Моја лепа Србија-Споменици огледала историје

На централном градском тргу у Косовској Митровици, који носи назив Шумадија, на Видовдан 2006. године, откривен је монументални Споменик кнезу Лазару.

Славна битка на Чегру водила се 1809. године. У околини Ниша налази се кула споменика на Чегру. Са овог брда оглашавали су се вишњеви топови, а српски јунаци на челу са Војводом Стеваном Синђелићем отишли су у легенду.

У Ћеле-кулу су уграђене 952 лобање страдалих српских устаника. Уместо да заплаши српски народ, овај јединствени споменик људске окрутности и свирепости, постао је светиња која је храбрила и подстицала наставак борбе за ослобођење од Османлија.

Заробљеници из логора „Црвени крст" у Нишу у Другом светском рату масовно су стрељани на брду Бубањ. Монументални споменик откривен је 1963. године, а дело је вајара Ивана Саболића.

На пространом тргу у Неготину, на којем се лепо згуснула архитектонска раскош старих зграда, подигнут је Споменик Хајдук Вељку Петровићу.

Препород Пожаревца везан је за име Милоша Обреновића. Пожаревљани су се одужили књазу подигавши му најлепши, монументални споменик у централном градском парку. То је први споменик Милошу Обреновићу подигнут у Србији.

На градском тргу у Зрењанину доминира Споменик Краљу Петру I Карађорђевићу, по коме је варош између два рата поносно носила име. Стари краљ ослободилац враћа сабљу у корице са вером и надом да је голгота његовог народа завшена.

Догађајима и српским јунацима у првом светском рату посвећено је на десетине споменика широм Србије. У центру Мионице, на главном тргу, доминира споменик славном српском Војводи Живоијину Мишићу. Чврсто стежући сабљу у левој руци, загледао се у обронке Сувобора, у славу Колубарске победоносне битке, одакле је крочио у легенду.

Ово су само неки од бројних, немих сведока историје српског народа и државе. Историјске читанке на отвореном. Места ходочашћа и окупљања многих генерација.

Аутор: Владимир Новаковић