Поводом обележавања 170 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца аустријско српско културно друштво Вилхелмина Мина Караџић организовало је отварање изложбе и промоцију публикације Мокрањац вечни акорд наслеђа ауторке Весне Станковић директорке Музеја Крајине из Неготина. Ово се све дешавало у Бечу претпрошлог викенда. Весна Станковић је наша гошћа, а са нама је и Светлана Матић, председница удружења Вилхелмина Мина Караџић која већ наредног дана на Београдском сајму књига промовише књигу о Николи Тесли.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић

Редитељ Ернестина Глигоријевић

Живковић је овим дилом направио својаврсни споменик жртвама, користећи књижевност као лек од заборава.

“Није реч само о женама али асоцијација на само име јаме голубинка. голубице, то су младе девојке, већином које су претрпеле страховито мучење, патње и терор и на крају су живе бачене у јаму, тако да сам дао име пребиловачке голубице по њима”, каже аутор романа Живковић.

Живковићев роман враћа нас у август 1941. године, када је херцеговачко село Пребиловци доживело један од најстрашнијих злочина усташке власти над српским народом.

Роман је базиран на стварним догађајима, сведочењима преживелих и обимној историској грађи. Припрема грађе трајала је 11 година, а писање романа 3.

“Случај Пребиловаца није само случај патње и страдања, него и завета и постојања српског народа на овим просторима и зато је веома битно да се враћамо тој теми често и стално, како бисмо разумели и српско постојање на овим просторима”, каже историчар Предраг Лозо.

Књигу чине два поглавља, „Велика превара“ и „Велики злочин“, а осим прича о страдању мештана поред Пребиловаца, помињу се и догађаји из ранијих векова.

Координатор одсека за дијалог у јавној сфери мисионарског оделења Александар Милојков, презвитер Храма Светог Александра Невског, окупио је релевантне саговорнике чија се образлагање темеље на научном искуству и ставу, а заснована су на доказима о непоузданим објавама текстова, о историјски важним детаљима из живота и дела Николе Тесле.

Панел је имао карактер интердисциплинарног дијалога у којем су се сусрели историја, наука и техника, филозофија и теологија са интерактивним учешћем присутника.

“Врло је била добра трибина у смислу да је у сваком кругу питања један од тројице био носилац, за кога смо проценили, ја као модератор, да је он ту најстручнији да о томе говори. А друга двојица су после то допуњавали или евентуално неке ствари још додатно појашњавала. Тако да је панел заиста успео”, каже отац Александар Милојков, презвитер СПЦ.

У првом тематском кругу, “Тесла између историје, славе и контроверзи”, са Владимиром Јеленковићем, некадашњим директором музеја Никола Тесла, размотрена су питања које деценијама прате Теслину биографију, од разлога због чега никада није добио Нобелову награду, до односа према Едисону и Марконију и чувене приче према којој је Тесла поцепао уговор са Вестинхаусом.

Други тематски круг, предвођен професором Драганом Новаковићем, омогућио је публици да Теслине замисли сагледа из перспективе савремене науке и технике, поред осталог, Теслину идеју усмереног енергетског оружја у јавности познатој под називом „зраци смрти“.

У трећем кругу на тему “Теслин духовни лик Свети Никола и проблем фалсификата теслиних цитата”, презвитер др Оливар Суботић, управник мисионарског оделења Архиепископије београдско карловачке при храму Светог Александра Невског, указао је на неопходност да се Теслиној личности приступа без идеализације, али и без занемаривања његовог породичног, православног и духовног наслеђа.

„По мојој процени да је најзанимљивији део био када смо говорили о Теслином духовном лику на крају и када смо разматрали питање његовог идентитета и фалсификата који се ту праве. Ту је отац Оливер Суботић објаснио методологију како је то радио и објаснио примере фалсификата. А после се укључио господин Јеленковић који је говорио о том идентитетском фалсификату, том својатању Тесле", каже отац МИлојков.

Иако чињенице из историјске фактографије децидирано говоре о пореклу и припадности Николе Тесле српском народу, питања ко је Тесла, чији је и одакле потиче још дуго ће бити предмет апсурдних полемика савременог јавног дискурса у којем су се најчешће злоупотребом друштвених мрежа око његовог имена акумулирале и друге импровизоване тврдње, претпоставке и легенде које треба раздвојити од документованих чињеница.

“На самој дискусији је отац Оливер Суботић дао предлог да управо Музеј Николе Тесле добије ту неку референтну улогу, да буде главна референца у односу на коју ће се проверавати да ли је нешто што је речено о Тесли истина или није“, каже отац Милојков.

Управо је то једно од полазишта Мисионарског оделења Српске православне цркве при Храму Светог Александра Невског. Истиче отац Александар Милојков да компетентни људи институције преузму одговорност уз конкретне кораке како би заштитили личности дело нашег Николе Тесле.

Председница и оснивач “Наших Срба” Кети Френслу каже да ових дана путује у Србији и жели да буде присутна на додели скенера вредном 48.000 евра за болницу у Панчеву, која је донација управо ове организације.

Такође жели да посети и Прокупље где “Наши Срби” помажу у зградњи кућа за младе који излазе из хранитељских породица. Жеља јој је и да следећег лета омогући долазак једном броју малишана из српских породица на Косову и Метохији у летњем кампу на имању манастира Светог Саве у Либертивилу, где је и сама боравила као тинејџер. Аца Лазић је члан УО Наши Срби и припремио је богат славски ручак.

“Наши Србе они помажу, много много Србе тамо у Србији. Надам се како прође време да више пара скупимо и да све више уложимо да помажемо што више народ. Тако да ова организација расте и са помоћи наше цркве у Београду ми ћемо неке нове пројекте да радимо у будућности”, каже Лазић.

“Па ево, хвала Богу, прославили смо славу ове организације, Наши Срби, овде у цркви Св. Василија у Лејк Форесту. Лепо је да има људи који се баве са таквим братољубивим радом, који могу и који искористе прилику, како је Господ њих благословио, тако су они одлучили, овако, негде из своје душе, из љубави према ближњем, да и они друге благослове. није исто, наравно, комад хљеба или неко јело и благослов, онако, чисто, духовни али нераздвојиво су спојени”, каже отац Серафим Балтић.

Кетин Феслу, поред тога што ових дана креће на пут у Србију, планира да се поново врати тамо и за божићне празнике, кад редовно већ годинама уручује на стотине поклон пакетиће деци.

О труду српске заједнице у далекој Аустралији да очувају језик и писмо и да што више наше  деце похађа Колеџ Свети Сава у Сиднеју, у коме је  организована настава од вртића, преко основне школе до краја средње школе, а где је недавно и патријарх Порфирије служио литургију на полагању   камена  темељца за проширење тамошњег објекта који се простире на великом имању, у прилогу нашег дописника Драгана Гавриловића.

Гост емисије је и публициста Марко Лопушина који се недавно вратио из Кине, Пекинга, где је истраживао о животу српске заједнице у овој најмногољуднијој земљи. Његова нова књига "Срби по мајци, српски национални ген код странаца", прича је о српкињама које су рађале султане и цареве, краљеве и принчеве, великане којима можемо да се поносимо, јер чине део нашег народа.

Нина Стојковић из Чикага припремила је прилог са прославе 25 година часописа, месечника, на српском језику "Огледало".

Музички гости емисије, наступиће уживо у нашем студију, Ана Марија Петровић на електричној харфи, и Олесија Балаћ на електричној виолини.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ  Драгица Гачић.

На данашњој београдској конференцији биће потписан Меморандум о заједничкој сарадњи између Никола Тесла клуба из Сечња и Теслине научне фондације, са заједничком мисијом промоције креативности, проналазаштва, науке и лика и дела Николе Тесле међу младима широм међународне заједнице. Учесници конференције су и наши гости у студију - Никола Лончар, оснивач и председник Теслине научне фондације и Јадранко Даниловић, међународни директор Никола Тесла клубова.

Мисионарско одељење архиепископије београдско - карловачке, са седиштем у Српској православној цркви Светог Александра Невског у Београду, делује две и по године. Основни задатак је ширење речи Јеванђеља, култура дијалога...Одсек за дијалог често организује трибине о темама и личностима од значаја, па је недавно уприличен панел у Дому омладине Београд, посвећен нерасветљеним детаљима из живота нашег научника Николе Тесле. О томе опширније у прилогу колегинице Мирјане Раичевић Тасић.

69. по реду, Међународни сајам књига у Београду отворили су књижевник и ликовни критичар Драган Јовановић Данилов, а у име Туниса - земље госта, и професо др Марбут Нахам. Извештај је припремио Владан Ракић.

Како се у српској заједници у Чикагу обележава слава - Света Петка, извештава Александар Жигић.

Уредници емисије Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић.

Реализација Ернестина Глигоријевић.

Меморијални центар основан пре 2 године, до сада је прикупио 1500 аудио-визуелних докумената и сведочанстава: изјава породица жртава, прживелих логораша и бораца. Емитоваћемо изјаве: Роберта Боба Мекјуана, бившег конгресмена САД, Лоренца Бернасконија, истраживача у Фондацији Макијавели из Рима и анкету са грађанима Чикага, који су због рата избегли са простора бивше Југославије.

Какви су одјеци кампање и колико ће отварање теме српског страдања у међународним медијима допринети промени досадашњих односа Вашингтона и европских центара моћи према Србији, разговарамо са Денисом Бојићем, директором Меморијалног центра РС.

"На дедином прагу-причао је мени деда" назив је литерарно-ликовног конкурса, који је организовало културно-књижевно удружење "Нада" из Беча. На конкурс је стигао велики број прича, песама и цртежа деце из Србије, Аустрије и других земаља у којима има наше дијаспоре. На свечаности доделе признања најуспешнијим учесницима, учествовали су дечији песници из Србије и Беча, а након доделе признања деца су имала прилику да се упознају са знаменитостима Беча, али и местима везаним за српску историју, као што су куће у којима су боравили наши просветитељи Вук Стефановић Караџић и Доситеј Обрадовић. Прилог припремила Марија Миљевић Рајшић.

Из Беча нам у госте долази контрабасиста и композитор Ненад Василић, који је у врху европске џез сцене више од 30 година. Рођени Нишлија, рано је почео да се бави музиком. Са пет година је почео да свира клавир, а касније и бас гитару и контрабас. Са петнаест година је постао најмлађи члан Нишког симфонијског оркестра. Студирао је џез у Грацу, био професор и шеф катедре за контрабас на Џез институту у Берлину, учествовао на бројним музичким фестивалима у свету и наступао у музичком програму Олимпијских игара у Лондону 2012. Током новембра, Ненад Василић трио ће одржати концерте у градовима на југу Србије, као и у Дому омладине у Београда где ће публици представити музику са свог последњег ауторског албума „Нон-Артифишл“, издатог у мају ове године.

Уредник емисије Драгана Живојновић.

Реализатор: Ернестина Глигоријевић.

То је, колико знамо, први пут у барем 15 година да је један сенатор присуствовао једном скупу српске и балканске заједнице у Чикагу. Сенатор Галего каже да је родом из Чикага и да сада представља Аризону која има врло јаку балканску заједницу, посебно српску заједницу, и додаје да такође Чикаго има сјајну српску заједницу. А за људе у Србији и на Балкану каже: “Не заборавите, ми желимо да будемо пријатељи, да будемо савезници. Желимо да подржимо демократију у вашим земљама и да јачамо наше узајамне односе”.

Џими Клејтон, председник Привредне коморе Илиној каже да је неопходно одржавати партнерство између Илиноја и Америчко-балканског привредног центра.

Председник Америчко-балканског привредног центра Бобан Бопевски каже да ова нова организација, основана пре пар месеци и да је постојала потреба да се балканске фирме повежу са америчким.

Предузетник Филип Миливојевић је родом из Ниша и један од главних организатора догађаја.

“Ми смо потписали меморандум. Америчко балкански привредни центар ће свакако покушати да уско сарађује са Илиној Чембер комерцом и да покушамо да спојимо америчке и балканске компаније, како америчке компаније које желе да уложе у Србију и балканске државе, тако позивамо све српске компаније и балканске компаније које би хтеле да се опробају на америчком тржишту.”, каже Миливојевић.

Међу гостима су били такође кандидати за Конгрес САД из Републиканске странке, из Илиноја Џенифер Дејвис и Ајове Џо Мичел, како и градоначелници на широј територији Чикага, Фреди Вилсон и Гери Грасо.

Организатори верују да ово је догађај само почетак и да немеравају да праве овакве скупове овде у Чикагу и околини свака три, четири месеца.

“Најстарији предмети су са краја 18. века. Од ношње имам са почетка 19. века, врхунски комплет херцеговачке устаничке ношње, 25 комплета свечаних женских и мушких ношњи сам приказао, неких 15 комада свечане керамике, десетак комада опанака, уз то да кажем имам око 300 пари опанака у збирци и 1860 комада керамике. Имам ту једну гривну са краја 18. века, негде 1780. је рађена, која је јако интересантна. Имам кубуре из 1800, 1810, имам ту доламу из 1800.”, каже Утвар.

Утвар се колекционарством бави од 2003. године. До сада је прикупио 7300 предмета и формирао најобимнију приватну етнографску збирку у Србији, у којој су и вредни и ретки примерци.

“Тепелук је јако реда комат, поготово та свечана женска капица украшена морским бисерима. Он је интересантан зато што на територији Европе не постоје културе које су имале употребу тепелука у грађанском стилу за украшавање жена, сем нас Срба. Има доста озбиљних раритета. Један од мени најдражих тренутно, што се тиче накита је овај свечани појас акичар. Ја сам, Богу хвала, успео да га купим и то ни мање ни више него у Берлину”, каже Жељко Утвар.

Иако је по струци дипломирани архитекта, Жељко Утвар наглашава да из много разлога колекционарство доживљава као свој животни позив. Очување старијих предмета за њега је много више од прикупљања. То је начин да сачува сећање на прошлост и генерације које су обликовале нашу историју.

“То је искрено нешто што ми је стварно Бог наменио и ја схватам то као мој озбиљан крст и сваки пут када погледам комплет један свечани, стар 200 и више година, ја могу са апсолутним правом да видим и ту особу и да замислим шта је све прошао”, каже колекционар.

До сада је излагао у Србији и у иностранству, а у плану су и нове изложбе којима ће своју колекцију представити широј публици.

Како уметници виде савремени свет, трендове, вештачку интелигенцију, науку, медије, наметнуте идеологије, конзумеризам, какав је однос према уметности на истоку и на западу... О свему овоме говоре Јана Стојаковић и Михаел Милуновић чија је дела видела публика на Бијеналу у Кини, и Владан Јеремић, кустос изложбе.

Концепцију обе изложбе, у Пекингу и Београду, осмислио је визуелни уметник и културолог Владан Јеремић. Дипломирао је зидно сликарство и рестаурацију на Факултету примењених уметности и докторирао на Факултету политичких наука у Београду.

Владан је у Немачкој упознао садашњу супругу, Рену Редле, са којом успешно сарађује више од две деценије. Какав утисак су дела наших уметника оставила на кинеску публику, зашто се са супругом Реном вратио из Немачке у Србију...

Михаел Милуновић живи и ради у Паризу и Београду, а његова дела су део сталних поставки водећих европских и светских институција културе. Добитник је признања Фондације Реноар, једне од најпрестижнијих награда у области сликарства и награде за изузетан допринос уметности коју му је доделила Француска академија лепих уметности.

Михаелова платна делују као снажан визуелни шамар који упозорава и покреће успавану свест посматрача, док колорит даје посебну нијансу утиску. Да ли је могуће сачувати индивидуалност, критичку свест и сопствено лице? Шта су "шитхеди" (shithead), шта се променило у Паризу, Београду али и другим великим градовима широм света...

Након Факултета ликовних уметности у Београду, Јана Стојаковић се усавршавала на Челзи колеџу у Лондону. Излагала је на смосталним и групним изложбама у земљи, региону и свету и учествовала на више ликовних колонија. Добитница је Grand Prix награде на Тиватском ликовном салону.

Јана на веома занимљив начин истражује шта ће бити са човечанством ако дозволимо да нам технологија и наука одузму хуманост. У свету који приказује на својим сликама, наука је стављена у службу манипулације... Зашто након студија није остала у Лондону?

Изложба наших уметника у Кини представља један од најобимнијих пројеката домаће савремене сцене у иностранству. Ова велика културна мисија реализована је уз покровитељство Министарства културе, Фондације Музеја савремене уметности и Удружења ликовних уметника Србије.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Наш гост је и мултиталентовани музичар Ђорђе Кујунџић. Његов рад успешно брише границе између класике, џеза и рока. Иако је образовање стекао као класични кларинетиста у Београду, Лугану и Луцерну, Ђорђе током студија у Швајцарској открива саксофон, који ће постати његов заштитни знак. Са Ђорђем разговарамо о наступима од Јужне Кореје до Португалије, о сарадњи са култним домаћим саставима, али и о његовом ауторском раду. И што је најважније најављујемо наступ његовог квартета на Београдском џез фестивалу.

Наша колегиница Наташа Митрић снимила је прилог о колекцији и изложби народних ношњи чији је власник Жељко Утвар.

Из Чикага извештава Александар Жигић о новој организацији, основаној у Чикагу. Она има за циљ да појача везе између српских и генерално балканских фирми са америчким. У центру Чикага је одржана гала вечера којој су присуствовали чланови Сената САД, лидери привредне коморе савезне државе Илиној, градоначелници као и садашњи чланови и кандидати за Конгрес САД.

Уреднице Тијана Паунковић и Вања Васић.

Реализација Ернестина Глигоријевић.

Удружење „Право у жицу“ из Ужица покренуло је низ пројеката чија су инспирација  животи и дело великана српске науке. Прошле године на „Месецу српске културе“ у Прагу представили су драмско-музички догађај „Гусле грме кроз Теслине струне“. Ове године промовишу нови пројекат о великану науке Михајлу Идворском Пупину којим повезују његов живот и дело са српском епском традицијом, кулутрним наслеђем, обрзовање и науком. Гост Ивана Ивановић, председник удружења „Право у жицу“.

КУД „Дукат“ на Малти и српска заједница у овој земљи истрајавају на путу очувања  традиције и српског фолклорног наслеђа. За емисију Магазин Србија на вези говори Тамара Поповић, оснивач и кореограф КУД „Дукат“.

Деценијама пратимо рад и песме Жарка Данчуа, музичке звезде поп и староградске музике. На „Београдском пролећу“, поводом 65 година од оснивања, добио је награду за животно дело која се додељује музичким великанима који су облежили историју овог фестивала. Такође, на недавно одржаном „Европском фестивалу уметности“ добио је награду за традиционалну и поп музику. Гост емсије Жарко Данчуо.

Аутор документарних филмова Драган Гавриловић из Мелбурна завршио је своју нову филмску причу „Људи и ватре“. Филм приповеда о Зеници, граду који је кроз индустрију, раднике, уметности и време створио властити идентитет и о Томиславу Перазићу који је тај идентитет целог живота покушавао да сачува на платну.

Музички гости Жарко Данчуо и чланови плесне школе „Ескејп“.

Уредник емисије Бобан Ковачевић

Редитељ Драгица Гачић

“Од када знам за себе знам и за Теслу. И ми пречани, некако на посебан начин доживљавамо Николу Теслу и ми се на неки начин идентификујемо са њиме. Јер знате увек је било - Тесла је геније а Тесла је наш”, каже Рада Комазец, Теслина научна фондација, Београд.

Конференција у Филаделфији организована је на Теслин рођендан 10. јула у сарадњи са дипломатским представништвима Републике Србије у Америци.

“Сама конференција била је заиста успешна, јако успешна. Било је ту учесника и из Србије и наравно Американаца али морам рећи из целог света."

Она наглашава да је за то највећа заслуга председника Теслине фондације Николе Лончара који ужива велико поштовање научних институција у Америци, али и његове потпредседнице американке Ашли Редферн, која се свесредно труди да људима који нису довољно упознати представи заслуге Тесле и тековине његових достигнућа, не само у САД већ и у читавом свету.

“Када видите неонско светло и бежичне сигнале, знајте да су то муње који је дечак одавде, из Смиљана, крштен у овој српској православној цркви пројектовао и изумио.

На конференцији је емитован њен ауторски филм који говори о доприносу Николе Тесле развоју Америке.

“У тих десетак минута ја сам морала да сажмем одлазак Николе Тесле, његов највећи допринос, дакле изградња хидроцентрале на Нијагарним водопадима и кроћење Нијагара, учешће у другој и допринос другој индустријској револуцији, индукциони мотор Николе Тесле...Након тога сам имала једно лепо кратко излагање “Тесла у очима Срба и света”, где опет кажем некако свет га доживљава на основу онога што је створио, а ми га доживљавамо на основу онога што је Тесла био."

О нашем научнику Рада Комазец ауторски је урадила 4 краткометражна филма, међу којима и “Писмо о Тесли” из 2024. који јој је посебно драг. Председник је и координатор регионалне мреже Никола Тесла клубова, који су од суштинског значаја за младе генерације и за укупан рад Теслине научне фондације.

Патријарх српски Порфирије, истакао је у поруци из далеке Аустралије - свима у матици, да није важно у ком времену живимо и на ком месту, док год смо сабрани, ми смо заједно, од Светог Саве, до дана данашњег, у чему је и наша највећа снага". Ексклузивно из Мелбурна прилог шаље Драган Гавриловић.

Сабор народне музике Србије је јединствена национална музичка манифестација која подржава ауторе и њихово стваралаштво. Овогодишњи, 8. по реду, био је одржан од 13 до15. октобра, на коме су представљене 32 нове композиције и додељене бројне награде и признања. Победник вечери староградских песама и романси је Младен Јовичић који је и отпевао своју ауторку песму "Ленка", а признање за најбољу новокомпоновану народну, друге вечери, добила је песма "Учини нешто за нас двоје" композитора Љубе Кешеља. Песму је отпевала Наташа Стајић, којој је уручена и награда за најбољу интерпретацију. Овим поводом, у госте нам долазе победници Сабора - Младен Јовичић и Наташа Стајић.

Берлински сенат сваке године, на Дан устава покрајине Берлин, додељује орден заслуга грађанима који су дали изузетан допринос културном и привредном унапређењу главног града Немачке. Међу 12 добитника ове године, нашао се и дугогодишњи председник Црквеног одбора српске православне цркве - Драган Митровски. О томе извештава Бранислав Ђорђевић.

У Америци више од две трећине домаћинстава има барем једног кућног љубимца. Александар Жигић је разговарао са докторком Саром Хаџић, која је родом из Нове Вароши, о послу ветеринара у Чикагу.

Уредници емисије Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић.

Реализација Ернестина Глигоријевић

Традиционалном манифестацијом "Ћопићевим стазама детињства" у родном селу Бранка Ћопића Хашани и овог пута подсетили смо се на стваралаштво писца који нас је водио кроз најлепше, топле, снажне и јуначке приче о одрастању и сазревању. Прилог са догађаја припремиле су колеге из Радио телевизије Републике Српске.

Такође, видећемо како је изгледао програм на обалама Саве и Босне којим је Клуб књижевника "Савовање" из Шамца обележио 50 година рада.

Ове године навршило се 85 година од како су усташе починиле масакр незамисливе бестијалности над српским становништвом у Пребиловцима код Чапљине (Босна и Херцеговина). Према истраживању јапанског листа "Асахи шимбун" Пребиловци су четврто најстрадалније село у свету током 20. века. Августовских дана, 1941. године, на најмонструознији начин побијено је 850 становника махом жена, деце и старих.  Највећа губилишта херцеговачких Срба биле су јаме Голубинка, Бивоље Брдо, Корићка јама... Сведока више нема, али сећања и сведочења на овај догађај остају у записима. Историјски роман "Пребиловачке голубице" књижевника Александра Живковића, недавно је представљен у Музеј Херцеговине у Требињу. У конаку кнегиње Љубице у  Београду је отворена изложба "Камени цвет из Пребиловаца" чији су аутори Зоран Чалија и Ацо Драгићевић. 59 камених цветова за 59 угашених породица. Са отварања изложбе, извештава колега Владан Ракић.

Уредник и водитељ Нада Вукелић

Редитељ Ернестина Глигоријевић  

Са ћеркама је 1999. отишла у Норвешку где је радила у Универзитетској болници у Ослу, највећем европском центру за рак.

Била је лекар добровољац на ратишту у Крајини и на Косову, носилац Октобарске награде за научна истраживања, странац године у Норвешкој 2005.

Др Зорица Сарах Митић на радном задатку...

Докторку смо упознали 2019. када се са ћеркама вратила у Београд. Увела је у Србију "ТРЕ терапију", вежбе за ослобађање од стреса, методу коју је изучила у Норвешкој, Данској и Сједињеним Америчким Државама. Као студент који се усавршавао на ВМА, са поносом нам је рекла да је недавно почела са обуком наше војске...

ТРЕ терапија одвела ју је и на исток планете где се показала изузетно делотворном међу људима који не разумеју језик...

Како се живи у последње две године? Како се изборити са информацијама и догађајима којима смо свакодневно бомбардовани! Иако можемо рећи да данас цео свет дели исте или сличне проблеме, како се фокусирати на сопствено поднебље...

Велику подршку у прилагођавању Београду након двадесет година живота у Норвешкој, докторки је пружила дога Анчи!

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Њена прича говори о знању, истрајености и љубави према земљи из које потиче, али и о успеху који спаја два континента. Рођена у Београду, Нина се у Аустралију доселила 1999. године.

“Имала сам 15 година. дошла сам у Перт, у западну Аустралију, где је мој тата већ живео деценијама пре тога али он није радио у граду. Тако да сам ја била као размењени студент, у аустралијској породици, са двоје деце, куцом, мацом и ставили су ме у приватну женску школу, тада колеџ. Тако да је тај културолошки шок био најтежији у том тренутку”, каже Нина.

Њен рад обухвата теме демократизације, спољне политике Србије, дијаспоре и глобалних изазова савременог друштва. Сарадник је угледних аустралијских института, као што су Луи институт и Аустралиан институт оф интернешналн аферс, где објављује анализе о међународним односима и југоисточној Европи.

“Одлазак на факултет који је отворио толико могућности је оно што је мени најомиљенији део живота у Аустралији, где сам успела да добијем стипендију и да одем у Немачку са 19 година као аустралијски студент, представљајући Аустралију, а ја сам Српкиња, тако да уједно представљам обе културе и обе земље. Касније као докторандски студент ишла сам у Рим на 6 месеци, са стипендијом Европске комисије за аустралијске студенте. Тако да је та моја улога између 3 света, између мог личног света, између Србије и шта значи бити Србин или Српкиња у Аустралији. Тај неки бленд је можда моја омиљено стање постојања”, каже Нина.

Живела си у многим земљама на свету, где је дом?

“Дом је заиста тамо где га направимо. Матица је у Србији, кућа је у Аустралији. Мислим да је моја улога у Аустралији да приближим аустралијску и српску културу, али и српску културу другим нацијама и народима у Аустралији”, каже Нина.

Посета његове светости, патријарха српског Порфирија овом манастиру, представља посебан догађај за монаштво, свештенство и вернике који су се окупили да дочекају свог духовног поглавара.

У овом светом месту, далеко од земље својих предака, Срби чувају православну веру, традицију и обичаје, преносећи их на нове генерације.

Долазак патријарха прилика је за молитву, сусрет и заједништво, али и подсећање на нераскидиву везу између српског народа у Аустралији и његове матичне цркве.

„Високопреосвећени владико и брате, духовни оче ове Епархије, часни оци, браћо и сестре, ево заједно са браћом архијерејима са разних страна дошли смо овде да се радујемо. Имајући на уму реч псалопојца, како је дивно, како је красно, како рече ваш духовни отац и митрополит, како је лепо кад сва браћа живе заједно“, казао је патријарх Порфирије.

„Ово је велики благослов за нашу цркву овде, за наше вернике, за нас свештенике, заиста овако висока делегација једном у 10, 15 година посети Пети континент и због тога је и наша радост да се припремимо и да учинимо оно све што је до нас да таква једна свечаност протекне у најбољем реду”, каже отац Бранко Василић.

“Ми смо се данас сабрали овде у манастиру Светог Саве у Илејну, где су сва браћа заиста заједно. И то превазилазећи и време и простор. Јер када служимо литургију, када се сабирамо у име Господње, од Светога Саве до наших дана и до краја света и века сви су овде. И Свети Сава и Свети Мироточиви и Свети кнез Лазар и сви косовски мученици, сви мученици преподобни, све до јасеновачких светих мученика и до Светог Аве Јустина и до Светог Владике Николаја, независно од тога у ком су времену живели, када се сабирамо у Христу, сви су са нама присутни. Али и независно од географског простора, границе у молитви, границе у литургији не постоје. Тако да иако смо данас у Аустралији, овде је заправо сабрано све оно што је наше”, рекао је патријарх Порфирије.

Посета патријарха манастиру Светог Саве у Илајну још једном је показала колико су вера, духовност и заједништво важни за српски народ, ма где живио. Далеко од отаџбине у Аустралији, ове светиње остају чувари нашег индентитета, традиције и духовних корена, повезујући генерације које су дошле пре нас са онима које тек долазе. Јер домовина није само место из којег потичемо. Она је и у језику којим говоримо, вери коју чувамо и наслеђу које остављамо својој деци.