Програм овогодишњег Самита био је фокусиран на иновације, отпорност и висококвалитетни развој у оквиру глобалне туристичке економије и обухватао је дијалоге са градоначелницима, тематске форуме и посебне сесије које се односе на међународну сарадњу и инвестиције.

Овогодишњи Самит отворио је градоначелник Пекинга и председавајући Савета WTCF, гдин. Yin Yong. Присутним делегатима су се обратили гђа Gloria Guevara, председница WTTC -World Travel & Tourism Council, и гдин Gao Zheng, заменик министра културе и туризма НР Кине, представивши најновије резултате у туризму светских градова.

На Генералној скупштини Београд је ове године изабран за члана 4. Савета WTCF од стране представника чланова, на тајном гласању.

У интервјуима за WTCF, The Economist China, централну кинеску телевизију CCTV и националну агенцију Xcinhua, у светлу недавне посете председника Србије Александра Вучића НР Кини, директор ТОБ Миодраг Поповић је рекао да су политички економски и културни односи две земље на таквом нивоу да туризам и сарадња у туризму имају подстицај који је на WTCF добио нове перспективе. Поповић је нагласио да је Београд после десет година, као члан ове организације прешао велики пут а резултати уложеног ће се тек видети у годинама пред нама, а посебно следеће године за време EXPO 2027. Посебно је истакао значај културне размене у оквиру промоције туризма, али и развоју нових технологија у туризму и вештачке интелигенције која је учинила да раздањина од Београда до Пекинга од 8.000 километара више практично не постоји, као ни препреке везане за плаћања, локални транспорт и језик.

Говорећи на форуму под називом „Future Travel, Savoring Cities" посвећеном развоју промоције и искуствима у сегментима туристичке понуде, Поповић је говорио о грађењу специфичног бренда Београда, кроз гастрономију, културу, и планиране садржаје и активности ослањајући се на светску изложбу EXPO 2027.

На форуму су, поред Миодрага Поповића, учествовали Angela Moreno Ramon, заменик градоначелника за туризам и култру Севиље, Vasileios Vasileiadis, директор Туристичке организације Солуна, Daniela Maia, секретар за туризам Рио де Жанеира, Frederique Ada-Kouassi, директор туризма Обале Слоноваче, Liu Dong „Global Gourmet" и члан жирија „Golden Dish Awards", док је домаћин сесије био генерални менаџер Time Out China.

Туристи из НР Кине у константно растућем броју у Београду како по броју долазака тако и остварених ноћења, и тренутно се налазе на другом месту са 114.341 посетилаца у 2025. години (+19%) и 237.100 остварених ноћења (+12% у одноду на 2024. годину).

„Учешће на овом догађају била је прилика да се још боље упознају потребе, навике и интересовања кинеских туриста, као и да се Београд представи раме уз раме са водећим европским и светским туристичким градовима", рекао је Миодраг Поповић.

Главни спонзор догађаја је Институту Превент из Љубљане, који успешно послује од 1991. године у области превентивних делатности, а заменик главног директора Института Саша Гајић се, поред свог професионалног рада, бави поезијом и учествује на научним конференцијама.

Програм су својим наступом отворили гусларка Јелена Ђапић, фрулаш Никола Опалић и мушка певачка група КЗС „Шамарица“. 

Публици су се обратили председник Удружења српских књижевника Словеније и Европске академије српских наука и уметности, професор Саша Гајић и технички потпредседник Савеза српске дијаспоре Европе, др проф. Жељко Еремић.

"Част и обавеза су ми да кажем нешто о Савезу српске дијаспоре Европе. Регистрован  је недавно, а окупља тренутно 50 српских друштава из различитих држава. Ово је један од европских српских субјеката. Као што сте приметили у називу, код регистрације није назив ЕУ, него Европе јер су саставу и поједина друштва балканских република ван ЕУ, а наше главне делатности су повезивање Срба кроз српску дијаспору целе Европе па и шире кроз, културну, уметничку, научну па политичку област. Главно наше финансирање биће од чланарина и донација из појединих фирми. Ширићемо наше чланство, а свако српско друштво из било које земље и наравно које то жели, може постати члан нашег Савеза. Нагласићу, да су нам се придружили врхунски стручњаци, научници. Ускоро ћемо активирати и нашу интернет страницу преко које ће још лакше да се обављају наше регистроване делатности", рекао је, између осталог, проф. др Жељко Еремић.

Након тога наступио је познати гуслар Никола Ђапић.

 Међународна презентација традиционално окупља три организације - Савез српске дијаспоре Европе, Удружење српских књижевника Словеније и Европску академију српских наука и уметности, који су доделили своја висока признања и награде појединцима који су својим радом, трудом и стваралаштвом оставили значајан траг.

Међународни научни конкурс „Научник године“ Балкана и Европске уније 2026. године, са укупно 57 пријављених учесника, а заслужна признања и награде уручио је председник Гајић.

Признање „Иноватор – научник године Балкана и ЕУ“ са златном медаљом и значком додељује се Далибору Гмитровићу, студенту ВТШ из Зрењанина.

Преостале награде и признања биће накнадно достављене лауреатима из Белорусије и Русије преко генералне секретарке Академије, докторандкиње Дајане Лазић.

Добитници признања: протојереј Александар Романчук из Белорусије, архимандрит Афанасије Соколов из Белорусије, доцент Алексеј В. Корољ из Белорусије, др Сања Шуљагић из Србије, протојереј Виктор Васиљевич из Русије.

Следио је Међународни песнички конкурс „Златно перо“ Балкана и ЕУ – 2026, са 102 пријављена учесника.

Главне награде додељене су:

1. Јелена Дардић из Новог Сада са песмом „Пробуди се Србијо“ – прво место.
2. Братислав Тодоровић из Земуна са песмом „Србија“ – друго место.
3. Иван Миленковић – Јесењин из Ковачевца са песмом „Где сам рођен ту припадам“ – треће место.

Додатне награде и дипломе освојили су: Дамјана Савчић из Вишеграда са песмом „Манастир Добрун“, Милован Петровић из Смедеревске Паланке са песмом „Мала Света гора“, Данијела Арсовић из Ужица са песмом „Божуров цвет“.

Након доделе, поново је наступила мушка певачка група КЗС „Шамарица“, а затим гуслар Никола Ђапић и фрулаш Никола Опалић.

Настављено је са Међународним песничким конкурсом „Витез поезије“ Љубљана 2026, са 53 пријављена учесника.

Главне награде додељене су:

1. Јована Живадиновић из Рашевице код Параћина са песмом „Сваке ноћи“ – прво место.
2. Милица Симоновић из Шилова код Гњилана са песмом „Љубав је смисао времена“ – друго место.
3. Љубица Ракас из Земуна са песмом „Пупољак мали“ – треће место.

Додатне освојене награде и дипломе: Радмила Стојадиновић из Пожаревца са песмом „Фали љубав“, протојереј ставрофор Момир Васиљевић из Миљена код Чајнича са песмом „Љубави моја“, Братислав Тодоровић из Земуна са песмом „Далека“.

Након доделе својим песмама представили су се песници Даринка Марковић, Нада Јовичић, Даница Кнежевић, Мирјана Матић, Марија Божовић, Раде Пантелић.

Председник Гајић уручио је признања заслужним појединцима: др проф. Милораду Ранчићу признање Савеза српске дијаспоре Словеније са сребрном медаљом, др проф. Жељку Еремићу златну медаљу и значку са звањем почасног академика Европске академије српских наука и уметности, диплому са златном значком младој гусларки Јелени Ђапић.

Посебна признања уручена су и новинарки Вањи Васић из Београда, која дуги низ година професионално прати и извештава о активностима српске дијаспоре и културним догађајима, ауторки збирке „Коме смета моја песма“ Јовани Живадиновић, ауторки збирке поезије „Девојачка соба“ Љубици Поповић Ракас, мушкој певачкој групи КЗС „Шамарица“, гуслару Николи Ђапићу, фрулашу Николи Опалићу, председници КЗС „Шамарица“ Даници Богдановић, којој ће бити уручена специјална захвалница, песнику Радету Пантелићу.

Захвалнице су добили и учесници који су представили своје поетске и уметничке радове: Даринка Марковић, Нада Јовичић, Даница Кнежевић, Мирјана Матић, Марија Божовић, Маша Станојловић и Димитрије Ракас.

Заслужене захвалнице успешне сарадње организаторима уручене су од Братислава Тодоровића СКК “Иво Андрић” из Земуна и председнице СКК “Иво Андрић” КЗС Шамарица из Београда.

Програм је водила Милица Ракас, а завршен је наступима Данице, Милице и Љубице, из удружења КЗС Шамарица, са песмом „Суза Крајишка“, уз пратњу Димитрија Ракаса на гитари.

Ритам српског кола, традиционални звуци и шаренило ношњи привукли су пажњу бројних пролазника и посетилаца различитог порекла, пред којима је наш фолклор на најлепши начин представио дух заједништва и лепоту српске традиције.

Удружење "Никола Тесла Ханинге" ове године прославља 20 година рада. Током две деценије постојања, постало је важно место окупљања деце, младих и породица српског порекла у Стокхолму. Данас окупља око 400 чланова, од којих је велики број активан у фолклорним групама. У удружењу играју сви узрасти, од најмлађих чланова до ветерана, а поред фолклора негује се и песма кроз певачку групу.

Циљ удружења је очување српског језика, културе и традиције у дијаспори, али и представљање српске културе шведском друштву.

Кроз игру, песму и дружење, удружење настоји да млађим генерацијама пренесе осећај припадности, заједништва и поноса на своје порекло.

Диплому продуцента са београдске филмске академије Маја је практично применила у Лос Анђелесу. Кроз ангажман у компанији “Relativity media” и позицију асистенткиње главне продуценткиње, стекла је драгоцено искуство на холивудским серијама и филмовима.

Међутим, посебну емотивну и професионалну вредност за њу има сарадња са рођеном сестром Машом, успешном стилисткињом и костимографкињом у Америци.

Живописно, спонтано и шармантно Маја нам је причала о првом филму "Виртуална стварност" и познанству са валиканима наше глумачке сцене, Драганом Николићем и Соњом Савић... О одласку у Америку и начину на који је доживела ту земљу и народ, о чувеном америчком продуценту и једном од најутицајнијих личности у историји Холивуда, Роберту Евансу, иза ког су остали класици попут филмова Кум, Љубавна прича, Кинеска четврт, Велики Гетсби...

Сазнаћете ко је Мајин деда по мајци, Душко Муждека, човек који је оставио неизбрисив траг у нашој култури сећања...

Маја Манџука је била водитељ доделе "Сателит награда" коју у Холивуду организује Интернационална прес академија на челу са Мирјаном Ван Блариком, Београђанком која деценијама повезује Србију и свет, и која је у Београд доводила највећа глумачка и редитељска имена...

И, као да су јој се у животу низали изазови који су је инспирисали, мотивисали... а управо тако се зове и серија у којој Маја има не само једну од главних улога, већ је и креативни продуцент, "Изазов"...

Уредник емисије Тамара Дрезгић 

У видео прилогу говоре:

Нада Хинић, председница Српског друштва из Лондона
Светислав Лазић, председник Савеза Срба из Шведске
др Ана Шерер, УО Културно-просветна заједница "Просвета" из Немачке
Звонимир Јовановић, председник Српског културног савеза из Швајцарске
Милена Лазић Техеда, Српска црквена општина Валенсија из Шпаније
Др Нина Марковић, председница Савеза Срба из Аустралије
Марија Маринковић Медић, Удружење "Крагуј" Париз из Француске
Огњан Крстић, председник Савеза Срба из Румуније

Драгана Николић, Привредна комора Берлина
Миле Аврамовић, Савез Срба из Холандије
Биљана Љубинковић, Удружење "Женски свет" из Шведске

Награда се додељује са намером да се очува наслеђе Мирослава Мајкла Ђођевића, да се инспиришу други да следе његов пример у изградњи боље и повезаније заједнице, као и да се обнови и ојача традиција задужбинарства. За награду могу бити предложени појединци неспорног угледа који су се истакли добротворним делима и изузетним филантропским доприносом, и то како они у отаџбини, тако и они српског порекла широм света.

Образложене предлоге кандидата за награду могу поднети појединци, организације и компаније као и непрофитне организације, медијске куће, маркетиншке агенције и сви заинтересовани појединци.

Главни критеријуми су: мерљив позитиван ефекат који кандидат својим деловањем има на заједницу; затим вредности које промовише – пословни морал, друштвени углед и препознатљивост, утицај на друге да се придруже доброчинству као и обим и континуитет улагања у филантропске пројекте, тј. филантопски стаж. Узимају се у обзир подухвати у свим сегментима друштвеног живота: развој науке и образовања, заштита животне средине и културног наслеђа, унапређење људских права, помоћ угроженим категоријама становништва итд.

Одлуку о добитнику награде "Мирослав Мајкл Ђорђевић" доноси петочлани жири којег именује Управни одбор Фондације Студеница. Награду чини скулптура, уметнички ауторски рад алумнисте Фондације Студеница, која симболизује доброчинство и филантропију. Добитник награде биће и медијски промовисан од стране Фондације Студеница и партнера.

Крајњи рок за предлагање је 25. септембар, а награда ће бити додељена на посебној свечаности након одлуке Жирија.  Све информације о конкурсу могу се сазнати на: www.sr.studenica.org

Разговарамо о уметности, женском принципу и о таленту који имају обе наше гошће а то је да окупе и повежу уметнике и уопште људе сличних интересовања са различитих крајева света.

Александар Жигић нам шаље прилог који повезује тамошњу српску заједницу са удружењем родитеља деце оболеле од рака Нурдор.

Вања Васић припремила је репортаже о манифестацији посвећеној српској култури која је одржана у Мајамију и о деветом Међународном бијеналу наивне уметности у Макону, у Француској, где је представљено 35 сликара, међу којима је и наш Драган Михаиловић.

На крају емисије уживамо у нумери коју изводи Урош Перић, светски познат извођач музике Реја Чарлса, која је снимљена у Студију 6 Радио Београда у пратњи Биг Бенда РТС-а.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић

Редитељ Ернестина Глигоријевић

Пажњу је привукао и панел “Дијаспора у процесу очувања културног, образовног, националног и верског индентитета”, као и део о допунској настави на српском језику у иностранству итд.

Следећег дана организована је посета градилишта Експо 2027.

Присуствовало је око 200 учесника из тридесетак земаља.

Најзначајнијој манифестацији у наредној години," ЕXPО 2027"., посвећен је један панел који је изазвао велику пажњу, пре свега зато што су сви наши људи кроз разне привредне, културне, спортске организације у свету, укључени у промовисање тог значајног догађаја који је од великог интереса за све нас.

Посебно интересовање је изазвао и онај који се односи на саобраћај, инфраструктурне пројекте, и ткз. закон "Свој на своме", који омогућава озакоњење нелегалних објеката.

Гости у студију су, министар за дијаспору, Ђорђе Милићевић, као и Радомир Босиљчић из Аризоне, који у Америци живи свој сан, као власник 18 рудника и фабрике, али и редовно обилази свој шљивик у родним Горјанима код Ужица, где прозводи ракију коју пласира у Америку, Аустралију...

Велики број учесника овогодишњег Видовданског сабора говори за нашу емисију, а бићете у прилици и да видите много тога још са целе манифестације, коју је испратила комплетна екипа редакције за дијаспору РТСа.

Музички гости емисије, "Belgrade Swing trio", које предводи Анамарија Збиљић, контрабасиста, наступиће уживо у нашем студију, као и хор Основне музичке школе "Јован Бандур", који предводи Јелена Цветић, директор школе.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Међу посетиоцима је и пун Американаца. Они са интересовањем гледају видео снимке о туристичким лепотама Србије и поставке о обичајима, култури и значајним личностима.

Главни домаћин фестивала је старашина храма протојереј ставрофор Борис Чоловић.

“Црква је почета да се гради 2007, 2008, 2010. године је освећена и од тада крећу унутрашњи радови са осликавањем и свим осталим стварима које су потребне за храм, да би се он улепшао. Иза храма смо направили нашу салу. дечја игралишта, сада завршавамо школицу за децу.

Супруга Ведрана је цео дан ангажована са Колом сестара на продаји и припреми великог броја торти и колача.

“Било је заиста велико интересовање за колаче. Имали смо јаоко 70 различитих врста домаћих торти.”, каже попадија Ведрана.

“Наравно данас делимо ракију која је део наше традиције и културе и која је сигурно у сваким кућама у Србији и тако мало информишемо овде наше комшије о како се користи ракије, како се мало и прави”, каже Александра Ђурковић.

Српске заједнице на југоистоку из САД су новије али одлично повезане. Тако су и на овај фестивал дошли гости и фолклорни ансамбли из Џексонвила на Флориди, који су возили 7 сати да би дошли овде, као и из Ричмонда у Вирџинији.

Иструкторка фоклора из Џексонвила Јована Делић је рођена и одрасла у гламурозном Лас Вегасу.

“Ја бих се волела да вратим у наш крај, то ми је циљ да се вратим тамо да радим, у Србију. Рођена сам у Вегасу, али обожавам тамо, тамо ми је и срце и душа и све”, каже Јована.

Организатори кажу да овај фестивал привлачи све више посетилаца из годину у годину и верујемо да ће тако бити и наредне године.

Теслина научна фондација организовала је и ове године манифестацију "Дани Николе Тесле" која је посвећена делу великог научника. Програм је, између осталог, представио и уметнике који су инспирисани Николом Теслом. Међу њима је и Срђан Куљанин, сликар, који је Теслин једнодневни боравак у Београду пренео на платно. О овој слици, изложби "Васкрсење кубизма" која је у току, осликавању камена из Пребиловаца, као и о сликарским радионицама за децу, разговараћемо са нашим гостом Срђаном Куљанином.

Владимир Граић овогодишњи је добитник престижне годишње награде "Дарко Краљић", које додељује Удружење композитора Србије, као признање за изузетан допринос домаћој музичкој сцени и ауторском стваралаштву. Жири је истакао квалитет у дугогодишњем раду, а због мелодике и осећајности окарактерисали су Владимира Граића неоромантичарем. Одлука о награди била је једногласна. Овим поводом, у госте нам долази композитор Владимир Граић.

У Чикагу је прикупљено преко 20 хиљада долара за помоћ манастиру Света Петка Изворска у Параћину. Идеју су дале чланице тамошњег кола српских сестара које су посетиле манастир и пожелеле да улепшају живот женама које у њему бораве. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Уредник емисијеТања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Србију су представљала три излагача, а сва три експоната награђена су златним одличјима: Владимир Милић – Србија 1880–1915: Три краља – Велико злато и похвала жирија (Felicitation); Александар Боричић – Поштанска историја Србије 1733–1915 – злато; Ратомир Живковић – Развој међународног ваздушног поштанског саобраћаја у Краљевини Југославији 1923–1941 – злато.

Посебан успех представља освајање Великог злата са похвалом жирија за експонат „Србија 1880–1915: Три краља“, једног од највиших признања у светској такмичарској филателији.

Чињеница да су сва три српска експоната награђена златним одличјима потврђује висок квалитет српске изложбене филателије и њен углед на међународној сцени.

Ови резултати представљају наставак успешних наступа српских излагача на најзначајнијим међународним изложбама и још једну потврду да Србија припада кругу земаља које остварују врхунске резултате у светској филателији.

Савез филателиста Србије подсећа да ће у октобру ове године у Београду бити одржана 16. национална филателистичка изложба „Србијафила“, која ће окупити највећи број домаћих и иностраних излагача у Србији током 2026. године.

И овога пута окупио се велики број наших људи који живе ван граница Србије, како би у оквиру континуираног процеса размотрили све теме од интереса и значаја за унапређење односа дијаспоре и матице.

Гости у студију су учесници скупа: Лидија Радовановић, председница Савеза Срба у Италији и Владимир Вања Николић, председник Баварско-српског академског форума. Разговараћемо о утисцима са Сабора, али пре свега о положају и активностима Срба у земљама где живе.

Уредници Нада Вукелић и Тања Адамовић

Редитељ Ернестина Глигоријевић

Након књижевног програма, дружење је настављено у ведром расположењу, уз разговор, песму и игру, што је овом сусрету дало посебну топлину и чар.

Мајски сусрети у природи представљају више од обичног окупљања – они су симбол заједништва, припадности и трајне везе са завичајем. Ови сусрети потврђују да су корени јачи када их заједно негујемо, истовремено чувајући српски језик, књижевност и културно наслеђе.

За српски народ у расејању овакве манифестације имају изузетан значај, јер одржавају живу везу са отаџбином и преносе културне и духовне вредности на будуће генерације. Зато је жеља свих учесника да ова лепа традиција опстане, развија се и настави да окупља писце и љубитеље писане речи и у годинама које долазе.

Посета градилишту представља наставак активности у духу Протокола о сарадњи који је Кабинет министра Милићевића потписао са EXPO 2027, а који подразумева укључивање српске дијаспоре, удружења, кровних организација и појединаца у промоцију EXPO 2027, као и у представљање Србије у земљама у којима наши људи живе.

Министар Милићевић је поручио да је ова посета била важан симболички и практичан наставак разговора вођених током Сабора, посебно о развоју Србије, њеној модернизацији и улози дијаспоре у представљању новог лица наше земље. Он је оценио да је обилазак градилишта додатно оснажио уверење делегата да је Србија земља која се брзо мења и која има шта да покаже свету.

„Једно је слушати о успесима Србије, о инвестицијама, инфраструктури и великим развојним пројектима, а потпуно је друго када дођете овде, на градилиште EXPO 2027, и видите шта се ствара. Данас сам са више од 200 наших сународника из 30 земаља имао прилику да заједно осетимо тај успех на лицу места”, изјавио је Милићевић.

Милићевић је нагласио да је посебно важно што су представници дијаспоре имали прилику да непосредно виде пројекат који ће Србију представити свету.

„Наши људи који живе ван Србије најбољи су амбасадори своје земље. Зато желимо да буду укључени у промоцију EXPO 2027, да у земљама у којима живе говоре о Србији која се гради, која напредује и која има шта да покаже свету. EXPO 2027 је прилика да свет дође у Србију, али и да Србија преко своје дијаспоре још снажније изађе у свет”, рекао је Милићевић.

Министар је истакао да EXPO 2027 није само један сајамски догађај, већ доказ убрзаног развоја Србије и важан део ширег развојног циклуса који мења лице земље.

„Ово није само пројекат Београда, нити само једно градилиште. Ово је симбол Србије која верује у себе, која планира, ради и гради будућност. А наша дијаспора треба да буде део те будућности — као партнер, промотер, инвеститор и мост Србије са светом”, закључио је министар Милићевић.

„Ово није скуп на коме се само подсећамо ко смо. Ово је место на коме разговарамо шта заједно радимо даље. Желимо да од симболичне везе са дијаспором идемо ка конкретној, организованој и мерљивој сарадњи”, изјавио је Милићевић.

Он је нагласио да је политика Владе Републике Србије и политика коју дефинише председник Александар Вучић усмерена на јачање Србије, очување националног идентитета, мира, стабилности и повезивање нашег народа где год он живео.

„Дијаспора није споредна тема. Дијаспора је један од најважнијих делова нашег националног бића и један од највећих потенцијала будућности Србије”, поручио је министар.

Милићевић је истакао да Србија своје људе у свету не доживљава као госте, већ као део исте националне, културне и државотворне заједнице.

„Ви који сте данас овде нисте гости у Србији. Ви сте своји на своме. Ви представљате ону велику Србију која живи широм света — Србију која чува језик, веру, породицу, обичаје и везу са матицом”, рекао је Милићевић.

Министар је нагласио да је, поред очувања језика, културе и идентитета, један од најважнијих циљева државне политике према дијаспори — повратак.

„Не говоримо о повратку по сваку цену, нити о томе да неко мора да донесе одлуку преко ноћи. Говоримо о томе да је Србија земља у коју свако од вас може да се врати. Земља у којој може да се ради, ствара, подиже породица, покрене посао и види будућност”, поручио је Милићевић.

Он је најавио да ће један од наредних конкретних корака бити озбиљно мапирање потенцијала Србије и потреба локалних самоуправа, како би се оне повезале са знањем, искуством, капиталом и контактима наших људи који живе ван Србије.

„Желимо да знамо шта наше општине и градови могу да понуде нашим људима из дијаспоре као партнерима. Који крај има туристички, пољопривредни, индустријски или технолошки потенцијал. Где постоје могућности за инвестиције, сарадњу, пренос знања, пословно повезивање или повратак”, навео је министар.

Милићевић је најавио и рад на организацији великог пословног форума намењеног пословној дијаспори, повратницима, инвеститорима и свима који желе да буду део развоја Србије.

„Тај форум не сме да буде још једно окупљање ради окупљања. Он мора да има јасан циљ, јасан тајминг и мерљив резултат. Србија данас има шта да понуди. Наши људи у свету имају знање, искуство, контакте, капитал и углед. Наш посао је да те две снаге спојимо”, поручио је Милићевић.

Говорећи о EXPO 2027, министар је истакао да је то прилика да Србија свету покаже шта је постала и куда иде, али и прилика да дијаспора буде један од најважнијих амбасадора модерне Србије.

„Желимо да наши људи широм света говоре о Србији која се гради, развија и отвара нове могућности. EXPO 2027 није само велики догађај — то је слика Србије која верује у своју будућност”, рекао је Милићевић.

Министар је закључио да четврти Сабор показује континуитет и институционалну снагу односа матице и дијаспоре.

„Јединство није само реч. Јединство је рад, поверење и способност да слушамо једни друге. Снага није само у броју. Снага је у знању, организованости и спремности да се окупимо око Србије. Србија не заборавља своју дијаспору. Србија рачуна на своју дијаспору. Србија жели да са својом дијаспором гради будућност”, поручио је Милићевић.

Посебну симболику отварању изложбе даје чињеница да је поставка отворена у години великог јубилеја - 200 година од оснивања Матице српске у Пешти. Мало је познато да је управо Сава Текелија, као доживотни председник Матице српске од 1838. године, одиграо пресудну улогу у њеном развоју и опстанку. Сместивши Матицу српску у новоосновани Текелијанум, решио је њен дугогодишњи проблем смештаја и обезбедио услове за несметан рад најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Матица је у Текелијануму добила своје просторије, али и финансијску подршку за рад, захваљујући чему је ова задужбина постала један од најважнијих центара српске културе крајем XVIII и у првој половини XIX века.

Поставку је отворила председница Покрајинске владе Маја Гојковић, која је истакла да је Матица српска током своје историје окупљала најзначајније ствараоце, научнике и културне посленике, чувајући језик, писмо и духовно наслеђе српског народа, те да и данас остаје симбол знања, просвећености и културног напретка. Она је честитала организаторима изложбе Музеју Војводине и Епархији будимској, на реализацији прве сталне музејске поставке у Текелијануму.

„Зато је обавеза свих нас да наставимо да подржавамо институције које чувају националну културу и историјско памћење. Да стално стварамо услове у којима ће млади моћи да стварају, напредују и у исто време остају верни вредностима знања, рада и одговорности“, рекла је Маја Гојковић.

Присутнима се обратио и митрополит будимски Лукијан, који је подсетио да је Будимпешта вековима била један од најважнијих центара српског духовног, културног и просветног живота, град у којем су настале две институције од непроцењивог значаја за српски народ - Матица српска и Текелијанум.

Осврнувши се на личност Саве Текелије, истакао је да његова задужбина није представљала само кров над главом генерацијама српских ђака и студената, већ и трајну поруку да се будућност једног народа гради кроз образовање, културу и очување духовног идентитета.

Говорећи о називу изложбе „Сеобе се настављају вечно“, митрополит је нагласио да српске сеобе нису биле само миграције и померања становништва, већ непрекидна борба за очување вере, језика, традиције и националног памћења. Он је посебну захвалност упутио Музеју Војводине, ауторкама изложбе и Покрајинској влади, који су препознали значај овог пројекта и подржали његову реализацију.

Кроз архивску грађу, фотографије, документе, портрете и вредне историјске предмете, посетиоци имају прилику да се упознају са најзначајнијим личностима и догађајима који су обележили историју Срба у Мађарској, али и са улогом Текелијанума као једног од најважнијих стубова српског културног и просветног живота ван матице.
Изложбу је реализовао Музеј Војводине, под покровитељством Покрајинска влада АП Војводине и Епархија будимска.

Присутнима се обратила и директорка Музеја Војводине и једна од ауторки поставке Чарна Милинковић, која је, између осталог, рекла:

"Циљ ове поставке није само да нас подсети на славну прошлост, већ да нас запита о нашој садашњости и будућности. Сава Текелија нам је оставио путоказ како се воли своја култура, свој народ, наслеђе и како се улаже у младост. Његов пример задужбинарства остаје трајна лекција о томе да је материјално богатство вредно само онда када постане духовно добро читаве заједнице. Зато користим прилику да се захвалим свим племенитим људима који седе у овој сали, који су својим радом допринели да данас Текелијанум отвара своје ново поглавље. Од данас његова прича почиње још више да се шири, отварајући врата не само за питомце, него и целокупној заједници која не сме добра дела (оних који су нам их оставили као свето наслеђе) да заборави. Овом изложбом приказујемо колико је заједништво подједнако важно и колико је и то узвишена реч, баш као и задужбинарство, те покушајмо да то спојимо и да не дозволимо супротно.“

Посебну пажњу посетилаца привукли су савремени мултимедијални садржаји. Поставка обухвата помоћу вештачке интелигенције „оживљене“ историјске фотографије, као и дигиталну презентацију чувене слике „Сеоба Србаља“ Паје Јовановића, чиме је историјска грађа на модеран и интерактиван начин приближена новим генерацијама. У оквиру изложбе приказују се и кратки видео-прилози под називом „Приче из Текелијанума“, који доносе занимљиве детаље о Сави Текелији, знаменитим Текелијанцима и историји ове институције.

Свечаном отварању присуствовали су Драган Станић, председник Матице српске, Александра Ђуровић, амвбасадорка Србије у Будимпешти, Биљана Гутић-Бјелица, амбасадорка Босне и Херцеговине у Будимпешти, Тијана Бугарски Палковљевић, управница Галерије Матице српске, Јованка Ластић, председница ССМ, Коста Вуковић, директор Српског црквеног музеја у Сентандреји, Пера Ластић, директор Српског института, као и други угледни гости и представници српских институција.

Данас у Текелијануму функционише средњошколски ђачки дом, а под његовим кровом делују и поједине српске институције, организације и цивилна удружења, чиме ова задужбина и даље представља једно од најважнијих средишта српског културног, образовног и друштвеног живота у Мађарској. О раду и очувању Текелијанума брине Епархија будимска, као и Задужбина Саве Текелије, под чијим окриљем ова историјска институција наставља своју мисију.

Отварањем прве сталне музејске поставке Текелијанум је добио нови садржај који може да га додатно позиционира на културној мапи Мађарске и српске дијаспоре, али и да овој велелепној грађевини врати место које јој по историјском, културном и националном значају несумњиво припада.

На тај начин Текелијанум ће бити живо место сусрета, образовања и очувања колективног памћења српског народа, настављајући мисију коју је пре скоро два века започео његов оснивач, Сава Поповић Текелија.

Сава Поповић Текелија (1761–1842) био је један од најзначајнијих српских просветитеља, добротвора и задужбинара. Рођен у Араду, школовао се у Бечу и Пешти, где је 1786. године постао први Србин доктор правних наука.

Као угарски племић, учествовао је у политичком и јавном животу Угарске и српске заједнице, али је највећи траг оставио као велики добротвор. Следећи идеје просветитељства, своје богатство и углед ставио је у службу образовања и културног уздизања српског народа.

Оснивач је Текелијанума, најзначајније српске задужбине у Пешти, и један од највећих добротвора и задужбината. Његово дело обележило је српски културни и просветни живот крајем 18. и у првој половини 19. века. У годинама и вековима који су уследили, личност и дело Саве Текелије постали су узор који су следили многи знаменити задужбинари и добротвори.

Под поруком „Дело које и данас живи“, свечаност је окупила представнике дипломатског кора, државних институција, верских заједница, научно-академске и културне јавности, партнере, сараднике и поштоваоце лика и дела Милутина Миланковића.

Хангар Старог аеродрома представља важан део Миланковићевог мање познатог, али изузетно значајног инжењерског и градитељског опуса. За своје време био је инжењерски подухват светских размера, а данас сведочи о Миланковићевој визији, знању и способности да научну мисао преточи у трајно и функционално дело.

Данас се на месту Хангара Старог аеродрома налази Hangar Food Market, највећи тог типа у региону, концепт који је већ дуго присутан у највећим светским метрополама. Тако је Миланковићев Хангар, чувајући свој историјски и симболички значај, добио нови живот, као место окупљања, сусрета и дружења, потврђујући поруку данашњег догађаја да дело које је настало из визије и знања и даље живи међу људима.

AFI Serbia, као друштвено-одговорна компанија која послује у Србији, препознала је значај очувања културно-научне вредности овог простора. Сарадња са Удружењем Милутин Миланковић усмерена је ка томе да Хангар Старог аеродрома, иако данас има нову функцију, остане препознат као место које чува успомену на једно од важних дела Милутина Миланковића.

Председник Удружења Милутин Миланковић, мр Славко Максимовић, истакао је да откривање спомен-плоче представља важан корак у очувању и преношењу Миланковићевог наслеђа новим генерацијама.

"Милутин Миланковић је био човек који је умео да повеже небо и земљу, космичке законе и грађевинску конструкцију, научну мисао и дело које траје. Иако га свет највише памти по климатским циклусима, Канону осунчавања и доприносу разумевању прошлости и будућности наше планете, не смемо заборавити да је он био и грађевински инжењер изузетне снаге, прецизности и визије. Хангар Старог аеродрома у Београду један је од материјалних трагова тог знања. Ова спомен-плоча није само обележје на једном објекту, већ порука да велика дела морамо чувати, тумачити и предавати младима као доказ да је Србија имала и има умове који припадају свету. Миланковићево дело није само део прошлости. Оно је жива обавеза, инспирација и путоказ будућим генерацијама", изјавио је мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић.

Генерални директор компаније AFI Serbia, г. Адир Ел Ал, нагласио је да компанија препознаје важност очувања наслеђа простора у коме послује и развија своје пројекте.

„Хангар Старог аеродрома је данас место које повезује прошлост, садашњост и будућност. Зато нам је изузетно задовољство што, заједно са Удружењем Милутин Миланковић, доприносимо очувању сећања на дело великог научника и инжењера. Поред реконструкције Хангара Старог аеродрома, компанија AFI Serbia оставила је и сопствени трајни допринос инсталацијом уметничког дела под називом „Celestial Dance of Milutin Milanković“, које симболично повезује науку, уметност, историју и будућност, потврђујући значај очувања културне баштине кроз савремени израз. Верујемо да одржив и одговоран развој подразумева стратешко повезивање наслеђа, савремених потреба и дугорочних инвестиција које обликују будућност“, рекао је г. Адир Ел Ал, CEO компаније AFI Serbia.
Након свечаног откривања спомен-плоче, посетиоци су имали прилику да погледају изложбену поставку посвећену животу, раду и наслеђу Милутина Миланковића.

Удружење Милутин Миланковић ове године обележава 20 година рада посвећеног очувању и промоцији живота и дела Милутина Миланковића. Откривање спомен-плоче на Хангару Старог аеродрома зато представља не само чин сећања, већ и поруку да наслеђе живи онда када се претвара у знање, инспирацију и путоказ за будуће генерације.

Колико овај лет значи и колико је интересовање путника за овај лет по вама, између Торонте и Београда?

“Ја мислим да се ово види овде на првом чек ину. Данас авион готово одлази пун, тако је и у наредним данима, интересовање је одлично. Ја мислим да је требало време да путници прихвате ову реалност и да коначно схвате да се ово дешава. Били смо јако задовољни са одзивом путника и букинзима који долазе."

Који су наредни планови за Ер Србију, да ли планира да прошири летове по Северној Америци и колико знам ова је сезонски лет за сада, шта ће се дешавати са тим за убудуће?

“За сада је то сезонални лет, пратићемо како се одвија ситуација, не само овде, него и у свету са свиме што се дешава. Ми бисмо волели да ово као и у Чикагу и у Њујорку пређе у неки лет који би ишао током целе године, а за друге дестинације увек је лепо чувати тајну, па о томе не бих причао сада."

Дочек првог лета на аеродрому у Торонту окупио је бројне представнике дипломатског, пословног и друштвеног живота. А значај овог догађаја истакао је и амбасадор Републике Србије у Канади.

“Након 34 године имамо поново директну линију између Београда и Торонта на понос свих нас, на понос српске заједнице али то је једна ствар која је веома важна за све породице које ће бити много ближе својим најмилима. Ми се радујемо што у години у којој обележавамо 85 година дипломатских односа и 170 година од рођења Николе Тесле можемо да се похвалимо да имамо поново успостављену директну авио линију између Београда и Торонта и желимо да она буде дуговечна и на понос свим нашим држављанима као и свим Канађанима", каже Стефан Томашевић, амбасадор Републике Србије у Канади.

Посебну симболику овом догађају даје чињеница да је последњи лет из Торонта за Београд пре 34 године обављен управо на исти датум када је данас Ер Србија поново слетела у Канаду.

Интересовање за овај лет било је огромно и ван аеродрома. Лет Ер Србије из Београда ка Торонту био је један од најпрећенијих летова на платформама за праћање авио-саобраћаја, попут Флајт радар, где га је пратило више од 6 милиона људи широм света.

После више од три деценије, директан лет Београд-Торонто спојио је поново Србију и Канаду. Али пре свега, преко Атлантика спојио је породице и пријатеље.

У име издавача обратио се Марко Јелић, председник Друштва пријатеља Алжира, који је истакао да записано остаје и да је значајно што је књига посвећена обичном човеку – Јордану Антићу, заправо великом човеку, који је доприносио изградњи послератног Алжира. Друштву пријатеља Алжира представља велику част што је иницирало и допринело објављивању ове књиге, као још једног печата југословенско-алжирске сарадње. Том приликом истакао је да је ова књига „један од многобројних бисера на огрлици српско-алжирског пријатељства“.

Данило Милић, амбасадор у пензији и африканиста, подсетио је на историјске односе Србије и Алжира, посебно у периоду пре стицања алжирске независности, као и на значај Београда за алжирску историју – од посредовања у преговорима ФЛН-а и Француске, преко војне, медицинске и материјалне помоћи, до подршке Алжиру у Уједињеним нацијама и оквиру Покрета несврстаних. Када је Алжир постао независна држава и када је започела изградња земље, многобројни југословенски стручњаци боравили су у Алжиру, међу њима и Јордан Антић, који је Алжир доживео као своју другу домовину. Током боравка стекао је много пријатеља, једна од његових кћерки рођена је у граду Алжиру, а његова богата архива сведочи о томе колико је Алжир остао важан део његовог живота и интересовања.

Бранислава Милосављевић, преводилац, говорећи о Јордану Антићу, присетила се његове ведрине, људскости и топлине коју је уносио међу људе. Посебно емотивно обраћање односило се на успомене из Алжира почетком седамдесетих година, када је, кроз један спонтано забележен фотографски тренутак, остало сачувано сећање на човека који је својим осмехом и добротом оставио дубок траг међу пријатељима и сарадницима. Истакнуто је да фотографија данас представља много више од успомене – она сведочи о једном времену, пријатељствима и снажним везама насталим далеко од домовине.

Ауторка књиге Милена Антић захвалила је свима који су помогли да ово дело буде објављено. Истакла је да је рад на књизи био изазован и да је подразумевао дугогодишње истраживање. Током рада упознала је велики број заљубљеника у Алжир. Истраживање архивске грађе одвело ју је и у Алжир, где се сусрела са квартовима, улицама, али и зградом и станарима који су некада били комшије и пријатељи њеног оца. На крају, заволела је Алжир, његове градове и људе, који су њеном оцу пружили гостопримство и били му инспирација да своје слободно време посвети упознавању највеће земље Африке.

На крају се присутнима обратио одлазећи амбасадор Алжира, Фатах Махраз, који је захвалио свим пријатељима Алжира који су доприносили унапређењу односа две земље. Осврнуо се на традиционално пријатељство и сарадњу Србије и Алжира још од времена алжирске борбе за национално ослобођење. Истакао је да је време проведено у Србији брзо прошло јер се осећао као код куће, да Алжир и Србија деле исте вредности, да имају сличан менталитет, као и да је заволео Београд и Србију. Додао је да ће, по повратку у Алжир, остати још један амбасадор Србије и да ће Србију и пријатеље Алжира носити у срцу.