Po drum’ odim, za drum pitam - Naš Steva Mokranjac

Na njima su naša deca u prilici da saznaju šture biografske podatke i čuju neke od pesama iz Rukoveti. Nešto bolje prolaze učenici muzičkih škola, bar po pitanju spoznaje značaja kompozitorovog dela.
Retoričko je pitanje: „Da li je to dovoljno?".

Kroz kasnije sazrevanje i obrazovanje, u zavisnosti od afiniteta, dopunjuju taj Mokranjčev kroki novim činjenicama, opredeljuju se za teme koje im se više sviđaju, odlaze na poneki horski koncert, svakog septembra su obavešteni da se održala još jedna manifestacija „Mokranjčevih dana" u rodnom Negotinu, ili otkriju svu lepotu Opela i Liturgije.

Lik dečaka Steve nas hronološki vodi kroz bitne momente ličnog i profesionalnog razvoja, a paralelno sa tom pričom nas narator „smešta" u vreme (šta se dešavalo, i kako je izgledala Srbija i svet tih godina). Subjektivni pristup se ogleda u činjenici da se pesme iz Rukoveti nisu plasirale ni po redu, ni (isključivo) u horskom izvođenju, ni celovito, već po sopstvenom osećaju za potrebe građenja scenarija. U tom smislu, manje je bio važan podatak iz koje je rukoveti koja, premda smo bili potpuno svesni značaja Mokranjčevog „spletanja" svake.

Nikako nismo mogli da zaobiđemo ni bisere srpskog duhovnog pojanja, za koje eminentni muzikolozi tvrde da je možda čak i značajnija kao ostavština - „Heruvimsku pesmu" i „Tebe pojem". Svaki aranžman (a zastupljeni su u širokoj lepezi - od autentičnog, arhaičnog i sirovog arhivskog snimka, preko u narodu zadržane vokalne verzije, klasičnog a cepella hora, do „Kolibrića" i „Big benda") nosi svoju lepotu.

Konstatacije gledelaca i slušalaca da se od neke od tema još satima nisu mogli „otresti"- same po sebi potvrđuju koliko je velik' kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac.

repriza 05. decembar u 03:38, 09:38 i 15:38