Lavirint, film

Nakon 20 godina provedenih u inostranstvu, gde je vodio ne baš pristojan život koji ga je skoro doveo do samoubistva, izlečeni kockar Pop (Dragan Nikolić) se vraća u svoju zemlju. Dolazak je prilično emotivan i osvežavajući jer ga brat Milan (Branislav Lečić) i pored svih problema koje mu je stvarao dočekuje sa osmehom i prihvata ga. Zajednički odlazak na grob njihovog oca seoskog sveštenika, koga su parohijani veoma poštovali, a koji je silom prilika sahranjen u Beogradu pokazuje različitost dva brata koja ipak ne muti njihovu međusobnu ljubav. Tad Pop se poverava bratu da već godinama ga muči savest zbog smrti svog prijatelja Zorana, jer mu nije pomogao kada ga je ovaj molio preko telefona za pomoć. Isti dan kad je sleteo u Beograd posećuje Lakija (Josif Tatić), prijatelja iz ludih mladalačkih dana, sada običnog službenika. Još uvek neodlučan čime će se baviti u životu Pop traži od Lakija pozajmicu. Laki će novac uzeti od prijatelja pa zato Pop sa Lakijem odlazi na duhovnu seansu. U početku dobro zabavljen lakovernošću učesnika, Pop na kraju seanse doživljava šok kada mu se javi duh njegovog i Lakijevog prijatelja iz mladosti, Zorana Radosavljevića koji se utopio. Sticajem okolnosti upoznaje se sa Suzanom Lojtes (Maja Sabljić) bivšom devojkom Zorana Radosavljevića sa kojom je on imao seksualni odnos pre nego sto je otišao u inostranstvo, to je bilo davno i Pop se ne seća Suzane. Upoznaje Suzaninu ćerku (Katarina Radivojević) koja je zaljubljena u njega. Tamara nestaje, a otmičar, Suzanin verenik (Svetozar Cvetković) zove Popa na sastanak na Kalemegdanskoj tvrđavi i uvodi ga u lagume govoreći mu da je tamo Tamara. Tomas zarobljava Popa i njegovog brata Milana (Branislav Lečić) u lavirint. Oni moraju pronaći izlaz pre nego što voda ne potopi lavirint. Ali će u lavirintu saznati istinu zašto je Pop izabran da se utopi u lavirintu, isto kao i Zoran Radosavljević.

Film je bio srpski kandidat za Oskara, za najbolji film van engleskog govornog područja za 2002. godinu.