Драги и поштовани,

Честитам на јубилеју који дочекујете као медиј и јавни сервис који чува културу, традицију, негује и промовише добре вредности. Верујем да није лако помирити потребу за што већом публиком и квалитет, али ви успевате и ја вам на томе искрено честитам.

РТС ми је увек био подршка у каријери, на чему сам вам захвалан. Хвала и што данас одвајате времена за све појединачне и групне спортске успехе, што сте уз мене, али и све друге спортисте јер нам подршка увек значи.

У жељи да будете све успешнији, а да ваше име и даље изговарамо са поносом,

Искрен поздрав Новак Ђоковић

"По први пут у историји РТС-а направили смо Интернет платформу, РТС Планету, преко које можете да видите наших 11 телевизијских и, рачунајте, четири радијска канала, свуда у свету где постоји интернет", рекао је Бујошевић.

Такође, по први пут ће се од суботе кренути са плеј-аут емитовањем. "Дакле, почећемо са дигиталним емитовањем и престаћемо да будемо једина телевизија у Србији које се емитује са трака", навео је Бујошевић.

По први пут у историји РТС-а, како је додао, направљени су кабловски канали чија је садржина наша дигитализована архива, дигитализовано национално благо Србије које је произвео РТС и које се у њему чува.

Први пут је особама оштећеног слуха омогућено да прате информативни и серијски, а ускоро и цео програм, навео је Бујошевић.

Од свега што је урађено у претходне три године, највише је, истиче, поносан због фискалне консолидације РТС-а.

"РТС је 2014. године имао буџет 96 милиона и минус од 18 милиона. Прошле године је РТС имао буџет који је био шест милиона мањи, али је имао добит од 12 милиона", навео је Бујошевић.

Истиче да је то остварено захваљујући, између осталог, и Влади Србије, која је омогућила стабилно финансирање.

"Подсећам Владу да је време да направимо нови договор и подсећам Владу да у закону пише да је држава одговорна за стабилно и довољно финансирање. Стабилно финансирање имамо, треба да се изборимо и за довољно финансирање", рекао је Бујошевић.

РТС је, каже, направио помак у серијском програму у Србији, новим темама и новим квалитетом, и натерао је "све друге телевизије да коначно и оне почну да производе домаћи серијски програм".

"Поносан сам и што смо заједно са Телевизијом Републике Српске, у копродукцији радили 'Сенке над Балканом' и што смо недавно потписали уговор са дивним људима из бањалучке продукције 'Босонога', са којима смо већ радили једну серију. То је 'Месо' и то је моја омиљена серија коју смо емитовали у последње три године", истиче Бујошевић.

Нагласио је и да је поносан што од лета 2015. године, свако вече уочи Видовдана, Симфонијски оркестар РТС-а свира у порти манастира Грачаница, као и због тога што је РТС једина телевизија на свету која је 24 часа у директном преносу имала представу "Олимп", изведену на претходном Битефу.

Ипак, Бујошевић напомиње да није све било "тако сјајно и добро" претходних година и деценија, као што све није сјајно ни у свакој години живота.

"Али оно у шта сам ја потпуно сигуран, то је да је у највећем броју у претходних шездесет година РТС био институција пристојне и нормалне Србије, и да је у претходне три године то сасвим сигурно био", нагласио је Бујошевић.

Иначе, РТС је поводом 60. рођендана организовао свечани пријем у Таковској 10. Пријему је присуствовао велики број званица из културног и политичког живота, представници владе и дипломатског кора, запослени и они који су градили историју РТС-а.

Телевизија Београд почела је емитовање програма 23. августа 1958. године.

Прва емисија био је Дневник, који је емитован у 20 часова из незавршене зграде Сајма. Водио га је Мића Орловић.

Грађани су тог дана, на наменски за ту сврху одабраним локацијама по Београду, присуствовали историјском догађају.

На Ташмајдану се слави уз два концерта. Вечерашњи је резервисан за уметничку, забавну и џез музику, а сутрашњи за народну.

Из незавршене зграде Сајма, први Дневник почео је у 20 сати, a водио га је Мића Орловић. Емитован је из репортажних кола.

На јавним местима у Београду било је постављено 80 телевизора будући да су апарат у својим кућама тада имали ретки.

Тог дана је на "задатку" било око 150 људи, једна репортажна кола са три камере и четири филмске камере од којих ниједна није била тонска.

Грађани на наменски за ту сврху одабраним локацијама по Београду присуствовали су том историјском догађају.

За гледање програма по граду (на Теразијама, у Кнез Михаиловој, на Калемегдану, у Маршала Тита, на Тргу Маркса и Енгелса, Вождовцу, Душановцу, Карабурми...) постављени су телевизори, као и у домовима појединих савезних, републичких и градских руководилаца.

Поред сваког телевизора био је и један техничар који је њиме руковао и давао објашњења љубопитљивим гледаоцима... Сигнал за слику емитован је из студија на Сајму у Београду, једином објекту у већем делу Европе тада наменски грађеном за телевизијску станицу.

Фамилије су са комшијама и пријатељима седеле те 1958. нетремице гледајући у "малу црну кутију", која је коштала 20 просечних плата.

У то време Телевизија Београд имала је трочасовни програм. Снимци из света стизали су дан касније на филмским тракама, возом или авионом.

У прво време програм се емитовао уживо, из студија, или посредством репортажних кола са места догађаја. Телевизија Београд потом набавља магнетоскопе и тонске филмске камере, и постепено се потискује искључиво "жива телевизија", а преовлађују емисије снимљене на траци.

Дарујемо два концерта поводом јубилеја

Oве године, 2018, водили смо вас кроз деценије информативног, серијског, филмског, научно-образовног, културног, документарног, дечјег, спортског прогама.

Све то време били сте са нама, као и наша публика и критика. Заједно смо одрастали, сведочили о времену и догађајима. Зато два дана славимо с вама концертима на Ташмајдану.

Вечерашњи је резервисан за уметничку, забавну и џез музику, а сутрашњи за народну. Концерте ћемо директно преносити од 20 сати на нашем Првом програму, РТС Планети и каналу РТС Свет.

Два концерта – шест сати програма и више од 10.000 људи по концерту.

Народни оркестар, Хор и Народни ансамбл РТС-а, Тамбурашки оркестар Телевизије Нови Сад, уз тридесетак солиста, у петак ће уприличити можда и највећи концерт те врсте у последњих 25 година. Биће изведене песме компоноване у духу традиције наше земље.

Много тога се технички и технолошки променило, али суштина је остала иста – бити први и тачно информисати гледаоце, забавити их и образовати.

Очекују се представници Владе и дипломатског кора, пионири телевизије и ми који вас данас информишемо, образујемо и забављамо. Затим представници бројних институција, пријатељи, спонзори и сарадници РТС-а и колеге са других телевизија.

Припремили смо два концерта, скоро шест сати музичког програма, а пренос ће бити покривен са 15 камера. У Ташмајданском парку биће постављен екран где се такође може пратити пренос.

„Услови под вештачким светлом. И пробаћемо да у самој сцени, у сценографији са светлом изведемо нешто што нисмо до сада. Очекујте један изузетан лустер у плафону изнад највеће бине икада изграђене на Ташмајдану“, наводи редитељ Веско Грозданић.

На сутрашњем концерту наступиће Симфонијски и Биг бенд оркестри, мешовити хор и дечји хор, као и хор „Колибри“.

„Покушаћемо да покажемо моћ РТС-а и његове музичке продукције. Биће око 200 људи који свирају у нашим оркестрима. Биће преко 20 солиста. Дакле, то ће бити спој традиционалне, класичне музике, евровизијских хитова, занимљивих џез композиција које ће изводити наше диве џез музике и забавне музике. Дакле, биће на једном месту све оно најбоље што ми у овом тренутку имамо“, истиче Ана Рогљић.

Народни оркестар, Хор и Народни ансамбл РТС-а, Тамбурашки оркестар Телевизије Нови Сад, уз тридесетак солиста, у петак ће уприличити можда и највећи концерт те врсте у последњих 25 година.

Биће изведене бројне традиционалне, као и песме компоноване у духу традиције наше земље. На концерту ће бити уручен Златни микрофон Предрагу Живковићу Тозовцу.

„Биће ту наравно и ексклузиве где ће хор изводити народне традиционалне песме заједно са народним оркестром. Овог пута ћемо ексклузивно чути песму Ружо румена у извођењу Тамбурашког оркестра и солисте певача“, открива Влада Пановић, шеф Народног оркестра РТС-а.

Ансамбли Музичке продукције РТС-а годишње одрже око 70 концерата и сниме 50 сати музике за бројне емисије. У оквиру обележавања 60 година телевизије, музичка продукција покреће посебан модеран сајт.

Прва на изложби била је и прва слика на екрану 23. августа 1958. године. Стигла је из студија на Сајму до гледалаца, углавном на улицама.

У домовима је телевизор тада био права реткост, јер је коштао око 20 просечних плата.

Јелисавета Лела Павловић, први руководилац документације ТВ Београд, каже да је телевизија сведок догађаја, а Архив чувар тог сведочења.

"Ми имамо све записе, од Аљаске, од Арктика до Антарктика, од морских дубина до небеских висина, од ратишта до брчкања на плажама", наводи Павловићева.

Спикерка Олга Нађ прочитала је прву најаву. "Сервисна станица" означила је почетак једне велике ТВ љубави – гледалаца према серијама.

Костими су одабрани између 60.000 – из серија, драма, емисија у продукцији наше куће.

Подсећају на приче и јунаке које су гледаоци волели, и оне које ће тек упознати.

Костимограф Борис Чакширан указао је на костим из серије "Корени", која ће се тек од јесени приказивати у десет епизода.

"То је нешто најстарије у епохи, у времену што сам радио за РТС-у", каже Чакширан.

На изложби су и костими у којима су наступали представници Србије на Песми Евровизије.

Садржаји културе, забаве, велики светски догађаји стизали су на мале екране, спортски су упамћени и по легендарним коментарима. Каменко Катић је, саопштавајући временску прогнозу, постао звезда. У ред популарних улазили су спикери-водитељи.

Љиљана Марковић, спикерка и водитељка, сећа се да је њена прва најава била преподневна.

"Отприлике је овако било: наше камере се налазе на Хиподрому код Цареве ћуприје и за који минут почеће директан пренос", прича Марковићева.

Вршњаци Телевизије расли су уз Мићу и Аћима. Следиле су друге антологијске емисије Дечјег програма.

Квиз је увек владао врхом листе гледаних. На изложби је приказано како је сниман први "Да или не". Награде су биле милион динара, машина за прање веша, летовање.

На изложби се налази и сто за којим је почела историја Дневника, пре шест деценија, 23. августа у 20 часова.

Први водитељ био је Мића Орловић. Сада, на изложби, у време селфи културе и паметних телефона, биће то једно од најсликанијих места.

Идући у корак с новим технологијама, Радио-телевизија Србије стигла је до читаве планете.

Изложбу су припремили Момирка Илић, Зоран Табаковић, Сузана Глигоријевић, Милутин Глигоријевић, Горан Раичковић, Радица Смиљковић и Ана Марија Симоновић.

Радио-телевизија Србије, у склопу прославе великог јубилеја, припремила је гледаоцима серијал под називом "60 узбудљивих година Телевизије". Ради се о 11 емисија различитих програмских садржаја које ће испратити рад Телевизије од самих почетака до данас. Теме којима се емисије баве су Хумор, Спорт, Забава, Серије и филмови, Информатива, Дечији програм, Култура, Јутарњи и Београдски програм, ТВ лица и ТВ ствараоци, Велики догађаји и Музика.

Емисије су реализоване захваљујући великој подршци некадашњих радника Телевизије, ал и свих оних који и данас носе терет славе ове куће. На путовање кроз узбудљиви телевизијски живот водиће вас Јован Мемедовић, Милица Гацин, Јелена Светличић, Марија Поповић, Марија Вељковић, Александра Токовић, Кристина Раденковић, Рада Ђурић, Душица Спасић, Драгана Косјерина, Силвана Грујић, Ненад Камиџорац, Сандра Перовић, Владимир Јелић, Борис Миљковић, Тања Петернек Алексић, Бранко Станковић, Нада Гогић, Зоран Станојевић, Слободан Шаренац, Александра Стојановић, Оливера Ковачевић, Јелена Симић Пурковић, Бојана Марковић...

Велики број учесника, гостију - водитеља, певача, глумаца, сценариста, редитеља, ансамбала, хорова и оркестара, улепшаће ово лето нашим гледаоцима.

Прва емисија је на програму у недељу, 15. јула, од 22 на Првом програму РТС.