Учесник и сведок -Анджеј Вајда

„Не мислим да монтажа може бити одлучујућа за неки филм као што смо некада мислили. Ритам филма мора да буде у самим глумцима, у начину приповедања, у поставци камере“, рекао је за ТВ Београд чувени пољски редитељ Анджеј Вајда (1926–2016). Уредница Лика Лукић присуствовала је, 1985. године у Варшави, снимању завршних сцена Вајдином филма Зли дуси, по роману Фјодора Достојевског. У разговору са њом Вајда је говорио и о представама које је радио по делима Достојевског (Зли дуси и Злочин и казна), о томе да ли је филмска адаптација књижевног дела издаја књижевности, о разликама између западних и словенских глумаца. Присетио се и свој првог боравка у Београду 1961. године: „Југославија и Београд оставили су фантастичан утисак на мене. Срео сам толико дивних људи који су разгалили моје срце – Бору Драшковића, Муција Драшкића, Оливеру Марковић, Љубу Тадића.“ Говорио је и о свом сусрету са Ивом Андрићем, путовањем кроз Босну и Херцеговину, о догађајима о којима није снимио филмове а желео је, о својој књизи Филм звани жеља… Сви они који су уживали у Вајдиним филмовима уживаће и у овој емисији.

Анджеј Вајда је снимио више од педесет филмова, укључујући ремек-дела Пепео и дијаманти, Све је на продају, Пан Тадеуш, Човек од мермера, Човек од гвожђа... На Канском фестивалу два пута је добио Златну палму, у Венецији награду FIPRESCI, четири пута су његова остварења номинована за Оскара, а уз редитеље Федерика Фелинија и Ингмара Бергмана добитник је и награде за животно дело Европске филмске академије.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво