Други век – Далибор Матанић

После дуге паузе, хрватска кинематографија је на 69. Канском фестивалу (2015) доживела велики, можда и највећи међународни успех у овом веку, јер је филм "Звиздан" у режији Далибора Матанића добио награду жирија у програму "Известан поглед".

Звиздан је осми играни филм Далибора Матанића. Међутим, и без Звиздана Матанићев опус заслужује пуну пажњу. Његова дебитантска комедија Благајница хоће ићи на море одлично је примљена и код публике и код критике, мада је због исмевања карактера Херцеговаца у Загребу лако могла бити забрањена.
Други филм Фине мртве дјевојке у коме је Матанић жестоко "распалио" по хрватском друштву с почетка двадесет првог века је филм о љубави две лезбијке. Нико није поштеђен критике: ни домољуби, ни политичари, ни црква, али ни обични људи без којих ниједно друштво не може бити онакво какво јесте...
Наредни филм 100 минута славе о глувонемој сликарки Слави Рашкај представља овог редитеља у сасвим другом светлу и постаје један од најлепше снимљених филмова у новијој филмској историји региона.
Следе Кино Лика и Мајка асфалта, који Матанићу доносе међународна признања на различитим меридијанима. Те награде су доказ да мале, локалне приче, ако се испричају разумљивим, универзалним језиком, проналазе пут до гледаоца ма где он био. Тако је на различитим континентима публика одлично прихватила шокантне приче о усамљености у личкој забити, као и о мајци која усред Загреба са малим сином живи у ауту.
О свим тим филмовима, Далибор Матанић, мајстор обичних ствари - као што су самоћа, љубав, разумевање, достојанство, пажња... говори у емисији Други век.

Уредник и аутор је Небојша Поповић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво