Старо српско писано наслеђе - Стојан Новаковић, у духу језика и културе

Поводом обележавања јубилеја 175 година од рођења овог истакнутог ерудите и патриоте Српска академија науке и уметности је организовала Научни скуп и приредила изложбу "Стојан Новаковић и његово доба" у сарадњи са Архивом Србије. Сагледавајући опсежно поље истраживања и узмајући у обзир важне државне функције на којима је био ангажован разматрамо Новаковићев допринос када је реч о српској филологији, историји књижевности, историографији и развоју просвете у Срба његовог доба.

Кажу, да перо и књигу никад није напуштао... Први замах ка дугом истраживачком путу и успешној каријери дао му је учитељ Стојан Бошковић из родног Шапца, који наговара Стојановог оца да због оскудног имовинског стања позајми новац и пошаље сина у Београд на даље школовање.

Захваљујући тим првим и храбрим корацима Стојан Новаковић се касније остварује у веома важним професијам: дипломатски представник Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, један од најватренијих заступника општих српских интереса и уважени делегат Србије на међународним конференцијама.

Поред тога, био је и члан Српског ученог друштва, потом Српске краљевске академије, напокон и њен председник, члан више иностраних академија наука и филолошких друштава, активни или почасни члан разних удружења, редакција часописа и председник Српске књижевне задруге од њеног оснивања. Једно време био је и професор на Великој школи, управник Музеја и Народне библиотеке.

Више пута министар просвете, био је творац нових школских закона и иницијатор просветних реформи којима је стекао велике заслуге у отварању основних и средњих школа у Србији највиших образовних могућности.

Један од куриозитета Новаковићевог залагања на пољу средњовековне књижевности је податак да је 1874. године посетио Русију где је на Археолошкој изложби у Кијеву имао прилику да види драгоцености из колекције руског научника и истраживача Порфирија Успенског. Међу артефактима уочени су лист из Мирослављевог јеванђеља, Вуканово јеванђеље и Радослављево јеванђеље које је Успенски донео са Свете Горе.

Непосредно по повратку у Србију Новаковић је написао детаљан извештај Министру просвете и црквених дела о пронађеним рукописним споменицима који од тада до данас не престају да буду у жижи научне јавности.

Стручњаци у емисији и учесници Научног скупа су: проф. др Мило Ломпар, др Срђан Рудић, проф. др Ненад Николић, проф. др Алесандар Милановић, проф. др Александар Растовић, Александар Марковић.
Уредница и сценаристкиња: Ивана Ковачевић