петак, 01. јан 2021, 19:35
Kvadratura kruga- Prezimena i paprike iz Donje Lokošnice
Prezimena se kod Srba javljaju u 11. veku, a većina srpskih prezimena ustanovljena je između 12. i 16. veka. Kao obavezan vid identifikacije prezimena su u Srbiji uvedena tek 1851. godine uredbom kneza Aleksandra Karađorđevića. Među više hiljada prezimena koja se javljaju u srpskom narodu, najneobičnija su ona koja nose Hercegovci.
Gotovo polovina njihovih prezimena ne završava se sufiksom -ić već raznim drugim nastavcima kao što su :-av, -ov, -ja, -elj, tako da samo na sufiks -elj postoje prezimena kao što su: Šešelj, Gudelj, Antelj, Pecelj itd.
Danas u Heracegovini možete sresti ljude koji se prezivaju Bitanga, Ždero, Zlikovac, Guzina, Zlomislić, Gaće i Karagaće, Kuraica, ali i Samardžija, Kujundžija, Obućina, Šegrt itd. Ko je, kada i zašto Hercegovcima nadevao takva prezimena saznaćete u ovom izdanju Kvadrature kruga.
Autor Branko Stanković
Коментари