уторак, 07. апр 2020, 02:45
Dmitrij Šostakovič: 14. simfonija, g- moll, Op 135
Tokom brojnih i čestih boravaka u bolnici, Šostakovič je ponovo iščitavao Lorku, Apolinera, Rilkea i novelu Kjučlja o životu i delu rusko-nemačkog poete Kuhelbekera. Dok je orkestrirao Modesta Musorgskog - Pesme i igre smrti, 1962, takođe se bavio pitanjem smrti.
Smrt očigledno nije bila odgovarajuća tema za društvo koje je pripremalo stogodišnjicu Lenjinovog rođenja. Opet kompozitorova poruka može biti jasno shvaćena ukoliko se muzika pažljivo sluša, a reči stave u kontekst. Na primer, Puškinov školski drug Kuhelbeker, u zatvoru je proveo 20 godina. U svojoj pesmi uzdiše: Kakvu utehu talenat ima među huljama i ludama?
Sam Šostakovič je o svom novom delu rekao: Čitava simfonija predstavlja moj protest protiv smrti. Kompozitori, kao što je Musorgski, o smrti su pisali mirno. Njihova muzika na slušaoce ostavlja umirujući efekat. Moja namera bila je sasvim suprotna. Zbog toga sam se i poslužio Kuhelbekerovim tekstom.
Коментари