Злато на Европском првенству у кошарци, Рим 1991.

Југославија је била поносна на Жарка и његову генерацију, али је и он поносан на Југославију. Шта краси генерацију која је одрастала у СФРЈ, колико их то чини другачијим...

Жарко нам је причао како му се живот променио у дану, јер се са бечићке плаже нашао у Сан Антонију... Како је изгледала Америка кад је отишао, како функционише НБА лига, у чему је разлика између европске и америчке школе кошарке... Шта сматра највреднијим што му је донео боравак у Америци?

Причао нам је и како је период у ком је живео у Грчкој обележио изузетан економски напредак, да је тих 15 година можда најбоље раздобље у историји те земље. По чему су Грци специфични, како је учио језик...

Паспаљ је са Партизаном освојио Куп Радивоја Кораћа. Био је проглашен за најбољег играча Фајнал фора Евролиге. Сто тридесет пута је играо за национални тим и са „плавима” освојио Светско првенство, три европска злата, једну бронзу и два олимпијска сребра.

Воли да истакне "Игре добре воље" у Сијетлу 1990. када је репрезентација Југославије победила и Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе, и тако освојила још једну златну медаљу!

Живот на два континента, комуникација са најразличитијим људима са свих меридијана, али и дух који је добио рођењем у Југославији, дали су му ширину, термин који и сам често користи у разговору желећи да опише нешто... 

Уредник емисије Тамара Дрезгић 

Милановчанин Мијат Мијатовић, успешан илустратор и стрип цртач, добитник је награде у конкуренцији дизајна карактера за анимацију, коју му је у Лос Анђелесу уручила CTN фондација (Creative Talent Network Foundation). Ова Фондација у свом програму има конкурсе из преко 15 области за анимацију, гејминг и филм, а Мијатовић се нашао међу награђеним уметницима на завршној конвенцији, одржаној крајем прошле године у Бербанку, округу Лос Анђелеса. Четвородневна конвенција је окупила и чувене уметнике из области анимације, као што су Дизнијева легенда Andres Deja, и ветерани Willie Ito, Aaron Blase и многи други. Током боравка у Калифорнији, Мијатовић је имао прилику да посети чувени Дизнијев студио у Бербенку, а утиске ће, као гост емисије, поделити са нашим гледаоцима.

Колегиница Тамара Дрезгић припремила је причу о још једном успешном Србину из "фабрике снова". Драган Ричард Радић је мајстор за специјалне ефекте који већ две деценије живи у Лос Анђелесу. Од малена је показивао таленат да прави и поправља ствари. Једна од првих ствари које је деветогодишњи Радић поправио био је мамин „суперсецко“. Пре одласка у Америку завршио је Вишу текстилну школу за дизајн костима и направио фигуре Мерилин Монро, Спајдермена и Супермена за биоскоп Таквуд. По одласку у Америку усавршавао се у чувеној школи за специјалне ефекте у Пенсилванији. Уз изузетну упорност, његова машта и вештине дошле су до изражаја у изради фигура, костима и маски за бројне хорор и научно-фантастичне филмове, а осмислио је и фигуре за најпопуларније светске видео-игре.

Из Њујорка нам у госте долази Никша Добре, фудбалски тренер, предузетник, кантаутор и писац. Као дете из мешовитог брака, са почетком распада бивше Југославије одлучио је да се пресели у Америку. Најпре је, како каже, радио као молер и керамичар, а сада управља грађевинском фирмом. Времена и воље има и за уметничку и спортску страну своје личности. У Њујорку је основао фудбалски клуб "Српски витезови", написао је четири стручне књиге о фудбалу, аутор је неколико десетина песама, глумио је у кратком филму "Анђео", написао четири романа и једну збирку поезије. У Београд долази да промовише свој нови роман "Пацијент који је говорио светлошћу", који ћемо представити и у нашој емисији.

Уредници емисије: Драгана Живојновић и Душан Жарковић

Реализатор: Ернестина Глигоријевић

Одмах после премијере представе "У потрази за Палчицом," интерактивне бајковите представе за децу која је изазвала велику пажњу и деце и родитеља због порука које садржи, гошћа емисије је глумица Јована Младеновић Гајић, аутор представе.

Репортажу из Љубљане, са изложбе посвећене споменицима породице Карађорђевић у Словенији, пре свега краљу Александру Карађорђевићу, ујединитељу, којих је до 1941. године било 24, а данас не постоји ниједан, за нашу емисију припрема, Милован Терзић.

Да мода није само пролазни тренд, већ ствар укуса, идентитета и трајног стила, својим радом сведочи Игор Тодоровић, српски и међународно признати модни дизајнер чије креације носе бројне познате личности. О светској и српској модној сцени и моди уопште, разговарао је са Наташом Митрић.

Музички гости емисије, Катарина Броња флаутискиња, наступиће уживо са својим оркестром, као и други музички гости, пијаниста Немања Николић и Милица Михајловић на виоли.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Музички уредник Јована Бараћ.

Жирирана изложба "Светлост логоса" биће одржана од 01.09. до 16.09.2026. године у Галерији Задужбине Илије М. Коларца у Београду и представља први јавни корак у реализацији овог стратешког пројекта, а уз благослов патријарха српског господина Порфирија. Овим поводом, наше гошће су Гордана Тадић и Мирела Ковачевић из Културног центра "Калеидоскоп".

"Приче о славним именима и надимцима" Уроша Миливојевића, води децу кроз историју, необичне надимке владара и узбудљиве приче. Ова књига на приступачан начин отвара врата историје млађим читаоцима, али и свима који воле кратке, ефектне приче о познатим личностима и времену у којем су живеле. О овој књизи, коју је илустрацијама обогатио Борис Кузмановић, вечерас разговарамо са аутором, историчаром и кустосом Војног музеја - Урошем Миливојевићем.

И овог пролећа, Београд је у знаку продичног духа, заједништва и културних дешавања. Манифестација "Београдски дани породице", која је почела 18. априла, трајаће све до јуна. Током тог периода, посеетиоци ће имати прилику да уживају у разноврсним садржајима - музичко сценским тачкама, бројним креативним радионицама и анимацијама. Прилог Наташе Митрић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

У фокусу разговора са гошћом биће речи не само о овом роману и позоришној представи по његовим мотивима, већ и о другим темама. Сазнаћемо и нешто више о самом животу ауторке у Сарајеву за време грађанског рата деведесетих, о њеном суочавању са темом рата на подручју бивше Југославије, о међунационалним односима у то време, о националном идентитету и шта га чини, зашто и када је почела да пише, о утицају умености на стварни живот, али и другим темама везаним за њен укупни рад и регионална дешавања.

Протекла недеља у Републици Српској била је у знаку обележавања Дана сећања на жртве усташког терора и злочина у концентрационом логору Јасеновац тако да ћемо и део ове емисије посветити том догађају. Видећемо како је протекла научна конференција у Доњој Градини, код Козарске Дубице, посвећена системском уништавању Срба, Јевреја и Рома у НДХ, у време Другог светског рата. На скупу су ставове о овом злочиначком подухвату хрватске усташке државе изнели историчари и други истраживачи ове области из Србије и Српске. Такође, везано за трагедију јасеновачких заточеника видећем и инсерт из документарног филма „Последњи свједок“, новинара и сниматеља РТРС Недељка Лајшића. Филм доноси потресну животну причу Јелене Бухач Радојчић, преносећи њено сведочење о личном страдању у логору Стара Градишка током Другог светског рата.

Важан датум прошле недеље био је и Дан Града Бањалуке, у оквиру кога је обележена и 81. годишњица ослобођења града од нацистичке и усташке окупације. Уз полагање венаца и свечану академију одана је почаст херојима који су животе дали за слободу.

Уредница емисије Драгана Живојновић.

Редитељка Ерна Глигоријевић.

Са Мирославом смо провели неколико дана у пролеће 2021. и снимили две емисије о његовом животу од Бенковца, преко Београда до Сиднеја и назад. У другој емисији Млинар се присетио ноћи између 22. и 23. априла 1999. када се затекао у близини зграде Радио телевизије Србије. Видећете његово изузетно емотивно сведочење о том догађају и свему што је уследило...

Чућете и у чему је суштинска разлика између англосаксонског и балканског менталитета? Како је настала једна од пет најбољих фирми за дизајн ентеријера у Аустралији? Како се опстаје у мултикултуралној средини у којој живи више од две стотине нација?

Ко је основао прву српску телевизију у дијаспори, први рукометни клуб у Аустралији... Како су момци српског порекла постали део аустралијске репрезентације иако ниједан од њих није рођен на том континенту? Зашто је за време бомбардовања, крајем марта 1999. говорио на демонстрацијама у Сиднеју пред више од 50 хиљада људи, и исте вечери полетео за Београд...

Овај страствени звездаш је од петнаесте године и добровољни давалац крви...

У знак захвалности за доприносе српском народу Влада Републике Србије 2008. доделила је Мирославу почасни пасош са бројем 1.

Уредник емисије Тамара Дрезгић 

“Њихова деца, значи њихови синови који су били зрели и који су тада исто ишли да буду официри у краљевској војсци они су нажалост 1941. од окупатора Немаца ухваћени на својој територији, на својој земљи и одведени у логор Оснабрик“, каже Драгић.

Више од 6.500 југословенских краљевских официра било је заробљено – већином Срба. Историчар Жељко Драгић, рођен у Немачкој, годинама истражује заборављену судбину ових људи. Драгић је у Немачкој завршио Факултет политичких наука и историје, магистрирао у Хановеру, а докторирао на државном факултету у Бечу.

„Ја тада нисам знао, иако сам био магистар, да постоји 100 километара удаљено од тог факултета, место где је некада био логор за 6500 југословенских краљевских официра. Када сам ја то сазнао 2016. и 2017. године ја сам себи нисам могао да верујем. Прво као историчар, друго као што сам сам Србин да постоје тако близу логор где је било већински српски официри и да нико о томе није причао“, каже историчар.

Логор код Оснабрика у Немачкој био је под Женевском конвенцијом – официри нису били приморани на рад— али нису били слободни. Дане су проводили пишући, читајући и покушавајући да одрже дух и достојанство. У писмима упућеним породицама, оставили су траг – о љубави, страху и нади. Нека од њих никада нису стигла до својих адреса.

„То није био раднички логор…. Ви би сада тамо затекли ту бараку 35, али оно шта је интересантно за наше људе који долазе са простора бивше Југославије, Србије јесте да има тамо једна прелепа српска православна црква која се зове Свети Ђорђе. Добила је назив зато што је Свети Ђорђе слављен у логору у Оснабрку и то су саградили наши људи, прво потомци, и они српски официри који после 1945. нису хтели да се врате и после су дошли гастарбајтери и остали. Прелепа је та црква, та црква се залаже за српски живот, за српску културу, доста су активни. Председник црквене заједнице је господин Ивица Андрић. Али има још једна ствар, то је да постоји синагога и да те синагоге у Оснабрику не би било да није било наших југословенских краљевских официра који су преживели... као што је било православних свештеника, тако је био и један рабин Херман Хелфгот који је био родом из Србије, мислим из Бачке и он је помогао да се сагради та синагога.“

Бројне заборављене судбине Драгић је ставио међу корице књиге “Корени и крила“. Промоцију је прошле године имао и у Америци, где је сусрет са потомцима био веома дирљив.

„Сваки пут када сам се састао са тим потомцима и када сам се вратио кући нисам могао мирно да спавам. Ја сам се дивио тим људима, специфично је било да су тако живели ти официри...четири године они су писали писма, нису тачно знали шта се дешава са њиховим породицама, да ли су преживели. Код неких официра и баш код тих којим је било лакше да окрену леђа ка домовини и дођу за Америку јесте можда зато што су изгубили своје породице, више их ништа није чекало у домовини“, каже Драгић.

Жељко Драгић наставља своја истраживања и истиче потребу за оснивањем сталне изложбе или музеја посвећеног југословенским краљевским официрима у немачком заробљеништву, како би њихова страдања и животне приче добиле трајно место у колективном памћењу.

Гошћа есмисије је и канадско-српска мултимедијална уметница Весна Перуновић. Најављујемо њену изложбу "Метод у лудилу" која се 21. маја отвара у галерији ДОТС у Београду. Подсећамо се њене претходне изложбе Парадигма дома и гостовања тим поводом. Говоримо о њеном вишегодишњем истраживању на темама миграција, идентитета, граница и припадања, а и о њеном личном искуству живота и рада у Канади и жеље да ојача своје везе са Србијом.

У прилогу Вање Васић сазнаћемо више о Историчару Жељку Драгићу који је године посветио истраживању, сакупљању биографија, фотографија, писама и докумената о више десетина српских, словенских, јеврејских и других југословенских краљевских официра заточених у логору у Оснабрику, у Немачкој, за време Другог светског рата.

На крају емисије слушамо пијанисту Дениса Мацујева и Симфонијски оркестар РТС-а.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић

Редитељ Еренестина Глигоријевић.

Уредник емисије Бобан Ковачевић

Редитељ Драгица Гачић.

Из штампе је изашао 13. број годишњака "Доситејев врт" у издању Задужбине Доситеја Обрадовића. Циљ је да се, и поред својих редовних активности, и на овај начин популаризује Доситејево дело. Часопис је намењен публиковању радова из свих области истраживања Доситејевог дела и српске културе 18. века, као и других култура повезаних са Доситејевим деловањем. Прилог Владана Ракића.

Градови нису само зграде и улице, већ живи организам саткан од наших сећања, снова и искустава. Управо кроз те невидљиве слојеве урбаног живота води нас уметница која град не посматра као мапу, већ као стање духа. Кроз слике, керамику, па чак и уметничке књиге, она нас учи како да препознамо фрагменте Београда, Рима, Истамбула, Цириха и многих других градова у којима је живела. Поводом своје самосталне изложбе "Светли и страшни градови", која ће бити отворена 23. априла у Београду, у госте нам долази уметница Жељка Мићановић Миљковић.

Пре нешто више од годину дана, у Чикагу је основан Ансамбл "Златни вез" који негује етно музику. Од почетка су имали сан да одрже свој први самостални концерт. Недавно су га и остварили, са великим успехом и у препуној дворани. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

У спомен на тај дан у Републици Српској је установљен и Дан сећања на жртве усташког злочина геноцида у Логору Јасеновац. Из прилога који су нам послале колеге са јавног медијског сервиса РТРС видећемо како је протекло овогодишње обележавање тог важног датума у Спомен подручју Доња Градина, код Козарске Дубице.

О Независној Држави Хрватској и Логору Јасеновац, у документарном филму Радио телевизије Србије - НДХ: Понор, говорили су познати међународни стручњаци за ту област. Међу њима су редитељ Лордан Зафрановић, историчари Гидеон Грајф и Ефраим Зуроф, чије ћемо ставове чути и овом приликом.

„Последњи свједок“, назив је документарног филма аутора Недељка Лајшића. Филм доноси потресну животну причу Јелене Бухач Радојчић, приказујући њено лично сведочење о страдању у логору Стара Градишка током Другог светског рата.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ерна Глигоријевић.

Женске вокале ансамбла сачињавају Анастасија и Марија Тешић, Ана и Чедана Ђоктић, Александра Медојевић, Нина Новић и Андријана Илић. Од недавно ансамбл има и музички оркестар.

“Име “Златни вез” настао је на асоцијацију да је златни вез најлепши украс наше народне ношње. То је једна од симболика. Друга од симболика је “Од корена до Чикага”. Сви који су дошли овде имају прилику да када путују авионом прате тај златни везић или тај путић којим иде авион, који заправо нас повезује одакле смо дошли и где смо се доселили", каже Андријана Илић, оснивач и уметничка директорка ансамбла "Златни вез".

Чланице ансамбла пажљиво, смислено и духовно бирају репертоар, али и детаље које стима, који су настали по узору на најлепше мотиве наше народне ношње, успешно укројени у модеран дизајн са снажном поруком и печатом златног веза.

“Певамо разне песме из разних крајева Србије, са посебним освртом на Косову и Метохију, певамо песме из Црне Горе, две наше чланице Александра и Нина су из Црне Горе, певамо песме из Македоније, певамо песме из Босне и Херцеговине, песме из региона Крајине, свете Крајине, тако да певамо заиста и правимо једну лепу златну нит коју ћемо песмом проћи кроз наше завичаје, одакле смо сви потекли”, каже Андријана.

Од самог оснивања, од краја 2024. године, ансамбл “Златни вези” је све виђенији и све чешће наступа на различитим културним догађајима и манифестацијама српске заједнице, укључујући Српски филмски фестивал, Светославски бал, Крајишко прело, а значајан наступ имали су и на овогодишњем пријему за дипломатски кор поводом Дана државности Републике Србије.

“Како расте публика, и ми проширујемо наш репертоар, међусобно гледамо која је пјесма којој од дјевојака одговара и на основу тога смо почели вишегласно да пјевамо. Осим те пијавачке пробе увели смо сада и ову музичку пробу у којој имамо много инструментата и покушавамо онда на једној од тих две недељне пробе да се сагласимо и да заједно пробамо како је ко шта навежбао", каже Александра Медијевић.

“Заиста се радујемо нашим будућим наступима, концертима, посебно тим хуманитарним радом којим ћемо се бавити зато што заиста желимо да помогнемо. и породице и децу са наших простора”, каже Андријана.

Све популарнији ансамбл “Златни вез” поред неговања народног стваралаштва и традиције успешно спаја љубав према музици са доброчинством. Тако је за 19. април заказан први самостални концерт ансамбла који има хуманитарни карактер под називом “Ускршње вече песме”.

Са Мирославом смо провели неколико дана у пролеће 2021. и снимили две емисије о његовом животу од Бенковца, преко Београда до Сиднеја и назад. У другој емисији Млинар се присетио ноћи између 22. и 23. априла 1999. када се затекао у близини зграде Радио телевизије Србије. Видећете његово изузетно емотивно сведочење о том догађају и свему што је уследило...

Чућете и у чему је суштинска разлика између англосаксонског и балканског менталитета? Како је настала једна од пет најбољих фирми за дизајн ентеријера у Аустралији? Како се опстаје у мултикултуралној средини у којој живи више од две стотине нација?

Ко је основао прву српску телевизију у дијаспори, први рукометни клуб у Аустралији... Како су момци српског порекла постали део аустралијске репрезентације иако ниједан од њих није рођен на том континенту? Зашто је за време бомбардовања, крајем марта 1999. говорио на демонстрацијама у Сиднеју пред више од 50 хиљада људи, и исте вечери полетео за Београд...

Овај страствени звездаш је од петнаесте године и добровољни давалац крви...

У знак захвалности за доприносе српском народу Влада Републике Србије 2008. доделила је Мирославу почасни пасош са бројем 1.

Уредник емисије Тамара Дрезгић 

Емитујемо прилог колеге Владана Ракића са комеморације у САНУ академику, књижевнику и уреднику Миру Вуксановићу, који нас је недавно напустио. О лику и делу академика Вуксановића у прилогу говори професор Јован Делић. Миро Вуксановић је инспирацију за своја бројна и често награђивана дела тражио и проналазио у причама из Вуковог Српског рјечника.

Хуманитарна организација Наши Срби из Чикага помаже градњу кућа у Медвеђи за вишечлане породице, као и кућа за младе без родитељског старања, који када напуне 18 година излазе из домова за незбринуту децу, уколико не настављају школовање. И то је само мали део активности ове организације, са чијим је представницама у Чикагу разговарао Александар Жигић.

Уредници емисије: Драгана Живојновић и Душан Жарковић

Реализација: Ернестина Глигоријевић

“Мени је то било, и пре него што сам имао децу, апсолутно битно да моја деца говоре перфектно српски. Наравно, код мене је отежавајућа околност, што живим у Немачкој, Баварској, обоје иде у вртић, немачки вртић. Живимо у Немачкој, све је на немачком, ТВ, све. Једино острво где се говори српски сам ја, односно моја мајка. Тако да од рођења моје деце, нисам са њима у директном контакту ни једну немачку реч изговорио и тога се држимо дисциплиновано. Ко год да је око нас, ја се њима искључиво обраћам на српском, иде до то мере да када се деца играју, углавном се играју на немачком, пошто су овде навикли да када се играју са другом децом то је на немачком, тако да када ја дођем оне се прешалтују на српски”, каже Владимир.

Значи оног момента када тата отвори врата, деца прелазе са немачког на српски?

“Да, пошто се им се обратим на српском, онда они промене језик између себе. Пошто мене виде, знају како сам их научио. Моја ћерка, она је старија, 5 година, када је почела мене да се обраћа, она је почела са 3 година на немачком, ја гледам бело са ким она то разговара и она је укапирала са татом никако и то је пренела на њеног брата и тако су они то научили и да кажем добро нам иде, тако му људи потврђу да добро говоре српски.

Што мислите о српском менталитету и обичајима?

“Веома је прилагођен деци. Имам утисак да вам се људи стално осмехују када сте са децом. Помоћ је свуда доступна. Дешава се да не морате да чекате у реду у продавници. У пекари често имају нешто укусно за малишане. Деца су тамо центар света. Породица се изузетно цени. Породица се живи. Такође и гостопримство. Срби вас дочекују веома топло и отворено. Гости се третирају као чланови породице, са обиљем добре хране, пића и са посебном пажњом. Срби су веома искрени и директни људи. Кажу шта мисле и тачно знате на чему сте са њима. Емотивни су и енергични. Осећања се изражавају отворено, радост, бес, понос. И разговори су увек веома страствени”, каже Аника.

Пошто смо упознали и супругу Анику уочљиво је да и она говори српски. Успели сте да и Немицу научите понешто да каже?

Да, апсолутно. Пасовно знање је доста солидно, пошто говоримо са децом, куће је случајно српски и када смо код моје мајке српски, тако да она солидно разуме српски и мало је стидљива када дође до те тачке да проговори. Ја мислим да не би остала гладна у Србији.

Катарина Раковић, рођена Ристичевић, Божијим благословом надарена је способностима иконописања, израде мозаика и калиграфије. Њени, мајка Анастасија, Рускиња и отац Игор, Србин, своју љубав овенчали су браком и имају четворо деце. Катарина је најстарија.

“Оно што онако изнутра осећам, а то је да сам на тату наследила родољубивост, да кажем љубав према српском народу и да сам се на крају определила да се дефинитивно осећам као Српкиња, иако имам руске крви и то јако поштујем и јако волим и срећан сам што имам те крви, али унутрашње се осећам као Српкиња, то је све захваљујући тати који нас је васпитавао и за лаку ноћ начитао епске песме.

Са друге стране, по мами сам наследила ту уметничку црту, она је сликарка и самим тим од раног детинства ме убила у свет уметности”, каже Катарина.

Њене иконе су бројне у српским манастрима и црквама, а нашле су свој пут до Русије, Италије, Шведске, Швајцарске и других земаља. Њен мозаик налази се у цркви Светог Спиридона у Ђеновићима у Црној Гори.

“Ја сам много везана била за ту цркву од раног дитињства. Већ сам и као тинеџерка долазила и певала тамо за певницом, истински сам осећала да је то моја црква, тако да сам имала велику трему и када је био постављен мозаик, сви људи из црквеног одбора, нико није хтео да ми каже да ли им се свиђа или не, сви чекају владику. Када је дошао владика и када је освештао, на крају су њему представили мене и рекли су да сам, између осталог, уписала академију са његовим благословом. Он се насмејао и благословио ме и је рекао да је игледа благослов уродио плодом”, присећа се Катарина.

Катарина дискретно и тихо сведочи да иконопис није само уметност, већ узвишена веза између Бога и човека.

“У данашњем времену имамо јако пуно визуелних сензација око нас, од самих мобилних телефона које свако има, то су смартфони, до реклама око нас, ту су књиге, телевизија... И онда у том шареноликом свету, где има свега и свачега, ти треба да створиш нешто што ће данашњег, савременог човека да привуче. Тако да мислим да је највећа наша мисија да направимо тај језик разумљив за данашњег посматрача и да му помогнемо да уђе у молитвени однос са Богом."

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић 

После 88 година, пред сам Васкрс, српска заједница у месту Деска, код Сегедина, свечано је обележила завршетак обнове старе српске цркве у том месту. Догађај је забележила наша сарадница из Будимпеште Диана Ђурић, иначе главна и одговорна уредница Варош ТВ. 

А колегиница из дописништва у Книну, Васка Радуловић, новинарка ТВ продукције ЗВО Вуковар, овога пута забележила је причу у селу Безбрадица код Кистања у Далмацији. Млади брачни пар, деца избеглица у Србији, уместо београдског ужурбаног живота, за своју породицу, изабрали су тишину, природу и живот на селу, родном крају њихових предака.

Предивном ускршњом песмом „Људи ликујте – Христос воскресе“, по тексту владике Николаја Велимировића, а у извођењу бањалучке етно групе Траг, завршавамо ово издање емисије "Србија на вези".

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ернестина Глигоријевић