Када је Телевизија Београд почела свој рад, живели смо у времену државног социјализма.

Њен развој је пратило "златно доба" самоуправљања, а затим смо ушли у период нових балканских ратова и стигли до времена које једни зову транзицијом, а други предворјем либералног капитализма.

За многе је ова телевизија почела као прво слово, или као први прозор у свет.

Сваке вечери окупљале су се породице, а интензитет тог осећаја блискости никада касније није надмашен.

Велики је био степен поверења у речи, у слике и људе који су читали вести или водили програме, и још већа повезаност гледалишта и телевизијских јунака.

Телевизијско искуство је, свакако, једно од најзначајнијих заједничких генерацијских искустава свих који данас имају четрдесет, педесет, шездесет година.

Њихови вечни јунаци остали су: Мића Орловић, Каменко Катић, Душанка Калањ, Новак Новак, Мија и Чкаља, Лола Ђукић...

Било је то време власти једне идеологије, једне поруке, једног програма и једне државе.

Навијало се за Митића, Бобека, Шекуларца, Парлова. Сви су били "наши", сем оних који то нису били.

Ова кућа је некада била азбука, често песмарица, некад караван или времеплов, а било је периода када се претварала у бич или опасно оружје против свих који мисле другачије. Често обожавана, још чешће проглашавана за симбол зла.

Због ње се демонстрирало, тукло, гинуло и палило.

Данас јој поново верују и поново је гледају. Изнова, она постаје место свакодневног окупљања милиона грађана.

Трудећи се да на прави начин усмери већину, она даје глас мањини, информише, забавља, образује.

Само грађани Србије имају изворно право да се на њу љуте, да је критикују, исправљају, али је битно да јој верују.

После педесет година, читава филозофија Телевизије Београд стаје у слоган упућен грађанима: "Ваше право да знате све".

Серија "Грлом у јагоде" остала је запамћена као један од најоригиналнијих и најуспешнијих подухвата "београдске школе хумора" на малом екрану, а ТВ драма Милана Николића и Соје Јовановића "Извињавамо се, много се извињавамо" проглашена је најбољом ТВ драмом по избору гледалаца поводом обележавања 35 година ТВ драме.

Били су то први кораци развоја толико пута хваљене и оспораване "београдске хумористичке школе", која је постала знак препознавања београдског телевизијског програма.

Изузетну гледаност бележили су атрактивни колажни, кабаретски, музичко-забавни и контакт програми: "Максиметар", "Образ уз образ", "Недељно поподне", "Седам плус седам".

Телевизија Београд је пружала непосредну помоћ националној кинематографији у успону и, најчешће, од снимљеног филмског материјала реализовала истоимене серије: "Петријин венац", "Браћа по матери", "Време чуда", "Сеобе", "Подземље".

Од 1961. године почиње реализација првих емисија образовног и научног карактера, а посебни Образовно-научни програм, основан је 1964. године.

Формирају се и основне редакције: школска, општеобразовна, научна и еколошка.

Од почетка рада програм је остао доследан својој основној мисији образовања најширег аудиторијума.

Генерације су одрастале на серијама за децу које су биле истовремено и забавне и образовне: од првих, "На слово на слово", "Хајде да растемо", "Невен", до серија намењених омладини "Име и презиме" из 1965. године, "Сиви дом" и "Заборављени" из осамдесетих.

Појава новог медија у Србији резултирала је плодном сарадњом, која је под окриљем Телевизије окупила врхунске уметнике, књижевнике, сликаре, композиторе, драмске писце, редитеље и глумце.

Школски и научни програм су по правилу писали или надгледали чланови САНУ.

У својој најранијој фази, рок музика, видео арт и други авангардни уметнички покрети били су сасвим равноправно заступљени на државној Телевизији.

Отвореност према свету огледала се у редовном емитовању најквалитетнијег, али и најскупљег страног програма.

И док су се наши професионалци доказивали по свету и били чланови и председници европских ТВ жирија, многобројне награде које су долазиле са различитих фестивала, потврђивале су програмски квалитет Телевизије Београд.

Од 1992. године Телевизија Београд емитује програм у саставу Радио-телевизије Србије, а од 2006. године у саставу Радио дифузне установе (РДУ РТС).

Други програм отворен је 1972. године када је почело и емитовање програма у боји.

Трећи канал почео је са радом 1989. године, а од 1991. године емитује се и програм преко сателита.

Припреме за рад дигиталне телевизије започете су 2005. године.

Телевизијска производна и емисиона техника успевала је да прати светски технолошки развој, али је током НАТО бомбардовања 1999. године потпуно разорена примарна мрежа ТВ предајника. Огромне штете, које је Телевизија претрпела на свим пунктовима, још увек се надокнађују.

Од почетка свог рада Телевизија Београд је присутна у свету.

Историја Телевизије памти прво укључење у пренос Евровизије, затим помрачење Сунца 1961. године, први интерконтинентални сателитски пренос у Београду 1962. године, пренос Европског атлетског првенства 1962. године.

Од 1963. године Телевизија Београд редовно учествује на свим престижним светским ТВ фестивалима и доноси кући награде и признања.

Богата програмска историја архивирана је у више стотина хиљада аудиовизуелних филмских и електромагнетних записа, фотографија и слајдова и 4 милиона страница текстуалних записа.

После емитовања теста, 23. августа 1958. године, у 8.50 часова на екрану се појавила слика Мештровићевог "Победника" са натписом "Телевизија Београд-експериментални програм", праћена познатом музичко-вокалном фразом песме "Београде".

Отварање Телевизије Београд најавила је спикерка Радио Београда Оливера Живковић, а потом је Олга Нађ најавила емисије које ће се емитовати у оквиру преподневног и послеподневног програма.

"Добар дан, драги гледаоци. Телевизијски студио Београд почиње свој експериментални програм. Данас гледате нашу прву емисију. За време Београдског сајма имаћете прилике да редовно пратите емисије нашег пробног програма. Програм ћемо емитовати од 20 часова до 23 часа. Редовни програм телевизијског студија почеће 1. октобра", тако је Олга Нађ најавила програм Телевизије Београд за 23. дан августа 1958. године.

Тако је почело.  

Телевизија Београд се по први пут обратила свом, у почетку малобројном гледалишту.

Цена телевизора је тада износила и до 20 просечних плата, те су само привилеговани имали срећу да у својим становима имају ТВ пријемнике, а телевизори су били постављени на најпрометнијим местима у градовима Србије.

Тог дана је на "задатку" било око 150 људи, једна репортажна кола са три камере и четири филмске камере од којих ниједна није била тонска.

"Вечерње Новости" 23. августа поподне пишу:"Захваљујући ТВ програму само испред излога "Туристекспреса" данас је свечаном отварању Сајма присуствовало око 200 теразијских пролазника".

Београђани су на улицама гледали први радни дан Телевизије у Србији.