Наука 2019 Лажна сећања

У сваком годишњем добу постоје одређени сегменти који нас могу асоцирати на неке догађаје из прошлости. Мириси нам најчешће буде сећања, али и одређене ситуације које видимо или у којима учествујемо нас могу муњевито вратити у прошлост. Некада су то лепа сећања која бисмо желели поново да доживимо, а неких се радије не бисмо сетили. Међутим, колико су сва наша сећања веродостојни чувари прошлости?

Савремена психијатрија препознаје лажна сећања као феномен. Лажна сећања се сврставају у групу поремећаја памћења. Памћење је једна од важних психичких функција, која нам даје могућност сагледавања прошлости, како оне далеке, тако и оне блиске. Лажна сећања су квалитативни поремећај памћења. Сви имамо рупе у сећању. Некима се то дешава чешће, а некима не. Kада нам се то догоди питамо се одакле долазе и зашто нам се то дешава. Обично се оправдавамо умором, а неретко се запитамо да ли је то неки психички проблем који имамо. Лажна сећања могу бити један од пратећих симптома неких болести, депресије, маније, биполарног поремећаја, неких поремећаја личности, психоза, чак се срећу и у шизофренијама. Међутим, врло су честа и код здравих људи.

Неумољив је тај процес настајања рупа у памћењу и њихово попуњавање лажним сећањима. Најчешће их нисмо ни свесни, тако да није реткост да два сведока истог догађаја располажу потпуно различитим информацијама о том догађају. Kолики је проценат лажних сећања у нашем памћењу не знамо, али наслућујемо да није мали. На основу њих се може утврдити да ли је само ствар умора код особе или ипак постоји нека врста поремећаја психичких функција и тек у том случају се одређује терапија.

Уредница емисије: Александра Даничић