Стваралаштво Вилхелма Фридемана Баха
Друга емисија циклуса који приређујемо поводом обележавања триста година од рођења Вилхелма Фридемана Баха посвећена је оргуљашком стваралаштву овог композитора и његовог савременика Јохана Лудвига Кребса.
Вилхелм Фридеман је, пре свега, био чувен као врхунски оргуљаш, о чему говори и текст објављен након његове смрти у коме је наведено да је немачка изгубила највећег оргуљаша и једног од незаменљивих музичара тог времена. Већ у младим годинама, када га је у музичким вештинама подучавао отац, Јохан Себастијан Бах, Вилхелм Фридеман се интересовао за најновија достигнућа оргуљашке уметности. Ступивши на немачку музичку сцену 1733. године као оргуљаш у Дрездену, Вилхелм Фридеман Бах је 1746. постао оргуљаш протестантске цркве у Халеу, што је било једно од најзначајнијих оргуљашких намештења у немачким земљама. Највећи део његових композиција за оргуље потиче из овог периода и уочљив је снажан утицај музике његовог оца.
Међу значајним оргуљашима - савременицима Вилхелма Фридемана посебно место припада Јохану Лудвигу Кребсу. Три године млађи од Вилхелма Фридемана Баха, Кребс је, похађајући школу у Лајпцигу, такође имао прилику да га у вештини владања оргуљама подучава Јохан Себастијан Бах. Највећи део опуса за оргуље Јохана Лудвига Кребса настао је за време намештења при црквама у Цвикау и Цајцу.
Слушаћемо дела Вилхелма Фридемана Баха: три фуге за педалне оргуље у ге молу, Де дуру и це молу, као и збирку од седам коралних прелудијума, које тумачи холандски оргуљаш Лео ван Деселар. У наставку ћемо емитовати избор од шест Кребсових коралних прелудијума, које изводи Герхард Вајнбергер на Габлеровим оргуљама базилике у Вајнгартену из 1750. године.
Уредник циклуса: Срђан Атанасовски.
Коментари