уторак, 01. дец 2020, 21:46
Живот и стандарди-Слике Призрена
У Призрену се прошлост и садашњост прожимају. Ово је град који је сам по себи музеј, сведок бурне прошлости, а за време владавине цара Душана и престоница српске средњовековне државе. Царски Призрен у коме се Срби данас могу лако избројати.
Деведесетих година прошлога века било је око десет хиљада Срба у Призрену, мада су односи са комшијама друге вере били врло напети. Шапутало се да ће Срби можда морати одавде да оду...
И морали су, страдали су људи и српске светиње. Неке су златним словима исписане у светској културној баштини, попут Богородице Љевишке. Осим храмова и манастира, током погрома 2004. године спаљена је и призренска Богословија. Пет година пре тога, за време бомбардовања, школа је премештена у Ниш. И морали су, страдали су људи и српске светиње. Неке су златним словима исписане у светској културној баштини, попут Богородице Љевишке. Осим храмова и манастира, током погрома 2004. године спаљена је и призренска Богословија. Пет година пре тога, за време бомбардовања, школа је премештена у Ниш.
Чинило се да је све отишло у неповрат. Све до 2011. године када је обновљен рад Богословије у задужбини Симе Игуманова. Обнављана је корак по корак и стварани су све бољи услови за зивот и рад младих богослова.
Богословија је заокружила нови циклус изнедривши прву генерацију матураната. Неретко се о светковинама, пред црквом заигра српско традиционално коло. Сваког јутра и вечери поред Синан пашине џамије и шадрвана, Призреном корачају млади богослови идући ка цркви Светог Ђорђа на богослужење. Враћа се живот у царски Призрен, кажу нам.
Ауторка и уредница: Татјана Манојловић
Коментари