу“.

Џон Дизејн, директор куповине у ланцу спортских малопродајних објеката у Аустралији, каже да купци захтевају више иновација у обући, „понекад брже него што брендови нуде“.

Истиче да су реактивна пена, високи ђонови, карбонске или најлонске плоче високоперформансних патика пожељне карактеристике. „Одређени потрошачи се осећају заиста удобно користећи ту врсту обуће за сваки дан, не само за трчање“, додаје Дизејн.

Револуција „супер патика“

„Најки“ је први направио лагану „супер ципелу“ – „ZumX Vejporflaj 4%“, објављену 2017. године. Њена плоча од угљеничних влакана помаже тркачима да се крећу смањујући губитак енергије кроз средњи ђон.

Елијуд Кипчоге, једина особа која је истрчала маратон за мање од два сата, носио је модификоване „вејпорфлајс“ патике у својој рекордној трци 2019. године. Сада су девет од 10 најбржих маратонских трка у историји истрчали спортисти који носе овакве супер патике.

Супер постављене патике за животни стил често деле карактеристике специјализоване спортске обуће. На пример, могу имати плоче од угљеничних влакана, меку пену за одбијање или „рокер“ дизајн.

Међутим, Еоин Дојл, физиолог вежбања и предавач на аустралијском Универзитету Маквори, каже да ова врста обуће може бити нестабилна. „То је једна од највећих ствари на које бих упозорио: колико је висок средњи ђон и колико је дебео средњи ђон.“ Високи средњи ђонови смањују бочну стабилност, „а то је помало ризично, посебно за окретање скочног зглоба“.

Нису све патике исте

Нису све пенасте патике направљене исто, каже Данијел Бонано, ванредни професор подологије на Универзитету Ла Троб.

„Неке високо наслагане патике заправо имају ширу базу и пену веће густине“, објашњава подолог. „Оне су и даље веома амортизоване, али та стабилнија пена ствара стабилнију платформу. Тако добијате предности са мањим ризиком од нестабилности.“

Када помажу, а када одмажу

Пена слична трамболини, додаје Бонано, може смањити притисак на стопала. „Постоје људи који имају одређене врсте болова у стопалима које погоршава висок притисак, тако да ће вероватно видети користи од меке патике са високим ђоном.“

Људи који пронирају (ротирају стопала ка унутра када корачају) или супинирају (ротирају ка споља, стављајући тежину на спољашњи део стопала) могу открити да ултра-мекана пена преувеличава проблеме јер се временом урушава, напомиње Бонано. „Погоршава механику у оба смера, што може додатно оптеретити ткива која нису прилагођена на те нивое стреса“.

Колико трају „супер“ патике

Патике од пене су обично веома лагане – „ако сте их икада пробали или држали у рукама, готово су лаке као перо“, каже Дојл – али та лакоћа може значити да „нису баш дизајниране да дуго потрају“.

„Ако имају веома лаган горњи део, неће бити толико издржљиве, и мислим да ће то вероватно бити мање погодно за ваше свакодневно ходање.“

Дојл упозорава да не треба трошити много новца на моделе са угљеничним влакнима, јер неке трају само до око 500 пређених километара. Већина других патика ће трајати дуже.

Ипак, ако се животни век мери оптималним перформансама, онда истраживања указују да пена у супер патикама брже губи своју оштрину него у патикама за свакодневно ношење.

Истраживање Универзитета Кастиља-Ла Манча из 2023. године, испитивало је пену у специјализованим спортским патикама. Открили су да су „Ева“ модели, врста пене која се користи и у „Хока“ и у „Он“ патикама, „задржала приближно 67% свог почетног капацитета апсорпције удараца након 160 до 240 км, али мање од 60% након 400 до 800 км“.

Коме су намењене

Није било много истраживања о меким моделима са платформом који се носе за свакодневну употребу, напомиње Дојл. Са супер патикама, тркачи су пријављивали мањи бол у мишићима и бржи опоравак после трчања, али недавне студије показују повећан бол који осећају спорији тркачи и повећано оптерећење у коленима.

„Вероватно постоји недостатак разумевања о томе чему је патика заправо намењена. Патике за брзо трчање са карбонском облогом вероватно не би требало да се користе као обућа за сваки дан.“ Али такође, додаје да „многи брендови раде заиста добар посао... имају исту пену за нешто што је носивије свакодневно“.

Савет стручњака – мењајте обућу

Бонанов савет је да мењате обућу, без обзира на стил. „Генерално је добра ствар да имате више различитих пари обуће јер различите ципеле врше другачији притисак на различите делове тела и тиме се избегава преоптерећење“, наглашава Бонан.

„Једина напомена би била ако неко има повреду и одређена обућа му пружа велико олакшање. Тада бих рекао да настави да носи ту обућу док не залечи ту повреду.“

Ово су добре вести ако је оно што Зендаја носи важно за то како трошите свој новац: звезда филма Еуфорија је прешла са стила патика са платформом на стил патика балетанки. То је нископрофилна, укрштена патика балетанка са чичак тракама – антитеза гломазних, пенастих патика.

Мода се тренутно генерално помера ка нископрофилним и ретро патикама за трчање, са украсима и романтичним детаљима.

Српски репрезентативац и центар Денвера Никола Јокић био је на конференцији за медије након синоћног меча видно нерасположен и незадовољан партијама свог тима, мада је рекао новинарима да верује у преокрет.

На питање о тензичном крају утакмице и сукобу са Џејденом Макденијелсом, Сомборац је нагласио да не жали због искључења.

"Дао је кош када су сви престали да играју. Видели сте шта се десило", рекао је Јокић и истакао да није намерно зарадио искључење како би "продрмао" екипу.

Своје партије у овогодишњем плеј-офу оценио је као "просечне".

"Не шутирам баш најбоље, нарочито за три поена. Руди Гобер ради добар посао, физички је јак, тестира судије, омета шутеве. Он је врхунски дефанзивац, али није само он. Цела њихова екипа је велика, дугачка, висока, стално су рукама на теби", објаснио је српски кошаркаш.

Верује да није све изгубљено за Нагетсе.

"Били смо у овој ситуацији и раније. Најважнија је следећа утакмица. Идемо у Денвер да покушамо да вратимо серију овде. У плеј-офу само мораш да нађеш начин да победиш. Не можеш очекивати савршену утакмицу, али мораш да добијеш следећи посед, следећу четвртину, полувреме. Показали смо да можемо да будемо добри, али онда изгубимо моментум, фокус и агресивност. У плеј-офу је све важно. Не можемо да губимо лопте. Много поена су постигли после наших изгубљених лопти", закључио је Јокић.

У среду ће поново Њујорк бити домаћин у легендарном "Медисон сквер гардену", а сада је извесно да ће се серија вратити у Атланту за шести меч.

Синоћ су гости преузели контролу већ средином прве четвртине и одржавали су вођство до краја утакмице, без већих потешкоћа. На полувремену су имали значајну залиху од 14 поена (44:58), а у наставку је разлика расла и до најубедљивијих плус 24.

Разиграни Никси су са дистанце шутирали са 45 одсто успешности (14/31), а прецизнији су били и при шуту за два поена.

Са трипл-дабл учинком, првим у каријери на плеј-оф утакмици, истакао се Карл Ентони Таунс - 20 поена, 10 скокова и исто толико асистенција.

Два поена више од Таунса убацио је Оу Џи Ануноби. Брансон се зауставио на 19, Мекбрајд на 11, а Харт на 10 поена, уз девет ухваћених лопти.

Код Хокса су предњачили Мекалум са 17, Александер Вокер са 15, Џонсон са 14, Оконгву са 12 и Куминга и Винсент са по десет постигнутих поена.

Чак 41 тројку "испалили" су кошаркаши Атланте, али само 10 шутева завршило је у обручу - ни 25 одсто.

НБА плеј-оф, недеља:
Атланта - Њујорк 98:114 (2:2)
Минесота - Денвер 112:96 (3:1)
Торонто - Кливленд 19.00 (1:2)
Портланд - Сан Антонио 21.30 (1:2)

Полиција је саопштила да је осумњичени ухапшен и да је код њега пронађено оружје.

Истиче се да нико од медицинских радника и пацијената није повређен.

"Најснажније осуђујем оружани напад на председника САД Доналда Трампа и његову породицу. Вест о пуцњави примио сам са великом забринутошћу, али и олакшањем, јер су председник Трамп и друге високе званице и присутни новинари неповређени. Политичко насиље представља кукавичлук у најгорем облику, који разара сваку државу и доводи до још дубљих подела", написао је Вучић на друштвеној мрежи Икс.

Истакао је да посебно забрињава чињеница да су овом инциденту већ претходила два напада на председника Трампа, што, како каже, мора да буде озбиљно схваћено као јасно упозорење, јер се отвара питање какву поруку овакви чинови шаљу.

"Свет се већ суочава са превише насиља и зато Србија снажно осуђује сваки његов облик, залажући се за дијалог као темељ сваке истинске демократије и једини одржив пут ка решавању несугласица", поручио је Вучић.

На годишњој вечери Удружења дописника Беле куће, којој је током протекле вечери присуствовао амерички председник Доналд Трамп, наоружани мушкарац који је идентификован као Кол Томас Ален (31) испалио је више хитаца, након чега су сви присутни евакуисани а у пуцњави нико није повређен.

"Треба да се подсетимо да је за 29 година примене осталих закона донето 320.000 решења о легализацији и озакоњењу, а сада имамо за мање од два месеца 100.000 грађана уписаних у катастар непокретности, завршен је поступак и уписано право", рекла је Софронијевићева.

Када је реч о уплаћивању таксе, министарка објашњава да се она уплаћује по добијању потврде и СМС поруке у којој је наведен тачан износ који треба да се уплати.

"По закону, рок за уплату је 30 дана и ако се не уплати остаје забележба о забрани отуђења", рекла је Софронијевићева.

Када је реч о породичним стамбеним објектима такса износи 100 евра, док се за инвеститоре уклапа са износом доприноса који се плаћа у редовном поступку.

"Позивам све да чим се добије СМС порука, да се уплати такса јер се само тако завршава поступак, брише забележба из катастра и ви онда моћете у пуном обиму као власник да располаћете својом непоректношћу", истиче министарка.

Када је реч о инвеститорима који су градили за тржиште, постоји и могућност принудне наплате, а поступак покреће државно правобранилаштво.

Који објекти су приоритет

На питање који објекти су у овој фази били приоритети, министарка објашњава да су гледали време подношења и да постоји уредна документација. Свих 100.000 објеката су били из категорије породичних стамбених објеката.

"Највећи број захтева и јесте из те категорије, али сада ће се ширити и на остале објекте", рекла је Софронијевићева.

Истиче и да нови закон није ставио ван снаге претходна решења.

"Даном ступања на снагу оваог закона 24.10. 2025. престао је да важи Закон о озакоњењу, али сва решења донета по претходним законима су на правној снази", закључила је мионистарка.

Спор се води између градске управе и Завода за археологију, лепе уметности и пејзаж. Представница Завода, Антонела Раналди критиковала је изглед и димензије антене, оценивши да се не уклапа у историјски амбијент града и поставила питање како је таква инсталација уопште добила дозволу.

Градоначелница Фиренце Сара Фунаро узвратила је да су надлежне службе за заштиту споменика имале могућност да реагују током процедуре издавања дозволе. Према њеним речима, након прибављених сагласности надлежних тела, укључујући регионалну агенцију за заштиту животне средине и градску комисију за пејзаж, постојао је рок од 60 дана да изнесу примедбе. Уколико се то не учини, сматра се да су сви сагласни са пројектом.

Процедура за постављање телекомуникационе инфраструктуре у Италији подразумева више нивоа одлучивања и усклађивање са законима на националном, регионалном и локалном нивоу. Сваки случај разматра се појединачно, уз процену техничких потреба и утицаја на простор, укључујући и естетске критеријуме.

Према наводима италијанских медија, компанија „Илијад“ је први захтев за постављање антене поднела 2021. године, када је добила подељене оцене надлежних: позитиван став еколошких институција, али негативно мишљење градске комисије за пејзаж. Нови захтев из 2022. године, међутим, добио је одобрење обе стране, што је омогућило реализацију пројекта.

Није до краја јасно због чега је градска комисија променила став. У документацији коју је доставила компанија наводи се да је утицај на пејзаж „готово занемарљив“, што је могло имати утицај на коначну одлуку.

Поједини представници опозиције указују на то да проблем превазилази локални ниво. Одборник Дмитриј Палађи сматра да су кључна ограничења дефинисана националним законодавством, које знатно сужава могућности градова да забране постављање телекомуникационе инфраструктуре.

У међувремену, из Управе за заштиту споменика је стигло обавештење о томе да  компанија „Илијад“ треба добровољно уклони антену, али такав исход за сада делује мало вероватно.

Ово није први пут да се у Фиренци води расправа о утицају савремене градње која ремети историјски амбијент. Недавно су полемике изазвали и нови објекти у центру града, чији изглед је оцењен као непримерен традиционалном изгледу града.

Случај антене тако поново отвара питање односа између модерних потреба и очувања културног наслеђа, теме која у градовима попут Фиренце има посебан значај.

Неколико секунди пре краја меча, када је већ све било јасно и решено, Џејден Макденијелс је на потпуно празној страни терена решио да у своју статистику укњижи још два јефтина поена.

Док су се остали играчи већ поздрављали и једни другима честитали, неспортски потез је Макденијелсу замерио Никола Јокић.

Српски центар се љутито преко читавог терена затрчао према кошаркашу Минесоте, а онда су се умешали и сви остали играчи и чланови стручних штабова оба тима.

Било је кошкања, нагуривања и тешких речи, али инцидент није ескалирао у озбиљнији физички обрачун.

Судије су погледале снимак и закључиле да су Јокић и Џулијус Рендл заслужили искључење. Наравно, дисциплинска мера није утицала на резултат пошто је меч практично већ био готов.

Никола Јокић је утакмицу завршио са 24 поена, 15 скокова и девет асистенција.

"Дозиметар закачен на грудима почиње брже да 'откуцава' чим закорачите ван обележене стазе унутар нуклеарне електране Чернобиљ. Када се вратите корак уназад, звук се успорава – невидљива линија између чистог тла и контаминације", пише Гардијанов репортер.

Изнад се уздиже "нови безбедносни омотач" (NSC) – највећа покретна челична конструкција икада изграђена, виша од Кипа слободе, шира од Колосеума, са луком који се надвија попут хангарa за џиновске авионе.

Завршен 2019. године по цени од 2,5 милијарди долара и финансиран од стране 45 земаља, NSC је изграђен да заштити свет од онога што се налази испод њега.

Налази се у срцу радиоактивног подручја величине Кипра, углавном напуштеног.

Унутра се налази "саркофаг" – сива бетонска гробница подигнута за само 206 дана како би прекрила рушевине реактора број 4, који је експлодирао 26. априла 1986. године у најтежој нуклеарној несрећи до сада.

Репортер Гардијана пише да изблиза, саркофаг делује готово импровизовано – огромне плоче наслагане као грађевински блокови, са рђом на спојевима. Унутра је и даље заробљено око 180 тона нуклеарног горива и четири до пет тона радиоактивне прашине.

NSC је изграђен да купи време – да омогући безбедно демонтирање нестабилног саркофага током деценија, уз заштиту у случају његовог урушавања.

Непредвиђени фактор – рат

Оно што донатори нису предвидели био је рат – Чернобиљ је био окупиран у првим недељама руске инвазије на Украјину 2022. године – а још мање су могли предвидети напад дроном три године касније.

На северозападном делу крова сада се налази привремена закрпа, на месту где је руски дрон вредан око 20.000 долара 14. фебруара 2025. пробио конструкцију, направивши отвор у луку и угрозивши његову основну функцију.

"Ако би се саркофаг урушио, више од сто тона нуклеарног горива било би ослобођено у ваздух", рекао је генерални директор електране Сергиј Тараканов.

Потпуна санација неопходна је у року од четири године, упозоравају украјински званичници и западни стручњаци, иначе се више не може гарантовати век трајања NSC-а од 100 година. Процењени трошкови износе до 500 милиона евра, новац који Украјина још није обезбедила.

У међувремену, рат се наставља, а Русија је више пута лансирала дронове и ракете дуж рута у близини Чернобиља, повећавајући ризик од нове катастрофе.

На 40. годишњицу несреће, једно од најугроженијих места на свету и даље је под претњом.

Напад дроном

Гардијанов репортер разговарао је са радницима који су били присутни када је дошло до напада дроном. Заменик главног инжењера Олександар Скомарохов пробуђен је у раним јутарњим сатима 14. фебруара 2025.

"Видели смо гранатирање и раније, али знао сам да ће ме пробудити само ако се догодило нешто критично“, рекао је Олександар Скомарохов.

Руски дрон "Геран-2" ударио је у северозападни део лука на висини од око 85 метара – приближно висини осмоспратнице.

Експлозија је пробила рупу од 15 квадратних метара кроз спољни и унутрашњи зид конструкције, довољно снажну да буде забележена на систему за праћење земљотреса.

"Прави проблеми почели су након што је избио пожар“, каже Скомарохов.

Ватрогасци су стигли за неколико минута, али је гумена заптивна мембрана на крову наставила да тиња дубоко унутар конструкције. Три недеље тимови су секли 332 отвора како би допрли до жаришта.

Када је пожар коначно угашен, утврђено је да су уништена два кључна система: функција задржавања радиоактивности и систем контроле влажности, што повећава ризик од корозије и урушавања.

"Руски напад дроном уништио је главне функције новог заштитног омотача", рекао је инжењер Ерик Шмиеман.

Уколико би се саркофаг урушио, било услед напада, конструктивног отказа или старости, у атмосферу би се ослободила нова количина радиоактивних честица без заштите.

"То би пре свега представљало огромну опасност за раднике и одложило санацију катастрофе више година", упозорава стручњак Гринписа Шон Берни.

Поправке су додатно отежане високим нивоом радијације – радници смеју да проведу највише око 20 сати годишње у најугроженијим зонама.

"Моћи ће да раде само неколико сати, ако не и минута у континуитету“, каже Тараканов.

Скомарохов, који је у Чернобиљ дошао 1987, каже да је желео да спречи да се трагедија икада понови.

У контролној соби реактора број 4 и даље се види место где је притиснут тастер AZ-5 у последњем покушају да се реактор заустави – уместо тога, уследила је експлозија.

У недељама након несреће умрло је 28 људи од акутне радијационе болести, док је око 116.000 евакуисано. Радиоактивни облак проширио се Европом.

Војници копали ровове у близини "црвене шуме"

Чернобиљ је поново доспео у фокус 2022. године, када су руске снаге заузеле подручје. Војници су копали ровове у близини "црвене шуме", једне од најконтаминиранијих зона, подсећа Гардијан.

Радници су били приморани да раде без смена скоро месец дана.

Након повлачења руских снага, остале су опљачкане канцеларије, а неки радници су одведени и верује се да су и даље у Русији.

Данас, у зони искључења од око 2.600 квадратних километара, природа се вратила – дивљи коњи, вукови и рисови насељавају напуштена подручја.

Ипак, рат и даље представља претњу. Од октобра 2024. забележена су четири потпуна нестанка струје због напада на електромрежу.

"Постоји реалан ризик од новог инцидента. Може се догодити било када", упозорава Тараканов.

Чак двојица чланова прве петорке Тимбервулвса повредила су се у првом полувремену утакмице у "Таргет центру".

Практично чим је меч почео, у једном од уводних напада Минесоте, Донте Дивинћенцо је при наглом покушају да потрчи, без контакта са другим играчима, пао на паркет.

Одмах му је било јасно о чему се ради и брзо је затражио помоћ доктора. Изнели су га са терена, а најгоре слутње касније су званично потврђене - покидао је Ахилову тетиву и сезона је за њега завршена - ова, а можда и наредна.

Као да то није довољно, у финишу друге четвртине повредио се Ентони Едвардс. У покушају да заустави продор Кема Џонсона високо је скочио и после контакта веома незгодно и непријатно доскочио на леву ногу.

Дошло је до хиперекстензије колена, па је и за Едвардса меч завршен пре времена.

За разлику од Дивинћенца, којем сигурно предстоји изузетно дугачка пауза, Едвардс се још увек нада брзом повратку на паркет, мада неће бити изненађење ако се испостави да је и његова повреда теже природе.

Прошло је 40 година од катастрофе у Чернобиљу која је довела до стварања Чернобиљске зоне искључења (Зона відчуження Чорнобильської АЕС). Од 1986. године, она се претворила у просперитетно, ненамерно уточиште за дивље животиње и огромну „лабораторију“ за поновно оживљавање дивљине. 

Зона без људи – уточиште за дивље животиње

Зона искључења забрањује људима да ту живе, забрањује комерцијалне активности, експлоатацију природних ресурса и јавни приступ. Сада је ово подручје дом бујне популације великих сисара. Човек је, међутим, последњих година на неки начин ипак присутан у подручју јер због руско-украјинског сукоба бомбе падају у близини реактора у Чернобиљу. 

Популације вукова, лисица, евроазијског риса, лосова и дивљих свиња су се овде значајно повећале. Врсте попут мрких медведа и европског бизона су се, у међувремену, вратиле. Ово је поновно буђење дивљине у свом најекстремнијем облику, с обзиром на немогућност људи да интервенишу, довело је до неколико неочекиваних ефеката у зони.

Студије показују да недостатак људских активности – лова, пољопривреде и комуникација има позитивнији утицај на број животиња него што зрачење има негативан.

Популације великих сисара у белоруском сектору зоне су упоредиве или веће од оних у неконтаминираним природним резерватима. Нема сумње да је почетно зрачење нанело велику штету флори и фауни, посебно у „црвеној шуми“, подручју од 10 квадратних километара у близини нуклеарне електране.

Ово подручје је добило име након што су борови угинули и постали црвенкасто-смеђи због високе апсорпције зрачења. Па ипак, дугорочне студије показују да се биодиверзитет повећао у одсуству људи.

Повратак ретких врста

Низ угрожених врста вратио се у зону искључења. То укључује и Пржевалског коња, која је уведена на подручје 1998. године као експеримент заштите. Сада напредују, а популација је порасла на преко 150 животиња у одређеном подручју украјинског дела зоне.

И евроазијски рис и европски бизон, који су нестали из тог подручја, вратили су се и успоставили своје популације. Вратило се неколико различитих врста птица, као што су црне роде, беле роде и белорепани орлови.

Најзначајнији је повратак глобално угроженог великог орла пегавца, који зависи од мочварних станишта за лов и веома је осетљив на људске активности. Нестао је из тог подручја у време нуклеарне несреће.

У 2019. години, четири пара су забележена на месту истраживања, а најмање 13 парова је документовано како се гнезде у белоруском делу зоне. Данас је овај регион једино место на свету где популација ове ретке врсте расте.

Адаптације на радиоактивно окружење

Постоје и научни докази да се неке врсте изгледа прилагођавају радиоактивном окружењу. На пример, обичне шумске жабе у зони су тамније, јер виши нивои меланина изгледа штите од оштећења од зрачења.

Чини се да се код вукова развија отпорност, јер истраживање евразијских вукова указује на потенцијалне адаптације за преживљавање хроничног зрачења и смањење ризика од рака.

Таква адаптација није ограничена само на животиње. Црна гљивица је први пут откривена 1991. године коришћењем робота са даљинским управљањем који расту унутар реактора 4 бивше електране. Изгледа да користи меланин, који може да заштити од ултраљубичастог светла, да би претворио гама зрачење у енергију како би расле брже него нормално.

Поред тога, неке биљке у оближњој зони показују поправку ДНК као одговор на високе нивое зрачења. Таква адаптација значи да је вегетација еволуирала да би преживела, а неке биљке показују побољшану способност да управљају тешким металима и зрачењем.

Екосистем без људи – лекције и последице

Сада је то један од највећих резервата природе у Европи, што представља важно место за еколошка истраживања, посебно за то како се екосистеми опорављају када нису поремећени.

Зону је несумњиво обликовало зрачење, али и, што је кључно, одсуство људи и време. Као последица тога, уобичајена еколошка правила више не важе и то је значило да Чернобиљ сада има неке изузетне дивље животиње.

На пример, стотине кућних паса напуштених након катастрофе постали су дивљи пси који су еволуирали да буду генетски различити од популација у другим деловима Украјине.

Упркос доказима који подржавају поновно оживљавање природе, очигледно је да нису сви исходи катастрофе били корисни за флору и фауну. Постоји еволутивни притисак, јер неке врсте показују смањен репродуктивни успех и високе стопе мутација, што резултира неким здравственим проблемима за животиње.

Али није само у Чернобиљу место где ове нуклеарне зоне подстичу животиње да се врате. Око других оштећених нуклеарних реактора, као што је Фукушима, сисари, укључујући медведе, ракуне и дивље свиње, сада су се вратили у великом броју, претварајући зоне искључења у неочекивана уточишта. У неким оперативним нуклеарним електранама, локалне дивље животиње су подстакнуте стварањем станишта и заштитом великих, нетакнутих подручја искључења.

Јасно је да је ситуација компликована и да не би требало да буде потребна нуклеарна несрећа да би се спречило да људи гурају друге врсте ка егзистенцијалном ризику, а камоли континуирана деградација животне средине која се дешава широм света. Из таквих катастрофа треба научити лекције, а нема уредних закључака, чак ни 40 година након катастрофе.

Дивље животиње су се углавном вратиле у подручје око Чернобиља због одсуства људи, иако не предвидљиво или равномерно. Међутим, то илуструје како екосистеми могу да реагују и даље напредују када се уобичајена правила не примењују.

Партизан се додуше бори за друго место са Војводином, те би му бодови били много потребнији него што је то случај са црвено-белима.

Има и Звезда пак за шта да игра. Уколико тим Дејана Станковића освоји макар бод и званично ће постати шампион. Прослава титуле на домаћем терену против највећег ривала не звучи нимало лоше.

Звезда ће свакако имати улогу фаворита и уколико тријумфује, биће јој то трећа победа на три дербија ове сезоне.

Кратка историја дербија

Први "вечити дерби" одигран је 5. јануара 1947. године на "Стадиону Партизана", а тријумфовала је Звезда.

Црвено-бели су били успешнији до сада и имају 72 победе, док је Партизан тријумфовао 48 пута. У 58 наврата је било нерешено.

На последњих десет лигашких утакмица, Звезда је шест пута била успешнија, а црно-бели су забележили само један тријумф.

Први пут дерби је под рефлекторима одигран 7. маја 1972. (50. дерби), а 37. "вечити дерби" игран 5. децембра 1965. године је први меч Црвене звезде и Партизана који је преношен на ТВ-у.

Станковић: Не бежимо од одговорности

Тренер фудбалера Црвене звезде Дејан Станковић рекао је да један детаљ може да одлучи утакмицу. Истакао је да његова екипа не бежи од одговорности и да жели да против Партизана обезбеди титулу шампиона државе.

"Партизан је био јесењи првак и показао је квалитет, иако је екипа млада. Успели смо да преокренемо ситуацију у нашу корист. Никада пред дерби не може да се каже да је нека екипа фаворит, али не бежимо од одговорности и сутра можемо да освојимо титулу. Није требало да пропустимо шансу против Железничара у прошлом колу. Очекујем тешку и тврду утакмицу, дерби је специфичан, један детаљ може да одлучи. Очекујем и фер-плеј, добар меч, пуне трбине и да се ужива у игри. Надам се лепом амбијенту", рекао је Дејан Станковић на конференцији за новинаре.

Истакао је да његова екипа мора да одигра на свом нивоу и остане доследна, упркос великој бодовној предности на табели.

"Бодовна предност је мач са две оштрице. Очекује нас 100 минута дербија, уопште није лако због велике предности. Желим да не паднемо на то, да останемо доследни. Играчи морају да имају Звездин ДНК. Одлично раде, верујем у њих, показали су ми огромну лојалност, професионализам. Звезда треба да заврши сезону на прави начин како се од ње и очекује", изјавио је тренер црвено-белих.

Благојевић: Играчи су веома мотивисани

Тренер фудбалера Партизана Срђан Благојевић рекао је да је Црвена звезда фаворит, али да његов тим има за шта да се бори и да жели сва три бода.

"Сви ми имамо обавезу да чувамо дерби. Што се тиче утакмице, нажалост, немамо шансе за титулу. За нас има такмичарски значај због борбе са Војводином за друго место и наш мотив би требало да буде већи. Звезда је фаворит, ту нема сумње, свакоме је јасно. Без обзира на ту чињеницу, идемо да се боримо. Остало је 15 бодова у оптицају, сваки нам је значајан. Не идемо на нерешено, желимо да извучемо сва три бода. Не знам колико ће то бити могуће, али знам да су момци мотивисани. Не могу да замислим дерби у којем играчи нису мотивисани, чак и да нема за шта да се игра", рекао је Благојевић на конференцији за новинаре.

Истакао је да има кадровске проблеме са штоперима, али да то неће бити алиби за његову екипу.

"Ђурђевић и Милић неће играти због картона, морамо да вршимо неке корекције. Трифуновић има проблем са повредом, видећемо да ли ће моћи да игра. Здјелар је против Војводине играо са температуром. Имамо кадровских проблема, али то није алиби. Играчи који буду добили шансу даће максимум. Симић је јуче тренирао са екипом, надамо се да ће бити спреман за сутра", изјавио је тренер Партизана.

Партизанове муке на стадиону "Рајко Митић"

Домаћи терен је у сваком дербију велика предност, без обзира на то у каквој форми се ривали налазе и колико им је квалитетан састав.

Звезда је нарочито добро користила ту предност у блиској прошлости, с обзиром на то да је последњи пораз од Партизана на свом стадиону претрпела 2017. године.

Тада су Леонардо и Леандре Тавамба били најзаслужнији за победу црно-белих, који су у тој сезони освојили и последњу титулу првака државе.

Заправо, то је једини тријумф Партизана у "Љутице Богдана", откако је Звезда крајем 2014. године променила име стадиона и назвала га по Рајку Митићу.

Катаи најбољи стрелац од свих актера

На 28 мечева у свим такмичењима које је одиграо против Партизана за Војводину и Црвену звезду, Катаи је постигао осам голова.

Пет погодака је дао у Суперлиги, а два у Купу Србије. Прате га Бибрас Натхо и Мирко Иванић.

Израелац је постигао четири поготка, а Иванић је дао један мање.

Претходни сусрети

Звезда је у последњем сусрету два тима славила са 3:0 на домаћем терену. Стрелци су били Марко Арнаутовић, Василије Костов и Александар Катаи.

У дербију који је одигран у "Хумској" у деветом колу ове сезоне, Звезда је погоцима Тимија Макса Елшника и Немање Радоњића стигла до три бода, док је почасни погодак постигао Јован Милошевић.

Претходне такмичарске године Партизан и Звезда одиграли су три дуела и црвено-бели су били успешнији. Победили су два пута, а једном је било нерешено.

Прво је Звезда управо на "Стадиону Партизана" нанела ривалу један од најтежих пораза у историји, победивши га са 4:0, након чега је клуб из "Хумске" напустио Александар Станојевић.

После тога је уследио дуел који је вратио помало заборављени сјај светковини српског фудбала. Било је 3:3, а меч је осим головима, обиловао узбуђењима и заплетима.

Последњи пут када су одмерили снаге у сезони 2024/25, Звезда је победила са 2:1 након преокрета у завршници другог полувремена.

Плеј-оф Суперлиге, треће коло:

Недеља:
ОФК Београд - Радник 15.00
Нови Пазар - Чукарички 16.30
Црвена звезда - Партизан 18.00
Војводина - Железничар 20.00

Након пада са тротинета теже је повређена 15-годишња девојчица и она је превезена до Ургентног центра, док је 15-годишњи дечак са лакшим повредама превезен на Институт за мајку и дете.

Из Хитне помоћи апелују на возаче аутомобила да обрате пажњу на возаче тротинета, али и на возаче тротинета да возе пажљиво и прилагоде брзину кретања.