Ликови револуције – Ратко Павловић Ћићко

По завршетку основне школе у Прокупљу, долази у Београд где је похађао гимназију а потом и студирао на Правном факултету. Током студија постао је и члан Комунистичке партије Југославије. У то време, штампана је и збирка његових песама „Окови и без окова". Као стипендиста Чешке банке студије наставља у Прагу. Заједно са Вељком Влаховићем, организовао је одлазак југословенских студената из Прага у Шпанију, где су се током Грађанског рата борили против фашизма. Након слома Шпанске републике био је заточен у логору у Француској. У Југославију се вратио 1940. године. Након капитулације, враћа се у родни крај, где је активно радио на организовању устанка у Топлици. У току рата одиграо је значајну улогу у организовању и успешном руковођењу борбама против немачког окупатора, због чега је врло брзо постао легендарна личност. Погинуо је у борби с Бугарима, као командант Другог јужноморавског одреда.

Неколико дана након погибије, Штаб Другог јужноморавског одреда је упутио писмо Ратковој мајци Петрани у којем је обавестио о погибији њеног сина. У писму је наведено „из крви твога сина нићи ће златна слова на страницама српске историје, по парковима величанствени споменици".

На дан капитулације Трећег рајха-9.маја 1945. године, одлуком тадашњих власти, за осведочена херојска дела на бојном пољу, Ратко Павловић Ћићко проглашен је за народног хероја Југославије. Одлуком власти тадашњег СССР-а, одликован је Орденом отаџбинског рата првог степена. У Војводини је током колонизације и насељавања људи из Топлице и Лексовца, село Парабућ преименовано у Ратково. Ту је 1961. године постављена и његова спомен биста. Спомен бисте су подигнуте и у Прокупљу а име Ратка Петровића Ћићка носи преко 30 улица: у Београду, Краљеву, Врању, Нишу, Лесковцу... ,као и три основне школе. О животу Ратка Павловића Ћићка снимљено је и неколико документарних филмова.

У овој емисији серијала Ликови револуције о Ратку Павловићу Ћићку говоре Љубинко Несторовић, Лазар Удовички, Вељко Ковачевић, Риста Антуновић, Светислав Поповић и други.

Уредник Милош Стефановић, редитељ Зоран Предић, произведено 1980. године.