РТС :: Радио https://www.rts.rs/radio/rss.html Заједничка понуда свих програма Радио Београда, актуелне вести, слушане емисије, репортаже и интервјуи, свакодневно на све три мреже Јавног сервиса РТС-а sr https://www.rts.rs/img/logo.png РТС :: Радио https://www.rts.rs/radio/rss.html Звук испод – Експериментална електронска сцена Нирнберга https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014239/zvuk-ispod--eksperimentalna-elektronska-scena-nirnberga.html Усредсредићемо се на издања једне дискографске куће, Otomatik Muziek, која је активно издавала музику локалних и интернационалних стваралаца до 2024. године. Нирнберг, централни град историјске покрајине Средња Франконија, који се у у границама данашње Баварске издваја по својој социјалдемократској оријентацији, ипак није успео да сачува своју разноврсну експерименталну сцену пред доминантним налетом техна, IDM-а, и другим занатско-комерцијалним приступима музичкој продукцији.

У емисији ћемо се зато обратити одабраним радовима Флоријана фон Амелна, Филипа Хагера, Франца Јозефа Капута и Феликса Флоријана Тетлофа у којима доминирају инвентивнији музички гестови и промишљања односа према филму и поп култури, граду као физичком и култур-специфичном простору, према другим сценама у Немачкој и природним феноменима, односно према тековинма неолибаралног капитализма.

Ауторка Марија Балубџић

 

]]> Thu, 6 Aug 2026 14:26:35 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014239/zvuk-ispod--eksperimentalna-elektronska-scena-nirnberga.html Пол Лемерл: Рани византијски хуманизам (1) https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014231/pol-lemerl-rani-vizantijski-humanizam-1.html У емисији Имагинарна едиција, од понедељка 10. до петка 14. августа, можете слушати делове текста француског историчара Пола Лемерла „Рани византијски хуманизам”. Пол Лемерл један је од оних савесних историчара који не води превише рачуна о учинцима које производи његово писање, те је у неким деоницама његов текст густ, можда оптерећен подацима, недовољно комуникативан. С друге стране, минуциозност с којом чита старе списе, темељитост његових истраживања и утемељеност тумачења потпуно потиру некомуникативност текста и то у толикој мери да када се радознали читалац или радознали слушалац навикне на његов израз текст, неочекивано, постаје узбудљиво кретање кроз догађаје од пре хиљаду, или пре седамсто година. Заправо, када пратимо Лемерлов текст остајемо без речи пред богатством мотива и перспектива за које смо веровали да су давно изгубљени. Утолико је Лемерлов текст о Византији и својеврстан археолошки рад који на основу неколико детаља, на основу угаоног камена који је под земљом стајао хиљаду годину, успева да реконструише читаву кућу.

Говорећи о другом византијском хуманизму из доба Палеолога, од XIII до XV века, Лемерл реконструише запостављену византијску културну грађевину која се, у то доба, носи и са богатом арапском културом, све до узајамног прожимања које обликује драгоцене синтезе и у наслеђе нам оставља непроцењив материјал. У средишту Лемерловог истраживања јесте својеврсни прекид с културом Западног римског царства, из перспективе пре свега раскида са старогрчким језиком, те поновног "проналажења" грчког. Истовремено, овај историчар разбија неколико митова – или, блаже речено, неутемељених представа – о томе како долази до оживљавања грчког усред потпуне доминације латинског језика.

И не само то. Кроз причу о језику ваја се и прича о томе како су византијски цареви градили културни Константонопољ, како су се бринули о образовању, како су установљавали библиотеке, с каквом су страшћу скупљали књиге широм познатог света. Утолико се Лемерл спушта до самог Јустинијана, његовог законика, као и до царева који су дошли после њега и Византију начинили средиштем европске културе. У свему томе прича о значају превођења није на последњем месту. Узмемо ли у обзир данашњу помаму за преводитељским услугама вештачке интелигенције – која, да не буде забуне, разара смисао превођења и наноси неупоредиво више штете него што доприноси умећу превођења – овај Лемерлов текст о цивилизацији која је бујала пре хиљаду, или седамсто година, показује не само темељитост, већ и неочекивану свежини која се дотиче управо времена у којем живимо.

Књигу Пола Лемерла објавиће издавач „Карпос” из Лознице.

С француског превела Милица Рашић
Читао је Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић

 

]]> Thu, 6 Aug 2026 14:27:18 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014231/pol-lemerl-rani-vizantijski-humanizam-1.html Жене у музици – Франциска Флајшандерл https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014112/zene-u-muzici--franciska-flajsanderl.html Представљамо вам Франциску Флајшандерл, аустријску инструменталисткињу и истраживачицу у области историјски информисаног извођења, рођену 1983. године у Линцу. У средишту њеног уметничког и научног рада налази се псалтеријум, жичани инструмент из породице цимбала, који је имао значајно место у италијанској музичкој пракси прве половине осамнаестог века. Слушаћете одабране нумере са албума Solo un salterio – Само један псалтеријум, који је 2025. године објавила издавачка кућа Note One. Реч је о првом албуму у целини посвећеном солистичкој музици за барокни псалтеријум, на којем су забележена премијерна извођења композиција које ћете чути. Издање је настало као резултат вишегодишњег истраживања Франциске Флајшандерл посвећеног историји, репертоару и извођачким техникама овог готово заборављеног инструмента. Његов наслов истовремено упућује и на сведену извођачку поставку и наговештава својеврсну звучну игру: премда слушамо само један инструмент, богатство његових боја и разноврсност техника свирања стварају утисак знатно ширег звучног простора.

Студије цимбала Флајшандерлова је завршила у Линцу, а потом је на Музичкој академији у Базелу магистрирала савремену камерну музику. У првој фази каријере била је усмерена на савремену и импровизовану музику. Између 2008. и 2015. године истраживала је и проширивала звучне и извођачке могућности цимбала, развијајући истовремено начине записивања нових техника свирања. Премијерно је извела приближно тридесет композиција написаних за њу, а сарађивала је и са Ђерђом Куртагом, изводећи транскрипције његових дела.

Прекретницу у њеном уметничком раду означила је 2014. година, када је набавила барокни псалтеријум и посветила се проучавању његове историје, репертоара и извођачких техника. Истражујући италијанске архиве, библиотеке и музеје, пронашла је бројне рукописе и историјске податке који потврђују да псалтеријум у доба барока није био тек егзотичан или маргиналан инструмент, већ важан део италијанске музичке праксе. Овај псалтеријум је 1725. године у Риму израдио градитељ музичких инструмената Микеле Барби, а Флајшандерлова примењује три историјски документована начина свирања: ударање жица помоћу две мале палице, њихово трзање ноктима и јагодицама прстију, као и свирање посебним плектрумима причвршћеним за металне прстенове на прстима. Смењивањем ових техника она открива богатство звучних боја псалтеријума: од јасног, блиставог и готово перкусивног тона до нежног и присног звука који подсећа на харфу.

У области ране музике усавршавала се у Scholi Cantorum у Базелу, а 2021. године докторирала је на Универзитету у Лајдену. Њена дисертација представља прву свеобухватну студију историје, репертоара и начина свирања италијанског псалтеријума у осамнаестом веку. Тиме је учврстила свој углед једне од водећих светских интерпретаторки и познавалаца овог инструмента. Наступа широм Европе и Америке, одржава предавања и мајсторске курсеве и сарађује са угледним ансамблима, међу којима су Академија за стару музику из Берлина, Il Pomo d’Oro и бечки Concentus Musicus. Основала је ансамбл за рану музику Il Dolce Conforto, а педагошким радом се бави на Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу, где предаје псалтеријум.

Године 2025. Франциска Флајшандерл је изабрана за амбасадорку Европског Дана ране музике, манифестације која се сваке године обележава 21. марта, на први дан пролећа и на дан рођења Јохана Себастијана Баха.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

 

]]> Thu, 6 Aug 2026 12:32:48 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014112/zene-u-muzici--franciska-flajsanderl.html Пијанизми Балкана – Ивана Гаврић https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014342/pijanizmi-balkana--ivana-gavric.html Уметнички портрет ове босанско-херцеговачке пијанисткиње стациониране у Великој Британији скицирамо њеним интерпретацијама дела Јозефа Хајдна, Фредерика Шопена и Едварда Грига. Животно и професионално измештање бројних пијаниста потеклих са простора Балкана у земље Западног света, најчешће се аргументује прагматичним разлозима који откривају више или мање изражену културну инфериорност матичног поднебља, недовољно еманципованог да би класичним извођачима омогућио пуни замах каријера. Уколико се овој чињеници додају лоше артикулисане културне политике у домену развоја локалних уметничких сцена, те у низу фактора релативно слаба културна размена између балканских земаља вековима условљена бројним политичким разлозима, добија се слика у којој Балкан свој идентитет „европског Другог” – као прелазног простора између Европе и Оријента – не дугује само такозваној симболичкој географији и политичким стереотипима пласираним из ракурса развијеног Запада, већ умногоме тај идентитет и сам одржава. Вишевековно османско културно залеђе које је – као заједничко свим балканским земљама, оставило своје трагове на спољној рецепцији овог подручја као „полуевропског” или чак „неевропског” – већ је прилично историјски удаљено, да би након дугог процеса просвећења и европеизације балканских друштава кроз 19. и 20. век, у савременом тренутку могло бити одређујући фактор. Пре би се наведеним аргументима могло додати да је економска заосталост балканских држава у односу на западну Европу један од кључних услова који консеквентно стварају разлике на различитим пољима – па и у могућностима да се културни екосистем као спрега продукцијских и потрошачких потенцијала културних садржаја оствари у капацитету какав је стандаризован на Западу. Ове, свакако опште познате чињенице, као једну од консеквенци имају управо одлив бројних талената који се већ одавно потврђује као трансгенерацијска реалност, својеврстан континуитет који у не малом броју индивидуалних случајева завршава идентитетским трансформацијама, па се тако често (као што смо испратили и у претходним емисијама) поједини пијанисти у својим официјелним биографијама одређују као српско-аустријски, бугарско-француски или рецимо турско-немачки...

Статус уметничке дијаспоре у пракси је више питање индивидуалних потреба самих експонената да одрже професионалне везе са земљом рођења, а мање институционалних – у коначници, државних – стратегија стварања јачих веза са уметницима који тек у ретким позитивним примерима добијају статус „културних амбасадора” матичних земаља у иностранству. Као једна од последица таквог односа према уметницима који живе и стварају изван граница домовине, појављује се заборав, па њихова афирмација у свету често постаје невидљива из перспективе матичних средина.

Једна од пијанисткиња потеклих из некадашње Југоаславије, односно из Сарајева, а која је још пре више од три деценије животно и професионално усидрење пронашла у Великој Британији јесте босанско-херцеговачка или како се данас идентификује – британска пијанисткиња Ивана Гаврић. У жељи да у циклусу Пијанизми Балкана пажњу посветимо и овде мање познатим уметницима који су остварили запажене каријере на удаљеним меридијанима, у емисији ћемо портрет Иване Гаврић, изузетне појаве на савременој пијанистичкој сцени, осветлити њеним интерпретацијама дела Хајдна, Шопена и Грига које репродукујемо из дискографског опуса пијанисткиње.

Рођена 1980. у Сарајеву у музичкој породици, Ивана Гаврић је клавир почела да учи са шест година код Розалије Лукас и Фериде Мушановић. Ипак, како истиче, међу најзаслужнијима за њен музички развој била је њена мајка, и сама професорка клавира, те некадашња ученица чувене Матусје Блум, педагога који је у деценијама након Другог светског рата обликовала такозвану сарајевску пијанистичку школу. Тако је и Ивана још у раном периоду школовања добила прилику за сусрет са Матусјом Блум, тада већ у позним годинама живота, наводећи да јој је у сећању остало да је била „врло строга, али и да је час био веома успешан”. У вихору рата, 1992. године са породицом одлази у Лондон где наставља музичко образовање, најпре на Џуниор Гилдхол школи за музику код земљакиње Аиде Мухаремагић-Гаврилов, те код Џимија Гиба, а потом студира у Кембриџу и на Краљвском музичком колеџу у класи Нила Имелмана. Наводећи да је школовање код ових педагога било одлучујуће за почетак њене професионалне каријере, Ивана Гаврић је афирмацију почела да стиче пре свега захваљујући изузетно наклоњеним оценама критике, а не уобичајеним путем, преко пијанистичких такмичења, мада треба поменути да је била лауреат годишње награде коју Гилдхол додељује најперспективнијим младим извођачима. Солистички деби имала је још за време студија, 1997. године у Ројал Алберт холу, али преломи догађај био је реситал у Вигмор холу 2010. године те концерт са Краљевским филхармонијским оркестром са којим је, поново у Ројал Алберт холу, извела Бетовенов Пети клавирски концерт пред близу шест хиљада слушалаца. Ови наступи отварају јој врата бројним ангажманима широм Британије, Европе и света, како сарадњама са оркестрима тако и са другим музичарима у различитим камерним саставима. Мада окренута широком репертоару који укључује и савремену музику, посебне похвале Ивана Гаврић стекла је својим тумачењима музике Јаначека, Листа, Шуберта и Едварда Грига чија је клавирска дела забележила и на два албума, један у издању лејбла Чемпс Хил Рекордс 2013, односно други 2025. године за Сигнум Калсикс. Са овог албума насловљеног Throwback to Dance слушаћете њено бриљантно извођење Григове Холберг свите, опус 40.

„Тешко је замислити иједног заљубљеника у клавир који се не би радовао да чује уметнички зрело свирање Иване Гаврић – било да њиме призива плес или певање, или једноставно – ствара музику у свом јединственом, непоновљивом стилу”, речи су којима је критичар часописа „Грамофон” описао сопствени утисак извођачким умећем ове пијанисткиње.

Осим на британским сценама, попут Вигмор, Алберт и Ројал фестивал хола или Барбикан центра, Ивана Гаврић се до данас представила и у значајнијим европским дворанама попут берлинског Концертхауса и луцернског Културно-концертног центра, али и у Кини, Канади и Јапану. Сцену је делила и са Стокхолмском краљевском филхармонијом, Оркестром Аурора, Саутбенк симфонијом и бројним другима, а музицирала је и у камерним саставима међу којима се издвајају сарадња са познатим норвешким ансамблом Трондхајм Солисти, те са Максимом Венгеровим у оквиру серијала Live Music Now у Лондону. Ову разгранату концертну праксу, Ивана Гаврић од 2010. године допуњује и дискографском продукцијом, реализујући до данас укупно шест албума. од којих пет солистичких, и један са камерном музиком. Дебитантским компакт-диском насловљеним In the Mists направила је сензацију, освојивши награду Нови извођач године часописа „BBC Music Magazinе” за, како је наведено, „свирање изванредног калибра”. На овом албуму била су дела Јаначека, Шуберта, Листа и Прокофјева, да би на наредним, пијанисткиња круг композитора проширила именима Мориса Равела (снимивши његов Купренов гроб који је Би-Би-Си Магазин назвао драгуљем класичне дискографије оценивши га са пет звездица), потом Едварда Грига бележећи већину клавирске музике норвешког романтичара који је пијанисткињи донео Награду Григовог друштва за албум 2015. године, затим дела појединих британских стваралаца, као и Фредерика Шопена чије је минијатуре објавила 2017. за Едишн класикс.

Иако је највећи део живота провела као натурализована Британка, Ивана Гаврић с поносом истиче своје сарајевско порекло и често га наглашава у својој биографији. Како је у једном интервјуу за сарајевски радио истакла: „Сарајево је дио мог идентитета – хумор, топлина и гостопримство људи, природа и храна. Све то носим са собом. Довела сам и своју дјецу да упознају град, Башчаршију и жичару, а посебно им је била емотивна посјета школама у којима је предавала моја мајка, пијанисткиња и педагог Зринка Гаврић”. Професионалне везе са родним градом Ивана је до данас одржавала спорадично, вративши се у Сарајево 2018, након дужег одсуства, а поводом концерта са Сарајевском филхармонијом, те касније исте године и поводом покретања Меморијала Матусје Блум. Повезаност са Сарајевом, односно са Босном, Ивана Гаврић је пренела и у саму уметничку праксу, реализујући 2019. године за Рубикон класикс тематски албум насловљен Origins на којем централно место заузима Хајднов Концерт за клавир у Де-дуру у чијем је финалу – како поједини музиколози сматрају – композитор уместо мађарских – пре стилизовао балканске, вероватно босанске или хрватске народне мелодије, док остала дела представљају омаже различитих аутора Јозефу Хајдну, али и самом фолклору као таквом. Овим албумом пијанисткиња је желела да, наиме, истакне „разнолико, мултикултурално наслеђе свог родног града спајањем класичне музике са регионалним народним мелодијама”, па тако издање заокружује обрада познате сарајевске песме Кад ја пођох на бембашу начињена у барокном маниру. И ови снимци сведоче о високим квалитетима пијанизма Иване Гаврић који се одликује лирским изразом као базом из које она формира изразито колористичан клавирски звук. Кристална прозирност њених фраза остварена је меким тонским тушеом и елеганцијом која се у естетским релацијама уклапа у највише стандарде савременог клавирског извођаштва, доносећи и свежину, и неодољиви занос.

Аутор емисије: Стефан Цветковић

]]> Thu, 6 Aug 2026 16:18:42 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014342/pijanizmi-balkana--ivana-gavric.html Чарлс Берни и путовање кроз музику https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014263/carls-berni-i-putovanje-kroz-muziku.html У другој емисији циклуса који посвећујемо енглеском историчару музике, критичару, путописцу и композитору Чарлсу Бернију, поводом 300. годишњице његовог рођења, слушаћете дела Антонија Безоција, Ђованија Батисте Самартинија и Ђузепа Тартинија. На путовању на којем је посетио Француску и Италију, Берни је кренуо у јуну 1770. године, са основним циљем да прикупи материјал за своје животно дело, Историју музике, чија ће четири тома објављивати од 1776. до 1789. године. На овом путу Берни је пратио добро утабану стазу такозваних „великих тура” (гранд тоур), односно обиласка европског континента, а пре свега Италије, карактеристичних за британску аристократију, која су већ била добро документована бројним путописним делима. Берни на почетку своје приповести примећује како сви ови путописи у први план стављају ликовне уметности, док су информације о музици непостојеће, иако је, по његовом мишљењу, Италија давно изгубила примат у сликарству, скулптури и архитектури, док је још увек остала водећа музичка сила. Берни се, притом, отворено сврставао у заговорнике модерног италијанског музичког израза, проистеклог из галантног стила, те не чуди што је за њега Француска тек успутна сатница на путу ка центрима попут Милана, Венеције и Напуља.

Бернијево одушевљење италијанском музиком први пут ће се оваплотити приликом посете Торину, где је присуствовао концертима капеле Савојског двора. Поред капелмајстора Гаетана Пуњанија, кога је познавао из Лондона, Берни се сусрео са браћом Безоци, Антонијом и Алесандром, виртуозима на обои и флаути, као гост у њиховом дому. Берни посебно истиче идиосинкратичност њиховог израза, прилагођеног овим дувачким инструментима, те деликатност и рафинираност мелодике која је у првом плану њихових солистичких дела.

Централна личност музичког живота у Милану коју је Берни сусрео био је Ђовани Батиста Самартини, чијим извођењима вокално-инструменталне музике је присуствовао и са којим се и лично упознао, на препоруку Феличеа Ђардинија, италијанског композитора активног у Лондону. Берни је у свом путопису представио седамдесетогодишњег Самартинија као плодног композитора, иза кога стоји небројено опуса црквене музике, али чија инспирација упркос томе не јењава. Посебно је истакао оригиналност Самартинијевих инструменталних ставова, као „пуне духа и ватре”, док је критиковао Самартинијеву склоност да своја дела засити ставовима изразито брзог темпа, што по Бернијевом мишљењу може изморити како извођаче, тако и публику.

Свој долазак у Падову Берни је планирао, пре свега, да би се упознао са виолинистом и композитором Ђузепеом Тартинијем, који је у овом италијанском граду са прекидима боравио од двадесетих година 18. века и где су га зарад усавршавања посећивали ученици виолине из читаве Европе. Међутим, седамдесетседмогодишњи Тартини преминуо је крајем фебруара 1770. године, мање од пет месеци пре Бернијевог доласка. Берни је имао прилику да посети његову кућу, његов гроб, као и да оствари увид у његову заоставштину. Тартинијева уметност била је предмет његових разговора са интелектуалцима и љубитељима музике у Падови, а упознао се и са његовим учеником и – како наводи – наследником, виолинистом Ђулијом Менегинијем, познатијим као Тромба, који му је извео одређена Тартинијева дела из рукописа. Представљајући Тартинија као композитора непресушне инвенције, оригиналне маштовите мелодике и ученог, но ипак приступачног хармонског језика, Берни је искористио прилику да у свом путопису да и биографију композитора, нотирајући његово рођење у Пирану, 1692. године, његову посвећеност служби у базилици у Падови, преданост теоријском и педагошким раду, те потцртавајући његове везе са водећим виолинистима Европе тог доба. Није пропуштена ни чувена анегдота о настанку Тартинијеве Сонате „Ђавољи трилер”, коју је композитор наводно записао након сна у којем му се, као њен извођач, указао ђаво. Сам Тартини је савременицима ову причу сместио у 1713, иако су данашњи стручњаци склони да ову сонату, објављену тек 1798. године, виде као део композиторовог зрелог израза, премештајући је у четрдесете године 18. века.

Аутор Срђан Атанасовски.

]]> Thu, 6 Aug 2026 14:22:11 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014263/carls-berni-i-putovanje-kroz-muziku.html Дивна Вуксановић: Роботика и вештачка интелигенција у савременом позоришту (1) https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014184/divna-vuksanovic-robotika-i-vestacka-inteligencija-u-savremenom-pozoristu-1.html У емисији Студије и огледи, у понедељак, 10. и уторак, 11. августа, можете слушати текст Дивне Вуксановић „Роботика и вештачка интелигенција у савременом позоришту”. Ауторка истражује естетичке, онтолошке и друштвене импликације примене роботике и вештачке интелигенције (AI) у савременој позоришној пракси. У раду се успоставља дијахронијски пресек који повезује антички механизам deus ex machina, барокни дворски театар спектакла и историјске моделе дисциплиновања тела (катакали, но театар, Мејерхољдова биомеханика, Крејгова надмарионета) са савременим роботским и кибернетичким перформансима Стеларка, Оризе Хирате и Хирошија Ишигура. Дивна Вуксановић анализира пројекте генеративне вештачке интелигенције (THEaiTRE, опера I Am Alan Turing), указујући на прелазак AI-система из статуса сценског реквизита у домен аутономног драмског и креативног партнера. Разматрајући концепте дистрибуиране креативности, као и ефекте сценског присуства без субјективног искуства, она детектује парадоксални повратак ритуалним облицима позоришта, где извођач функционише као медијум поретка значења, а не као субјект извођења. Најзад, кроз призму Критичке теорије друштва Адорна и Хоркхајмера, у чланку се проблематизује позиција AI-театра унутар дигиталног капитализма. Ауторка, у том смислу, упозорава на опасност од алгоритамске стандардизације и успостављања „естетике предвидљивости“, а насупрот авангардном естетском ризику, указујући на то да је реч о дијалектичком процесу који се нужно отвара према ширим питањима културе, моћи и друштвене организације савременог света.

Текст чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

 

 

 

]]> Thu, 6 Aug 2026 13:46:21 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014184/divna-vuksanovic-robotika-i-vestacka-inteligencija-u-savremenom-pozoristu-1.html Дивна Вуксановић: Роботика и вештачка интелигенција у савременом позоришту (2) https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014214/divna-vuksanovic-robotika-i-vestacka-inteligencija-u-savremenom-pozoristu-2.html У емисији Студије и огледи, у понедељак, 10. и уторак, 11. августа, можете слушати текст Дивне Вуксановић „Роботика и вештачка интелигенција у савременом позоришту”. Ауторка истражује естетичке, онтолошке и друштвене импликације примене роботике и вештачке интелигенције (AI) у савременој позоришној пракси. У раду се успоставља дијахронијски пресек који повезује антички механизам deus ex machina, барокни дворски театар спектакла и историјске моделе дисциплиновања тела (катакали, но театар, Мејерхољдова биомеханика, Крејгова надмарионета) са савременим роботским и кибернетичким перформансима Стеларка, Оризе Хирате и Хирошија Ишигура. Дивна Вуксановић анализира пројекте генеративне вештачке интелигенције (THEaiTRE, опера I Am Alan Turing), указујући на прелазак AI-система из статуса сценског реквизита у домен аутономног драмског и креативног партнера. Разматрајући концепте дистрибуиране креативности, као и ефекте сценског присуства без субјективног искуства, она детектује парадоксални повратак ритуалним облицима позоришта, где извођач функционише као медијум поретка значења, а не као субјект извођења. Најзад, кроз призму Критичке теорије друштва Адорна и Хоркхајмера, у чланку се проблематизује позиција AI-театра унутар дигиталног капитализма. Ауторка, у том смислу, упозорава на опасност од алгоритамске стандардизације и успостављања „естетике предвидљивости“, а насупрот авангардном естетском ризику, указујући на то да је реч о дијалектичком процесу који се нужно отвара према ширим питањима културе, моћи и друштвене организације савременог света.

Текст чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

 

]]> Thu, 6 Aug 2026 15:24:05 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/6014214/divna-vuksanovic-robotika-i-vestacka-inteligencija-u-savremenom-pozoristu-2.html Јоханес Брамс https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6013992/johanes-brams.html Немачки реквијем

Прве скице настале су 1861. године, док је последњу верзију овог монументалног остварења Јоханес Брамс довршио 1869. године. Премијера је приређена исте године у дворани Gevandhaus у Лајпцигу, а током наредне деценије, само у земљама немачког говорног подручја, Немачки реквијем изведен је више од стотину пута.

Вечерас емитујемо снимак који су 1961. године остварили сопран Елизабет Шварцкопф, баритон Дитрих Фишер-Дискау, Филхармонија хор и оркестар и диригент Ото Клемперер.


Уредник и водитељ: Ана Ћирица

]]> Thu, 6 Aug 2026 12:13:44 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6013992/johanes-brams.html Олга Димитријевић: Магареће млеко (2. епизода серијала „Органик лајф”) https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014195/olga-dimitrijevic-magarece-mleko-2-epizoda-serijala-organik-lajf.html „Органик лајф” је назив радио-ситкома о породици Јаковљевић. Живот петочлане градске породице нагло се мења када најстарији члан, деда Божидар, после дугодишњег поступка реституције коначно добије натраг имање у унутрашњости и пресели се са праунуком и његовом породицом на село. Како се припадници четири (урбане) генерације сналазе у новој средини и шта раде како би опстали на руралном тлу, у неочекиваним условима и ситуацијама, слушаоци сазнају кроз пет наставака овог комичног серијала.
Након прве епизоде „Деда Божидар је одлучио да умре”, у другој епизоди под називом „Магареће млеко” породица долази на идеју да започне исплативи подухват ‒ узгој магараца. Из визуре Катарине, супруге Божидара Јуниора и Мајине и Србољубове мајке, слушаћемо како се ова дисфункционална породица суочава са новим изазовима у руралној средини.
Улоге тумаче: Миодраг Милованов, Дубравко Јовановић, Тамара Крцуновић, Анђела Јовановић, дечак Матија Ђукић, Небојша Кундачина и Мариана Аранђеловић

Лекторка: Олга Бабић

Тон-мајстор: Милан Филиповић

Сниматељ сонга: Срђан Стојиљковић

Извођачи сонга: Милица Радивојевић, Марија Ћирић и Предраг Стаменковић

Композиторка: Марија Ћирић

Продуценткиња: Александра Рајић Жикић

Режија: Влатко Илић

Уредник емисије: Владимир Б. Поповић

Уредница серије: Оливера Коларић

Производња: Драмски програм Радио Београда, март 2017. године

]]> Thu, 6 Aug 2026 13:31:41 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014195/olga-dimitrijevic-magarece-mleko-2-epizoda-serijala-organik-lajf.html Едгар Валас: Врата са седам брава https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014200/edgar-valas-vrata-sa-sedam-brava.html Радио-адаптацији дела књижевника Едгара Валаса у којој детектив отркрива позадину приче о богатом аристократи који је сахрањен са великим благом оставивши иза себе седам кључева који откључавају врата његове гробнице. Улоге тумаче: Милан Михаиловић, Владан Живковић, Иван Јагодић, Мирослав Павићевић, Слободан Станковић, Мирослава Вајдић и Јадранка Селец

Лекторка: Наташа Ивковић

Музички уредник: Драган Митрић

Тон-мајстор: Зоран Јерковић

Превод и драматизација: Милица Жебељан

Продуценткиња Драмског програма: Александра Рајић Жикић

Режија: Олга Брајовић

Уредник емисије: Александар Д. Костић

Уредница серије: Оливера Коларић

Производња: Драмски програм Радио Београда, септембар 1994. године

]]> Thu, 6 Aug 2026 13:34:23 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014200/edgar-valas-vrata-sa-sedam-brava.html Пушкомитраљезац https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014220/puskomitraljezac.html Документарни програм Драгослав Димитријевић Бели, стар деведесет и осам година, говори о одласку у партизане.

Аутор: Рајко Милошевић

]]> Thu, 6 Aug 2026 13:54:58 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014220/puskomitraljezac.html Прве песничке књиге https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014432/prve-pesnicke-knjige-.html Гости: Ангелина Животић и Ања Давидовић У овом издању Гутемберговог одговора разговарамо са лауреаткињама песничких награда Тимочка лира и Млади Дис за 2025. годину – Ангелином Животић и Ањом Давидовић, а поводом њихових дебитантских збирки ,,Наша матка” и ,,На Обалама”. Са њима разговарамо и о значају песничких такмичења, али и рукописима који су у припреми.

Ангелина Животић је студент мастер студија на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду. Пише поезију, кратку прозу, књижевну и музичку критику.
Са рукописом Наша матка нашла се у ширем избору за награду Млади Дис за 2025. годину, када је освојила другу награду на књижевним фестивалима Слово Горчина и Ратковићеве вечери поезије, као и прву награду на конкурсу Тимочка лира.

Ања Давидовић је завршила смер Српска књижевност и језик са компаратистиком на Филолошком факултету у Београду, где је потом одбранила и мастер рад, на смеру Српска књижевност. Ања уређује књижевне часописе, пише прозу и поезију. Освојила је Младог Диса 2025. године, песничку награду захваљујући којој је у издању Градске библиотеке ,,Владислав Петковић Дис” у Чачку, у едицији Токови, објављена и њен песнички првенац, ,,На обалама”.

Припремила и води: Теодора Аћимовић

]]> Thu, 6 Aug 2026 19:17:07 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014432/prve-pesnicke-knjige-.html Ни по Баби, ни по стричевима https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6014189/ni-po-babi-ni-po-stricevima.html Док се у Хумској са нестрпљењем ишчекивао потенцијални дебитантски наступ новог осигурача у везном реду, стигле су изузетно лоше вести. Стручни штаб на челу са Сашом Илићем у првом окршају против Казахстанаца неће моћи да рачуна ни на једно ново лице! Иако је репрезентативац Гане, Идриса Баба. практично већ задужио опрему црно-белих, бизарна бирократска препрека и кашњење званичне потврде пред Европском кућом фудбала (УЕФА) избацили су га из строја за предстојећи двомеч, пише данашњи "Спортал". Било како било, фудбалери Партизана од 21 час на стадиону у Хумској дочекују казахстански Тобол у првом мечу трећег кола квалификација за Лигу конференције. Европска сцена за Партизан тренутно представља приоритет, посебно после разочаравајућег пораза од ИМТ-а (2:1) у домаћем првенству, који је додатно уздрмао атмосферу у екипи. Управо због тога дуел са Тоболом долази у правом тренутку да екипа Саше Илића покаже реакцију и врати неопходно самопоуздање. На руку им иду лоша издања Тобола на гостовањима, док се лопта котрља - постоји нада.

Пренос утакмице Партизан-Тобол биће на Другом тв каналу наше куће и на програму Радио Београда 1. Додајмо још да у истом такмичењу вечерас игра и бањалучки Борац, ривал му је белоруска екипа Витебск. Од осталих вести издвајамо: холандски тенисер Талон Грикспор пласирао се у треће коло мастерса у Монтреалу, пошто је у другом колу победио Немца Александра Зверева резултатом 6:7 (3:7), 6:2, 6:4.  Ботик ван де Зандсхулп је елиминисао Данила Медведева са 6:3, 7:6 (7:5). Председник Србије Александар Вучић угостио је у "Палати Србија" младе спортисте, учеснике седмог по реду спортско-едукативног кампа за децу и омладину из дијаспоре "Србија те зове", који је ове године окупио више од 400 српске деце из 17 земаља. Наш гост је селектор ватерполо репрезентације Србије Владимир Вујасиновић, то је ексклузивна прича, с обзиром да се некадашњи прослављени ас, сада шеф на клупи нашег државнот има, нигде није појављивао у медијама од како се налази на овој функцији.

Биће, свакако, и других актуелности из домаћег и међународног спорта у емисији коју свакодневно припрема Спортска редакција Радио Београда 1. У непосредној реализацији данас учествују, својим прилозима и разговорима, Милан Биговић и Снежана Пантовић.

Уредник и водитељ је Жељко Стефановић

 

]]> Thu, 6 Aug 2026 14:20:28 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6014189/ni-po-babi-ni-po-stricevima.html Дневни магазин културе https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014008/dnevni-magazin-kulture.html Из садржаја данашње емисије издвајамо:

 

У данашњој емисији Културни кругови представићемо изложбу „Руско културно наслеђе у Београду”, која је отворена у Библиотеци града Београда. Најавићемо трећи Јерма Арт фестивал који ће од 7. до 9. августа бити одржан у Специјалном резервату природе „Јерма”, у селу Власи код Пирота. Биће речи и о 11. Филмској радионици Крагујевац (ФРКА), једном од најдуговечнијих едукативних филмских програма за младе у Србији.


У оквиру манифестације Лето на Тргу галерија, вечерас од 21 сат биће приказан филма „Сањани” Рут Бекерман о аустријском песнику Паулу Целану и песникињи Ингеборг Бахман, а у галеријском врту постављена је Спомен-збирка Рајка Мамузића.

 

Емисију води Тања Живковић.

]]> Thu, 6 Aug 2026 16:11:37 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014008/dnevni-magazin-kulture.html Ватрогасци и даље гасе пожар у Делиблатској пешчари и  код Краљева. https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6014266/vatrogasci-i-dalje-gase-pozar-u-deliblatskoj-pescari-i-kod-kraljeva.html Председник Александар Вучић угостио је у "Палати Србија" младе спортисте, учеснике Седмог спортско-едукативног кампа за децу и омладину из дијаспоре "Србија те зове", који је ове године окупио српску децу из 17 земаља. Председник је поручио да долазак 435 младих учесника потврђује да љубав према Србији и међусобно поштовање немају границе. Председник Србије претходно је у опроштајну посету примио амбасадора Шпаније Хуана Хосеа Санса Апарисија, као и амбасадора Азербејџан Камила Хасијева. У Новом Граду обележава се 31 година од егзодуса Срба у хрватској акцији "Олуја". У Храму светих апостола Петра и Павла служен је парастос. Са Моста спаса, између Двора и Новог Града, у реку Уну спуштен је венац. У августу 1995. године хрватска авијација ракетирала је избегличку колону на мосту на Уни код села Сводна.

Обежава се и 85 година од усташког злочина над Србима у Пребиловцима. На празник Светих пребиловачких и доњехерцеговачких мученика, служена је литургија у Храму Христовог васкрсења. Већину жртава - жене, децу и старије - усташе су живе бациле у јаму Голубинка у Шурманцима. Према незваничним подацима, у тој јами страдало је више од 830 становника Пребиловаца и других места.

Топлотни талас је достигао највишу тачку.  Краће и мање освежење најављује се за сутра. Високе дневне температуре узрок су пожара који
букте на неколико места у Србији. Гашење ватре у Ибарској клисури код Краљева још траје, а за сада нема угрожених, рекао је за Први програм Радио Београда помоћник начелника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Милош Миленковић.

Низак водостај и даље угрожава речни саобраћај. Како је за наш радио рекао вршилац дужности "Вода Војводине" Игор Колаковић, у наредном периоду очекује се стагнација Дунава. Најавио је да су у току модификације постојећих црпних станица, како би могле да функционишу при овако ниским водостајима. Снабдевање струјом и водом је под контролом. Милан Мацура из Министарства енергетике, у изјави за Радио Београд ипак упозорава да ситуација захтева додатни опрез.

Више од 20 хиљада рудара из подземне и површинске експлоатације обележава Дан рудара у знак сећања на 6. август 1903. године и велики
рударски штрајк у Сењском руднику - за боље услове рада и веће зараде. Рудари кажу да недостају радна снага и савремена средства за рад. Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић је са новог колубарског копа Радљево поручила да рудари чувају енергетску сигурност земље.

На Блиском истоку се настављају тензије - израелска војска поново је напала југ Либана, док се притисак повећава и на поморским рутама од
Ормуског мореуза до Црвеног мора. Осам највећих светских бродарских удружења позвало је Уједињене нације да се успротиве могућем увођењу накнада за пролазак кроз Ормуски мореуз.

Фудбалери Партизана у Београду се данас састају са Тоболом из Казахстана у првој утакмици трећег кола квалификација за Лигу конференције. Пренос меча је од 21 час на таласима Првог програма Радио Београда. Победник двомеча играће у плеј-офу против шпанског Хетафеа.

Уредник и водитељ Мирослав Војводић.

Уредници вести Владимир Михајловић и Реља Трајковић.

]]> Thu, 6 Aug 2026 15:45:42 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6014266/vatrogasci-i-dalje-gase-pozar-u-deliblatskoj-pescari-i-kod-kraljeva.html Брза трака https://www.rts.rs/radio/beograd-202/6014462/brza-traka.html У данашњој Брзој траци причаћемо о великим манифестацијама због којих се овог викенда мења режим саобраћаја. Даћемо предлоге где са децом, чућемо шта се спрема на Нишвилу, а испричаћемо вам и зашто се посетиоци расплачу на најновијој изложби у Галерији САНУ.

Кроз Брзу траку води вас Љубица.

]]> Thu, 6 Aug 2026 20:40:57 +0200 Београд 202 https://www.rts.rs/radio/beograd-202/6014462/brza-traka.html Бали, борба петлова https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014010/bali-borba-petlova.html Борба петлова почиње уз ковитлац перја које лети и отежава неискусном оку да разазна шта се на борилишту дешава. Гомила посетилаца њише се пратећи покрете гладијатора у арени, скривених у облаку прашине и перја. Поглед заклања и моноштво глава, тако да је урлик оних најватренијих навијача најчешће први знак да је једна од птица рањена.
Атмосферу која прати традиционалну борбу петлова на Балију дочараћемо у данашњем Путу свиле у музичком друштву групе Самбасунда и певачице Рите Тиле.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

]]> Thu, 6 Aug 2026 10:30:34 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014010/bali-borba-petlova.html Бора Станковић: Печал, Оливера Коларић: После кише https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014249/bora-stankovic-pecal-olivera-kolaric-posle-kise.html Драмски програм Бора Станковић: Печал

 
Адаптација танане Станковићеве приче о бујању сензуалности у младој главној јунакињи наглашава унутрашње монологе и јунакињину перцепцију света око себе и мушкарца са којим открива своју женственост. Посебну улогу игра вибрантност престонице која разгорева страст за животом.
Драматизација: Тиса Милић

Улоге тумаче: Ана Мандић, Милош Анђелковић, Млађа Андрејeвић, Марина Воденичар, Марина Димитријевић, Олга Бабић, Зоран Узелац и Марија Крстић

Лекторка: Олга Бабић

Музички уредник: Драган Митрић

Тон-мајстор: Зоран Узелац

Режија: Марија Крстић

Продуценткиња Драмског програма: Александра Рајић Жикић

Уредница серије: Мелина Пота Кољевић

Производња: Драмски програм Радио Београда, јануар 2016. године

У наставку серије „Летња сцена” емитујемо и драму:

 Оливера Коларић: После кише


Брачном пару долази у госте пријатељица која се управо верила и у заносу је заљубљености. Своје пријатеље сматра узорним паром чија је највећа врлина опуштеност како у међусобним односима, тако и уопште. Током вечери разговара се о смислу брака, што брачни пар доводи у конфликт откривајући да се иза опуштености крије низ неразрешених конфликата, који, гурнути под тепих, суштински нагризају овај брачни однос.

 


Улоге тумаче: Синиша Убовић, Милица Зарић и Јелена Тркуља

Лекторка: Олга Бабић

Музички уредник: Драган Митрић

Тон-мајстор: Милан Филиповић

Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић

Режија: Зоран Рангелов

Уредница емисије: Оливера Коларић

Производња: Драмски програм Радио Београд, октобар 2025. године

]]> Thu, 6 Aug 2026 14:16:14 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/6014249/bora-stankovic-pecal-olivera-kolaric-posle-kise.html Миш-фитнес https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6014168/mis-fitnes.html Компјутерски миш употребљавамо чешће од оловке, волана и даљинског управљача, али не више и од мобилног телефона. Према истраживањима, више времена у току дана у руци држимо миш него било који други предмет, осим мобилног телефона. По начину на који користимо миш, показујемо какво нам је расположење, што се види по томе како мишем померамо курсор на екрану. Мишем прелазимо велику километражу, па ко много кликће може да се спреми за незванично Светско првенство у скроловању мишем на 100 м. Јапанци су израчунали да са сваким кликом на компјутерски миш, губимо 1,42 калорије. И таман кад сам одлучила да се бацим на миш-фитнес, рекли су ми да то уопште нису прехрамбене калорије.

Ако бих хтела да потрошим нпр. један биг мек, требало би да употребим миш 350.000 пута, што је 19 сати непрекидног кликтања. И на то сам била спремна, кад се појавио неки физичар са доказима да је све то погрешно и да је за сагоревање само једне калорије потребно 10 милиона кликова. Али, не дам се ја. Сама ћу да истражим све у вези тог кликтања и да окачим на мреже. Рилс о миш-фитнесу има да буде за Оскар! За почетак, треба ми податак ко је измислио компјутерски миш? Или - ко је измислио компјутерског миша?

Глумица – Мина Лазаревић

Аутор и уредник – Мирјана Блажић

Емисија Српски на српском емитује се током дана у следећим терминима - 05:55; 08:55; 11:55 и 18:55

Ово издање можете чути поново на таласима Првог програма Радио Београда 12.  и 21. августа

 

]]> Thu, 6 Aug 2026 13:16:46 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6014168/mis-fitnes.html Идемо на Калиш https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6014172/idemo-na-kalis-.html Ми Београђани идемо на Калимегдан ко приморци на плажу. Они који станују близу Калимегдана ујутру мало прошетају, сами или с кучићима, а ми остали, скоро никад. Е, сад је томе крај, решила сам да мењам навике. Куче немам, али имам пријатељице које воле уметност и историју, па ћемо нас три за викенд прво да одемо на Мали Калимегдан, до „Цвијете Зузорић“, на изложбу самосталних уметника. А онда, правац Небојшина кула, па у неко кафанче на реци, да сређујемо утиске.

Додуше, кад смо се договарале, напале су ме да сам се збабила чим говорим Калимегдан, али нека их. Тек ћу да им испричам како је моја баба била у Колу српских сестра и играла на оном чувеном балу из 1002. ноћи. После је од донација са тог бала почела да се гради „Цвијета Зузорић“. Где? На Калимегдану.

Глумица – Мина Лазаревић

Аутор и уредник – Мирјана Блажић

Емисија Српски на српском емитује се током дана у следећим терминима - 05:55; 08:55; 11:55 и 18:55

Ово издање можете чути поново на таласима Првог програма Радио Београда  13. августа

]]> Thu, 6 Aug 2026 13:28:00 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/6014172/idemo-na-kalis-.html