Књига „Сценски костим: тагање" Миланка Берберовић у издању РТС Издаваштва (2022) добила је награду УЛУПУДС-а за допринос историји примењене уметности на 65. Међународном београдском сајму књига.

Жири УЛУПУДС-а у саставу: Давид Вартабедијан - председник, Сликарско графичка секција, Данијела Парацки - Дизајн секција; др Зоја Бојић - Секција за теорију критику и историје примењене уметности, у образложењу награде је навео:
„Сцена и костим описани су и изузетно лепо фотографисани у овом сјајном делу наше познате и значајне примењене уметнице".

Награда у категорији „књига која доприноси иновативно-образовној пракси" додељена је РТС Изадаваштву за три књиге „Српски на српском" ауторке Мирјане Блажић на шестом Фестивалу хуманистике, културе и уметности ФЕСК - Пази шта читаш.

У равноправној конкуренцији нашли су се професионални издавачи, институти, библиотеке, музеји, друштвене организације. На отварању Фестивала у Библиотеци града Београда говорили су директорка Библиотеке Јасмина Нинков, председник жирија за доделу награда Проф. др Александар Јерков и организаторка фестивала Зорица Стабловић Булајић.

Жири у саставу Проф. др Александар Јерков, председник жирија, Проф. др Петар Пијановић, др Предраг Шарчевић и Проф. др Зоран Блажина, доделио је следеће награде:

НАГРАДА ЗА НАУЧНИ ДОПРИНОС: Академска књига из Новог Сада - за књигу за књигу „Преображај света: Глобална историја 19. века" аутора Јиргена Остелхамела и ИК Архипелаг - за књигу „Историја Јадрана" аутора Еђидија Иветића.

НАГРАДА ЗА ИНОВАТИВНО-ОБРАЗОВНИ ДОПРИНОС: Службени гласник - за књигу „Учење у образовном контексту" ауторке Ане Пешикан и РТС Издаваштво - за комплет од три књиге „Српски на српском" ауторке Мирјане Блажић.

НАГРАДА ЗА ВРЕДНО РЕПРИНТ ИЗДАЊЕ: Службени гласник - за књигу „Србија - Земља и народ у средњем веку" Константина Јиречека.

НАГРАДА ЗА КВАЛИТЕТ ИЗДАЊА И ПРИСТУП ИЗДАВАШТВУ: Библиотека града Београда - за едицију „ФЕСТ-ових 50": „Завештање од четири слова" ауторке Уне Чолић Банзић, „Небојша Ђукелић" приредила Маја Медић и „Динко Туцаковић" аутора Милана Никодијевића.

Фестивал се одржава у Библиотеци града Београда и у Шопинг центру Рајићева, где се могу купити издања по сниженим ценама.

Одлуку о леауреату донео је жири у саставу: Јасмина Зец, музички критичар, Ивана Неимаревић, музички уредник на Трећем програму Радио Београда, професори Факултета музичке уметности у Београду др Јелена Михајловић Марковић, теоретичар, Милош Заткалик, композитор и теоретичар, као и музиколог др Мирјана Веселиновић-Хофман (председник).

Награду "Павле Стефановић" додељује Удружење композитора Србије од 2016. године. Установљена је у част признатог филозофа, есејисте, музичког писца и критичара Павла Стефановића (1901-1985). РТС Издаваштво објавило је његову књигу "Путевима синфоније" као прву у библиотеци "Књига есеја".

Добитник овогодишње "Кочићеве награда" за укупно књижевно дело је песник и писац Ненад Грујичић. Награду је једногласно доделио стручни жири 55. Кочићевог збора, у саставу Ранко Рисојевић (председник), Берислав Благојевић и Златко Јурић.

У образложењу жирија се наводи да је песничко дело Ненада Грујичића разноврсно и на високом естетском нивоу. Од своје прве књиге песама „Матерњи језик" (1978), Грујичић је објавио тридесетак књига поезије, огледа, есеја, критика, полемика, прозе, један роман, две драме, веома запажену антологију српске поезије, те изузетно значајну антологију српског крајишког народног блага „Ојкача".

"Грујичићев осећај за језик повезује два простора, крајишки, Петра Кочића, и војвођански, Бранка Радичевића, коме је посветио више својих радова. У тешким временима српског егзодуса, написао је неколико песама потресне, кочићевске снаге", истакао је жири и нагласио да "Грујичић вешто користи све песничке форме, од слободног стиха до строгог сонета, које је у више наврата сплео у венце каквих је мало у српској поезији".

Награда лауреату биће уручена 29. августа на Свечаној академији у Бањалуци, у оквиру културне манифестације „Кочићев збор".

РТС Издаваштво објавило је књигу Ненада Грујичића Пјевај, ори, прозоре отвори - Крајишке ојкаче, за коју је добио награду „Сава Мркаљ" за 2017. годину.

Жири у саставу Милијан Деспотовић, Бранко Стевановић и Гордана Малетић у образложењу награде аутору РТС Издаваштва Драгану Ж. Бабићу наводи:

"У тежњи да укаже на другачија својства ствари и бића, Драган Ж. Бабић у збирци кратких прича Испод крова над главом описује кућу, и све што је у њој и око ње, од крова, прозора до њених становника - људи, животиња, инсеката и биљака - као ентитет за себе. Овај феноменолошки поглед на свет очигледним, материјалним стварима даје чар обраћајући се управо њиховим поетичним, а неухватљивим, својствима. Данас заборављено гледиште, које заступа аутор, узима у обзир свеукупност ствари, као и настојање да у легенди пронађе њихов почетак. Дело пружа читаоцу изузетно естетско уживање и даје му могућност промишљања."

Награда „Момчило Тешић" за остварења у области књижевности за децу и младе установљена је поводом стогодишњице рођења знаменитог писца за децу Момчила Тешића (1911 - 1992) у Пожеги. Додељују је Књижевне новине „Свитак" и Лист за дечју књижевност „Момчило".

Предходну књигу за децу "Страшније од најстрашнијег" овогодишњег лауреата Рајка Лукача објавило је РТС Издаваштво. 

Фото: Жељко Јовановић 

Oво је четврта награда ревије „Музика класика" РТС Издаваштву. Награду Књига године за 2013. добила је Смиљка Исаковић за збирку музичких критика „Виђења", потом су за 2016. годину Љубинко Гордић и Здравко Маљковић награђени у истој категорији за књигу „Стереофонија" и РТС Издаваштво у категорији Издавач године.

Одлуку о добитнику за 2019. годину једногласно је донео жири у саставу: Мирослав Алексић, Ђезе Бардош, Зоран Ђерић, Иван Негришорац и Фрања Петриновић (председник).

Награда „Карољ Сирмаи" додељује се бијенално и наизменично писцима из српске и мађарске књижевности.

За збирку приповедака „Аб ово" Милан Мицић је претходно добио награду „Теодор Павловић" за најбољу књигу.

Поред награђене збирке, од истог аутора, РТС Издаваштво објавило је и „Српско добровољачко питање у Великом рату", „Списак сеновитих имена" и „Дан који је стао да се одмори".

Награде се додељују у оквиру манифестације Дани Теодора Павловића коју организује Банатски културни центар из Новог Милошева у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада, под покровитељством Општине Нови Бечеј и Месне заједнице Ново Милошево. Манифестација ће се одржати по деветнаести пут од 27. септембра до 5. октобра 2018. године у Новом Милошеву. Награде ће Милораду Грујићу и др Милану Мицићу бити уручене 27. септембра у 19:30 часова у Банатском културном центру у оквиру свечаног програма отварања манифестације.

О књизи „Аб ово" Милана Мицића

„Једанаест садржински разноликих прича, које кореспондирају на идејном плану, уланчавајући се у јединствену целину у којој аутор Милан Мицић проговара о судбини појединца у трагичном искуству историје, о судбини човека ствараоца, о уметнику и уметности, о традицији и идентитету, духовном, културном и националном, о смислу човекових напора да у историјском невремену остварује хуманистичке идеале. Оденуте у рухо згуснутих метафора, ониричких и фантастичних слика, обликоване поетским језиком богате асоцијативности - оне сведоче о изразитој језичкој имагинацији и инвенцији свог аутора, прикључујући се симболичко-поетској струји савремене српске прозе." (Биљана Мичић)

Теодор Павловић (1804-1854), који је рођен у Карлову, данашњем Новом Милошеву, био јеобновитељ и реформатор Матице српске, њен први секретар, уредник „Летописа" Матице српске, оснивач Галерије Матице српске, оснивач прве музејске збирке у Срба, новинар и родоначелник журналистике у Срба, адвокат, књижевник, преводилац - једна од најистакнутијих, а неправедно заборављених, личности српског народа у првој половини 19. века, чије је прегалаштво дало трајни допринос српској култури.

Резултат је добијен анкетом спроведеном у 155 библиотека на коју је одговорило њих 105. Међу најтраженијим, шеста по реду, налази се књига „Кад звона занеме" Владе Арсића, коју је објавило РТС Издаваштво, и тако се нашло у друштву још три издавача чији су наслови међу првих десет.

Подсећамо на то да смо не тако давно могли да се похвалимо с књигом - „Београд вечити град" Александра Диклића - која је најдуже била на врху топ-листе најтраженијих у књижарама, као и да смо прошле године имали наслов - „Списак сеновитих имена" Милана Мицића - који је био у најужој конкуренцији за чак шест значајних награда: Андрићева, „Стеван Пешић", „Душан Васиљев", „Светозар Ћоровић", „Данко Поповић" и „Браћа Мицић" (којом је и овенчан).

Награда „Сава Мркаљ" коју додељује Књижевна заједница Крајине - Београд за 2017. годину припала је Ненаду Грујичићу за Антологију српске избегличке поезије „Прогнани Орфеји" (Бранково коло, 2016) и Антологију крајишких ојкача „Пјевај, ори, прозоре отвори" (РТС и Бранково коло, 2017). Жири у саставу Душан Ђаковић, Милан Пађен и Никола Корица, одлуку је донео једногласно.

Више о издању "Пјевај, ори, прозоре отвори" можете погледати овде.

У наставку можете погледати образложење Књижевне заједнице Крајине.

Награда „Музика Класика", установљена је 2010. године, када је изашао први број ревије „Музика Класика". Осмишљена је као признање домаћим уметницима, асамблима, фестивалима, издавачима, критичарима, музичким институцијама и медијима, који су у оквиру календарске године оставили најзначајнији траг на домаћој музичкој сцени.

Награда „Музика Класика" се шести пут додељује за 2016. годину и та част је припала РТС ИЗДАВАШТВУ у категорији ИЗДАВАЧ ГОДИНЕ, док је за најбољу књигу проглашено издање Радио-телевизије Србије „Стереофонија: теорија и пракса" Љубинка Гордића и Здравка Маљковића.

Више о награђенима у осталим категоријама можете погледати овде.

Жири Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије - УЛУПУДС у саставу: Давид Ватрабедијан (председник), члан Сликарско-графичке секције, др Зора Бојић, члан Секције за теорију, критику и историју примењене уметности и Вукица Микача, члан Секције уметничке фотографије, на 60. Међународном београдском сајму књига 2015. године доделио је диплому аутору Бранку Пелиновићу за најбољу фотомонографију „Отисак светлости" у издању РТС Издаваштва.

Фотографије сликара, радника, затвореника, блиских пријатеља и многих других представљају заустављене кадрове врсног сниматеља који региструје сваку појединост, откривајући њену визуелну лепоту и дочаравајући атмосферу у којој личности или предмети обитавају. Да слике не би изгубиле на форми и значају побринуо се дизајнер Предраг М. Поповић својим несвакидашњим идејним и графичким решењем, похваљен и на додели награда од стране УЛУПУДС-а.

Образложење УЛУПУДС-овог жирија на 60. Међународном сајму књига

Аутор ове фотомонографије Бранко Пелиновић велики део свог радног века проводи иза камере, телевизијске или фотоапарата. Овом монографијом представља се најпре на плану документарне фотографије, као творац оних дела која су белешке и записи о људима и њиховим судбинама у различитим окружењима и догађајима. Представљена дела категорисана су тематски а не хоронолошки чиме се такође указује на основну замисао ове монографије да представи свакодневни живот у његовим безбројним облицима
 

Више о издању можете погледати овде.

РТС Издаваштво, каже се у образложењу жирија, постигло је запажене резултате, посебно у 2014. години објављивањем књига за сваку кућу и за сва времена. Посебну пажњу заслужује едиција од десет књига „Србија 1914-1918", објављена у сарадњи са ИК Прометеј, која је на Сајму књига проглашена за издавачки подухват године, а добила је и награду УЛУПУДС-а за најлепшу опрему. Књига „Београд вечити град", током целе године, била је међу десет најтраженијих наслова у књижарама широм Србије, због чега је проглашена за Златни хит либер, а аутор је за ово дело добио Награду града Београда.

Сајамска награда за Издавачки подухват 2014. године додељена је десетотомној заједничкој едицији о Првом светском рату - "Србија 1914-1918" у издању РТС Издаваштва и Прометеја из Новог Сада.

"У години великог јубилеја, када се обележава 100 година од почетка Првог светског рата, жири се определио да у мноштву књига награду додели десетотомној едицији, која својим документарним, историјским и културним доприносом заокружује овај велики историјски, политички и војни сукоб истичући српски доживљај рата", наводи се у образложењу.

"Највећи успех у пољу издаваштва РТС-а дошло је захваљујући поверењу коју смо имали свих ових 12 година од директора телевизије Николе Миркова и успех је дошао као круна свих претходник ствари које смо урадили", каже уредник у издаваштву РТС-а Драган Инђић.

Директор "Прометеја" Зоран Колунџија каже да је партнерство са РТС-ом показао да су урадили праву ствар.

"Велико је задовољство да се поклопио успех читалачке публике и стручног жирија", каже  Колунџија.

Више информација о награђеном издању можете прочитати овде.

Ово је трећи „Невен" за издања Радио-телевизије Србије - претходна два су добили Слободан Станишић за књигу Љубав звана радио и Владимир Андрић за књигу Пустолов, који је освојио и награду „Политикин забавник".

Мајмунољупци су, такође, били у најужем избору за награду „Политикин забавник", а илустраторка књиге Јелена Пешић добила је Похвалу на Међународном фестивалу илустрације „BookILL Fest".

Награду „Невен" организација Пријатељи деце Србије додељује од 1955. године, а неки од досадашњих победника били су и Бранко Ћопић, Мирослав Антић, Милован Данојлић, Љубивоје Ршумовић...

Образложење жирија

И ове године се жири (у саставу: Зорана Опачић, Владимир Андрић и Тијана Тропин) нашао пред задатком да од двадесет и шест пристиглих наслова изабере најбољу књигу за децу која се први пут појавила током 2012. године. Понуда је била разнолика и обухватила је дела намењена свим старосним групама, од кратких прича за децу предшколског узраста до омладинских романа и лирске прозе коју ће с једнаким уживањем читати и одрасли; изразито је варирао и квалитет пристиглих дела.

Срећом, одговоран и незахвалан посао одабирања најбољег књижевног дела овог пута истовремено је олакшан и отежан чињеницом да се неколико књига без напора издвојило у ужи избор, одскачући од просека. То су: Радови на Млечном путу Душана Поп Ђурђева, који успешно спаја пародије класика дечје књижевности с експерименталном визуелном поезијом, Приручник за пингвине Игора Коларова, лирска проза апсурдног и готово зен хумора једнако намењена одраслима и деци, Бувље хваталице Лидије Николић, збирка топлих прича о кућним љубимцима, Гамиж Мине Тодоровић, фантастично-авантуристичка повест у толкиновском кључу, истакнута као најуспелији роман у прошлогодишњој понуди, и Мајмунољупци Владимира Манојловића, који су на крају однели превагу као најбоља књига за децу у протеклој години.

Мајмунољупци су засновани на сценарију за истоимени серијал: у низу кратких и ефектних прича приповеда се о необичном домаћинству које чине професор Чарлс Дарвин, његова домаћица Кети и асистент Мортимер. Манојловић је, међутим, основне црте карактера и биографије ове историјске личности искористио тек као полазиште за низ анегдотских скечева. Дечји читаоци свакако ће се везати за шашаво-симпатичне ликове, од расејаног професора до жустре куварице. Свака прича усредређена је на неку појединачну животињу о којој професор и његови укућани расправљају, духовито и маштовито, а поентирана је сонгом; Манојловићеве песме су попут његове прозе, неусиљене и лепршаве. Разиграни текстови нуде и свеже виђење познатих мотива и ликова: од принцезе на зрну грашка, преко чудовишта из Лох Неса, па до Тарзана, док црвену нит читаве књиге предтавља јаје из којег дарвин покушава да излегне диносауруса.

Треба похвалити и књигу као целину; брижљиво је лекторисана и преломљена (што је данас, нажалост, ретка врлина коју треба истаћи) с адекватним, хуморно стилизованим илустрацијама Јелене Пешић.

Коначно, поводом опште ситуације у нашој дечјој књижевности, жири констатује: Као и већи део наше савремене књижевне продукције, и књижевност за децу пати од лошег стања у издаваштву; често је видан недостатак рада на тексту, од уредничког до лекторског и коректорског. Дела за децу додатно су оптерећена недовољном видљивошћу у медијима и мањком озбиљне књижевне критике. Сем ентузијазма писаца и издавача, неопходни су системски рад и подршка наших културних инситуција како би се ово стање поправило, а ентузијазам повратио и читаоцима. Можемо пожелети да додељивање Невена Мајмунољупцима буде само један од корака у том смеру.