Читај ми!

Двадесет милиона - Мајка Живка

Село Росићи, на обронцима Маљена, недалеко од Косјерића. Рана јесен, 60-тих година и посебан дан за породицу Ракић. Њихов син Живојин, рођен 22. децембра 1947. године, одлази на служење војног рока у ЈНА.

Поносан отац, учесник оба светска рата, заједно са супругом, рођацима и комшијама, приредио је вечеру за више од 200 званица. Уз сир, кајмак, традиционална јела и обавезно печење, служила се љута и мека ракија, играло се коло и певало целу ноћ. А наредног јутра, Живојин је кренуо да, како је рекао његов отац, „стекне достојанство својих предака". „За наш народ армија је бог и светиња, браник свог прага. Ми морамо да волимо нашу земљу. Сутра кад би нешто било са стране, као онај Израел који је ударио на Египат, ја бих, ако треба нашу отаџбину бранио на коленима", казао је Живојинов отац.

Времена су се променила. Војни рок се данас служи добровољно, али испраћај у армију је остала успомена које се многи са радошћу сећају. А Телевизија Београд, као и увек, на свој начин, оживљава те успомене.

Аутори Миладин Тешић и Стеван Ландуп, производња 1967. година

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво