понедељак, 18. окт 2021, 22:04
Kvadratura kruga-Istorija i putevi hleba
U istoriju hleba, dugoj 14 000 godina upisali su se mnogi narodi sveta. Kolevka kvasnog hleba je Egipat u kome je hleb bio i sredstvo plaćanja, odnosno zamena za novac.
Hlebom su plaćani vojnici i radnici koji su gradili piramide i tu staru civilizaciju. Stari Egipćani su hleb doživljavali kao vezu tela i duše, čoveka i boga.
Veštinu pravljenja kvasnog hleba od Egipćana su preuzeli Hebrejci, a Gali su je usavršili jer su prvi primenili pivarski kvasac kako bi hleb mogao da fermentiše i da duže traje.
I na našim prostorima tajna spravljanja hleba bila je poznata još od praskozorja civilizacije, o čemu svedoče peći za pečenje hleba pronađene u Vinči, ali i statue plodnosti otkrivene u Lepenskom viru.
Stari Rimljani su pekarski zanat doveli do savršenstva, prvi uveli državne pekare i pekarski esnaf. Za vreme Cezara, svakog dana oko 200.000 Rimljana besplatno je dobijalo hleb koji je deljen isluženim legionarima i sirotinji. Jedan od osnovnih principa na kome je počivala vlast u Rimu sastojao se u onoj čuvenoj recenici: Hleba i igara.
Bio je vekovima osnovna hrana mnogim narodima u svetu, hleb je bio spas od gladi i smrti.
Poštovanje hleba duboko je ukorenjeno u srpsku tradiciju, religiju, kulturu i običaje. U Srbiji je postojalo oko 90 obrednih hlebova, pripremanih raznim povodima.
Kakvu je ulogu imao hleb u kulturi i tradiciji drugih naroda, kakvu sve simboliku on nosi, kakvu je ulogu hleb imao u ratovima i šta je sve izraslo iz hleba, saznaćete u ovom izdanju Kvadrature kruga.
Urednik i autor: Branko Stanković
Коментари