Да можда не- Жарко Лаушевић, мерило времена

Трагична исповест Жарка Лаушевића, "Година прође, дан никад", била је најтиражнија књига у Србији 2011. године.

Животна драма познатог глумца, који је починио два убиства и рањавање, тема је исповести, која надилази улоге које је имао на филму и у позоришту. Покренуте су болне дилеме о насиљу и праву на одбрану и потреби да човек најпре осуди свој злочин, а онда се суочи са друштвом у коме живи. Данас прогнаник у далекој Америци, кажњен сопственим животом, земљом у којој је живео и делом које је учинио, проговорио је из најдубљих потреба да самом себи објасни шта се догодило једне кобне ноћи, 30. јула 1993. године.

Зашто су деведесете тај окидач пушке из првог чина која је морала да опали до краја комада? Да ли су епилог ове судбине речи Лаушевића: "Жалиће ме тајно. Осудити јавно. Опростити касно."? Зашто је Србију потресла ова исповест? С друге стране, да ли је наша јавност остала равнодушна пред драмом полицајца из Власотинца, Саше Живковића који је себи одузео живот, пошто је у саобраћајној несрећи тешко повредио једну жену? Да ли су ови примери савести пут на којем наше друштво налази меру човечности и правде? У емисији ће бити пуштена изјава Жарка Лаушевића из Њујорка.

У емисији говоре:

Бранислав Лечић, глумац.
Борка Павићевић, драматург.
Зоран Миливојевић, психијатар.
Ауторка Оливера Ковачевић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво