Вршац је освојио прво место међу шампионима локалног развоја у категорији "Промоција инвестиција".

Добра пословна клима и одлични услови, које је локална самоуправа понудила инвеститорима, основни су разлози што је Технолоски парк у Вршцу један од најуспешнијих у земљи.

Све парцеле су одавно распродате, две фабрике су већ почеле са радом а у наредне две године би требало да буде изграђено и преосталих шест, што ће отворити око хиљаду нових радних места.

Како се све фабрике у Технолошком парку баве фармацеутском индустријом, захваљујући овом пројекту Вршац је данас и најозбиљнији фармацеутски центар у земљи.

Налед и Радио- телевизија Србије су препознали значај овог пројекта и вршачкој локалној самоуправи доделили јавно признање, у области промоције инвестиција.

Иницијативу Миодрага Бабића, некадашњег директора компаније "Хемофарм", да се у Вршцу изгради Технолошки парк, 2009. године препознала је и Европска унија, која је за овај пројекат издвојила чак 3,5 милиона евра.

Захваљујући тој донацији, Вршчани су инвеститорима понудили компетно опремљено инфраструктурно земљиште. Парцеле су одмах распродате углавном страним фирмама, које се баве делатностима у вези са фармацијом.

Очекује се да ће технолошки парк у потпуности „оживети" у наредне две године, када ту буде радило осам нових фабрика.

Дејан Ивановић, директор производње у "Хемофарму": "Нама је јако драго уколико смо својим примером успели да подстакнемо домаће и стране инвеститоре да улажу у "Технолошки парк Вршац" , који је у непосредној близини и граничи се са производном локацијом компаније "Хемофарм" у Вршцу

За Вршчане је од великог значаја и то што је немачки фармацеутски гигант "Фрезенијус Медикал Кер", нашао интерес да баш у њиховом Технолошком парку гради нову фабрику, вредну 16 милиона евра и тако обезбеди нова радна места за житеље Вршца.

Војислав Бугарски, директор производње компаније "Ферезенијус": "Један од разлога је сигурно и релативно повољна цена земљишта у "Технолошком парку", изузетно добар квалитет инфраструктуре, у који смо имали прилике да се уверимо и у сваком случају, један од врло битних разлога- квалитетна радна снага, обучена радна снага која ће фактички да настави производњу у новим просторима."

Локална самоуправа, која се трудила да створи што повољније услове за привлачење инвеститора, данас је задовољна резултатима.

Чедомир Живковић, председник Општине Вршац : "Огорман је мотив јер нова радна места и нови приходи у граду практично попуњавају буџет нашег града..Некада је износио око осамсто милиона динара, и то не тако давно, а сада износи готово две и по милијарде динара. Практично, градски буџет је сада значајно увећан али мислим да то може да буде и далеко боље, а онда ће то допринети да имамо средстава за унапређење и осталих делатности у Вршцу.".

Интересовање страних компанија за улагање у Вршац не јењава. Зато је планирано проширење технолошког парка, како би се трајно решио проблем незапослености али ће вршчанима за то требати и подршка државе и фондова ЕУ.

О најбољима су, на основу унапред утврђених критеријума за оцењивање, одлучивали чланови жирија у саставу: Весна Дамјанић - Бранковић, Ненад Ј. Ристић и Драган Стојев у име РТС-а и Виолета Јовановић, Милица Стефановић и Иван Радак испред НАЛЕД-а.

Локалне самоуправе су могле да се надмећу у пет категорија конкурса: јавно-приватно партнерство, подршка привреди, промоција инвестиција, реформа администрације и сервис грађана.

Критеријуми оцењивања били су применљивост решења, мерљивост резултата и ефекти, домет решења, однос трошкова и бенефита, као и иновативност.

На конкурс је стигла 31 пријава. Одлучено је да укупно десет општина и градова  има најбоље резултате, односно награде је добило пет шампиона и пет вицешампиона из Србије .

Добитници признања "Шампиони локалног развоја" су локалне самоуправе и тимови који су реформама локалне администрације и применом нових модела и приступа у раду значајно унапредили квалитет живота у локалној заједници и ниво услуга према грађанима, привукли нове инвестиције, успоставили партнерски однос и сарадњу са постојећом привредом, подстакли предузетништво и развој локалне економије.

О 10 најбољих општина биће емитоване ТВ репортаже на програмима Медијског јавног сервиса Србије а више информација о свим лауреатима конкурса "Шампиони локалног ратвоја" можете прочитати овде

Категорија: ЈАВНО - ПРИВАТНО ПАРТНЕРСТВО

1. Општина Беочин
2. Град Смедерево/ "Слободна зона" Смедерево
3. Град Чачак

Беочин: јавно-приватним партнерством до нових инвестиција
Број бодова: 119
Број привредних субјеката: 600                                                                 

У сарадњи са фабриком цемента „Лафарж", општина Беочин формирала је „Бизнис парк" површине 18 хектара, у који су заједничким снагама довели четири инвеститора. Данас раде на инфраструктурном опремању нове индустријске зоне од 25 хектара, пошто у постојећем бизнис парку готово да више нема места.

Смедерево: Тримодални логистички центар
Број бодова: 115
Број привредних субјеката: 4.097                                                              

У партнерству са пет приватних компанија, град Смедерево је формирао јединствени тримодални логистички центар и „Слободну зону" на Дунаву, која инвеститорима нуди идеалан положај на коридорима 7 и 10.  „Слободна зона" заузима територију од 100 хектара а због великог интересовања домаћих и страних инвеститора, Влада Србије донела је решење да буде проширена за још 42 хектара.

Категорија: ПОДРШКА ПРИВРЕДИ

1. Град Нови Сад
2. Град Крушевац
3. Општина Мерошина

Нови Сад: Пословни инкубатор
Број бодова: 116
Број привредних субјеката: 23.970                                                

У партнерству са Факултетом техничких наука, јавним предузећем „Информатика" и Фондом за промоцију инвестиција у Војводини, Нови Сад је успео да 2010. године формира један од ретких успешних пословних инкубатора у нашој земљи. Данас, „Пословни инкубатор" располаже са 800 квадратних метара простора са неопходном инфраструктуром за старт- ап бизнис.  Под кровом инкубатора налази се 8 „старт-ап" компанија, 2 пројекта и две организације. На располагању су им 24 канцеларије, три сале за састанке и друге заједничке просторије.

Крушевац: Буџетски фонд за финансирање активне политике запошљавања
Број бодова: 113
Број привредних субјеката: 5.093                                                                    

Активна политика запошљавања донела је вицешампионску позицију Крушевцу у категорији „Подршка привреди". Кроз субвенционисање камата за предузетнике, подршку запошљавању и јавне радове, град је помогао великом броју фирми да отворе нова радна места и прошире свој бизнис, а многим младим људима да стекну своја прва радна искуства и запослење. Буџетска средства намењена финансирању активне политике запошљавања повећавана су из године у годину тако да су у 2013. износила 48,7 милиона динара.

Град Крушевац је за ове намене годинама издвајао највише средстава од свих градова и општина у Србији, за шта је добио и специјално признање 2011.

Категорија: ПРОМОЦИЈА ИНВЕСТИЦИЈА

1. Општина Вршац
2. Општина Стара Пазова
3. Град Крагујевац

Вршац: Индустријско - технолошки парк
Број бодова: 119
Број привредних субјеката: 2.500  

У општини Вршац налази се најуспешнији индустријско- технолошки парк у Србији. Проактивни и циљани приступ промоцији инвестиција привукао је чак осам инвеститора међу којима су и светски познате, мултинационалне компаније. Због великог интересовања, општина гради нову индустријску зону и отвара врата новим улагањима. Планирано је да у наредних четири до пет година буде запослено око 1.000 људи, а вредност инвестиција износиће око 30 милиона евра.

Стара Пазова: Ефикасношћу општинске управе до нових инвестиција
Број бодова: 101
Број привредних субјеката: 3.620                                                              

Промене које је општина Стара Пазова увела у рад локалне администрације, убрзале су процес издавања грађевинских дозвола и одговарања на упите инвеститора и поставиле нове стандарде у промоцији. Као резултат тога, у овој општини се тренутно реализује седам инвестиција које ће донети 1.670 радних места. Одељење за урбанизам је великим ангажовањем запослених смањило време неопходно за издавање свих неопходних дозвола за изградњу, те сада време потребно за добијање грађевинске дозволе у Старој Пазови износи 45 - 60 дана.

Категорија: РЕФОРМА  АДМИНИСТРАЦИЈЕ

1. Град Ниш
2. Општина Оџаци
3. Град Зрењанин

Град Ниш: Центар за издавање дозвола
Број бодова: 121
Број привредних субјеката: 10.400                                                

Центар за издавање дозвола у Нишу успео је да реши један од највећих проблема у процесу издавања дозвола, а то је умрежавање и координација свих надлежних служби и јавних предузећа. На једном месту, сва физичка и правна лица могу да добију све неопходне информације о могућностима и правилима градње на територији града Ниша и поднесу неопходне захтеве и документацију. До сада, ЦИД је издао 306 грађевинских дозвола, 318 локацијских дозвола и 1.860 информација о локацији.

Општина Оџаци: Модернизацијом администрације до инвестиција
Број бодова: 112
Број привредних субјеката: 258

Мала општина попут Оџака, релативно удаљена од Коридора 10 успела је да значајним унапређењима у раду локалне администрације и подизањем капацитета Канцеларије за локални економски развој у кратком року привуче три велике инвестиције од 20 милиона евра, након вишедеценијске паузе.

Категорија: СЕРВИС ГРАЂАНА

1. Градска општина " Звездара"
2. Општина Књажевац
3. Општина Инђија

Градска општина Звездара: Волонтерски сервис
Број бодова: 135
Број привредних субјеката: 10.275

Локална самоуправа која је на конкурсу добила највећи број бодова, кандидовањем Волонтерског центра показала је како уз минимална улагања, а много добре воље, може да помогне рањивим групама - старима и немоћнима, особама без породичног старања, особама са инвалидитетом, породицама са проблемима, кроз ангажовање волонтера на територији општине свих старости и струка, од 20 до 74 године. Волонтерски центар Звездаре месечно има око 200 корисника. Током прошле године 43 волонтера пружило је 3.000 социјалних услуга и реализовало 6.500 волонтерских сати, што је учинило живот на територији ове општине хуманијим и квалитетнијим за њене најугроженије становнике.

Књажевац: Центар за радно ангажовање младих

Број бодова: 126 Број привредних субјеката: 850

У сарадњи са две омладинске невладине организације, општина Књажевац формирала је Центар за радно ангажовање младих, који је пописао готово 500 особа испод 30 година без сталног запослења и за њих обезбедио јединствену базу података о расположивим радним местима. Такође, омогућено им је да стекну радно искуство у фирмама, локалним институцијама и цивилним организацијама кроз праксу. Током 2013. већ је направљена база од 484 младих којима је потребна помоћ (тај број се непрестано увећава).

Бренд програм Центра је програм радне праксе где корисници стичу право да раде три пута недељно по четири радна сата и за то добију месечну надокнаду од 5.000 динара, која нема карактер зараде.

Свакодневно стижу позиви канцеларија за младе из целе Србије који позивају општину Књажевац да им пренесе искуства Центра за радно ангажовање младих.

Инђија: "Систем 48"
Број бодова: 124
Број привредних субјеката: 2.232

Општина Инђија прва је у Европи увела „Систем 48", који је основа за комуникацију грађана и правних субјеката са локалном самоуправом и јавним предузећима. Грађани путем тог система имају начин да утичу на рад општине, а са друге стране челници локалне самоуправе могу да контролишу рад јавних предузећа и општинских одељења.

Грађанима је довољан један телефонски позив, имејл или СМС порука да пријаве проблем који имају и - у року од 48 сати морају да добију одговор на који начин ће тај проблем бити решен (или ће у том року бити решен). На крају сваке радне недеље општинске власти на основу резултата „Система 48", анализирају рад јавних предузећа и локалне управе, а закључци са састанка су обавезујући. Систем омогућава прецизно бележење ко добија највише пријава, у којим областима, колики је успех у решавању, као и у којим деловима општине има највише проблема.

Специјално признање за допринос локалном економском развоју кроз очување културног наслеђа додељено је центру за културу „Вук Караџић" у Тршићу (град Лозница).                                                

Лозница  је једина кандидовала решење из културе као пример најбоље праксе и показала да традиција, култура и економија могу да иду руку под руку. Зато је комисија одлучила да овом граду за кандидовано решење „Центар за културу Вук Караџић" у Тршићу додели Специјално признање за допринос локалном економском развоју кроз очување културног наслеђа.

Манифестација „Вуков сабор" уписана је у прву Националну листу заштићеног нематеријалног културног наслеђа, као једина манифестација на тој листи, као и на УНЕСКО листу "примера добре праксе". Однос града и ЦК "Вук Караџић" према културном наслеђу и значају културног живота за становништво и посетиоце, допринео је унапређењу квалитета живота у граду и новим могућностима за образовање.

Детаљније о свим локалним самоуправама које су награђене на конкурсу РТС-а и Националне алијансе за развој локалне економије "Шампиони локалног развоја", можете прочитати у овом документу.

Град је добио награду за реформу у раду центра за издавање грађевинских дозвола.

На издавање грађевинске дозволе у Нишу се у просеку чекало годину дана. Сада је тај рок скраћен на 45 дана. Све то захваљујући просторији од 30 квадрата у којој је смештен Центар за издавање грађевинских дозвола. Ту су обједињено основне грађанске службе, катастар и службе за документацију из водовода, топлане, дистрибуције и Телекома.

Родољуб Михајловић, начелник Управе за планирање и изградњу каже да странка доласком на шалтер не мора да пише и саставља молбе, већ попуњава образац уз помоћ службеника, који су стручни и спремни да помогну и да такав захтев упути у року од пет до десет минута.

Већина грађана каже да је сада све много брже и да све завршава на једном месту, међутим и даље постаје предмети које није лако решити.

Да све може много брже, показује пример фабрике "Џонсон електрик", која је све потребне дозволе у Нишу добила за само три дана.

"Ниш је за овај Центар преузео искуства из Данске и то су урадили одлично. Сад се и друге локалне самоуправе угледају на Ниш и имаће шта да науче", каже Иван Радак, НАЛЕД.

Центар за издавање дозвола у Нишу отворен је пре тачно две године. Европска унија и град Ниш у тај пројекат су уложили око 150.000 евра.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588

Локалне самоупураве конкурисале су за титулу шампиона у областима промоције инвестиција, реформе администрације, квалитета сервиса грађана, подршке привреди и јавно- приватног партнерства.

Жири, који се састојао од по три представника из Наледа и РТС-а, је на основу примењивости, иновативности и односа трошкова и бенефита, донео одлуку о најбољима.

Беочин и Смедерево су шампион и вицешампион у категорији Јавно -приватног партнерства. Нови Сад и Крушевац имају најбољу подршку привреди. Вршац и Стара Пазова су најбоље промовисали инвестиције. Ниш и Оџаци су најбоље реформисали администрацију, док су шампион и вицешампион општина Звездара и Књажевац у категорији Сервиса грађана. Лозница је добила нпосебну награду- за допринос развоју кроз очување културног наслеђа.

Чланови жирија у име РТС- а били су искусни уредници и новинари : Весна Дамјанић Бранковић, Ненад Ј. Ристић и Драган Стојев. Правилник националног конкурса "Шампиони локалног развоја" имао је јасне критеријуме којима су се водили чланови жирија код оцењивања.

Њихов задатак-мисија је и промовисање општина-  десет најбољих локалних самоуправа упознаће и гледаоци РТС- а, кроз  појединачне ТВ репортаже, које ће бити емитоване на програму Медијског јавног сервиса Србије.

Ненад Ј. Ристић, уредник у РТС-у : "Овакви конкурси не смеју сами себи да буду циљ већ подстрек, да се ради брже и више и боље када је реч о реформисању локалних самоуправа и локалних заједница.То је управо и циљ Медијског јавног сервиса- да укаже и на лоше али и на добре примере и на основу оваквог једног конкурса да покаже и другима како и шта треба да чине, како би унапредили живот локалне заједнице што свеобухватније."

Владан Атанасијевић, члан УО Налед-а : "Имамо десет локалних самоуправа које смо препознали да су направиле битан искорак у решавању и оптимизацији локалне администрације и привлачење страних инвестиција чиме показујемо да препознајемо све напоре оних малих људи који свакодневно вредно раде свој посао."

Национална алијанса за развој локалне економије је, овом приликом прогласила и реформаторе године- признања су додељена.министру економије Саши Радуловићу и шефу пореске управе Ивану Симичу.

На конкурс за шампионе и вицешампионе пријавиле су се oпштине и градови који предњаче у две категорије - привлачењу страних инвестиција и ефикасним сервисима.

Конкуришу, међутим, и неке мање развијене општине, попут Мерошине, Тутина, Куршумлије, Нове Вароши, које желе да буду пожељна места за живот и рад.

Извршни директор НАЛЕД-а Виолета Јовановић каже да су све пријаве које су послате стигле на време и да су у складу с пропозицијама конкурса.

"Ми смо прелиминарно проверили и оне испуњавају све захтеве које смо поставили. Ми смо их сврстали у пет прописаних категорија с тим да је највише пријава стигло у категорији сервис грађана", рекла је Јовановићева.

На жирију, који је кредибилан и који укључује представнике НАЛЕД-а, јавног сервиса и релевантних партнера, је да погледају апликације и евентуалне посете терену и да утврде истинитост свих тврдњи које су наведене, објаснила је Јовановићева.

Уредник РТС-а и члан жирија Ненад Ристић каже да у последњих 20 година, и поред свих лоших оцена, има извесних помака.

"Ми као део жирија, а и људи запослени у РТС-у, управо видимо нашу мисију да објаснимо све оно што би требало да учине да би сутра биле и ефикасније на плану администрације, много продуктивније на плану инвестиција и свега оног што чини живот једне локалне самоуправе", рекао је Ристић.

Жири ће на основу критеријума попут примењивости и домета решења, мерљивости резултата, иновативности и односа трошкова и бенефита, донети одлуку већ до краја године.

Циљ конкурса је да препозна и промовише примере најбоље праксе у раду локалних самоуправа, како би и друге општине и градови у Србији били подстакнути да  побољшају  привредни амбијент у својим животним срединама и унапреде квалитет живота и рада својих грађана.

Конкурс је отворен од 14. новембра до 3. децембра 2013. године.

На конкурсу "Шампиони локалног развоја" ће бити изабрано укупно десет општина и градова - пет шампиона и пет вицешампиона, који су реформама локалне администрације и применом нових модела и приступа у раду значајно унапредили квалитет живота у локалној заједници и ниво услуга према грађанима, привукли нове инвестиције, успоставили партнерски однос и сарадњу са постојећом привредом, подстакли предузетништво и развој локалне економије.

Право учешћа на конкурсу имају све локалне самоуправе у Србији.

Категорије :

1. Промоција инвестиција

2. Реформа администрације

3. Сервис грађана

4. Подршка привреди

5. Јавно-приватно партнерство

Подношењем пријаве на предвиђеном обрасцу  и пратеће документације (фотографије, споразуми/ уговори,  извештаји итд) локалне самоуправе могу да конкуришу само за једну од укупно пет понуђених  категорија.

Пријаве и пратећу документацију треба доставити електронским путем на office@naled-serbia.org  или поштом на адресу НАЛЕД-а (Македонска 30/VII, Београд) најкасније до 3. децембра 2013.

Пријава ће се сматрати комплетном ако садржи формулар са основним подацима о општини и описом решења које локална самоуправа кандидује, као и додатну документацију која доказује испуњеност критеријума за оцењивање. Само комплетне и благовремено поднете пријаве ће бити узете у разматрање.

Одлуку о десет најбољих решења донеће шесточлана комисија, сачињена од представника РТС-а и НАЛЕД-а.

Критеријуми оцењивања

Комисија ће оцењивати предложена решења на основу пет унапред задатих критеријума на скали од 1 (најнижа оцена) до 5 (највиша оцена). Максималан број поена који једна општина може да освоји износи 25.

1. ПРИМЕНЉИВОСТ  РЕШЕЊА
Да ли предложено решење може да се примени у другим локалним самоуправама?

2. МЕРЉИВОСТ РЕЗУЛТАТА И ЕФЕКТИ
Како мерите резултате и какви су конкретни ефекти спроведеног решења?

3. ДОМЕТ РЕШЕЊА
На колико људи / привредних субјеката утиче предложено решење и на који начин?

4. ОДНОС ТРОШКОВА И БЕНЕФИТА
Да ли бенефити од увођења решења превазилазе трошкове?

5. ИНОВАТИВНОСТ
Колико је решење оригинално, да ли уводи сасвим нову праксу у рад локалних самоуправа?

На конкурсу ће бити изабрано укупно десет општина и градова, који су реформама локалне администрације и применом нових модела и приступа у раду значајно унапредили квалитет живота у локалној заједници и ниво услуга према грађанима, привукли нове инвестиције, успоставили партнерски однос и сарадњу са постојећом привредом, подстакли предузетништво и развој локалне економије.

Десет најбољих локалних самоуправа (по одлуци чланова комисије овог конкурса) биће представљене грађаним Србије у виду ТВ репортажа на програмима медијског система Радио-телевизије Србије.

Право учешћа на конкурсу имају све локалне самоуправе у Србији.

Конкурс је отворен од 14. до 25. новембра 2013. године.

Категорије :

1. Промоција инвестиција

2. Реформа администрације

3. Сервис грађана

4. Подршка привреди

5. Јавно-приватно партнерство

Подношењем пријаве на предвиђеном обрасцу и пратеће документације (фотографије, споразуми/ уговори,  извештаји итд) локалне самоуправе могу да конкуришу само за једну од укупно пет понуђених  категорија.

Пријаве и пратећу документацију треба доставити електронским путем на office@naled-serbia.org  или поштом на адресу НАЛЕД-а (Македонска 30/VII, Београд) најкасније до 25. новембра 2013.

Пријава ће се сматрати комплетном ако садржи формулар са основним подацима о општини и описом решења које локална самоуправа кандидује, као и додатну документацију која доказује испуњеност критеријума за оцењивање. Само комплетне и благовремено поднете пријаве ће бити узете у разматрање.

Одлуку о десет најбољих решења донеће шесточлана комисија, сачињена од представника РТС-а и НАЛЕД-а.

Критеријуми оцењивања

Комисија ће оцењивати предложена решења на основу пет унапред задатих критеријума на скали од 1 (најнижа оцена) до 5 (највиша оцена). Максималан број поена који једна општина може да освоји износи 25.

1. ПРИМЕНЉИВОСТ  РЕШЕЊА
Да ли предложено решење може да се примени у другим локалним самоуправама?

2. МЕРЉИВОСТ РЕЗУЛТАТА И ЕФЕКТИ
Како мерите резултате и какви су конкретни ефекти спроведеног решења?

3. ДОМЕТ РЕШЕЊА
На колико људи / привредних субјеката утиче предложено решење и на који начин?

4. ОДНОС ТРОШКОВА И БЕНЕФИТА
Да ли бенефити од увођења решења превазилазе трошкове?

5. ИНОВАТИВНОСТ
Колико је решење оригинално, да ли уводи сасвим нову праксу у рад локалних самоуправа?

На конкурсу ће бити изабрано укупно десет општина и градова, који су реформама локалне администрације и применом нових модела и приступа у раду значајно унапредили квалитет живота у локалној заједници и ниво услуга према грађанима, привукли нове инвестиције, успоставили партнерски однос и сарадњу са постојећом привредом, подстакли предузетништво и развој локалне економије.

Десет најбољих локалних самоуправа (по одлуци чланова комисије овог конкурса) биће представљене грађаним Србије у виду ТВ репортажа на програмима медијског система Радио-телевизије Србије.