Уредник емисије Бобан Ковачевић

Редитељ Драгица Гачић.

Из штампе је изашао 13. број годишњака "Доситејев врт" у издању Задужбине Доситеја Обрадовића. Циљ је да се, и поред својих редовних активности, и на овај начин популаризује Доситејево дело. Часопис је намењен публиковању радова из свих области истраживања Доситејевог дела и српске културе 18. века, као и других култура повезаних са Доситејевим деловањем. Прилог Владана Ракића.

Градови нису само зграде и улице, већ живи организам саткан од наших сећања, снова и искустава. Управо кроз те невидљиве слојеве урбаног живота води нас уметница која град не посматра као мапу, већ као стање духа. Кроз слике, керамику, па чак и уметничке књиге, она нас учи како да препознамо фрагменте Београда, Рима, Истамбула, Цириха и многих других градова у којима је живела. Поводом своје самосталне изложбе "Светли и страшни градови", која ће бити отворена 23. априла у Београду, у госте нам долази уметница Жељка Мићановић Миљковић.

Пре нешто више од годину дана, у Чикагу је основан Ансамбл "Златни вез" који негује етно музику. Од почетка су имали сан да одрже свој први самостални концерт. Недавно су га и остварили, са великим успехом и у препуној дворани. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Добродошлицу учесницима и гостима упутио је градоначелник општине Волер, господин Рајдар Кобел, док се присутнима обратила и амбасадорка Републике Србије у Краљевини Норвешкој, Јасмина Митровић Марић. Она је том приликом нагласила да су овакви сусрети од изузетне важности јер доприносе изградњи и јачању мостова културе и пријатељства између српског и норвешког народа, истичући да управо култура има снагу да повезује људе, превазилази границе и ствара трајне везе.

У оквиру првог дана програма, своје стваралаштво представило је око петнаест аутора из Норвешке, Шведске и Данске, као и гости из Србије. Разноврсност израза и тема још једном је показала колико је књижевност снажан инструмент културне размене и разумевања међу народима, док Савез српских стваралаца Скандинавије наставља да има значајну улогу у том процесу.

Председник Савеза, Бранко Димовић Димески, истакао је да ова организација представља важан ослонац у унапређењу културне сарадње и неговању веза између српског и норвешког културног простора.

Овогодишњи сусрети донели су и конкретне резултате у виду договора о сарадњи између општине Волер и Градске општине Палилула у Нишу, који подразумева даље повезивање и узвратну посету делегације и стваралаца из Норвешке Србији у јуну.

Други дан програма, одржан у Ослу у храму Светог Василија Острошког, био је у знаку интензивног културног дијалога и размене мишљења. Посебан акценат стављен је на државне и међународне панел-дискусије, које су окупиле бројне домаће и стране књижевнике, као и истакнуте културне раднике. Ове панел-сесије издвојиле су се као један од најзначајнијих сегмената читаве манифестације, јер су отвориле простор за разматрање савремених културних тема и јачање међународне сарадње. Велико интересовање публике и њено активно учешће додатно су обогатили овај део програма.

Свечано затварање сусрета уприличено је у Нобеловом центру за мир, и одат омаж српском нобеловцу Иви Андрићу, чиме је манифестација заокружена на достојанствен и симболичан начин.

Том приликом најављено је да ће наредни сусрети бити организовани 2027. године, када ће бити обележен значајан јубилеј дипломатских односа, што овом догађају даје додатну важност и перспективу.

Организатори су на крају изразили захвалност свим учесницима, сарадницима и пријатељима манифестације, чија је подршка била кључна за успешну реализацију и висок ниво овогодишњих сусрета.

Концерт је реализован у сарадњи са Српском допунском школом Министарства просвете Републике Србије, уз подршку Баварско-српског академског форума.

На сцени су наступили хорови „Тончићи“, „Ехо“, „Стари­на Новак“, „Косовске руже“, „Атендите“, „Кантабиле“ и Дечји хор из Земуна, који су извели програм састављен од духовних, традиционалних и савремених композиција.

Публика је са великим интересовањем пратила концерт, а велика сала је била испуњена до последњег места.

Током вечери смењивали су се различити музички изрази, од народних песама до уметничких композиција, што је додатно допринело разноврсности програма.

Посебан тренутак вечери уследио је на самом крају, када су сви хорови заједно са публиком извели песму „Ово је Србија“, што је изазвало снажне емоције и додатно повезало извођаче и публику.

Наступ у Минхену део је међународне турнеје младих извођача из Србије, који су претходно наступили и у Паризу. Путовање је протекло у отежаним условима због вишесатног задржавања на граници, али су хорови упркос томе успешно реализовали планиране наступе.

Организатори су изразили задовољство реализацијом концерта и пријемом код публике, истичући жељу да се слични програми у будућности поново организују у Минхену.

Организатори истичу да овакви концерти имају посебан значај за очување културног идентитета и повезивање младих са дијаспором, као и за промоцију српске културе у европским центрима.

У спомен на тај дан у Републици Српској је установљен и Дан сећања на жртве усташког злочина геноцида у Логору Јасеновац. Из прилога који су нам послале колеге са јавног медијског сервиса РТРС видећемо како је протекло овогодишње обележавање тог важног датума у Спомен подручју Доња Градина, код Козарске Дубице.

О Независној Држави Хрватској и Логору Јасеновац, у документарном филму Радио телевизије Србије - НДХ: Понор, говорили су познати међународни стручњаци за ту област. Међу њима су редитељ Лордан Зафрановић, историчари Гидеон Грајф и Ефраим Зуроф, чије ћемо ставове чути и овом приликом.

„Последњи свједок“, назив је документарног филма аутора Недељка Лајшића. Филм доноси потресну животну причу Јелене Бухач Радојчић, приказујући њено лично сведочење о страдању у логору Стара Градишка током Другог светског рата.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ерна Глигоријевић.

Када видим са колико љубави и посвећеношћу се чува оно што припада нашем народу онда знам да та веза неће бити прекинута, рекао је министар Милићевић на отварању 6. смотре фолклора у Италији.

Живимо у времену које није једноставно, свет је пун изазова и несигурности, и то осећају и наши људи широм света, рекао је министар Милићевић и додао да је у таквим временима још  важније да будемо заједно, да будемо јединствени, да једни другима будемо ослонац и да знамо да, где год да живимо, припадамо истом народу и истој земљи.

Србија је уз свој народ и сви њени сународници ван Србије су њен народ, рекао је министар Милићевић и додао да је Србија кућа свих Срба који живе изван матице.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да сваки долазак у Вићенцу има посебну вредност због људи које је овде упознао, где је истакао породицу Милићевић која има деветоро деце. Министар Милићевић је додао да је то најбогатија породица коју имамо ван Србије, јер они на најбољи начин показују шта значи чувати породицу, веру и везу са својим коренима.

Веома је важно чувати свој језик, културу и традицију, где год да живите, рекао је министар Милићевић и додао да Србија не мора да брине када зна да њена деца изван отаџбине знају ко су о одакле долазе.

Министар Ђорђе Милићевић је у представљању резултата рада Кабинета истакао да су у претходних годину дана настављене активности које су већ давале резултате, али оно што је важно, додао је министар Милићевић – покренути су и нови програми и постављени још амбициознији циљеви.

Стратешки правац државе Србије је да се врате млади људи који су стекли образовање у иностранству, да се врате људи у пуном радном веку, који могу да наставе свој посао или да инвестирају у Србију, рекао је министар Милићевић и додао да је такође важно да Србија буде место у које ће се наши људи вратити да проведу своје касније животно доба.

У претходних годину дана велики део активности био је усмерен на очување идентитета – језика, културе, традиције и историје, као и на унапређењу допунских школа за нашу децу у иностранству, јер је језик темељ идентитета, рекао је министар Ђорђе Милићевић.

Један од пројеката који заузима посебно место у реализацији пројеката јесу кампови за децу, који данас већ имају континуитет и постају традиција, рекао је министар Милићевић и додао да реализација тих пројеката нису само број, већ улагање у будућност, у генерације које ће сутра доносити одлуке о свом животу и о својој вези са Србијом.

Из потребе да боље разумемо наше људе, а посебно младе, Кабинет је покренуо програм „Са министром на Ти“, рекао је министар Милићевић и додао да је то формат у коме је министар пре свега слушалац – да чујемо младе људе који живе у Србији и размишљају о одласку, али и оне који су већ отишли.

Само ако заиста чујемо наше младе људе, можемо да креирамо политике које ће их мотивисати да остану, али и да се врате у Србију, рекао је министар Милићевић.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да наша политика није у чекању да наши људи дођу у Србију, већ је наша политика да будемо са њима и тамо где они живе и додао да је Кабинет у претходном периоду обележио све важне датуме заједно са нашим сународницима – од Дана српског јединства, преко Светог Саве, до Божића и Васкрса, у великом броју градова широм Европе и региона.

Рад Кабинета се заснива и на модернизацији односа са нашим народом у свету јер желимо да тај однос буде системски, а не повремен, рекао је министар Милићевић и додао да је покренута иницијатива за израду дигиталне платформе која ће повезати наша удружења и организације широм света и омогућити бољу комуникацију, размену информација и ефикаснију сарадњу.

Један од најважнијих догађаја који има за циљ повезивање наших сународника из света са матицом јесте Видовдански сабор, који обележава и Дан дијаспоре, рекао је министар Милићевић и додао да се тада окупљају представници наших људи са свих континената.

Министар Ђорђе Милићевић је подсетио да је пред нама и “EXPO 2027” – највећи међународни догађај који ће Србија организовати у последњим деценијама, пројекат који ће у великој мери одредити нашу економску, инвестициону и међународну позицију у годинама које долазе.

Циљ Кабинета је да наши људи широм света буду активан део тог процеса – не само као гости који ће доћи да посете “EXPO 2027”, већ као партнери, промотери и мост између Србије и земаља у којима живе, рекао је министар Милићевић и додао да су започете активности на повезивању наших сународника са пројектом “EXPO 2027”.

Кабинет је покренуо пројекат „Истином за Србију“, рекао је министар Милићевић и додао да су, заједно са најеминентнијим стручњацима – академицима, професорима и историчарима – организоване трибине и скупови у десетинама европских градова, пред стотинама учесника, са циљем да на аргументован, озбиљан и достојанствен начин представе истину о историјској улози Србије.

Наш народ где год да живи, мора да има јасно упориште у истини о себи – а држава Србија има обавезу да ту истину штити и представља, рекао је министар Милићевић.

У временима која нису лака, у свету који је све турбулентнији, веза између наших сународника у свету са матицом постаје још важнија, рекао је министар Милићевић и додао да наш народ у свету није само емотивна категорија.

Наша обавеза је да ту везу јачамо, да будемо јединствени и да стварамо услове да се наши људи враћају, рекао је министар Милићевић и додао да је то разлог зашто је део активности Кабинета усмерен на обилазак локалних самоуправа.

Србија се мења, Србија напредује и Србија жели своје људе назад, рекао је министар Милићевић и додао да је наш посао да ту поруку преточимо у конкретне услове и конкретне резултате.

Женске вокале ансамбла сачињавају Анастасија и Марија Тешић, Ана и Чедана Ђоктић, Александра Медојевић, Нина Новић и Андријана Илић. Од недавно ансамбл има и музички оркестар.

“Име “Златни вез” настао је на асоцијацију да је златни вез најлепши украс наше народне ношње. То је једна од симболика. Друга од симболика је “Од корена до Чикага”. Сви који су дошли овде имају прилику да када путују авионом прате тај златни везић или тај путић којим иде авион, који заправо нас повезује одакле смо дошли и где смо се доселили", каже Андријана Илић, оснивач и уметничка директорка ансамбла "Златни вез".

Чланице ансамбла пажљиво, смислено и духовно бирају репертоар, али и детаље које стима, који су настали по узору на најлепше мотиве наше народне ношње, успешно укројени у модеран дизајн са снажном поруком и печатом златног веза.

“Певамо разне песме из разних крајева Србије, са посебним освртом на Косову и Метохију, певамо песме из Црне Горе, две наше чланице Александра и Нина су из Црне Горе, певамо песме из Македоније, певамо песме из Босне и Херцеговине, песме из региона Крајине, свете Крајине, тако да певамо заиста и правимо једну лепу златну нит коју ћемо песмом проћи кроз наше завичаје, одакле смо сви потекли”, каже Андријана.

Од самог оснивања, од краја 2024. године, ансамбл “Златни вези” је све виђенији и све чешће наступа на различитим културним догађајима и манифестацијама српске заједнице, укључујући Српски филмски фестивал, Светославски бал, Крајишко прело, а значајан наступ имали су и на овогодишњем пријему за дипломатски кор поводом Дана државности Републике Србије.

“Како расте публика, и ми проширујемо наш репертоар, међусобно гледамо која је пјесма којој од дјевојака одговара и на основу тога смо почели вишегласно да пјевамо. Осим те пијавачке пробе увели смо сада и ову музичку пробу у којој имамо много инструментата и покушавамо онда на једној од тих две недељне пробе да се сагласимо и да заједно пробамо како је ко шта навежбао", каже Александра Медијевић.

“Заиста се радујемо нашим будућим наступима, концертима, посебно тим хуманитарним радом којим ћемо се бавити зато што заиста желимо да помогнемо. и породице и децу са наших простора”, каже Андријана.

Све популарнији ансамбл “Златни вез” поред неговања народног стваралаштва и традиције успешно спаја љубав према музици са доброчинством. Тако је за 19. април заказан први самостални концерт ансамбла који има хуманитарни карактер под називом “Ускршње вече песме”.

Са Мирославом смо провели неколико дана у пролеће 2021. и снимили две емисије о његовом животу од Бенковца, преко Београда до Сиднеја и назад. У другој емисији Млинар се присетио ноћи између 22. и 23. априла 1999. када се затекао у близини зграде Радио телевизије Србије. Видећете његово изузетно емотивно сведочење о том догађају и свему што је уследило...

Чућете и у чему је суштинска разлика између англосаксонског и балканског менталитета? Како је настала једна од пет најбољих фирми за дизајн ентеријера у Аустралији? Како се опстаје у мултикултуралној средини у којој живи више од две стотине нација?

Ко је основао прву српску телевизију у дијаспори, први рукометни клуб у Аустралији... Како су момци српског порекла постали део аустралијске репрезентације иако ниједан од њих није рођен на том континенту? Зашто је за време бомбардовања, крајем марта 1999. говорио на демонстрацијама у Сиднеју пред више од 50 хиљада људи, и исте вечери полетео за Београд...

Овај страствени звездаш је од петнаесте године и добровољни давалац крви...

У знак захвалности за доприносе српском народу Влада Републике Србије 2008. доделила је Мирославу почасни пасош са бројем 1.

Уредник емисије Тамара Дрезгић 

Емитујемо прилог колеге Владана Ракића са комеморације у САНУ академику, књижевнику и уреднику Миру Вуксановићу, који нас је недавно напустио. О лику и делу академика Вуксановића у прилогу говори професор Јован Делић. Миро Вуксановић је инспирацију за своја бројна и често награђивана дела тражио и проналазио у причама из Вуковог Српског рјечника.

Хуманитарна организација Наши Срби из Чикага помаже градњу кућа у Медвеђи за вишечлане породице, као и кућа за младе без родитељског старања, који када напуне 18 година излазе из домова за незбринуту децу, уколико не настављају школовање. И то је само мали део активности ове организације, са чијим је представницама у Чикагу разговарао Александар Жигић.

Уредници емисије: Драгана Живојновић и Душан Жарковић

Реализација: Ернестина Глигоријевић

“Мени је то било, и пре него што сам имао децу, апсолутно битно да моја деца говоре перфектно српски. Наравно, код мене је отежавајућа околност, што живим у Немачкој, Баварској, обоје иде у вртић, немачки вртић. Живимо у Немачкој, све је на немачком, ТВ, све. Једино острво где се говори српски сам ја, односно моја мајка. Тако да од рођења моје деце, нисам са њима у директном контакту ни једну немачку реч изговорио и тога се држимо дисциплиновано. Ко год да је око нас, ја се њима искључиво обраћам на српском, иде до то мере да када се деца играју, углавном се играју на немачком, пошто су овде навикли да када се играју са другом децом то је на немачком, тако да када ја дођем оне се прешалтују на српски”, каже Владимир.

Значи оног момента када тата отвори врата, деца прелазе са немачког на српски?

“Да, пошто се им се обратим на српском, онда они промене језик између себе. Пошто мене виде, знају како сам их научио. Моја ћерка, она је старија, 5 година, када је почела мене да се обраћа, она је почела са 3 година на немачком, ја гледам бело са ким она то разговара и она је укапирала са татом никако и то је пренела на њеног брата и тако су они то научили и да кажем добро нам иде, тако му људи потврђу да добро говоре српски.

Што мислите о српском менталитету и обичајима?

“Веома је прилагођен деци. Имам утисак да вам се људи стално осмехују када сте са децом. Помоћ је свуда доступна. Дешава се да не морате да чекате у реду у продавници. У пекари често имају нешто укусно за малишане. Деца су тамо центар света. Породица се изузетно цени. Породица се живи. Такође и гостопримство. Срби вас дочекују веома топло и отворено. Гости се третирају као чланови породице, са обиљем добре хране, пића и са посебном пажњом. Срби су веома искрени и директни људи. Кажу шта мисле и тачно знате на чему сте са њима. Емотивни су и енергични. Осећања се изражавају отворено, радост, бес, понос. И разговори су увек веома страствени”, каже Аника.

Пошто смо упознали и супругу Анику уочљиво је да и она говори српски. Успели сте да и Немицу научите понешто да каже?

Да, апсолутно. Пасовно знање је доста солидно, пошто говоримо са децом, куће је случајно српски и када смо код моје мајке српски, тако да она солидно разуме српски и мало је стидљива када дође до те тачке да проговори. Ја мислим да не би остала гладна у Србији.

Катарина Раковић, рођена Ристичевић, Божијим благословом надарена је способностима иконописања, израде мозаика и калиграфије. Њени, мајка Анастасија, Рускиња и отац Игор, Србин, своју љубав овенчали су браком и имају четворо деце. Катарина је најстарија.

“Оно што онако изнутра осећам, а то је да сам на тату наследила родољубивост, да кажем љубав према српском народу и да сам се на крају определила да се дефинитивно осећам као Српкиња, иако имам руске крви и то јако поштујем и јако волим и срећан сам што имам те крви, али унутрашње се осећам као Српкиња, то је све захваљујући тати који нас је васпитавао и за лаку ноћ начитао епске песме.

Са друге стране, по мами сам наследила ту уметничку црту, она је сликарка и самим тим од раног детинства ме убила у свет уметности”, каже Катарина.

Њене иконе су бројне у српским манастрима и црквама, а нашле су свој пут до Русије, Италије, Шведске, Швајцарске и других земаља. Њен мозаик налази се у цркви Светог Спиридона у Ђеновићима у Црној Гори.

“Ја сам много везана била за ту цркву од раног дитињства. Већ сам и као тинеџерка долазила и певала тамо за певницом, истински сам осећала да је то моја црква, тако да сам имала велику трему и када је био постављен мозаик, сви људи из црквеног одбора, нико није хтео да ми каже да ли им се свиђа или не, сви чекају владику. Када је дошао владика и када је освештао, на крају су њему представили мене и рекли су да сам, између осталог, уписала академију са његовим благословом. Он се насмејао и благословио ме и је рекао да је игледа благослов уродио плодом”, присећа се Катарина.

Катарина дискретно и тихо сведочи да иконопис није само уметност, већ узвишена веза између Бога и човека.

“У данашњем времену имамо јако пуно визуелних сензација око нас, од самих мобилних телефона које свако има, то су смартфони, до реклама око нас, ту су књиге, телевизија... И онда у том шареноликом свету, где има свега и свачега, ти треба да створиш нешто што ће данашњег, савременог човека да привуче. Тако да мислим да је највећа наша мисија да направимо тај језик разумљив за данашњег посматрача и да му помогнемо да уђе у молитвени однос са Богом."

Посебан утисак оставио је начин на који је збирка, која је изашла у издању Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић” из Жабља. представљена пред будимпештанском публиком. Програм је започет читањем епилога, у којем се наслућују сабирање, обнова и поновно успостављање целовитости, да би током вечери био прочитан и пролог, чиме је симболично заокружен унутрашњи лук збирке.

Дубљу књижевну подлогу овом делу даје и рецензија др Јелене Марићевић Балаћ, у којој се истиче да збирка „представља кохерентну поему, састављену од низа песама које су међусобно стилски и наративно повезане”. У рецензији се наглашава и да поезија Варје Нешић сведочи о борби, снази и унутрашњем преображају жене која из речи, језика, музике и уметности црпи снагу да изнова ствара сопствени свет. Како је током промоције истакла и сама ауторка, управо је др Јелена Марићевић Балаћ, након што јој се обратила и показала своје рукописе, препознала вредност тог стваралаштва и подстакла је да песме сабере и објави у оквиру ове збирке.

Поред тумачења и читања, промоција је понела и снажан емотивни тон. Јована Вечић је својим казивањем и освртом додатно приближила публици симболички и емоционални слој књиге, док је Варја Нешић личним читањем својих стихова дала вечери посебну исповедну снагу. Атмосфера је била топла, надахнута и испуњена снажном женском енергијом - енергијом трајања, опстајања и стварања. По завршетку програма, ауторка је разговарала са посетиоцима и потписивала примерке своје књиге.

На самом отварању вечери, Митар Мирко Кркелјић, уредник програма у Културном центру „Српски венац”, подсетио је и на плодну сарадњу ове установе са Народном библиотеком из Жабља. Како је истакао, током године реализован је низ заједничких програма, и у Будимпешти и у Жабљу, а промоција збирке Варје Нешић још је једна потврда живе и садржајне културне везе између ове две средине.

Варја Нешић рођена је 1986. године у Осијеку, школовала се у Сомбору и Београду, где је стекла диплому мастер професора српске књижевности и језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Писању се посветила још у студентским данима, а „Луцидно ребро” потврђује њен зрели и снажни песнички глас.

Grand prix за сценарио припао је Веску Бутрићу за филм Чика Анте, уз опис жирија: "Глас песника Анте Дадића траје и окупља савременике. Из радио програма говори да бисмо их видели".

За портретну емисију о животном путу кнегиње Јелисавете Карађорђевић, Grand prix Златну буклију добила је Тамара Дрезгић.

Grand prix Златна буклија за поетичан приступ Живот осликан душом, редитељ Лидија Самарџијевић, РТС Београд
Живот какав јесте.

Прва награда Златна буклија за метафору о прошлости Кад је ћира возио, редитељ Новица Савић, РТС студио Пожаревац
Са ћиром на старим стазама. Сликовита метафора прошлости.

Прва награда Златна буклија за област школског спорта Тренирај са шампионом - Татјана Петровић, Уредник емисије Тања Чанић Млађеновић, РТС Београд

Прва награда Златна буклија за истраживачки рад Дворови Србије, редитељ Јелена Невска, РТС Београд
Подсећање на време настанка модерне српске државе.

Grand prix Златна буклија за режију Моје путовање, редитељ Жељко Мирковић, OPTIMISTIC film Ниш; Живот и песма о легенди Ниша Шабану Бајрамовићу, испричани духовито и дирљиво.

Директор фестивала Живомир Михајловић истиче да је на конкурс пристигло више од 300 филмова. Комисија за селекцију и номинацију предложила је жирију 50 остварења. Завршна свечаност фестивала одржаће се 24. априла 2026. у Великој Плани.

Емисију "Србија на вези - портрети: Кнегиња Јелисавета Карађорђевић" можете погледати ОВДЕ.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић 

Циљ предавања је да се истражи како различите културне перспективе обликују визије будућности и да се пронађе заједнички језик кроз међународни дијалог. Главне теме Лазићевог експозеа биле су утицај путовања на индивидуални развој човека у будућности, како путовања утичу на путању људског напретка али и како ће људски напредак утицати на промену начина путовања. Лазић је уверен да ће у будућности путовања бити саставни део образовања, укључена у средњошколске и универзитетске образовне програме.

"У будућности ће постојати дубља свест о путовањима као кључном делу људске природе и као кључном алату за учење и развијање људског карактера. Технологија ће нам омогућити да се крећемо брже и лакше, да дубље осетимо и упознамо места која посећујемо, али то је тек почетак. Човек јe homo viator, да подсетим на стари филозофски концепт који дефинише човека преко његове урођене потребе за кретањем. Ја бих додао да је човек homo viator curiosus, знатижељан путник, јер се у томе крије наш урођени мотив за кретањем", изјавио је Лазић и детаљно објаснио зашто није могуће разумети људску цивилизацију, настанак држава, нација, па и индивидуалног карактера, без разумевања утицаја путовања на човека.

Током једночасовног дијалога саговорник Лазићу је био најпознатији руски путник Фјодор Коњухов који се управо вратио са вишемесечног боравка на Антарктику, познат као први Рус који се попео на три највише планине (на Монт Еверест чак два пута) и постигао више светских рекорда из области путовања. Питања је, поред водитеља, Лазићу постављала и публика, као и лично директорка Националног центра Русија Наталија Виртуозова. Лазић је на ово предавање стигао из Африке, чиме је завршио скоро четвромесечно путовање на којем је проучавао дивљине Сенегала, Гамбије, Гвинеје Бисао и Зеленортских острва. До сада је провео 15 година на путовањима, обилазио 100 земаља на 6 континената и о томе написао више од хиљаду путописних текстова.

На предавању Лазић се осврнуо на путовања по Гренланду, Судану и Кенији о чему је недавно објавио путописне књиге за београдску Лагуну, говорио о утицају Адлигатовог Музеја књиге и путовања, као и о својим двогодишњим путовањима Ладом Нивом по 68 региона Руске федерације.

"Русија није земља, то је континент. Многи руски региони су толико велики, богати и разноврсни да заслужују једнаку пажњу као многе земље. Када бих бирао три места која треба да се посете на планети, једно би увек било у Русији, рецимо Бајкал".

За предавање се тражило место више, па су све карте већ недељу дана раније биле резервисане. Лазићево предавање је изазвало велику пажњу руских медија, а на серији предавања учествовали су и водећи експерти из Кине, Уједињених Арпаских Емирата и Казахстана.

Присутнима се у име Конзулата Републике Србије у Бечу, обратила конзулка Милица Топаловић, први саветник. Истакла је значај обележавања великог јубилеја и говорила о неким мање познатим детаљима из живота Николе Тесле, попут тога да је придавао велики значај броју три, да је волео голубове и да је само једном за живота посетио Београд и Србију. Захвалила се Светлани Матић што је већ три пута приказивала различите изложбе у просторијама Конзуларног одељења у Бечу и изразила наду да ће таквих изложби бити још у наредном периоду. Реч је о изложбама посвећеним Милици Стојадиновић Српкињи, бечким траговима и Николи Тесли.

„Срби који буду затражили конзуларне услуге, моћи ће док чекају на ред, конструктивно да проведу своје време, сазнавши, захваљујући изложби, многе детаље из живота највећег научника свих времена“, закључила је конзулка Милица Топаловић.

Др Вјера Рашковић Зец, рецензент књиге истакла је велики значај обележавања и сећања на лик и дело Николе Тесле, захвалила се Светлани Матић што је изнедрила још једно значајно дело и изнела мишљење да Срби морају да знају ко је Никола Тесла и чиме је задужио човечанство.

Обраћајаћи се присутнима, проф. Светлана Матић се захвалила Њ.Е. амбасадору Марку Благојевићу на пружању подршке у организацији и реализацији културних приграма, које Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“ свих ових година, успешно спроводи, а у циљу очувања културе сећања и језичког и културног идентита српског народа.

Светлана Матић је конзулки и рецензенту књиге поклонила ешарпе са Теслиним ликом, чију је скицу израдила наша позната дизајнерка Роксанда Илинчић, а израдила их је тржница „Шевић“ из Темерина.

О Теслином меду, бренду фирме Раинхониг, говорила је Сунчица Раинпрехтер и о његовом лековитом дејству и утицају на здравље. Посебно је нагласила да је и Никола Тесла конзумирао мед и практиковао га у свом јеловнику.

Проф. Светлана Матић, посебно се осврнула на двадесет плаката изложбе о великану светске науке, без ког би цивилизација данас остала у мраку. Подсетила је на Теслине огромне заслуге у развијању бежичног система, који је прекрио читав свет и на проучавање бежичног начина дистрибуирања огромних и јефтиних количина енергије, у све крајеве земаљске кугле.

„Тесла је био геније, открио је радио, наизменичну струју, Теслин трансформатор. Имао је преко 700 проналазака. Ишао је испред свог времена, па је био несхваћен и проглашаван сањаром од својих савременика“, истакла је ауторка. Његов чувени цитат глааси: „Нека будућност покаже истину и процени сваког од нас према његовом раду и постигнућима. Садашњост је њихова, али је зато будућност за коју сам радио моја.“

Присутни су имали прилику да се упознају са врло интеренсантним садржајем изложбених паноа, који су написани на српском и енглеском језику. Развила се занимљива дискусија, уз послужење и заједничко фотографисање.

Изложба ће моћи да се погледа у радно време Конзулата Републике Србије у Бечу до 5. маја 2026. године. Након тога, биће отворена 8. маја у Конзулату Републике Србије у Франкфурту, а поводом Мајских сусрета писаца дијаспоре, које већ традиционално организује Удружење писаца „Седмица“, када ће бити одржана и промоција књиге „Рекли су о Николи Тесли“. 

После 88 година, пред сам Васкрс, српска заједница у месту Деска, код Сегедина, свечано је обележила завршетак обнове старе српске цркве у том месту. Догађај је забележила наша сарадница из Будимпеште Диана Ђурић, иначе главна и одговорна уредница Варош ТВ. 

А колегиница из дописништва у Книну, Васка Радуловић, новинарка ТВ продукције ЗВО Вуковар, овога пута забележила је причу у селу Безбрадица код Кистања у Далмацији. Млади брачни пар, деца избеглица у Србији, уместо београдског ужурбаног живота, за своју породицу, изабрали су тишину, природу и живот на селу, родном крају њихових предака.

Предивном ускршњом песмом „Људи ликујте – Христос воскресе“, по тексту владике Николаја Велимировића, а у извођењу бањалучке етно групе Траг, завршавамо ово издање емисије "Србија на вези".

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ернестина Глигоријевић
 

У павиљону је 18. марта избио пожар, али захваљујући спремности италијанских надлежних служби, био је сузбијен и нема веће материјалне штете.

Иначе, тај павиљон је дизајнирао Брено Де Ђудис. Изградња је почела 1932. и завршена 1938. као део комплекса Свете Јелене.

Овогодишњи представник Републике Србије је уметник Предраг Ђаковић који ће својом поставком „Преко голготе до Васкрса" представљати нашу земљу на „Олимпијади за уметнике."