Траг у простору- Тамбураши и тамбурице

Некад омиљени инструмент старијих генерација, данас је све више прихватају и воле млади. У њеном сребрном звуку има и месечине и пролећног шуштања крошњи и завијања северца и ромора летњих киша и звука цврчака, а понајвише душе. "Прим је само инструменат. Звук носи човек у себи, у прстима..." говорио је некада чувени Јаника Балаж.

У жељи да истраје у готово изумрлом занату, Милош Јанковић се усмерио на технологију израде типично војвођанског инструмента. Желео је да добије савршен облик, али и савршен тон. Израда тамбура, као и сваки занат има своје тајне, које се крију у добром дрвету, адекватној обради, стрпљењу али и љубави. За све жичане инструменте, па тако и тамбуре, најбољи је шарени јавор. Неки га зову још и босански или џафер јавор. Добар је и такозвани јавор птичијег ока. Тамбуре се праве и од кајсије, ораха или вишње. Горња даска код свих жичаних инструмента израђује се од смреке јер је то најакустичније дрво.

Горан Пејаковић рођен је у Бечеју. Верује да је свој музички и уметнички таленат наследио од деде. Од 1992. године професионално се бави музиком, а свирао је у многим оркестрима. Данас је у тамбурашком оркестру "Боеми" из Бечеја у ком свира бас. Занат је учио у Сенти код некада чувеног мајстора Лајоша Боцана. Кад је Боцан умро, у спомен савршеном мајстору кога ће ценити и поштовати, и због љубави према тамбурашким инструментима одлучује да израђује инструменте Боцанових димензија и квалитета. Зато купује алат, прибор и материјал од породице старог мајстора и почиње да прави тамбуре.
Милош Јанковић са успехом прави све инструменте који су потребни једном тамбурашком оркестру: бисерницу, бас прим, контру, тамбурашко чело и тамбурашки бас. Колико их је укупно било за ових тридесет година рада, ни сам не зна. Ниједан инструмент не опрашта грешке, а најмање грешака опрашта тамбура бисерница. За њену израду, чини се треба и највише времена и живаца

Уредница Милица Барјактаревић