Читај ми!

Живот и стандарди: Срби у Приштини

Приштина је највећи град на Косову и Метохији, али у њој од 1999. године не живи више од 40.000 Срба.

Наша екипа прошетала је ужим центром града, поред хотела Гранд на главном шеталишту, некада Видовданском улицом, коју сви њени прогнани грађани и те како добро памте. Гужва нам указује да се велики број људи слио из албанских села али и из суседне Албаније.

Тражимо Србе и налазимо их у згради ЈУ програма, нису спремни да говоре пред нашом камером јер се боје последица. У свом граду не живи али је често у њему писац Радмила Тодић Вулићевић чија борба око узурпираног стана предуго траје. Ни мање ни више узурпатор је Каћуша Јашари стари албански политички кадар.
Храм Христа Спаса у центру града предмет је скрнављења и подсмеха али његово присуство подсећа Албанце на протеране становнике тог града да он и њима припада.
Улица Косанчић Ивана код старе пијаце је место где се може чути српски језик захваљујући новинарима и техничарима који раде при другом каналу РТК на српском језику, који је отворен 2012. године.
У Цркви Светог Николе двојица свештеника са породицом. Кажу нам да данас у Приштини живи укупно 42 Срба, не рачунајући оне који раде за различите међународне организације а станују у околним српским селима.

Шта је највећа препрека повратку Срба у градове?
Како живе малобројни Срби у Приштини, сазнајемо на лицу места.

Ауторка емисије Светлана Вукмировић, произведено 2014. године 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво