Међународна изложба СТАНОВАЊЕ - HOUSING 21

Изложба садржи 80 радова, тематски подељених у две целине. У посебном делу овогодишња изложба обрађује занимљиву и данас посебно актуелну тему - трансформације у стано­вању. Овом темом скреће се пажња не само архитектонске, већ и шире јавности на значај који на одрживи развој има поновна употреба објеката. У оквиру ове теме приказано је 40 реализованих објеката из различитих крајева света, насталих током протеклих 10 година, као и 5 радова засно­ваних на научном и пројектантском истраживању трансфор­мација у становању.

Други део изложбе представља избор савремених оства­рења стамбене архитектуре, насталих широм света од прет­ходне изложбе HOUSING 19 до данас. У овом делу изложбе је приказано 3 5 стамбених објеката и пројеката.

Сви селектовани радови су праћени рецензијама које су написали чланови Међународног научно- уметничког одбора ове манифестације.

Трансформације

Трансформације у становању ( и архитектури уопште) су једна од важних компоненти концепта одрживе градње и подразу­мевају поновно коришћење објеката након већих или мањих измена на њима. Поновно коришћење постојећих објеката, тако да они могу да живе још једну генерацију, данас је изазов, а у развијеним земљама и императив за пројектанте. У ситуацијама промене корисника, измењених потреба старих станара или када су постојећи објекти напуштени, адаптивна обнова може бити савршен начин да се старом објекту удахне нови живот, и то све уз очување ресурса и историјске вредности, уколико је има.

Без обзира да ли се ради о еколошким или економским разлозима, или жељи да се очува историјско наслеђе, трансформације могу понудити решења за неке од савремених проблема у становању. Врло често, рушење старог објекта није једини нити најбољи избор, а неретко се испоставља да је задржавање постојећег објекта, уз извесне адаптације и корекције, много боље решење. Значајна тема за одрживост градње су такође и будуће трансформације, односно пројектовање које има на уму могућност промене и допушта више слободе у будућ­ности.

Трансформације подразумевају више различитих приступа - од потпуног очувања спољашњости објекта и промена само унутар омотача, до задржавања унутрашње организације и интервенција искључиво на фасадама; од обнављања пору­шених и оштећених зграда до реконструкција уз очување историјских вредности; од промена намене до доградње нових делова објекта; од суптилних измена до интервенција великих размера; оне се не ограничавају само на ренови­рање постојећих структура, већ подразумевају и рецикли­рање и поновну употребу материјала.

Последњих неколико деценија је посебно актуелна тема конверзије нестамбених у стамбене просторе; некадашње фабрике, складишта, пословни објекти, школе, па чак и водоторњеви, позоришта и цркве могу се видети пренамењени у објекте породичног и вишепородичног становања.

Бенефити трансформација у становању су бројни, од економ­ских, преко еколошких, до социјалних и естетских.

Ради изградње нових стамбених објеката, нарочито ако су они планирани у оквиру већих комплекса, често се морају тражити локације које су удаљене од центра града, будући да је земљиште у граду обично заузето старим зградама или скупим некретнинама. Катастрофалне последице таквог неодговорног односа према земљишту могу се видети у примерима градова који се својим предграђима неконтроли­сано и неплански шире и распростиру на све већим површи­нама, што изазива штетне утицаје на животну средину, већу зависност од аутомобила, повећане трошкове инфраструк­турног и комуналног опремања, друштвену изолацију итд. Са могућношћу интервенисања у већ постојећим градским срединама, трансформације представљају коректив за овакав вид неограниченог и непланског ширења урбаних подручја те могу допринети одрживом развоју наших градова.

Трансформације такође могу имати и значајне финансијске предности и уштеде.

Трансформисањем постојећег објекта одбијају се трошкови рушења, који често представљају значајан део буџета за изградњу. Поред тога, понекад у новим пројектима због ограничења буџета нису могући радикалнији приступи, док с друге стране, у постојећем објекту архитекта може да има више слободе јер већ постоји неки додатни простор, који иначе новим пројектом не би био предвиђен. Многе развијене земље света дају кредитне и пореске подстицаје инвеститорима који се баве адаптивном обновом, чиме се њихови трошкови изградње знатно умањују.

Познато је да је грађевинска индустрија велики загађивач животне средине и велики потрошач енергије. Трансформа­ције које подразумевају очување појединих елемената зграде, као што су на пример конструктивни елементи, чији је животни век иначе много дужи од неких других елемената, имало би знатне еколошке бенефите и допринело концепту одрживе градње.
На глобалном нивоу, изградња нових стамбених капацитета не успева да задовољи потражњу за становима, нарочито оним који су намењени угроженим категоријама станов­ништва. Трансформисањем напуштених и некоришћених објеката у стамбене, у великој мери се може решити проблем недостатка стамбеног простора.

Бројни примери конверзије објеката широм света у социјалне станове, станове за студенте или колективне центре, то и потврђују. Како би се подстакла ова пракса и поменуте мере биле спровођене у већем обиму, потребно је такође и да законодавац препозна њихов значај, уклони регулаторне препреке те прилагоди законски оквир планирању, пројектовању и изградњи кроз трансформације.

У срединама са историјском, архитектонском или културном вредношћу, које нису нужно и под заштитом, адаптивна реви­тализација је начин очувања локалне историје и културе. Она омогућује обнову локалитета који би иначе били напуштени или срушени и обезбеђује везу између прошлости и будућ­ности одређеног подручја, истовремено задовољавајући његове садашње потребе. Такви објекти су често веома атрактивни због своје оригиналности и историјске аутентич­ности. Ипак, треба напоменути да успешне трансформације подразумевају интервенције на објекту које могу бити препо­знатљиве као савремене, а не пуко понављање историјских мотива или стилова. Очување и поновна употреба исто­ријских зграда има дугорочне користи за суседство и потпо­маже креирање јаке локалне заједнице.

Креативни пројекти поновне употребе старих објеката могу бити кључни фактор за повећање интересовања будућих корисника, као и за повећање тржишне вредности станова.
На крају, трансформације у становању омогућују архитектама да створе јединствену и препознатљиву архитектуру, нове репере у граду и права ремек- дела. Реконструкција и адапта­ција старих објеката у савремене стамбене структуре пред­стављају прави изазов за архитекте. Изврсни примери креа­тивних пројеката и иновативних решења који су изложени у оквиру ове изложбе то и потврђују.