Право на сутра: Криви без кривице

Он се терети за убиство 13 албанских цивила у селу Словињу 15. и 16. априла 1999. године. Породица Станишић тврди да је Горан потпуно невин завршио у затвору у Подујеву. Станишићи су у Словињу важили за угледну и богату породицу, која се бавила транспортом. Осуђени Горан је по занимању возач. Био је током ратних дешавања резервиста у полицијском возном парку у Липљану, али злочин за који га косовски суд терети није починио, тврди његова породица и да је то истина знају и суседи Албанци, који у страху за своју безбедност, ћуте, каже супруга Соња која са троје деце чека да се исправи велика неправда.

У истој ситуацији нашло се више српских породица чији су ближњи пред косовским судом осуђени за дела која нису починили. Наводе, да је било жртава и са једне и са друге старане, али за то морају да терете и кажњавају праве починиоце, а не невине људе.

Златан Крстић, који је ухапшен 2019. године у Урошевцу због сумње да је починио наводни ратни злочин на Космету пред судом привремених институција у Приштини првостепено је осуђен на четрнаест и по година затвора. Њега тај суд терети за убиство четворо Албанаца, иако је у време злочина Златан Крстић живео у Крагујевцу.
Породица Крстић покушава да се избори за правду и истину, али суд њихове доказе не узима у обзир.
Породица Крстић више од две деценије живи у Корићанима код Крагујевца. У родно Неродимље код Урошевца остала је сва њихова имовина, коју је много пута обилазио Златан Крстић. Проблем је настао изненада 2019. године када је отишао по лична документа у Урошевац када су га по изласку из општинске зграде привели, због наводних ратних злочина 1999.године.
Уз подршку родбине и пријатеља Крстићи се боре да преброде претешку ситуацију у коју су се неправедно нашли.
Несхватљиво је да косовски суд није уважио чињеницу која неспорно доказује да је Златан Крстић житељ Крагујевца и да физички није био у време сукоба на тлу Косова и Метохије.

Адвокати који заступају окривљене Србе кажу да је решење да међународна заједница која је и даље присутна на КиМ врати принцип рада који је увео Унмик 2000. године да за ову врсту кривичних дела суде неутралне судије-странци или да таква суђења изместимо у специјализована већа у Хагу која видимо почињу да раде.

Док се то не догоди, остаје отворено питање колико ће се још невиних људи наћи у безизлазној ситуацији. Упућени кажу да постоје тајни спискови са особама српске националности и то је један од главних разлога због чега је проценат повратка прогнаних Срба на Косову и Метохији симболичан.

Аутор емисије: Светлана Вукмировић