Сасвим природно: Дивља Србија, 1. део

Све више људи осећа потребу да бар за викенд оде из града, да прошета шумама, планинама, да проведе време у природи. На свим тим местима, где нема много људи, живе друга жива бића.

Она гамижу, лете, зује, завијају, брундају и иако им ми природно нисмо у ланцу исхране, до случајних сусрета свакако може доћи. Зато је важно да о њима сазнамо што више, да будемо свесни свих опасности које сусрети с њима доносе, али и свесни тога да смо ми гости на њиховој територији. Научници кажу да дивљину треба штитити и оставити је на миру. Међутим, колико је то могуће? Последње што желимо јесте да се она окрене против нас.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво