Срђан Бошковић је као главни и одговорни уредник Првог програма Радио Београда у претходном мандату показао довољно снажан ауторитет и да има новинарског, уређивачког и менаџерског дара да води један хетерогени тим људи.

Јунајтед група се није пријавила на конкурс за реемитовање програма РТС што је доказ да је уопште не занима да ли ће дијаспора гледати програме јавног медијског сервиса Србије.

РТС је задржао право да на својој платформи РТС Планета емитује својих 11 телевизијских и четири радијска канала. Свако ко има интернет може да на РТС Планета осим ових канала прегледа и велику архиву по месечној цени од 4.99 евра, шестомесечној од 24,95 евра и годишњој од 49,99 евра. Ове цене плаћају само гледаоци ван Србије. Програм РТС Свет доступан је свима бесплатно, као и приче из 26 градова Србије, део огромне архиве и сва четири радијска канала.

Пре него што смо поптисали уговор са Телекомом покушали смо  да успоставимо нормалне односе са Јунајтед групом која је продавала програме РТС у иностранству.

Шта је било  ненормално у том односу. Прво, да је Јунајтед група пиратерисала програме РТС, да их је емитовала тамо где није смела то да ради. Пример су разни спортски преноси за које  РТС  има право да их приказује само на територији Србије. Јунајтед група их је емитовала ван граница Србије, што је у супротности и са уговором о међусобним односима и са законима.

Друго, ненормално је и што је Јунајтед група емитовала програме РТС, на пример у Словенији, и за то није уопште плаћала било какву накнаду.

Треће, цена коју је Јунајтед група плаћала за најгледанији програм била је недопустиво мала.

Уговор између РТС и Јунајтед групе истицао је 31. децембра 2017. године. Предлоге нове сарадње представили смо ЈГ у априлу 2017. године. Нисмо добили одговор. 

Преговоре о новом уговору почели смо у новембру 2017. и пошто је било јасно да нема договора продужили смо рок важења уговора до 1. марта 2018. године. Звали смо представника Јунајтед групе на разговоре у јануару и фебруару, али су се они појавили тек 28. фебруара, бахато верујући у свој уцењивачки капацитет и способност да у медијима протуре причу како су они заинтересовани да се програми РТС виде у иностранству. Својим понашањем су показали да их занима једино зарада и ништа друго.

У закључку о спровођењу ревизије стоји да ће субјект ревизије бити јавне набавке, обрачун и исплате зарада, накнада зарада и осталих личних расхода као и расподела и уплата добити.

Циљ ревизије је утврђивање да ли су одлуке у вези са примањима и издацима донете, а трансакције извршене у складу са законом, прописима, овлашћењима и плановима.

Закључак о спровођењу ревизије достављен је генералном директору ЈМУ РТС.

Претходно је Управни одбор упутио допис Државној ревизорској институцији у којем од ДРИ тражи да спроведе контролу пословања јавног медијског сервиса.

Недић је до сада био вршилац дужности директора Радио Београда.

Срђан Бошковић је именован за главног и одговорног уредника Првог програма Радио Београда.

Милан Недић је дугогодишњи угледни новинар и уредник Радио Београда и РТС-а. "За овај посао квалификује га и богато менаџерско искуство стечено на бројним одговорним руководећим дужностима које је обављао у различитим редакцијама и медијским кућама", наводи се у саопштењу председника УО РТС-а Владимира Вулетића.

Срђан Бошковић је започео новинарску и водитељску каријеру у Радио Београду, а касније се професионално усавршавао у телевизијском програму РТС-а и на тај начин стекао медијско искуство.

Овде можете прочитати саопштење Управног одбора РТС-а.

Професор Миливоје Павловић је рекао да нема никакве дилеме да ће Програмски савет уз органе управљања и редакције Радио-телевизије Србије неговати кооперативни однос.

"Заједничком енергијом ћемо покушати да очувамо бројне неспорне вредности радијских и телевизијских програма и покушати да у појединим сегментима, тамо где је то могуће, или још боље – тамо где је то неопходно, направимо очекиване квалитативне искораке", рекао је Павловић.

Навео је да Радио-телевизија Србије има изузетно важну мисију, не само у информисању грађана већ и у изградњи високог степена толеранције у плуралистичком друштву, и у јачању одговорности за јавно изговорену реч.

За чланове Програмског савета РТС-а изабрани су Мирјана Максимовић, Тијана Каспер, Желимир Гвардиол, Маја Радовић, Ивона Катић, Борка Поповић, Александар Загорац, Балша Ђого, Миливоје Павловић, Предраг Обрадовић, Владан Терзић, Иван Карл, Снежана Цветковић, Вук Жугић и Јованка Тодоровић Савовић.

Избор је обављен у складу са Законом о јавним медијским сервисима и Правилником о поступку и условима избора именованих лица у ЈМУ РТС.

Овде можете прочитати биографију Владимира Вулетића

Вулетић је рекао да је један од закључака да ће на наредној седници бити допуне и измене пословника о раду, који је стар већ десет година.

"Многе ствари су се промениле. Такође, већ ћемо се на следећој седници трудити да покушамо да искажемо оно о чему смо се данас начелно договорили, а то је да ћемо имати толерантан разговор о свим питањима кад буду на дневном реду, али да ћемо одлуке доносити по принципу онога што се некада звало демократски централизам", рекао је Вулетић.

Према његовим речима, трудиће се да око важних одлука постигну јединствено мишљење.

Тим подацима обухваћена су сва примања која имају карактер зараде, а такође и остала лична примања: превоз, отпремнине, јубиларне награде, солидарне помоћи.

По Закону о агенцији за борбу против корупције, једино је генерални директор ЈМУ РТС у обавези да објави висину своје зараде и комплетну имовину.

РТС нема обавезу да овакве информације доставља медијима са којима је у судском спору, а због објављивања нетачних информација о наводним енормним зарадама појединих запослених на РТС-у.

Детаљне податке о висини зарада запослених можете погледати овде:

Подаци о просечно исплаћеној нето заради по радним местима у периоду 10–12. 2015. године за Телевизију и друге организационе целине (без радија).

Подаци о просечно исплаћеној нето заради у Радио Београду по радним местима у периоду 10–12. 2015. године.

Информација Службе за план и анализу РТС-а о просечним примањима запослених у РТС-у у последњем кварталу 2015.

Зараде се обрачунавају и исплаћују на основу важећих законских прописа и интерних аката РТС-а: Колективни уговор, Систематизација и Правилник о награђивању.

Трезору РС сваког седмог у месецу се достављају подаци о свим исплатама у претходном месецу за сваког запосленог. Тим подацима обухваћена су сва примања која имају карактер зараде, а такође и остала лична примања: превоз, отпремнине, јубиларне награде, солидарне помоћи. Трезору се достављају и подаци о исплаћеним хонорарима.

У Прилогу који достављамо приказана су просечна нето примања по радним позицијама у последњем кварталу 2015. године. Радна места су груписана по сродности на 358 позиција.

Нето примањима су поред основне зараде обухваћени и сви додаци који имају карактер зараде, а то су: минули рад, фиксне накнаде – топли оброк и регрес, стимулација, прековремени рад, рад у дане празника, ноћни рад...

Распон укупних примања у РТС-у у последњем кварталу 2015. године је 1:9,5.

Просечна нето зарада по запосленом РТС-а исплаћена у последњем кварталу 2015. године (зарада за септембар, октобар и новембар) износи нето 47.886 динара (око 400 евра).

Према подацима о исплаћеним укупним примањима у последњем кварталу 2015. године месечну зараду већу од 100.000 динара прима 55 запослених (пословодство и део аутора), а зараду између 70.000 и 100.000 динара прима још 180 запослених (зараду већу од 70.000 динара прима око седам одсто запослених).

Вредновање радних места на основу важеће цене рада (бруто 13.500 динара умањено за 10 одсто) производи веома ниске основне зараде. Цена рада по коефицијенту у РТС-у није мењана од јула 2008. године до децембра 2013. године, а и последње повећање у 2013. години је анулирано применом закона о смањењу зарада за 10 одсто. Цена рада није повећавана због недостатка средстава. Да је у протеклих oсам година повећавана само пет одсто годишње, сада би за исплату зарада било потребно више око 100 милиона динара месечно (сада трошимо 280-285 милиона динара), а учешће зарада у укупним трошковима би се повећало са 30 на 45 одсто.

1. Мр Ђорђе Возаревић, социолог
2. Проф. др Владимир Вулетић, професор универзитета
3. Зорица Шујица, академски сликар
4. Бранко Радун, дипломирани историчар, политички аналитичар
5. Мирослав М. Николић, адвокат
6. Симона Митровић Дуњић, дипломирани педагог – мастер
7. Љиљана Ђурђевац, дипломирани политиколог
8. Драган Караџић, правник и дипломирани менаџер
9. Душан Ковачевић, мастер инжењер електротехнике и телекомуникација

За чланове Управног одбора РТВ-а именовани су: 

1. Марко Ћалић, дипломирани економиста
2. Проф. др Јова Радић, ванредни професор универзитета
3. Борислав Пупавац, адвокат
4. Иштван Терењи, економиста
5. Александар Комненовић, мастер драмски и аудио-визуелни уметник 
6. Синиша Бокан, професор универзитета

- Борис Миљковић - креативни директор РТС-а,

- Душка Вучинић - шеф службе за Односе са јавношћу и корпоративни имиџ РТС,

- Златан Беговић - руководилац Службе за развој и пласман нових технологија РТС-а,

и стручни консултанти

- Тамара Брћић - дизајнер у Креативном тиму РТС-а,

- Славимир Стојановић - креативни директор "Славимир Футро Студио"

Комисија тренутно прегледа радове, а о резултатима конкурса ускоро ћемо обавестити јавност.

Са ауторима изабраног рада биће закључен ауторски уговор. Хонорар за најуспешније креативно решење ћириличког фонта износи 400 000 динара.

Уколико комисија закључи да је још неки учесник на конкурсу понудио употребљиво решење, доделиће другу награду у износу од 100 000 динара уз потписивање ауторског уговора.

Учесници конкурса, чији радови буду одабрани пренеће ауторским уговором на РТС сва права коришћење њихових дела, у складу са уговорним одредбама које РТС примењује у уговорима са носиоцима ауторских права.

Нови уредници изабрани су на седници Управног одбора одржаној 5. новембра.

Биљана Вујасиновић Зец, главна и одговорна уредница Првог програма Радио Београда.

Рођена је 9. октобра 1965. у Панчеву. Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Новинарску каријеру почела је 1990. године на Радију Б92, прво као сарадница а затим као новинарка и уредница. Уређивала је и водила радијске информативне емисије, била уредница Деска, а потом и стални извештач из Скупштине Србије.

Радоман Кањевац, главни и одговорни уредник Другог програма Радио Београда.

Рођен је 17. маја 1960. године у Ступу. На Факултету политичких наука стекао је звање дипломирани политиколог за новинарство и комуникологију. Почетком осамдесетих година био је заменик, а потом и главни и одговорни уредник Студентског програма радија Индекс 202.

На Радио Београду је од 1985, када је постао уредник и водитељ емисије "Продор", а касније и емисије "То је само рокенрол". На Другом програму је радио и као уредник рубрике, уредник културне редакције и заменик главног и одговорног уредника.

Од 2003. до 2004. био је директор и главни и одговорни уредник Радио сајма, а након тога постаје медијски менаџер Београдског сајма. Добитник је бројних награда, међу којима је и награда УНС-а за иновације у уређивању програма.

За директора Телевизије Србије није било предложених кандидата. 

1. Боривоје Ускоковић
2. Милош Танасковић
3. Биљана Иванић
4. Бранислав Гузина

КАНДИДАТИ ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА ПРВОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА

1. Мирјана Георгијев
2. Весна Милетић
3. Биљана Вујасиновић Зец
4. Срђан Савић
5. Драгољуб Станкић

КАНДИДАТИ ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА

1. Александар Гаталица
2. Мелиха Хрустанбеговић Правдић
3. Сања Милић
4. Радоман Кањевац
5. Драгољуб Станкић
6. Биљана Ђоровић
7. Војислав Карановић

Следећи кандидати у формално-правном смислу нису испунили услове јавног конкурса:

1. Синиша Милошевић - нису приложени докази о испуњености формално-правних услова конкурса
2. Петар Поповић - није наведено место на које конкурише, није приложена потврда/доказ о пребивалишту на територији РС.
3. др. Маја Вукадиновић - није доставила доказ о радном искуству на уредничким пословима у трајању од 7 година.

Одлуку о расписивању конкурса донео је, на основу Статута ЈМУ РТС, Управни одбор јавног медијског сервиса на седници одржаној 25. августа 2015. године.

Овде можете погледати Правилник о поступку и условима избора именованих лица.

На данашњој седници за главне и одговорне уреднике Трећег програма Радио Београда и радио-програма "Београд 202" изабрани су:

Предраг Шарчевић, главни и одговорни уредник Трећег програма Радио Београда.

Рођен 23. 8. 1964. у Обреновцу. Магистрирао је на Филозофском факултету у Београду на одељењу за етнологију и антропологију 2009. године. Каријеру на радију започео је као новинар-водитељ у редакцији Трећег програма Радио Београда. Био је уредник емисије, уредник информативне редакције и главни и одговорни уредник Трећег програма Радио Београда. Шарчевић је и до сада обављао ову дужност.

Снежана Грујић, главни и одговорни уредник "Београда 202".

Рођена је 18. 5. 1970. године. Дипломирала је 2004. на Факултету сценских и примењених уметности. Каријеру је започела 1989. као новинар-водитељ и музички уредник Радио Младеновца. Помоћник је главног и одговорног уредника за музички програм и менаџер пројекта у Радио Београду 202. Добитник је годишње награде Радио Београда "Златни микрофон" за 2014. годину. Грујићева је до сада била заменик главног и одговорног уредника "Двестадвојке".

Управни одбор, на предлог генералног директора, није именовао главног и одговорног уредника Првог програма Радио Београда, као ни главног и одговорног уредника Другог програма Радио Београда, већ је донео одлуку о расписивању новог конкурса за ова два места.

У међувремену ће послове вршиоца дужности главног и одговорног уредника Првог програма Радио Београда обављати Ђорђе Влајић. За вршиоца дужности главног и одговорног уредника Другог програма Радио Београда постављена је Јасмина Зец. 

Поновљени конкурси биће расписани у наредних десетак дана.  

Миливоје Михајловић, директор Радио Београда

Рођен је 14. октобра 1958. године у Приштини. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, одсек књижевност, 1983. године. Новинарску каријеру започео је у приштинском дневном листу Јединство. Радио је као дописник агенције Танјуг са Космета и Радио-телевизије Београд, као и Би-Би-Сија на српском језику. Основао је Медија центар у Приштини. Директор је Канцеларије за сарадњу с медијима Владе Републике Србије.

Ненад Љ. Стефановић, главни уредник Инфoрмативног програма ТВ

Рођен је 13. августа 1956. године у Земуну. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, смер новинарство, 1980. године. Завршио је специјализацију на Светском институту за новинарство у Минесоти 1991. године. Новинарством је почео да се бави 1980. године у дневном листу Вечерње новости. Пре доласка у РТС, радио је у недељнику Време и као специјални извештач из Хашког трибунала. Познат је по томе што је био једини југословенски извештач из Источног Берлина 1989. године у време пада Берлинског зида.

Небојша Брадић, главни уредник Културно-уметничког програма ТВ

Рођен је 3. августа 1956. године у Трстенику. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. У Крушевачком позоришту радио је као редитељ, уметнички директор и управник. На позицији управника био је у Атељеу 212, Народном позоришту, као и у Београдском драмском позоришту. У Књажевско-српском театру био је уметнички директор. За министра културе и информисања у Влади Републике Србије изабран је 2008. године. Добитник је многобројних позоришних награда.

Оливера Ковачевић, главни уредник Забавног програма ТВ

Рођена је 23. марта 1967. године у Зрењанину. Дипломирала је социологију на Филозофском факултету у Београду. Каријеру је започела на ТВ Политика, где је радила од 1993. године, затим је на Телевизији Пинк водила ауторску емисију Клопка, а потом и на БК телевизији. Аутор је и водитељ емисије Да, можда, не на РТС-у.

Илија Церовић, главни уредник Образовно-научног програма ТВ

Рођен је 30. маја 1961. године. Дипломирао је археологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У Научној редакцији Телевизије Београд је од 1991. године. Аутор је и уредник више од 200 емисија, интервјуа и серија научноистраживачког, документарног и научнопопуларног жанра. Учествовао је на највећим међународним фестивалима археолошког филма. Добитник је многобројних признања и награда.

Управни одбор РТС-а донео је 2. јуна одлуку да распише конкурс за именовање највиших руководилаца Јавне медијске установе Србије, а коначна листа кандидата објављена је 16. јула, три дана после отварања и евидентирања кандидатура.

Избор преосталих руководилаца, директора Телевизије Србије и радијских уредника обавиће се накнадно.

Рок за избор је најкасније 45 дана од отварања пријава.

1. Бабић Драган
2. Ковачевић Саша
3. Михајловић Миливоје
4. Младеновић Филип
5. Тадић Цвијетко

КАНДИДАТИ ЗА ДИРЕКТОРА ТЕЛЕВИЗИЈЕ СРБИЈЕ

1. Ерић Вилибалд
2. Караџић Драган
3. Милутиновић Александар
4. Сладојевић Весна
5. Танасковић Милош
6. Ускоковић Боривоје
7. Чкркић Владан

КАНДИДАТИ ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА  ИНФOРМАТИВНОГ ПРОГРАМА ТВ

1. Сладојевић Весна
2. Стефановић Љ. Ненад
3. Танасковић Милош
4. Ускоковић Боривоје

КАНДИДАТИ ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА  ЗАБАВНОГ ПРОГРАМА ТВ

1. Брадић Верица
2. Гајовић Александар
3. Глигоријевић Дејан
4. Карл Иван
5. Ковачевић Оливера
6. Кукрић Дејан
7. Филиповић Милован

КАНДИДАТИ ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА  КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОГ ПРОГРАМА ТВ

1. Брадић Небојша
2. Гајовић Александар
3. Гузина Бранислав
4. Зупанц Миодраг
5. Ивковић Бобић Косовка
6. Кањевац Радоман
7. Крминац Љубица
8. Радонић Маја
9. Савић Слободан
10. Филиповић Милован

КАНДИДАТИ ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА ОБРАЗОВНО-НАУЧНОГ ПРОГРАМА ТВ

1. Вујновић Милошевић Јасмина
2. Живковић Зоран
3. Керкез Бранка
4. Косић Оливера
5. Павличек Весна
6. Пантелић Зорица
7. Церовић Илија

КАНДИДАТИ ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА ПРВОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА

1. Влајић Ђорђе
2. Пантовић Радован

КАНДИДАТИ ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА

1. Бабић Драган
2. Бићанин Снежана
3. Карановић Војислав
4. Лукић Александар
5. Милић Сања
6. Младеновић Филип
7. Ристић Снежана
8. Филиповић Милован

KAНДИДАТИ ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА ТРЕЋЕГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА

1.  Шарчевић Предраг

КАНДИДАТИ ЗА ГЛАВНОГ УРЕДНИКА ПРОГРАМА „БЕОГРАД 202"  РАДИО БЕОГРАДА

1.  Гајовић Александар
2.  Грујић Снежана
3.  Зоркић Радичевић Ружица
4.  Лазић Петар

Коначан списак кандидата биће утврђен ове седмице пошто стручне службе РТС-а провере формално-правну ваљаност поднетих кандидатура.

Потом ће генерални директор и чланови Управног одбора разговарати с кандидатима. Рок за избор је најкасније 45 дана од отварања пријава.

Бирају се директори Телевизије и Радио Београда, главни и одговорни уредници Информативног, Културно-уметничког, Образовно-научног и Забавног програма Телевизије, као и главни и одговорни уредници Првог, Другог, Трећег и Програма Београд 202 Радио Београда. 

Ево списка поднетих кандидатура по редоследу пријављивања кандидата:

Одлуку о расписивању конкурса донео је, на основу Статута ЈМУ РТС, Управни одбор јавног медијског сервиса на седници оджаној 2. јуна 2015. године.

Овде можете погледати Правилник о поступку и условима избора именованих лица.