Читај ми!

Магија са поруком - Милан Игњатовић

Милан Игњатовић, графичар средње генерације српских уметника нуди своје снове и маштања, преточивши их у графике заокружене естетике. Стваралац који сате надахнућа успева да заокружи у техници линореза и оствари графичке листове – дела која нуде поруку, не можемо заобићи. На овој изложби представљена су два циклуса, МОНОЛОГ и ДИЈАЛОГ – окоснице уметниковог сензибилитета. Изложба се одржава од 10. маја до 2. јуна 2023.

Индивидуална и специфична опсервација се креће у оквиру изграђених познатих и успостављених традиционалних вредносних принципа, сукобљавајући реално и постојеће, са субјективном у доживљеном дијалогу, са самим собом. Своју уметничку вољу (Супер его) усмерава ерупцијом линија – коју обавезно прати унутрашњи ЗВУЧНИ РИТАМ, који овај свестрани уметник изнедрава успешно и на музичком плану. Тако су настали упечатљиви асоцијативни ликови динамичних арабеских линија - који уметник води у дијалогу са самим собом. Такви портрети остављају снажан утисак на посматрача, и свакако реминисценцију сусрета с многобројним ликовима - забележених у Игњатовићевој подсвести.

У оквиру савремених уметничких струјања, модерних и постмодерних у циклусу ДИЈАЛОГ, уочљиво је настојање да се успостави веза са непрекидном унутрашњом борбом. Дилема, да ли дело следи, или пак предвиђа неминовну стварност, добро је уочена одабиром теме. Уметникова осетљивост или интуиција реализује дату идеју да тај дијалог „борбе“ петлова, не гарантује само мајсторски степен занатске вештине – већ отвара неопходан дијалог са посматрачем. Вртоглаве мисли не отварају већ доприносе неминовној уочености дијалога, ка помирењу супротних ставова.

Графика као техника можда се најбоље реализује у црно белој техници. Милан Игњатовић нам нуди лични сензибилитет, увођењем колорита. Потенцирајући превасходно топли колорит он нуди сву толину своје душе упечатљивог сензибилитета. Оваквим решењима потврђује, да се дијалог може решити не само у уметниковој магији, већ пре свега поруком коју даје. Савршена хармонија и заокружена естетика на овој изложби то гарантују.

Софија Љубичић

 

Проширено поље Милана Игњатовића

Токови уметничких мисли делују у сферама креативних процеса путујући разноликим стазама стваралачких изазова. Свака помисао на настанак новог уметничког дела остварује се одгонетањем невидљивог и тајновитог у свету који нас окружује. Зна то и Милан Игњатовић, вишеструки трагалац у доменима визуелног и звучног поља. Милорад Павић је многе наше ствараоцеиз прошлости, које је годинама изучавао, називао „двозанаџијама“. Књижевници барокне епохе су уз своје текстове, једнако добро, цртали/сликали и тако допуњавали своју мисао. Слично чини и Милан Игњатовић, графичар и кантаутор, спајајући у сопственом креду слику и звук, линију и површину, боју и црно бели свет графичке галаксије.

Матрице Игњатовићеве уметности, смештене у обиљу вишебојних отисака, приказују низ симболичких иконографских приказа. Линорез је техника која је давно одменила улогу дрвореза, „прворођеног“ међу графичким техникама. Утисци линорезних сензација у вешто преклопљеним слојевима боја творе вредност више и сваки линорез Милана Игњатовића заправо је посвета традиционалном трансферу, преносу иницијалне ликовне идеје. Матрица је умножена баш како је и дијалог у једном тренутку прерастао у монолог, разговор ради разговора у чежњи за разумевањем. Црно бела основа је арматура пажљиво одабраним бојама, „светлосним маскама“, које у графици имају посве друкчију логику.

Резане контролисано и слободно у исти час, Игњатовићеве графичке плоче означавају дубоко промишљене мотиве, било да серади о борбеном петлу или „усекованијем“ полегнутој глави Светог Јована Крститеља. Амблематски карактер ових графика огрнут је алегоричном драперијом особене стилизације а свака резба, траг ножа, уноси визуелни импулс – човеково присуство.

Нарочито је занимљив и пажње вредан пројекат Милана Игњатовића да путем „немих“ отисака сувог жига, у тзв. блиндруку, реализује серијал рељефних листова посвећених онима који путем додира и звука добијају информације о спољашњем свету. Људи који нису у стању да сагледају појавни, видљиви свет, добили су тако алат да осете димензију више. Додирујући слова Брајеве азбуке, симболе или распореде звезданих кола, у њиховој особеној осетљивости отварају се бројна значења, асоцијације и деликатна, тактилна тумачења.

Истраживања слепих отисака скривене празнине, суштински говоре о основној улози уметничког дела. То је способност да се разгрне површина невидљивог и да се уметност двојаког карактера (пре свега за слепе и слабовиде али и за нас који видимо) искористи као могућност комуникације. Дијалог је могућ у монологији уметничке замисли Милана Игњатовића, баш када простор бива измештен у неописивој игри.

Засигурно да се у форми обезбојеног јајета изналази примордијална снага живота, рађања и смрти истовремено, када се унутар недокучиве тајне ослушкују угасли заноси. Упркос свеколиким одразима технолошких домета, Милан Игњатовић успео је мануелним путем да нам пружи компас и калауз за опипљивији траг у нашој сложеној потрази за духовним Светлом.

 

Мр Данило Вуксановић

Каталог изложбе можете погледати/преузети овде.

петак, 29. март 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво