Музика Бахових синова

Највећи део концертантних остварења Вилхелма Фридемана Баха потиче из његовог Дрезденског периода, када је био део живе музичке размене која се одвијала у оквиру аристократских кругова. Ипак његов једини Концерт за флауту у Де дуру представља изузетак јер је настао у Берлину у последњој деценији композиторовог живота. Ово дело одликује виртуозни третман солистичког парта и прозрачна фактура која асоцира на камерна остварења. Пратићете извођење Верене Фишер, уз пратњу ансамбла Музика антика из Келна под управом Рајнхарда Гебела.

Корпус концертантних дела у опусу Јохана Кристијана Баха далеко је разноликији и богатији у поређењу са опусима његове браће. Као један од најзанимљивијих издваја се Концерт за Флауту у Де дуру, настао око 1768. године. Ставови концерта - Алегро кон брио и Рондо у алегрето темпу - сачувани су у облику одвојених рукописа, те модерна извођења овог концерта почивају на претпоставци да је реч о јединственом делу, односно о ставовима једног двоставачног концертног циклуса. Као такво, ово дело Јохана Кристијана Баха плени својим галантним изразом и непосредношћу мелодиозног тематског материјала повереног соло флаути. Концерт ћете чути у тумачењу флаутисткиње Рејчел Браун, уз пратњу Хановерске дружине под управом Антонија Халстеда.

Јохан Кристоф Фридрих Бах, тек три године старији од свог брата Јохана Кристијана, највећи део свог живота провео је као музичар на двору у Бикебургу, по чему је и добио надимак "Бикебуршки Бах". Једно од његових позних дела је и Концерт за клавир и виолу, који је настао око 1790. године. Последњи период у стваралаштву Јохана Кристофа Фридриха Баха обележен је трагањем за свежим музичким решењима, што се може довести у везу са преференцијама његове заштитнице принцезе Јулијане која је поздрављала новине у уметности, али и са интерпретативним могућностима одличног оркестра који је у то време био ангажован при двору у Бикебургу. Концерт за клавир и виолу Јохана Кристофа Фридриха Баха представља инвентивни и хетерогени спој галантног концертантног музицирања и новооткривене симфонијске звучности. Као интерпретатори солистичких деоница представиће вам се пијаниста Роберт Хил, који свира на реплици париског клавира Паскала Таскина из 1769. године и Рајнхард Гебел који свира на реплици Штајнерове виоле и уједно руководи ансамблом Музика антика.