Радивоје Керовић: Традиција као чинилац савремености

У Уводу свог рада Керовић пише како је „данас... више него икада раније потребна слобода расуђивања о битним стварима". Потом, објашњава да је ту реч „о слободи као бистрини и непомућености ума и умног расуђивања. Оно омогућује, тамо где је присутно, сагледавање ствари онаквих какве јесу у њиховој бити и истини".

Ова врста слободе је неопходна у суочавању „са властитом културом и свијетом живота, односно владајућим моделом живљења, мишљења и понашања. Тај модел живљења, мишљења и понашања, наслијеђен и утиснут у наше још увијек немушто и неорганизовано, а већ опасно расуто и збуњено, национално и културолошко биће, можемo овдје на почетку назвати традицијом. И то не као традицијом која се третира као нешто што је занавијек минуло, што припада мртвој прошлости и тобоже уопште не тангира наше савремено постојање као људи и народа. Напротив, традицијом као нечим живим и динамичним што још увијек на пресудан начин бубња у нашем бићу а да тога нисмо ни свјесни, или не желимо да будемо свјесни. Из те традиције ми израстамо и као савремена мисаона бића и људи и уплетени смо у њу невидљивим везама."

Такође, Керовић сматра да „традицију као пребогато поље 'прошлости' и историјског постојања народа и културе нисмо како треба истражили и проучили, заслужено протумачили и освијестили у њеним позитивним дометима". Зашто је важно да то учинимо наговештава и овим реченицама: „Суочавање са традицијом јесте истовремено самосагледавање и самоосвјешћивање властитог бића, његово артикулисање и обликовање. Као такво, оно је истовремено и профилисање здравог и осмишљеног начина личне и колективне егзистенције."

Уредник циклуса Ђура Војновић